(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)
ЛеЗ 0007001 „УЈКИН ДОМ“, ПОСЛЕ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА. БАКАРЕЛО ЊАГОЈЕВИЋ КАО ГЕНЕРАЛ БУЕНДИЈА (Мирослав Лукић: Ујкин дом – Апостроф-Београд 1997.) ….На крају, да бисмо „остали верни“ изабраном наслову за ово тек никло мишљење, рецимо још и то да је владавина овога лика, Бакарела Њагојевића, присутна у штиву колико и брижна овојница око важних телесних органа, присутна баш колико владавина свих Буендија кроз цело дрво живота (лигнум витае), и Хозе Аркадиа и Аурелијана као и других које је од корена до врха обујмило то дрво за свих „100 година самоће“. На самом крају да признам да сам ишчитавајући другу половину књиге Ујкиног дома (јер сам је једном раније заборавио у аутобусу, у пола читања) открио и имао све изгубљено назад: и прву половину књиге јер бù „слепљена“ за ову другу (због оног „непрекинутог континуума“ , спомињаног овде, напред, па чак и тај аутобус и сâмо одредишно место у које је отишао – Неготин (а ја остао у Кучеву), а да будем и искрен и силом маштовит, кажем, вратиле су ми се и 100 година самоће које нису биле у том аутобусу, али јесу у избледелој ми меморији која се напоји новом меморијом као што су се млађи Буендије пунили крвљу свих старијих, посебно зачетника с почетка Маркесове велике приче. јан. 2017, Београд Властимир Станисављевић Шаркаменац . – „УЈКИН ДОМ“, ПОСЛЕ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА „УЈКИН ДОМ“, ПОСЛЕ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА
ЛеЗ 0007002 Сто тридесет и девета страница Прототипа „Енциклопедије ЗАВЕТИНА“. –Сто тридесет и двета страница Прототипа „Енциклопедије ЗАВЕТИНА“ публикована је 6. јуна 2016. године, негде око 20 ч. на локацији СУРБИТА(р)а Библиотеке Прототипа Прва страница ове Енциклопедије ЛеЗ 0000001 публикована је 2 Feb 2015 17:15 . Скоро пре годину и по дана. Локација на којој се публикује Прототип „Енциклопедије ЗАВЕТИНА“ посетило је 888 посетилаца ( до овог тренутка) – то је једна од најмање посећиваних локација „Сазвежђа З“. По свему судећи то је, изгледа, најнезанимљивија и најмање популарна локација „Заветина“. Изгледа да нове конзументе инернета, површне радозналце, не занима таква врста лексикона, енциклопедија, сазнавња, откривања? – Или је реч, можда, о томе да људи не схватају шта је у ствари СУРБИТА(р), или Библиотека Прототипа? Шта је у ствари Сурбита, Сазвежђе З, Заветина? Прототип Виртуелног музеја Заветина? Више од тога. Цјеломудрија
ЛеЗ 0007003 … Ех, Коштана, зар једна је песма жална? Знаш ли шта је карасевдах? И тој тежак, голем, карасевдах! Туј болест ја болујем…. – ДРУГА СЛИКА : одломак из „Коштане“ https://sites.google.com/site/vrbeijove/pesnik-u-prozi/ehkostanazarjednajepesmazalnaznaslistajekarasevdahitojtezakgolemkarasevdahtujbolestjabolujem#
ЛеЗ 0007004 Игре са избеглицама, наставак .- Србија спремна за избеглички талас & В. Ц. С. | 06. јун 2016. 22:02 | Све земље које се налазе на Балканској рути помно прате развој односа између Немачке и Турске. Избеглице се гомилају у међуграничном појасу ка Мађарској …. http://azbukazavetina.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html
ЛеЗ 0007005 Злоупотребе информационих технологија и заштита. –
Терористи меркају и српски сајбер простор. С. Ј. МАТИЋ | 06. јун 2016. 19:41 |Драматично упозорење ит форензичара на Шестој конференција „Зитех“ – злоупотребе информационих технологија и заштита. Вирус „стухет“, који је зауставио ирански нуклеарни програм, детектован прошле године и код нас http://sazvezdjez.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html
ЛеЗ 0007006 Зелениче цвета!!. – Процветао живи фосил на Острозубу. Далиборка Алихоџић | 06. јун 2016. 19:15 | Традиционално окупљање у част ендема зелениче. Јосиф Панчић је уписао Србију као станиште ове биљке . – – Колико је откриће да зелениче цвета значајно говоре и имена која су се 1983. године укључила у његово проучавање. Поред Видака Јовановића, Миодрага Ружића, Спаса Сотирова укључио се и енглески биолог Дејвид Хил. Ова шума је била једна велика лабораторија на отвореном, где смо испитали све могуће услове за развој „ловор вишње“, како се још назива – навео је Ранђеловић који је по ко зна који пут одржао предавање у буковој шуми поред грма зеленичета. Пажљиво су га пратили заљубљеници у природу из Власотинца, Лесковца, Ћуприје и Јагодине од којих су неки по први пут имали прилику да виде како изгледа то „чудо природе“ http://bezpremca.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html
ЛеЗ 0007007 Mоћна Европа вара и обмањује да би загосподарила земљом, људским душама и изагнала бога из људске душе и људских срца…. / Амфилохије: Какву независност славе они који су продали Косово и Светог Јована Владимира ФоНет | 06. јун 2016. 19:54 | Митрополит црногорско-приморски поручио да су на власти владари који себе и своју државу и независност обоготворују http://misljen.blogspot.rs/2016/06/m.html
ЛеЗ 0007008 Колевка јегуље, њено рађање и прва миграција / Михаило Петровић . – Шесто поглавље познатог Аласовог романа о јегуљи https://sites.google.com/site/almanahsuz/mika-alas/kolevkajegulenenoradaneiprvamigracija#
ЛеЗ 0007009 Преглед папира „Ковчега“ Михаила Петровића Аласа . – 0115, Писма Минист. ин. дела, и два писма Краљевића Ђорђа Карађорђевића 5; 0127- 0129, Дописне карте, 2.. https://sites.google.com/site/almanahsuz/mika-alas/pregledpapirakovcegamihailapetrovicaalasa#
ЛеЗ 0007010 МИКА АЛАС. ОПШТА ЛИТЕРАТУРА О МИХАИЛУ ПЕТРОВИЋУ …. https://sites.google.com/site/almanahsuz/mika-alas
ЛеЗ 0007011 ИСТАКНУТИ НАСТАВНИЦИ НАШЕ ШКОЛЕ (ОШ Михаило Петровић Алас, Београд) Међу наставницима, који су радили у школи на Јовановој пијаци, било је врсних наставника, али и оних појединаца којима је Бог дао да се прочују као преводиоци, беседници, писци, аутори уџбеника и приручника, рецензенти, уметници, уредници, издавачи, хуманисти, добротвори…
Цвета Ђурашковић, учитељица и наставник, аутор на десетине чланака у стручној периодици и дневним листовима, писац уџбеника, најтиражнији је писац уџбеничке литературе наше школе. ….. https://sites.google.com/site/almanahsuz/nastavnici/istaknutinastavnicinaseskole#
| ЛеЗ 0007012 Фонд ЦВЕТА ЂУРАШКОВИЋ. Основан 2009.. – Цвета Ђулић Ђурашковић основала је пре неколико година фонд за добре ђаке, у школи у Гаџином Хану „Влатко и Света“, у којој је почела да ради (према планској расподели) пре више од пола века. Цео живот посветила је школској деци јер своју није имала. Цвета није стала ту… 2008. године поклонила је не мали део новца централнобеоградској школи „Михаило Петровић Алас“, из које је практично и отишла у пензију, ради оснивања фонда подстицаја за добре ђаке. Учинила је нешто лепо, што је у складу са њеним животом, који би био добра грађа, не само за новинаре, него и за неког писца који истражује дивне ликове друге и треће Србије, или Србије непознате |
https://sites.google.com/site/almanahsuz/nastavnici/fondcvetadhuraskovic#
ЛеЗ 0007013 Блог ЦЈЕЛОМУДРИЈА. Посвећен животу, раду и стваралаштву Михаила Петровића Аласа; читању, књигама уопште, развоју креативности https://sites.google.com/site/almanahsuz/word-of-the-week/schadenfreudeshah-dn-froi-duhnoun#
ЛеЗ 0007014 Листови ученика Школе на Јовановој пијаци https://sites.google.com/site/almanahsuz/home/ucenici/poznatelicnostikojesupohadhalenasuskolu/student-of-the-month/classroom-news/reminderoffieldtripnextweek#
ЛеЗ 0007015 Ученици. – Ове странице цу посвећене ученицима ОШ „Михаило Петровић Алас“ (некадашње школе „Перо Поповић Ага“ од оснивања школе. У оквиру књигу, штампане поводом 50-годишњице постојања школе, публикован је и ЦД, на коме су објављени спискови скоро свих ученика ове школе https://sites.google.com/site/almanahsuz/home/ucenici
ЛеЗ 0007016 Отварање Библиотеке Алас и Спомен збирке. – (16.02.2010. 12.40) 30. октобра 2009. године, у Зборници ОШ „Михаило Петровић Алас“, у 17 ч. започео је програм свечаности посвеећен пресељењу библиотеке у нове просторије, тј. у средишњи део школе )први спрат, некадашњи кабинет информатике).
У програму су учествовали: Весна Недељковић, директор Школе, поздрав гостима и присутнима, међу којима је и Јован Ханс Ивановић, дародавац дела најличније Аласове заоставштине; Мирослав Лукић, професор и библиотекар, који је прочитао одломак из романа „Пасија по Амарилису“, у којем се спомиње Алас и његова свирачка дружина „Суз“, Миомирка Саичић, професор, која је прочитала своје радове; професорка Филолошког факултета у Београду,
https://sites.google.com/site/almanahsuz/home/ucenici/otvaranebibliotekealasispomenzbirke#
ЛеЗ 0007017 Шта крије куфер Мике Аласа? (16.02.2010. 12.29) Рукописи, фотографије, оловке, лампа, чашица, кравата, фотоапарат… збирка од које се чувени математичар није одвајао од данас стална поставка у ОШ „Михаило Петровић Алас” https://sites.google.com/site/almanahsuz/home/ucenici/stakrijekufermikealasa#
ЛеЗ 0007018 ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ КОЈЕ СУ ПОХАЂАЛЕ НАШУ ШКОЛУ https://sites.google.com/site/almanahsuz/home/ucenici/poznatelicnostikojesupohadhalenasuskolu#
ЛеЗ 0007019 БЕЛЕШКА УЗ СПИСАК УЧЕНИКА. (ажурирано 09.02.2010. 18.28). КОЈИ СУ ЗАВРШИЛИ НАШУ ШКОЛУ У ПЕРИОДУ 1962/1963. – 2008/2009. https://sites.google.com/site/almanahsuz/home/ucenici/beleskauzspisakucenika
ЛеЗ 0007020 Од куфера до Фондације. – Јован Ивановић, праунук Аласа, који живи у Швајцарској (Женева), као што смо могли да прочитамо у српској дневној штампи, објаснио је прошле године: – Алас је рођени брат моје прабабе Марије Перић Петровић. Он није имао деце, али је она имала ћерку Вукосаву, која је родила две девојчице. Једна од њих за собом није оставила потомство, а друга је моја мама – открива Ивановић. … – Претпрошле године када је кренуо пешке Јовановом улицом у намери да прође крај осмолетке у којој је завршио седам разреда пре него што се преселио у Женеву где и сада живи и ради, изненадио се видевши да на месту некадашњег назива „Перо Поповић Ага” на улазу у здање стоји „Михаило Петровић Алас”.
– Тада сам одлучио да уместо научној, математичкој или културној установи личне ствари Михаила Петровића поклоним деци, основцима школе у којој сам научио да читам и пишем. Тако ће његов лик и дело постати блиски ђацима. Њима је сигурно интересантније то што је Алас био прекаљени пустолов и рибар, аутор авантуристичких романа „Јегуље” и „У царству гусара” него што је био велики математичар – објаснио је Ивановић. https://sites.google.com/site/almanahsuz/home/fondacija-mihailo-petrovic-alas/odkuferadofondacije#
ЛеЗ 0007021 Два писма из Кофера М. Петровића Аласа. – Ових дана, приводи се крају састављање инвентара личних предмета, докумената, преписке и бележака, поклоњених Фондацији Михаило Петровић – Алас, од стране најближе родбине, тј. потомака. Ту грађу је проинвентарисао и средио проф. и књижевник Мирослав Лукић. Овде се доносе факсимили два писма – издавача Геце Кона професору Др Живојину Перићу, зету великог математичара Аласа (месец август 1924. године), и факсимил писма М. Петровића упућеног из Канаде зету Живојину Перићу, у Швајцарску, где се тада налазио Петровићев зет. https://sites.google.com/site/almanahsuz/home/fondacija-mihailo-petrovic-alas/dvapismaizkoferampetrovicaalasa#
ЛеЗ 0007022 План развоја Фондације. (13.12.2010. 12.49) – Фондација Михаило Петровић Алас основана је при школи на Јовановој пијаци,која носи име славног српског научника, како би се чувала и очувала успомена на овог великог математичара светског гласа, професора Београдског Универзитета, писца, чувеног аласа и шефа незаборавне свирачке дружине СУЗ – једног од најбољих представника српских преткумановских интелектуалаца и српске елите. Захваљујући поклону који је школи подарио потомак славног математичара, Господин Јован Ханс Ивановић (Швајцарска, Цирих) (поклон чини кофер са личним стварима пок. Михаила Петровића, које су добро очуване; фотоапарат, преписка, књиге и др. Ствари; виолина…), заједничким напорима и добром вољом Школе и Господина Ивановића, основана је Фондација са племенитим намерама да чува сећање на великог српског математичара и да расветљава његово дело и живот. У следеће четири године, поред редовних делатности предвиђених Правилником о раду Фондације, посебно ће се радити на томе да се нађе посебан макар и скроман простор за чување предмета и књига, и свега другог, што је имовина Фондације; водиће се брига о чувању и одржавању гробнице Михаила Петровића; покренуће се издавачка делатност Фондације, која ће публиковати најпопуларније путописе и друге књиге великог светског путника – какав је био Алас, као штампање једне брошуре, која ће бити нека врста „личне карте“ новосоноване Фондације, а у којој ће бити, поред свега осталог, и избор из преписке, коју поседује једино ова Фондација. – Фондација ће покренути и оснивање књижевне награде СУЗ …. https://sites.google.com/site/almanahsuz/home/fondacija-mihailo-petrovic-alas/planrazvojafondacije#
ЛеЗ 0007023 Завршен инвентар Фондације. Ових дана завршен је инвентар Фондације Михаила Петровића Аласа…. https://sites.google.com/site/almanahsuz/home/fondacija-mihailo-petrovic-alas/zavrseninventarfondacije#
ЛеЗ 0007024 Белешка о Књизи ивентара Фондације Михило Петровић – Алас. На крају једног завршеног посла. – Имовину Фондације Михило Петровић – Алас чини оно што је оснивач Господин Јован Ханс Ивановић донео као лични поклон. То су личне ствари великог математичара светског гласа и професора Београдског универзитета – Михаила Петровића Аласа, које је сачувала у коферу самог Петровића његова рођена сестра Мара, удата Перић, баба Господина Јована.
Део тих личних ствари је изложен у витрини у холу Школе на угледном месту (фотограгије, пасоши, путне исправе, писма, документи, кравате, прибор за бријање, роковници, фотоапарат и др.)
Много већи део заоставштине М. Петровића чува се у Петровићевом путном ковчегу.
У току послова око оснивања Фондације, чији је смисао постојања да сачува од заборава успомену на великог научника од заборава, отпочет је и посао заштите ове имовине, непроцењивог значаја, са гледишта саме Фондације, и уопште културне историје Србије.
Око три месеца потрајало је самом инвентарисање и установљавање Књиге инвентара, у којој је заведено 411 нумера.
Рукописну Заоставштину Фондације Михаила Петровића чини преписка – писма, телеграми, дописнице, депеше, и разна друга документа. Већина писама је писана на српском, али има и писама на француском, енглеском, немачком. Све је уведено у инвентар, дакле, чак и „Бургије из новина“ (аутентичан израз за исечке из швајцарских и француских новина, које је Петровић увек исецао и сакупљао, као пажљиви читалац. Чак су сачуване и две швајцарске чланске библиотечке карте Михаила Петровића). Најважнији део преписке у заоставштини М. Петровића чине писма, дописнице, телеграми Њ. К. В. Принца Ђорђа.
Петровић је, скоро двадесет година старији од Принца, био његов васпитач, узор и фигура равна утицају оца самог Принца Ђорђа. Та преписка датира из првог светског рата, као уосталом и нека лична документа самог Принца, и треба је сачувати по сваку цену, и не допустити злим људима да буде злоупотребљена.
Самим чином инвентара, пописа, и адекватног смештаја, као и тиме да је филмована, као уосталом и сва друга писма, и све друге ставке Књиге инвентара, што потврђује ДВД заведен под бр. 411, на коме се налазе електронски снимци, а који се чува на неколико места, имовина фондације је делимично заштићена. Прва два степена заштите су учињена: сва имовина фондације је заведена у инвентар, и филмована је…. https://sites.google.com/site/almanahsuz/home/fondacija-mihailo-petrovic-alas/beleskaokniziiventarafondacijemihilopetrovic%E2%80%93alas#
ЛеЗ 0007025 Први одбрањени дипломски рад. – Студент Мила Бизјак одбранила је током јуна 2010. године дипломски рад под насловом ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ШКОЛСТВА:ОСНОВНА ШКОЛА „МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ АЛАС“ БЕОГРАД
пред трочланом комисијом др Арсен Ђуровић, др Љубодраг Димић, др Мира Радојевић
ЛеЗ 0007026 Поговор књизи ПОЛА ВЕКА ШКОЛЕ НА ЈОВАНОВОЈ ПИЈАЦИ Нова школа крај Велике школе . – Ово је прва књига о Школи на Јовановој пијаци, у Београду, ту крај Велике школе (данас Вуков и Доситејев музеј). И као и све сличне прве књиге, и ова монографија има и све чари првих, пионирских издања, али и извесне мањкавости и ограничења, која долазе, пре свега, из околности да је обим књиге био унапред задат и временски врло орочен. https://sites.google.com/site/almanahsuz/home/ucenici/poznatelicnostikojesupohadhalenasuskolu/student-of-the-month/johndoe#
ЛеЗ 0007027 Српски ренесансни духови. – Сјај и беда великана бирократске књижевности / Белатукадруз. – Одустао сам, морам одмах признати, од скривеног и правог наслова овог рада – Српски ренесансни духови – јер је можда одвећ преширок, а могао би бити протумачен и као претенциозан и непрецизан.
«Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99).
Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања).
Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има још ренесансних духова, ко су они?
Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима? https://sites.google.com/site/almanahsuz/poll/prva-srpska-renesansa/srpskirenesansniduhovibelatukadruz#
ЛеЗ 0007028 Post Scriptum. – Да ли су српски ренесанс и др Јован Скерлић, који је у том раздобљу заузимао једно врло, врло значајно место; нарочито оно професора енергије и будитеља и вође једне омладинске генерације, међу којима је било и врло бриљатних епигона тог ренесансног доба у коме су цветали сви цветови, довољно схваћени, схваћени на прави начин? Одговор је – не. Зашто? … ( ажурирано 11.12.2012. 17.48 ) https://sites.google.com/site/almanahsuz/poll/prva-srpska-renesansa/postscriptum#
ЛеЗ 0007029 Шест Лазаревићевих Скерлића [ ажурирано 11.12.2012. 17.52 ] https://sites.google.com/site/almanahsuz/poll/prva-srpska-renesansa/nenaslovlenpost#
ЛеЗ 0007030 (МИКА АЛАС) НАПОМЕНА ПРИРЕЂИВАЧА Милићевића. – … Микину оставштину, коју данас поседује Основна школа „Михаило Петровић Алас“ у Београду неоспорно је драгоцен материјал и вредан даљих изучавања, исто колико и његова већ поменута Сабрана дела и бројна друга документа и трагови, али само у рукама стручних људи и визионара који могу умешно све учинити да тако нешто постане својина и дар свакоме. Каква ли би драгоценост за свеопшти српски народ био његов музеј, филм о његовом животу, периодично обележавање јубилеја везаног за његово име итд.! – Мика Алас све то заслужује, сигурни смо у једну такву констатацију, као што заслужује и споменик. По свим законима логике, он би требало да буде подигнут у Београду у парку на Студентском тргу, поред великана Доситеја, Панчића и Цвијића. Био је Мика велики као алас, путник и путописац, виолиниста, виноградар, али ипак највећи као математичар, професор, просветитељ, научник, академик. Његово велико научно дело и светла успомена на њега, како се Миланковић изразио на Микином помену у Саборној цркви у Београду 1943. године, масован испраћај и вечни траг који је за собом оставио јасно говоре да је Мика Алас једно од највећих богатстава српског народа…
НАПОМЕНА Ур.:
Током лета 2012. године појавило се Милићевићево издање књиге Милутина Миланковића и Јеленка Михаиловића МИКА АЛАС (Белешке о животу великог математичара Михаила Петровића). Књига је одштампана у 1000 пр. Али прошла је некако сасвим незапажено, упркос томе што је ово издање, можда понајбоље, у поређењу, рецимо са два претходна (1946) и деведесетих година. Милићевићево издање је осавремењено, допуњено; садржи, поред осталог, надахнуто написане уводне текстове, који на свој начин разјашњавају контекст околности и времена у којем је живео Мика Алас, као и све оно што иде на руку забораву, чак и највећих људи и стваралаца. Господин Милићевић није штедео ни труда ни новца да до потомака и најмлађих допре истина о Сузовцима. Ја бих рекао о српским ренесансним духовима – изразитим духовима прве српске ренесансе, која се некако полако заборавља, иако је дала највеће умове српског рода.
Господин Милићевић у предговору овој књизи поставља сасвим разумна питања: „зашто ни једно путописно дело Михаила Петровића није уврштено у школску лектиру или зашто се о њима мало зна? Романи које је објавио у периоду од 1932. до 1936. године и „Роман јегуље“ из 1940. године могли су да се нађу на школским клупама у било ком облику – одабрани делови или једна комплетна књига. Петровић јесте био антирежимски човек, неомиљен од власти, увек контролисан, али то је било између два рата и под краљевском Југославијом. Зашто се то наставило 20. века и даље?… Да ли је српски народ тако богат путописним романима?…“
На та питања смо индиректно покушавали да дамо одговоре, у књизи осврта „Из карантина“ (часописна верзија је штампана прошле године).
Издвојио сам, овде, и одломак, из Милићевићевог предговора о трагичној судбини и пропадању рукописа и књига наших најзнатнијих људи. Не случајно.У суштини, ово је врло солидно издање, а Милићевић се поштено и документовано потрудио да нас увери у његову непходност; овакве књиге би било добро да се штампају у најмање 10.000 пр.
Све у свему, Милићевићево издање је обогаћено, нарочито у односу на комерцијална издања књиге о Мики Аласу, која су се појавила последњих година у симболичним тиражима не одигравши очекивану улогу. Да поновимо, за оне који можда не знају: Не постоји ни легат, ни музеј Михаила Петровића у Београду, граду којем је толико дао и који је волео. Колико знамо, виноград и вилу на Топчидеру су одмах после рата властољубиви и похлепни приграбили, и ником ништа! Сам Алас није имао директних потомака. Пре неколико година, у центру Београда, у ОШ „Михаило Петровић АЛАС“, основана је Фондација Михаило Петровић Алас, коју је основао унук Микине сестре Марије, који већ деценијама живи у Швајцарској. Он је донео и дао на чување Фондацији, ковчег Михаила Петровића са личним стварима, преписком и другим предметима, рачунајући и саму виолину Аласову, коју сам ја, као тадашњи професор у тој школи, уредно завео и унео у Књигу инвентара имовине Фондације. Међутим, ова Фондација још увек, и после неколико година, није заживела у правом смислу речи. Пре свега, не постоји посебан простор за смештај и рад ове Фондације. Господин Ханс Ивановић, колико ми је познато, носио се мишљу да откупи макар подрум на Косанчићевом венцу, где је некада становао старији брат његове рођене бабе, Михаило Петровић (преко пута до темеља сравњене у бомбардовању српске народне Библиотеке 1941), где би била смештена фондација, али – то се није догодило.
Не мали број аутентичних Аласових дописница, преписке, и других докумената, колико ми је познато, сачувано је у ковчегу, али сва та писма нису још увек проучена, описана, истражена. Она још увек нису доступна најширој јавности. Иако сам их на неки начин заштитио од даљег пропадања и можда нестанка, увођењем у Књигу инвентара Фондације, мени се чини да би све то било можда боље чувано и сачувано на неком другом месту, у рецимо неком Легату српских ренесансних духова, не кажем наравно музеју, мада бих могао. …
ЛеЗ 0007031 АЛАС – ВОЈНИ ПРОНАЛАЗАЧ. – Непозната документа која се први пут обелодањују
У рукописној заоставштини Михаила Петровића Аласа, постоји, поред осталог, и неколико празних коверата, које је (види се са полеђине празног коверта) писао „Орашац“, један од псеудонима принца Ђорђа Карађорђевића. Шта је са садржајем тога коверта, означеног у инвентару „Фондације“ редним бројем 323? Да ли је уклоњен зато што је писмо имало, рецимо, неку тајну? Или је писмо извађено, и помешано са другим писмима? То тек треба утврдити.
У заоставштини се чува, такође, преписка, која је „ишла“ преко „Орашца“, када је реч о понуди Михаиловићевих војних патената. Сачуано је неколико писама, са преводима – овде се доносе факсимили. …- Рукописну заоставштину Михаила Петровића Аласа, коју је у једном куферу сачувала његова рођена сестра, и проследила преко својих унука, потомству, треба упознати, пажљиво прегледати, тумачити. Многе ствари су нестале неповратно, али на основу сачуваних докумената, неке се могу и реконструисати… Ови докуенти се не могу прештампавати без дозволе Фондације, која чува успомену на Мих. Петровића Аласа… https://sites.google.com/site/almanahsuz/poll/prva-srpska-renesansa/alas-vojnipronalazac
ЛеЗ 0007032 Прва српска ренесанса. – Постоји списак духова, српских ренесансних духова…. / Вреди се запутити тим трагом – од Николе Тесле до Мике Аласа, Милутина Миланковића, Скерлића и многих других – заборављених и донекле потиснутих. – Ми ћемо радо публиковати радове, пре свега истраживачке, аутора радозналих духова.Довљно је да су радови аргументовано и документовано писани…И овде и на другим локацијамка пространог „Сазвежђа З“ – Ур. – За почетак, можда у САВЕТУ ЗАС ВИЗИЈЕ или УНИВЕРЗАЛНОЈ БИБЛИОТЕЦИ
https://sites.google.com/site/almanahsuz/poll/prva-srpska-renesansa
ЛеЗ 0007033 Свет није њихов и они не могу да раде шта хоће. ПУТИН ОБЈАВИО РАТ: Забранио Ротшилдима улаз у Русију http://krugovi.blogspot.rs/2016/06/svet-nije-njihov-i-oni-ne-mogu-da-rade.html
ЛеЗ 0007034 Освета / Станислав Винавер. – На једној железничкој станици очекивали су старци долазак нових духова.
Кад се најзад појавио воз, један старац даде знак и отпоче поздрав — јечале су оргуље, лупали су добоши, пиштале су зурле, а танке флауте врискале су, као у сну отровних цветова.
Ракете прснуше у вис. Воз је хуктао и пробијао се кроз милијарде варница. Сви старци поређаше се у шпалир. Први дух, који је изишао из очекиванога воза, био је такођер старац, са огромном белом брадом.
Када су старци видели да су и нови духови — опет старци, они полудеше од клицања, од кикота, од узвика, од одушевљења. Грцали су у сузама. Њихов оркестар настављао је и даље своје безумље.
Старац дух-новодошавши даде знак руком да жели да говори.
Сви се утишаше. Само су оргуље у најдубљем и најтишем басу, мучале нешто дубоко и неразумљиво о илузији минерала.
Старац — дух — отпоче овако:
„Драга браћо.
Као што вам је познато, васељена је један древни старац. Она ме шиље вама, да вас опоменем, да се старачке идеје не смеју никако угушити, и да је задатак светова, да буду стари. Ако би светови били млади, они не би уливали никоме поверење, а ви знате, да је поверење камен темељац на коме се заснивају сунца и месеци. Старост се одржава — баш очекивањем духова. Знајте — да се очекује само оно што је старо и престаро. Ово није прва звезда где смо ми стигли.
Ви нисте први старци, који сте нас дочекали.
Ја вас молим драга браћо, узвикните једно:
живео! — Великоме Неимару Свемира“.
У име овдашњих стараца један прадревњак попе се на трибину и рече:
„Браћо духови!
Пророци су нам од увек говорили да се Свемир одржава само услед старости.
Када би Свемир био млад, он би брзо полудио од своје бујности и необузданости. Ми смо то знали и предосећали.
Данас, у најкритичније време по старачку заветну мисао, ми смо дочекали вас, и уверили се да и остала, мудрија васељена, има само старе духове“.
http://zavetineatlantida.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html
ЛеЗ 0007035 „Турска, Обама и премијер Данске Расмусен имали су тајни договор да Расмусен постане шеф НАТО-а у замену за укидање ’Роџ ТВ‘“, изјавио је Асанж преко видео-линка на форуму „Нова епоха новинарства: Растанак са мејнстримом у Москви“. – Асанж: Расмусен постао шеф НАТО-а након тајног договора са Турском да затворе курдску тв
Новости онлине | 07. јун 2016. 21:17 | Бивши премијер Данске Андерс Фог Расмусен постао је генерални секретар НАТО-а 2009. у замену за тајни договор са Турском и САД да затворе курдски сателитски емитер „Роџ ТВ“ у Данској
http://zavetineatlantida.blogspot.rs/2016/06/blog-post_8.html
ЛеЗ 0007036 Аллаху акбар! Решили да од Босне направе Сирију. А бошњачке избеглице ће да шаљу у Турску, Нигерију, Ирак… – Код Цазина ниче легло вехабија јаче од Горње Маоче . Новости онлине | 07. јун 2016. 21:01 | Коментара: 9. У Подгредини се сваки викенд спроводи обука, односно предавање за припаднике вехабијског покрета. У том месту изграђен је већи објекат и низ мањих за боравак…. http://zavetineatlantida.blogspot.rs/2016/06/blog-post_82.html
ЛеЗ 0007037 Писма обухватају период 1832-1881, који је, по речима наше саговорнице, обележен врло бурним сукобима између западњака и народњака, растом реолуционарних покрета, убистивима и злочинима, али и правим успоном руске књижевности и филозофије. – КАО и сваки стваралац, Фјодор Михајлович Достојевски (1821-1881) имао је дилеме о свом раду, неретко је одбацивао или спаљивао већ написане странице рукописа, али ни у једном тренутку није изгубио веру у свој рад, нити самосвест о вредности онога што пише. Уметничко сазревање идеја и њихова реализација код Достојевског су имали изненађујуће јасан пут. Овим речима, професор Тања Поповић говори, за „Новости“, о једном од највећих руских и светских писаца свих времена, поводом капиталног, тротомног издања његових писама, у издању „Логоса“. http://zavetineatlantida.blogspot.rs/2016/06/1832-1881.html
ЛеЗ 0007038 Ко је, у ствари, био Петре Крду? – Добитник највише књижевне награде Заветина Амблем тајног писма света за 2010. – Неуротичан и еротичан лиричар румунског и српског језика? Окаснели надреалиста? Одличан преводилац? Најреспективнији уредник и издавач толико наслова, од чијих би се тиража и примерака могла подићи лепа књижевна грађевина у Вршцу? О Петру написао је нешто најкраће и врло речито Драшко Ређеп: „Он је два песника, двојина лирике, двогуба светлост суботња.
Нема преводиоца“.
То је написано на крају једне књиге пуне штампарских грешака!
Не тако давно питали су га да ли припада „неком клану-
– Да.
А ком?
– У мом клану су Набоков, Кавафи, Цветајева, Јонеско, Целан, Мишо, Д. М. Томас, Шимборска, Сиоран, Ле Клезио, Холан, Транстремер и многи које сам штампао. А то друштво не може се назвати кланом јер се кланови не стварају по уметничким вредностима, већ по личним интересима (06.05.2011) https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/testimonials-1/kojeustvaribiopetrekrdu
ЛеЗ 0007039 Ново бетонирање – у име чега? – У име врхунских вредности у српској књижевности? А ко је утврдио те врхунске вредности? Ко се то бавио превердновањем у српској култури, књижевној критици, на начин како су то предлагали Скерлић, Вујић, Винавер, Драинац, Мирослав Лукић? Вуксановић, нити било ко од уредника те његове наметачке тзв. антологијске едиције, нису. Дакле,… https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/assignments/novobetonirane-uimecega#
ЛеЗ 0007040 Тема : СЛОБОДА И СТВАРАЊЕ. И лицемерство. – (29.07.2010. 18.37) Београдска „Политика“, понедељак, 8. септембар 1975, Рубрика Културни живот, први наставак препорученог текста књижевника М. Ристића. – Начин на који је најутицајнији штампани лист ондашњег времена препоручио и објавио, тј. прештампао, текст Марка Ристића, на тему слободе и стварања, могао је завести неупућене, младе и необавештене људе. У суштини, на ударном месту своје рубрике, где су знатан простор добијали ствараоци који су били „држави људи“, тј. наметнути, понављају се општа места о значају и важности слободе за стварање, као некаква открића. М. Ристић још има храбрости да се позива на оно шта је писао 1938. године, али : шта он сам чини, како се легитимише као борац за слободу уопште после доласка комуниста на власт? Поздравио је стрељање грађана Београда 1944, одмах по упаду комуниста у Београд. О својим некадашњим пријатељима писцима, који су се нашли у изгнанству, тј. изван Југославије, овај државни писац пише као о мртвим песницима. Проглашава их мртвим, иако су живи..М. Ристић је, у суштини био велики лицџемер; многе његове књиге, данас, попала је праведна библиотечка прашина … https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/assignments/temaslobodaistvaraneilicemerstvo#
ЛеЗ 0007041 И ПОСЛЕ ТИТА:БРИТАНИКА. Увод. – (15.10.2009. 10.24) Да ли је Небојша Васовић циник, кад овако пише?22 Како је могуће да се Велика лаж (илити тзв. лажни демократизам великих српских књижевних лажова), поклапа са мерилима чувене Енциклопедије Британике? https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/assignments/homeworkforweekofoctober25th#
ЛеЗ 0007042 Апологети, следбеници, манипулатори, наметачи 13.10.2009. 09.58 [ ажурирано 28.02.2010. 15.09 ] – Поверљива грађа. – …Сви се слажу, осим најтврдокорнијих титоиста (од Триглава
до Гевгелије), да је друштвена групација на чијем се челу деценијама
налазио, како за време своје владавине, тако и годинама после
званичне смрти, Броз, није поседовала „ниједан други професионални
капитал сем субјективно практикованог насиља“.24
Тито је имао доминацију, способност да следбенике лиши
својих права, и он је то изводио психолошки вешто, да следбеници не
осете.Тито је имао политичке виртуозности да следбенике лиши
њихових права и да изазове у њима осећање да су због тога срећнији
него раније!25
Тито је имао и треће својство ауторитета – мистичност.26 Титу
су многи писци давали атрибуте натприродног.27
Титови апологети нису жалили речи, мастила и хартије!… https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/assignments/homeworkforweekofoctober18th#
ЛеЗ 0007043 Чувени наметачи фотогеничних слика титоизма. – 13.10.2009. 09.58 Jun 8, 2016, 5:15 PM Одломци из књига М. Лукића, штампани у симболичним тиражима у минулим деценијама… – Главни уредник В. Крњевић, Књижевности, на ударном месту часописа ( 6-7 / 1980), објављује блок текстова – ДОКУМЕНТА. – Текст Ива Андрића : „Тито – заточник мира“, написан 1973. – Едварда Кардеља: „ТИТО И КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ (говор одржан 28. 12. 1967. године у Београду, на свечаној седници ЦК СКЈ, посвећеној 30 – годишњици Титовог доласка на чело КПЈ). – Тито је обожававан, попут паганских богова. Апологети (28) су то постизали манипулацијом биографских података ЈБТ.
Понављамо: У огромним тиражима (29) штампане су књиге, које су „дизајнирали“ наметачи. Тога смећа, тј. фотогеничних сликатитоизма има напретек.
Титоизам је од успостављања свога режима обновио регрутовање- употребићу један старински, али адекватан израз (30) – јаничара (комунистичких ). Неки од тих идеолошких јаничара успевали су да се успну до високих положаја, Вођиних везира. Ти јаничари су имали изванредну моћ прилагођавања комунистичком султанату и султану. Савићу се 1992. године привиђао ђаво, а деценијама није видео Сатану….. https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/assignments/homeworkforweekofoctober11th#
ЛеЗ 0007044 Добошар Ждрикић. Симболи и сигнали. – Из једног ОБАВЉЕНОГ, А НЕОБЈАВЉЕНОГ РАЗГОВОРА са М. Лукићем . – …..Добошар Жикић вам је био онај највидљивији, најсигурнији, најближи знак нове власти. Па је ушао и у причу и у предање…Е, кад је умро Жикић, наследио га је други сељак , нешто млађи, онај што је завршио неки од курсева на
радним акцијама. Волео је да лаже, да њушка и цинкари мештане; код већине уопште није био омиљен; па га прозваше Ждрикић!
Имао је он право име и презиме, записано у матичној књизи, али мештани су му лепили надимке иза леђа, зависно од околности.
Звали су га и „Дева“, и „Јаничар“ и „Фљикета“… Е, тај вам је Ждрикић родоначелник свих наших чувених уредника, књижевних критичара, чланова књижевних жирија, универзитетских професора
књижевности... Од општинског добошара родила се чета мала али одабрана књижевних добошара који жаре и пале књижевним
животом Срба: многи чезну да им Ждрикићи објаве књиге, а још више и да им напишу позитивне реценезије или доделе неку од угледних књижевних награда… https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/drukcije/dobosarzdrikic#
ЛеЗ 0007045 Фабрика лутака. Преговор нестрпљењу / М. Лукић. – (Дечија болест)
Тај кашаљ, што навире, као потајница,
убрзо понире у ноћ као клокот:
тишина, поново и поново,
повлачи тешки локот –
несаница и кошмар одшкрину тешка врата
која је судбина већ једном залупила.
Тај кашаљ диже на устанак ствари
и савест против свих наших трпила.
Тај кашаљ (дечији), као да је поручен
од директора Фабрике лутака – Групулекса?
Болест је поодмакла. И увелико, неразлучен,
узрок њен топи се попут кекса
у шољи чаја. Живот је скучен.
Тај кашаљ, тамо – у спаваћој соби – омекшава
о в д е олово, дијамант. Уметник је увучен
у смрзавање. Собе су као фрижидери. Кошава
дува ли, дува! Брија на суво врх нерава,
језа долази одозго, силази низ врат.
Голица пршљенове кичме, као влажна трава,
скупљајући, зачепљујући бубреге. Ко рат
опречних помисли – немирна савест. – Стихови Мирослава Лукића из књ. Рајска свећа, 1989. https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/drukcije/fabrikalutaka#
ЛеЗ 0007046 ЉУДИ БЕЗ ДУШЕ / Мирослав Тодоровић (11.02.2011. 18.22) „Поезија је она фина честица у нам која шири, разређује, пречишћава, уздиже читаво наше биће; без ње је „људски живот бедан као живот дивље звери“: Човек је поетична животиња; и они који не проучавају принципе поезије, делују ипак према њима у току целог свог века, као Молијеров Грађанин Племић, који је увек говорио а да то није знао. Тако записа Хазлит пре скоро два столећа (1818). И, онај ко презире поезију не може много поштовати ни себе ни ма шта друго…Ако је историја озбиљна наука, за поезију се може рећи да је још озбиљнија: њена материја лежи дубље и простире се шире“. Дакле поезија је душа човекова, без ње је човек без душе. Тако живи, тако се и влада. Као дивља звер. Отуда толико свирепих убистава. https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/drukcije/ludibezduse#
ЛеЗ 0007047 Постхумно објављен, монументални роман Дан шести поетичка је сума књижевног опуса и животног искуства Растка Петровића ( 23.12.2014. 23.15) – Condition humain: Дан шести
„Све иде ка томе да се верује у постојање извесне духовне тачке са које живот и смрт, стварно и замишљено, прошлост и будућност престају да буду схваћени противуречно.”
Андре Бретон, Други манифест надреализма
Постхумно објављен, монументални роман Дан шести поетичка је сума
књижевног опуса и животног искуства Растка Петровића, од ратног повлачења преко Албаније до боравка у емиграцији у Америци. Готово да нема значајнијег ауторовог приповедачког, песничког, путописног или есејистичког текста који свој завршни одјек није добио у Дану шестом где врхуни Петровићева опсесија да изрази тоталитет људске судбине спрам просторних и временских размера космичког трајања. Овај роман се с пуним правом може, у оном броховском смислу, назвати тоталним уметничким делом које имплицитно комуницира са целином књижевног, историјског, научног па и идеолошког искуства времена у коме је настало –од авангардних поступака монтаже и симултанизма, Џојсовог тока свести и Хакслијеве контрапунктске композиције, Ајнштајнове теорије
релативитета, Фројдове и Јунгове психоанализе. Али Дан шести је, што се данас недовољно истиче, остао наш најбољи роман о Првом светском рату који је трагичним дешавњима националне историје дао универзални, свевременски смисао.
Због своје жанровске, стилске и језичке полифоније Дан шести је
енциклопедија књижевних поступака. – извор: Предраг Ж. Петровић ЕНЦИКЛОПЕДИЧНОСТ КАО ПОЕТИЧКИ МОДЕЛ РОМАНА РАСТКА ПЕТРОВИЋА докторска дисертација, Београд, 2012., стр. 4; 2207-216. – (напомена: наслов је уреднички). https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/drukcije/posthumnoobjavlenmonumentalniromandansestipoetickajesumaknizevnogopusaizivotnogiskustvarastkapetrovica#
ЛеЗ 0007048 Друкчије. Друга. Друкчија Србија. М. Лукић, Из једног есеја . – … Треба истражити шта је то прва, друга, трећа, четврта или шеста Србија, да би се дошло до појмова који нешто објективније значе. Време је да се тај често коришћен израз «друга» замени изразом Друкчија Србија, различита од оне какву памтимо од пре неколико година.И Србија би, разуме се, требало да постане друкчија, да изражава свој потенцијал, различитост и богатство различитости. Комунистичка, неокомунистичка, тзв «демократска» Србија, тобож «прогресивна», требало би да се помери и крене према вредновању и превредновању, али у суштинском смислу. Кад год сам помињао другу Србију, мислио сам на ону грађанску Србију, ону непознату, стваралачку Србију, коју су безбожници и сви њихови следбеници одавно отерали са јавне сцене и скоро из свих важнијих институција српског друштва, мислио сам на нешто непознато, што декларисани и прононсирани заточници тзв. (њихове) «Друге Србије» (на челу са Р. Константиновићем чије оде и панегирике једном «мајстору историје», тј. «црвеном краљу» и диктатору, труковане у Тешићевој «Књижевној речи» и данас чувам, као доказ о доследности и својеврсном каријеризму), кад год сам помињао «другу Србију», мислио сам на друкчију, неједноумну, непознату Србију.
Друга, непозната Србија, у којој није згаснуо жар живе традиције, него се провлачи и код необразована човека као танка црвена нит, песничко је и религиозно поднебље, али из тога не треба извлачити никакве политичко – расне програме, јер такво нешто никад добро није донело. Традиционална култура је овде или прецењена или сасвим потцењена, и то није учинио народ. То су учиниле тзв. учене главе. Најчешће професори, скрибенти, ауторитети. Таквима никад није било јасно да философија происходи, као Минерва из главе Јупитерове, из поезије, религије, неугасле живе традиције. … https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/zavetine-novosti/drukcije#
ЛеЗ 0007049 ПОЕЗИЈА КАО ПУТ СЕЋАЊА НА МЕТАФИЗИКУ / Бошко Томашевић. – Из рукописа ЕСЕЈИ О ПЕСНИШТВУ. – ( 14.08.2012. 15.20) Песмовање као пут сећања на метафизику показује се као пут у бит песмовања. Та бит саџи један темељ са чијег тла се може мислити порекло. Било је, стога, нужно вратити се на почетке метафизике, на причу о лóгосу, који је свему темељ: битку, језику, песмовању, мишљењу. Та прича о лóгосу промовише једну логику односа тих праелемената Духа. Она се наставља у сигетици, наиме, у оном задатку философије који философији стоји на њеном другом почетку. Наиме, оно што је логика значила унутар предајног одредјења бити језика у оквирима прве философије, то сигетика мора постати на почетку друге, наиме разумети бит језика из битног догадјања битка као стицаја (Ereignis) унутар чега се дâ сагледати порекло језика, песничког језика, дакако, односно «језика у коме говори битак и језик уопште»71 («der Sprache, in der das Denken des Seyns spricht, und der Sprache überhaupt»). Овим се постављају нови увиди који ће песмовање као пут сећања на метафизику показати у једном још продубљенијем светлу. Но, надамо се да и ове стазе којима смо ишли показујући где се налази песмовање унутар нововековне метафизике нису биле путеви без порекла и, верујемо, никако не стазе које не воде сећању на будућност песмовања. https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/zavetine-novosti/poezijakaoputsecanjanametafizikuboskotomasevic#
ЛеЗ 0007050 Мирослав Лукић ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА. – 09.03.2010. 17.36 [ ажурирано 09.03.2010. 19.28 ] . – Колекција три пауна Књига 1 Београд 2004. 190 стр. 22 цм. Ћирилица . – Поетички корени, контекст Песама из романа су романи (Ујкин дом, Вашари Хипербореје, Дневник за Сенковића…). Романескност песама из романа – ето, и то се питање намеће.. Будући да постоји извесна хронологија настанка песама, може се успоставити и нека фабула, неки сиже догађаја, поред лирског ритма и густине…
Миодраг Мркић: СЕНКЕ ТИШИНЕ https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/zavetine-novosti/miroslavlukicpesmeizromana#
ЛеЗ 0009532