83

 (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0004151 Многи су прали руке од политике којој су 15 година аплаудирали. Србија је, као Троја, одолевела Западу пуних десет година. Више нема ралике између левице и деснице, ово је једнопартијска ера /       РАЗУМЕ се да је Слободан веровао гаранцијама које су потписали нови председник Југославије Војислав Коштуница и председник Владе Србије Зоран Ђинђић. Па, није ваљда мислио да је шеф државе лагао./ Овако Мирјана Марковић, за „Новости“, одговара на питање да ли је њен супруг и бивши шеф државе имао поверења у нову власт да га неће испоручити Хагу

ЛеЗ 0004152   Породици је уручена и награда „Светозар Ћоровић“, коју је дан пред смрт, Јосић Вишњић добио за књигу „Ђурђевдан и други датуми“. –   Да је Јосић Вишњић био „један једини, јединствен, неупоредив са било киме и са било чиме у овој књижевности и култури“, рекао је Гојко Тешић:

ЛеЗ 0004153   ПОКОЉ. –  ПАРИЗ је синоћ горео. На више места у граду симултано су догодила серија атентата у којој је погинуло више од стотину људи, док их је најмање исто толико повређено. Терористи су, очигледно, прецизно бирали симболе: петак 13, стадион Француске, концертну салу, париске кафее…
Испред Стадиона Француске, на коме се играла пријатељска фудбалска утакмица Француска – Немачка, којој је присуствовао и председник Оланд, двојица камиказа су се дигла у ваздух и са собом однела у смрт бројне жртве. Према привременом билансу само у нападу око стадиона било је 42 погинулих.
У исто време, група нападача упала је у познату салу за концерте „Батаклан“ која се налази у 11. париском арондисману, на свега 200 метара од седишта недељника „Шарли ебдо“ у коме је почетком године извршен масакр. Непокривених лица, наоружани калашњиковима, тројица терориста отворили су насумичну ватру и почели да убијају публику пола сата после почетка концерта калифорнијске групе „Igls of ded metal„. Према сведочењима очевидаца који су успели да побегну, пуцњава је трајала чак петанестак минута.
Људи су беспомоћно бежали из угла у угао, настала је права паника, док су нападачи успели да промене чак по три шаржера. Неки су успели да побегну преко крова. Око 00,30 изнутра се чула и јака експлозија, вероватно од бачене гранате. Терористи, које су преживели описали као веома младе, према првим информацијама су држали најмање стотинак талаца у сали која може да прими 1.500 људи. Специјалци су упали у салу око 00,50 и убили тројицу отмичара. На лицу места затекли су прави хорор и на десетине мртвих. Према првим информацијама, убијено је 70 људи. Испред сале, окупили су се родитељи и пријатељи који су за зебњом ишчекивали вести о својим најдражима. На место напада дошао је иза поноћи и председник Оланд који је обећао немилосрдну борбу против терориста

ЛеЗ 0004154   Гогољев дућанчић – најразноврснија продавница реткости…. –   ПОРТРЕТ Први део. – Нигде се није заустављало толико света као пред продавницом слика у Шчукину двору.¹ Тај дућанчић је представљао најразноврснију збирку  реткости: слике су, већим делом, биле рађене уљаним бојама, превучене тамнозеленим лаком, у рамовима са лажном позлатом. Зима с белим дрвећем, потпуно црвено вече, које подсећа на одсјај пожара, фламански сељак с лулом и сломљеном руком, који више личи на ћурана с маншетама него на човека – то су њихови уобичајени сижеи. Томе треба додати. неколико гравира: портрет Хозрева-Мирзе² у јагњећој шубари, портрети некаквих генерала у тророгим шеширима, искривљена носа

ЛеЗ 0004155   Најновије вести. Избор. Срби преживели покољ у Паризу….-  Међу таоцима у концертној дворани Батаклан било је и десеторо Срба, каже за “Спутњик” представник српске дијаспоре у Француској Милисав Алексић. 7 “Према информацијама којима досад располажемо, у терористичким нападима у Паризу нема страдалих Срба”, каже за тај портал представник српске дијаспоре у Француској Милисав Алексић. Он додаје да је у дворани Батаклан било десеторо наших држављана. /  „Они су на сигурном и осећају се добро после претрпљеног шока. Сви смо шокирани. У сталном смо контакту са полицијом, преко које смо француској држави понудили сваку врсту помоћи наших људи у Паризу“…. –

ЛеЗ 0004156   РАЈКОВА пећина крај Мајданпека једна је од најлепших на Балкану, а од ове године је и највећи спелеолошки објекат доступан посетиоцима са више од 1.400 метара стаза кроз фантастичне дворане и ходнике. –  Тиме је остварен сан спелеолога проф. др Раденка Лазаревића и спелеолошког тима из Ваљева који су пре четири деценије ризикујући животе открили Србији ово чудо природе. Истраживачима је тада запретила изненадна бујица пећинске реке док су били у утроби планине, али они нису одустали и после њихових открића Рајкова пећина је отворена за туристе. Четрдест година је било доступно нешто више од 600 метара пећинских чуда, а ове године стаза је уређена и продужена на 1,4 километра упркос пећинској реци која је после незапаћених киша поново подивљала. Трагови наноса из спољног света још увек се виде на висини већој од десет метара дуж зида оријашке дворане Понор. У њу с површине грмећи јури Рајкова река да постане понорница а затим после око 900 метара тока кроз срце планине избије из црне стене у питомој зеленој долини под литицом. / – Великим трудом пре свега мајданпечких рудара посетиоци могу да виде потпуно нове призоре ходника и дворана. Сада могу да се спусте у дивовски понор низ металну конструкцију тешку 65 тона чије су елементе на рукама пренели млади рудари. Све то је урађено упркос подземној поплави, за коју геолози кажу да се није десила последњих 7.000 година …. http://pismoizkarantina.blogspot.rs/2015/11/1400.html

ЛеЗ 0004157  Сумња у „спаваче” ИД . … –   Свет је у не­ве­ри­ци. Згро­жен. Обич­ни Па­ри­жа­ни ко­ји су пе­так ве­че про­во­ди­ли на кон­цер­ти­ма и у ка­фи­ћи­ма, у мул­ти­кул­тур­ним де­ло­ви­ма гра­да, стра­да­ли су од ме­та­ка и екс­пло­зив­них по­ја­се­ва те­ро­ри­ста. Шок је још ве­ћи ка­да се зна да се на­пад исла­ми­ста де­сио у ср­цу Евро­пе на­кон што је та иста Евро­па про­ве­ла це­ло ле­то га­зе­ћи сва сво­ја пра­ви­ла да би по­мо­гла ми­гран­ти­ма из Си­ри­је. Иако се за еска­ла­ци­ју на­си­ља у Си­ри­ји мо­гу окри­ви­ти по­је­ди­не за­пад­не па и фран­цу­ска вла­да, ипак тре­ба има­ти у ви­ду да је ЕУ по­га­зи­ла и Да­блин­ски спо­ра­зум да би при­ми­ла све Си­риј­це ко­ји јој ку­ца­ју на вра­та, па уда­ри у па­ри­ском Де­се­том и Је­да­на­е­стом арон­ди­сма­ну иза­зи­ва­ју не­скри­ве­ни бес Евро­пља­на.

И по­ред свих раз­ли­ка, Евро­пља­ни су ју­че би­ли ује­ди­ње­ни у са­о­се­ћа­њу с Фран­цу­ском. Би­ло је та­ко и у Ср­би­ји. За­по­сле­ни у фран­цу­ској ам­ба­са­ди у Бе­о­гра­ду би­ли су дир­ну­ти ка­да су ви­де­ли да се ис­пред њи­хо­ве згра­де оку­пља­ју Бе­о­гра­ђа­ни ко­ји по­ла­жу цве­ће и па­ле све­ће. У знак со­ли­дар­но­сти, град­ска вла­да је на­ло­жи­ла да се Мост на Ади, Па­ла­та „Ал­ба­ни­ја” и спо­ме­ник По­бед­ник осве­тле у бо­ја­ма фран­цу­ске за­ста­ве    http://kompleksspasovo.blogspot.rs/2015/11/blog-post_15.html

ЛеЗ 0004158   Преписка из царства пошлости /  Бела Тукадруз. / Белешке уз ово писмо. Оно је сачувано на хард диску тзв. Спољне  меморије; открио сам га сасвим случајно крајем пролећа 2015. године, по повратку са планине Радан, тражећи једну своју  стару фотографију, коју сам негде, ко зна када, затурио. Негде у то време, писмо је напунило десет година. На то сам ја писмо био заборавио сасвим.

Написао сам  га уреднику  „Народне књиге Алфа“, Гојку Тешићу, уз поправке рукописа припремљеног за штампу. То је јасно и схватљиво. Књига је после тога штампана. Уместо хонорара, добио сам 80 пр. Уз обећање да ћу касније добити још толико. Што се није догодило никад. Но, нема везе.На корицама је погрешно одштампано моје име: Мирко Лукић, а на трећој страни у књ. Мирослав Лукић. Нема везе. Кад сам уреднику скренуо пажњу на то, он се наљутио: „Ти си крив!“

Па стварно, можда и јесам „крив“, што сам током живота објављивао своје радове под разним именима, али један писац има на то право, зар не?

http://misljen.blogspot.rs/2015/11/blog-post_15.html

ЛеЗ 0004159  КОМЕНТАР УЗ ДВЕ БЕЛЕШКЕ на крају / Бела Тукадруз.  – ПОГОВОР књизи  Белa Тукадруз  НЕЧИСТА СРБИЈА  I*  –  Негде при крају часописне верзије романа Доктор Смрт¹ постоје две сликовите реченице² тачне у много чему.Из тих округа прашине и паучинеСрбију неће извући потомци доминатора титоизма, нити некакав хуманизам и демократизам српских писаца, већ, хоћу да верујем, неке друге личности, које тек стасавају, као независне и светске. Да таквих личности има у најмлађој генерацији, да ће их бити све више, можда показују и две белешке на крају споменутог романа.Прву3 је написао јунак романа, другу његов млађи колега, рецензент4.Та књига је – то ће временом бити признато – својом жестином отворила дуго очекивани пут превредновања у српској књижевности и култури. Та књига је показала шта је све опоганило и унередило Србију 20. века.Напади на ову књигу су отпочели окаснело иподмукло.

Ти напади су дошли из очекиваног правца, од промашених амбициозних људи, и очајника.5 Из маловарошког света.6 Превредновање се не може зауставити.Не могу га зауставити непозвани.Јер нови живот и ново време траже нову савест за истине до сада прећуткиване. Нека тако буде! …. – ====  Обавештење: Шеста књига Дела Мирослава Лукића, под насловом НЕЧИСТА СРБИЈА I, објављена 2006. године, од 15. новембра 2015 може да се у целини чита на локацији  The Academia.edu Team — Medium_files

 ЛеЗ 0004160   КЊИЖЕВНА ПРОСТИТУЦИЈА. –  …. * Ко је господин Петровић, стожерни лик овог романа, кога на почетку називате “неморалним човеком”?  – Било ми је узбудљиво да један карактер до те мере осмислим као човека-епоху. Кад сам о њему писао, личио ми је на Далијеву слику “Антропоморфни сто”. Сећате се испружене фигуре из које се отварају загонетне фиоке. Господин Петровић се, према романескном казивању, вратио из иностранства и постао салонски комуниста. Остао је и после социјалиста и током деведесетих део целог смутног идејног галиматијаса. Након тога су прошле деведесете, а он је напорно, до тренутка данашњег у роману, настојао да сложи слојеве противречне личности, али узалуд: како помирити чињеницу да је неко и левичар и десничар, и популиста и елитиста, а уз то још и заљубљен… http://izsenke.blogspot.rs/2015/11/blog-post_15.html

ЛеЗ 0004161   НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ : (00377)   http://bibliotekez.blogspot.rs/2015/11/00377.html

ЛеЗ 0004162   Лекарки из пекаре траже посао.  – – Штета је да једна млада девојка, која је у року завршила медицину у Београду, стажирала у Клиничком центру и положила државни испит, продаје бурек или седи код куће. У њено школовање држава и њени родитељи уложили су огроман новац, а она велики труд, покушаћемо да јој помогнемо, раговараћемо са руководством Здравственог центра у Ужицу (чији је део Дом здравља у Сјеници). Помоћ ћемо затражити и од ресорног министра – каже Муковић.  http://pismoizkarantina.blogspot.rs/2015/11/blog-post_16.html

ЛеЗ 0004163   Ван Гогово одсечено уво …Копија, такође, у себи има и Ван Гогов ДНК, који је уметница добила од једног од потомака аутора „Сунцокрета“. –  По једној верзији, лабилни холандски сликар је 24. децембра 1888. године, након свађе са француским колегом Полом Гогеном, жилетом одсекао себи уво, а по другој му га је Гоген након пијанке откинуо сабљом. Та морбидна анегдона 150 година касније и даље изазива радозналост заљубљеника у историју уметности.Инспирисана тим догађајем, Штребе је реконструисала Ван Гогово одсечено уво.Њена „жива“ реплика, названа „Сугабабе“, направљена је 3Д штампачем, садржи праве делове хрскавице и идентичног је облика као и сликарево уво.  http://raskovnik.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

ЛеЗ 0004164   АПОСТОЛНИЦА: Антологија српске оригиналне поезије . – ….. Приређивач овог избора је песник МИЛОЈЕ ДОНЧИЋ (1963), који се определио само за тринаест песника творећи у оквиру њихове поетичке заједнице имагинарно друштво или фамозни  „Клуба 13 апостола“, који чине истакнути савремени српски песници: Гојко Ђого (1940), Слободан Ракитић (1940-2013), Ранко Јововић (1942), Милан Ненадић (1947), Зоран Вучић (1947), Слободан Стојадиновић (1948-2011), Новица Тадић (1949-2011),Зоран М. Мандић (1950), Слободан Костић (1952-2011), Андреј Јелић Мариоков (1952), Драган Лакићевић (1954), Александар Лукић (1957) и Ђорђе Нешић (1957). У предговору приређивач наглашава да се градећи овај песнички избор опрeделио за песнике од којих се преписивало и који су оставили снажан утицај како на своју генерацију, тако и на млађе од себе,  ….   http://fabrikamaslacaka.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

ЛеЗ 0004165   Тридесет  Срба  повређено у Паризу. –  СТРАДАЛО 20 СТРАНАЦАМЕЂУ 132 жртаве има 20 идентификованих страних држављана, из бројних европских земаља, али и из Алжира, Туниса, САД, Мексика и Чилеа. Најмање три Белгијанца су погинула, потврдило је белгијско министарство иностраних послова, затим је потврђена смрт једног Британца, два Португалца, два Румуна, два Шпанца и два Швеђанина и једног немачког држављанина. Међу жртвама су два Алжирца, два млада Тунижанина, амерички студент из Калифорније, двоје Чилеанаца, један Мароканац, као и два Мексиканца.     http://zavetineabovo.blogspot.rs/2015/11/30.html

ЛеЗ 0004166   ЛОВ ЛОВИЛИ… – Мирољуб Милановић ЛОВ НА ВИСОРАВНИ :роман . – Мало Црниће : Удружење књижевника Србије, Браничевско-стишка књижевна заједница: Библиотека „Србољуб Митић“, 2015. – … Трагом руске пословице која гласи: »Није ти огледало криво што ти је њушка гадна«.  Или –   о Гогољу, прикази власти, пошлости  (преузето из књиге  Набокова   „НИКОЛАЈ ГОГОЉ. Животопис“). – Милановић је писац којему нису потребни помоћници, подупирачи и не дај боже неки други вешти мештри који ће његове рукописе кратити, дотеривати, лицкати и дописивати! Може се упоредити са Гогољем, ако ни по чему другом, а оно  по следећем. Набоков  пише да, ако баш желимо „чињенице“, „да видимо што је Гогољ познавао од провинцијске Русије. Осам сати у гостионици у Подолску и тједан дана у Курску, остало је видио кроз прозор путничке кочије, тому је још додао успомене из своје апсолутно украјинске младости проведене у Миргороду, Нежину и Полтави – сви ти градићи, пак, леже далеко изван пута који је превалио Чичиков…“  И Милановић је многе године свога живота провео  дубоко у провинцији – између родног села и варошице, у којој је живео као професор књижевности. Из тих тзв. „петровачких оквира“ излазио је кратко као студент, као сезонски радник – грађевинац док су се зидале викендице и виле југословенске пошлости у Гроцкој; јер од најранијих својих дана, Милановић није био „татин син“, није му била наклоњена судбина; ништа му није ишло на руку;  па ипак,  нисам чуо међу свима које познајем неког да са таквом љубављу говори о свом оцу или о маћехи, као Милановић. Гогољ је много тога, „остало“ (као пише Набоков)  видео „кроз прозор путничке кочије“ , а Милановић  је гледао кроз неки свој скривени, необични дурбин,  и српска пошлост  коју је видео, и тугу и апсурд који су избијали из титовске, бирократске, самоуправно једноумно усмерене провинцијске Југославије, и слободу сапету и нагарављену… Не може се сасвим тачно рећи да ли је Милановић убедљивији као приповедач (како је и почео) или као критичар-писац; и мислим, верујем да би било питање месеца или године када би овај вредни професор могао да нас изненади неком новом књигом  попут Енциклопедије уврежених идеја (читај заблуда), какву је сањао да напише, сестите се, Флобер – да се у живот писца није умешала болест. У свом првом и кратком роману Милановић описује један лов на висоравни, какав је био веома популаран и какав је практикован све док је био жив и ходао земљом главни протагонист Милановићевог романа, – лов уловљених – далеко од очију јавности. Тај лов је на неким местима раван  догодовштинама и путешествијима једног Чичикова, својеврсног хохштаплера (какав је донекле и Милановићев Председник) и, заврзламама и понорима српске и балканске пошлости.

ЛеЗ 0004167   Скидање катанаца са подземног Београда. –  Док свет увелико зарађује на свом подземљу, претварајући га у туристичка места, Београд још увек стране и домаће посетиоце привлачи на карту „надземних” атракција. Није тешко замислити колико би на туристичку репутацију нашег града утицало отварање ових комплекса за јавност. На срећу, потенцијал подземног београдског блага постаје све познатији. – Почели смо активно да радимо на претварању подземља Ташмајдана у локацију доступну туристима. Тренутно се ради пренос власништва ових објеката са Републике на Град. Највише проблема стварају имовински односи, а када њих решимо можемо да кренемо да испитујемо стабилност и безбедност тих простора и онда их оспособимо за посетиоце – кажу у Градском секретаријату за привреду.   Они тврде да је на уређењу ових простора неопходно радити постепено, темељно и квалитетно, јер није могуће тако великом послу приступити стихијски. Сигурно је да би скидање катанаца са подземног Београда био прави погодак и да би нас то ставило у ранг са светским престоницама попут Лондона, Париза, Рима или Будимпеште, које су одавно отвориле своје градове испод градова.    http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

ЛеЗ 0004168   Специјална јединица Вермахта „А. Розенберг“, задужена за прикупљање – прецизније пљачкање – уметничког, културног и историјског блага у окупираним земљама, а у Београду је на њеном челу био др Шванке. –  НЕМАЧКО бомбардовање Београда у априлу 1941. године представља најтрагичнији догађај у његовој новијој историји – уз велике људске жртве и огромно разарање града, чије су последице још увек видљиве, у ваздушним нападима је неповратно уништена драгоцена национална, научна и културна баштина, прикупљана и чувана у Народној библиотеци од њеног оснивања 1832. године. У пожару који је захватио Библиотеку после бомбардовања, према извештају Комисије за процену вредности њених уништених збирки, изгорело је више од 1.300 средњовековних рукописа и докумената на пергаменту и хартији, 300.000 штампаних књига, међу којима и књиге из првих српских штампарија, новине и часописи из 18, 19. и 20. века, као и око 2.000 писама књижевника и других знаменитих људи српског рода, али и других јужнословенских народа…“ http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2015/11/blog-post_18.html

ЛеЗ 0004169   После сто година од настанка чувени „Црни квадрат“ Казимира Маљевича открио је своју тајну –   Знало се, по речима Јекатерине Вороњине из ове галерије, да је црно платно скривало једну основну слику, али постојање чак две – нико није очекивао. Сада је потврђено да је „Црни квадрат“ прекрио једну кубистичко-футуристичку и једну супрематистичку композицију, коју чине геометријске форме у разним бојама. Све ово могло би да баци нову светлост на тумачење чувеног платна, а галерија је најавила да ће откриће јавности бити представљено следеће недеље, приликом отварања изложбе „Маљевичев траг“, поводом јубилеја „Црног квадрата“. -Маљевич га је насликао 1915. године и касније направио још две верзије. Први пут је приказан на „Последњој футуристичкој изложби 0.10“ у Петрограду, чиме је инаугурисан покрет супрематизма. Као симбол руске авангарде, ова слика назива се и „нултом тачком сликарства“  –  http://zavetineatlantida.blogspot.rs/2015/11/blog-post_18.html

ЛеЗ 0004170   Vizualizator. –  Свечано отварање фестивала фотографије одржаће се у четвртак у Установи културе Пароброд са почетком у 19 часова.

Фестивал ће отворити Едвард Китинг, добитник Пулицерове награде за фотографију. Београдској публици ће се представити контраверзном изложбом под називом „Apart from the light“.

Фестивал фотографије ВИЗУАЛИЗАТОР 2015 је мултидисциплинаран, динамичан културни догађај, који има за циљ да повеже секторе, институције и појединце из различитих професија везаних за фотографију како би се градио систем који омогућава стратешки развој области фотографије.

„Визуализатор“ ће са својим иновативним приступом анализирати фотографију са различитих аспеката: као визуелну уметност, социјални феномен и моћно медијско средство. У фокусу је документарна фотографија као жанр уметничке фотографије   http://mladisuzovci.blogspot.rs/2015/11/httpwwwnovostirs487html577362-pocinje.html

ЛеЗ 0004171   КЛУБ З  расписује стални књижевно-уметнички конкурс уочи Светога Аранђела 2015. године за кратку – кратку причу ( инспирисану фотографијом). – Радови треба да буду достављени електронски, у прилогу – као отворени документ (Word), на електронску адресу  zavetine@verat.net . Дужина рукописа: до 2 странице . У изузетним случајевима, уредник може одлучити да прихвати и дуже рукописе (до 4 стр.)  Формат: фонт: Times New Roman; величина фонта: 12; размак између редова: Before: 0; After: 0; Line spacing: Single. 4. Параграфи: формат: Normal; први ред: увучен аутоматски…. фотографије, оне се шаљу посебно… као електронске фотографије… – Прилоге, који стигну а нису припремљени по овом упутству нећу узимати у обзир. Око недоумица, погледајте упутство за припрему рукописа у дну ове локације.

Од приспелих радова, „Клуб З.“ ће објављивати недељно по једну одабрану причу на страници:  Друга, друкчија НЕ(ПРЕ)ПОЗНАТА СРБИЈА. СЛИКЕ и легенде Кратке- кратке приче.Аутори нам уз своју важећу електронску, шаљу обавезно  и тачну кућну адресу.Као и забелешку о себи, не дужу од једне уобичајене странице. И наравно – необјављене, непубликоване радове. Причама које се посебно издвајају, доделићемо,  по књигу, из продукције «Заветина», као награду (штампана или дигитална издања). Најбоље приче, по мишљењу уредника, биће штампане током године у штампаном на папиру издању  књижевног часописа «ЗАВЕТИНЕ+»   http://mladisuzovci.blogspot.rs/p/blog-page.html

ЛеЗ 0004172   Шериф(и)  од Лесковца до Суботице . –  ШИРОМ Србије локални властодршци од обичних комшија, каквима их је Бог дао, у налету ауторитета власти, узимају лик Џона Вејна. Понесе их моћ чим „пунто“ замене „мерцедесом“, а родно село Шарм ел Шеиком. Због свега тога морају обавити и – кадровање. Закон каже, не може без конкурса, нека нас у лепшу будућност воде најбољи, они са десеткама. На научној основи ако треба. Зашто онда у локалним фотељама, од Лесковца до Суботице, има најмање најбољих?  Овако то изгледа: заборави конкурс, на лични предлог шерифа, а он се једнако разуме у грађевину, депоновање смећа и поетику постмодерне, право са славе или свадбе, Вејн ће пред Индијанце извести вршиоца дужности, тзв. ве-деа  http://avatarplusultra.blogspot.rs/2015/11/blog-post_19.html

ЛеЗ 0004173   Дворана „Батаклан”, на познатом париском Булевару Волтер…. – Једна од најпознатијих музичких тачака Париза настала је 1864, када је здање необичног изгледа, у кинеском стилу, саградио архитекта Шарл Дивал. Како преноси „Франс 24” име потиче од једне од Офенбахових оперета,а од почетка деведесетих дворана је проглашена историјским спомеником. У почетку је сала, која прима око 1500 људи, коришћена као место на којем су се изводиле оперете и водвиљи, потом је након Првог светског рата трансформисана у биоскоп, али је од седамдесетих година намена промењена – од тада служи за концертне спектакле. Током низа година мењали су се они који су салом управљали и који су је поседовали     http://velikamagaza.blogspot.rs/2015/11/blog-post_19.html

ЛеЗ 0004174   Чланице НАТО-а, и остали Европљани, уништили су Либију уз помоћ Сједињених Америчких Држава…….. –  Боље икад него никад? Не бих се сложио. За Либију је већ прекасно и за народ те земље који пати. Чланице НАТО-а, и остали Европљани, уништили су Либију уз помоћ Сједињених Америчких Држава. У циничној и мало је рећи непоштеној злоупотреби доктрине Уједињених нација о праву на одбрану убедили су Савет безбедности Уједињених нација да допусти ограничену војну интервенцију у Либији, која се заснивала на тврдњама о „геноциду” који против свог народа спроводи председник Гадафи. Чињеница да је Гадафијево тело пронађено неколико недеља касније, у јарку поред пута, није изненадила многе од нас. Даунинг стрит и остали у НАТО-у надали су се да ће „лаган” (петпарачки) приступ упалити у Либији након Гадафија, имајући у виду релативан успех кампање за његово свргавање, коју је предводио НАТО.     http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/11/blog-post_19.html

ЛеЗ 0004175   Апис: „МОЈА ПОСЛЕДЊА ВОЉА…. –  САЗНАВШИ од пуковника Милана Дуњића, команданта места у Солуну, пре подне 11. јуна 1917. по старом календару (24. јуна по новом), да је пресуда постала извршна и пошто је упутио телеграмима Александру и краљу Петру молбе за помиловање, пуковник Апис се у току дана припремао за смрт. Написао је своју последњу вољу – тестамент. Затим је написао опроштајно писмо своме сестрићу у Француској. Средио је своје хартије и од њих направио засебан завежљај. Уредио је своје личне ствари. Припремио је преобуку и одело у коме је желео да буде сахрањен и за то је изабрао нову, суру, летњу блузу, коју дотле није носио. По обичају својих предака и пуковник Апис желео је да буде сахрањен у новом оделу   http://zavetninovcegzavetina.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

ЛеЗ 0004176   Озна тужи, суди и стреља. – ВОЈНИ суд Првог корпуса НОВЈ, чије постојање није до сада и архивски потврђено, судио је наводно оптуженим издајницима и непријатељима народа на заседањима 26. и 30. октобра и 2, 6, 10. и 18. новембра 1944. године. Смртна пресуда им је изречена као народним непријатељима и ратним злочинцима у смислу чланова 13, 14. и 16. Уредбе Врховног штаба о војним судовима. Све пресуде брзо су извршене. Анализом листе од 105 стрељаних може се утврдити да је реч о врло хетерогеној структури личности, како у идеолошко-политичкој оријентацији, тако и у професионалном и социјалном смислу. Ипак, велики део стрељаних припадао је Недићевој администрацији и полицији (38%), поред тога четничкој организацији (20%), сарадницима Гестапоа (20%), грађанима-издајницима (15%), љотићевцима (4%) и осталима (3%). Социјална и професионална структура није ништа мање разнородна. На мети су највише били припадници Недићеве администрације и оружаних формација, министри и помоћници (готово 75%) али је било и угледних професора, глумаца, новинара, па и студената.

ОД БИВШИХ министара и помоћника министара, познатих политичара међу 105 објављених имена 27. новембра 1944. у „Политици“ стрељани су уз штура образложења:  http://fabrikamaslacaka.blogspot.rs/2015/11/blog-post_19.html

ЛеЗ 0004177 Задње Исидорине исповести…. –  Разговор се поведе о њеној годишњици. 
– Та ларма сто је дигнута око мене много ме је потресла. Молила сам неке познанике, младе људе, да где год виде нешто о мени написано, пригуше. Али ето шта су урадили. Звали су ме на неко вече о мени, али сам одбила, рекла сам да сам болесна. Сви су хтели да ме скину са дневног реда. Кажу: има 80 година, скоро ће умрети, дај да напишемо нешто и да је оставимо. То сташно вређа. Волим тишину, зато ме је та бука око мене много потресла. Ако несто вредим, нека кажу после моје смрти, а ни два дана пред смрт не желим да ме хвале. Нисам била срећна. С тим сам се помирила. Постоји васионска срећа која опредељује људе. Ако нисте вољени, узалуд ћете ви настојати да вас воле. 
– Од чега живите, – упитах. 
– Имам пензију, неки додатак као члан академије и нешто што зарадим.
– Зашто не примате веће хонораре? – Одбила сам да примим 215 хиљада за књигу о Његошу и 105 хиљада за Записе. Ова моја поштена рука никад није примила 100 хиљада, нити ће. Волим сиромаштво. Већтри године немам зимског капута. Клавир сам продала за време рата. Волим музику, али немам новца да купим други клавир. И радио сам продала за време рата, а овај сам купила за 6000. Не задужујем се никад јер после моје смрти нема ко вратити моје дугове   http://muzejnemogucegratara.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

ЛеЗ 0004178   Излазили смо из “Мекдоналдса” и одједном се чуло једно велико “бум”. Сви су почели да вриште. Утонули смо у бели дим. Осећала сам мирис барута – прича у једном даху…. –  МИЛИМЕТРИ су одлучивали о животу. Корак лево или десно, имао је судбоносну улогу. У експлозији самоубице испред “Стадиона Француска” у Сен Денију наша Снежана Митровић тешко је повређена. Да је закорачила тамо или овамо, ко зна шта би било. Око ње мртви, рањени,   http://odavde.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

ЛеЗ 0004179   Најразноврснија збирка реткости. –  Dolutali su oblaci Odjednom… odnekud … /  Lela Maric

ЛеЗ 0004180   Ђурица Поповић, један је од успешних чланова научног тима Српске академије наука, са својим тимом дошао до великог открића. Наиме, успео је да узгоји веома скупоцену гљиву Cordiceps Sinensis која успева на подручју Непала и Тибета. – … Ова гљива расте на веома необичан начин, развија се из једне врсте гусенице или мрава који прогутају њену спору и због велике количине протеина из утробе инсекта израсте Кордицепс. У почетку је Поповић гајио шампињоне, од мицелијума, субстрата, до готовог производа, првенствено у комерцијалне сврхе, а онда се окренуо необичним и веома лековитим печуркама, које су му у свету донеле признања.„Придружило ми се неколико колега и формирали смо тим. Дошао сам на идеју да оснујем Институт за печурке, где би се обављали експерименти с лековитим супстанцама гљива, али и неких занимљивих биљака“, каже Поповић и додаје: „Обезбедио сам високостручни кадар, а државне установе, Институт нуклеарних наука Винча, институти на Торлаку, дали су своје лабораторије.“  http://pismoizkarantina.blogspot.rs/2015/11/cordiceps-sinensis.html

ЛеЗ 0004181   Драгољуб Златковић> Речник живог пиротског говора. –  ИСТРАЖИВАЧ народног блага на Старој планини, Драгољуб Златковић, иначе агроном по образовању, добитник је престижне награде за науку Вукове задужбине за дело „Речник пиротског говора“ („Службени гласник“). Реч је о збирци са више од 33.000 речи овог краја, које је Златковић прикупљао деценијама, систематизовао и средио, а који, према образложењу жирија, представља „један од најобимнијих дијалекатских речника српског језика и може се сматрати паралелним чувеном Вуковом речнику“.  – Још од далеке 1965. године боравио сам у селима на Старој планини, очаран богатством једног света, различитог у много чему, па и у језику. Записивао сам изреке, пословице, загонетке, веровања, народне песме и приче. Једна за другом, године су пролазиле, људи су полако нестајали, а са њима и поменуто језичко и друго богатство, које је мало ко ценио. Схватио сам да пиротски говор чувају само сељаци, којих је све мање и да га само они могу и сачувати. Јер, села се празне, многа су већ пуста, све полако нестаје, па и језик – прича Златковић. Према његовим речима, током пола века, колико је на планини и са горштацима, завирио је у њен сваки кутак. Многи планинци, који су му говорили о језику, обичајима, веровањима, одавно нису међу живима.   – Знам сва села у пиротском крају, али и у Лужници. обишао сам целу источну Србију: од Пирота тамо ка Буџаку, па све до Бора, али и источну страну планине, тачније западну Бугарску, коју сам такође проучавао – каже аутор који је о народном стваралаштву већ написао „Думу“ („размишљати“, „говорити“).   http://administracijanecistekrvi.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html

ЛеЗ 0004182   Заборављена књижевница, Доситејева наследница , Јулијана Радивојевић. – Да није сачувано писмо адресирано на словачког књижевника и поборника панславизма Јана Колара, Јулијана Радивојевић би можда сасвим пала у заборав. Овако је о српској песникињи из прве половине 19. века, првој после прве – Еустахије Арсић, остао бар тај скромни запис и подсећање на још једно женско перо из времена када је оно било изузетак, а не правило.

Јулијана је рођена 6. јануара 1798. године у Вршцу, као ћерка Јована и Саре. Отац јој је био угледни представник српског грађанства у Банату, саветник магистрата и управник српских школа. Нажалост, ни он ни његова супруга нису дуго живели, па је бригу о једанаестогодишњој Јулијани преузео њен ујак Александар Нако, пореклом Цинцар. То је значило пресељење у Беч и школовање током којег је девојчица готово заборавила матерњи језик.   http://zavetninovcegzavetina.blogspot.rs/2015/11/blog-post_21.html

ЛеЗ 0004183   УЖИВО: Друга жртва снега у Србији, жена се породила у смету    https://misljenovac.wordpress.com/2012/12/09/uzivo-druga-zrtva-snega-u-srbiji-zena-se-porodila-u-smetu-reportaze-novosti-rs/

ЛеЗ 0004184   Патријарх: Писмо нећемо објавити. –  ЦРКВА за сада неће објавити свој званичан став који је у писму достављен председнику Србије Томиславу Николићу. Није ми познато ко је писао, нити пустио у јавност текст који је назван ”тајни меморандум СПЦ о Косову”    (Субота, 8. Дец. 2012)   https://misljenovac.wordpress.com/2012/12/08/patrijarh-pismo-necemo-objaviti-drustvo-novosti-rs/

ЛеЗ 0004185   ПРЕТЕК / „Трећа Србија“ Београд, бр. 11-15/ 2004-2005.. – Лажно је много шта. Лажне су тобожњевеличине. Сећао се пљускова – које је упамтио кад га јемајка водила у воћњак своје бабе по мајци, да свиње попљуску покупе шљиве опале. Оживљава те пљусковекоје је добро упамтио. Хиљадугодишњи пљускови суподигли ову земљу, а не књижевници, садукеји и фарисеји.Многи међу њима, чак и прононсирани вечни претендентиза Нобелову награду, напросто трабуњају олепоти, јер они не знају да она почиње онда, кадгледалац наднесе своје лице над ствари и бића.  https://misljenovac.wordpress.com/2012/12/02/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BA-%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4-%D0%B1%D1%80-11-15-2004-2005/

ЛеЗ 0004186   Остаци рукописа, који украдоше кошмари…/ Белатукадруз. – …Само Цигани умеју да нађу место у срцу,па да све одједном пукне ко кристална чаша!Волим Цигане трубаче, али и Влахе гајдаше ибандаше, јер су они мајстори, и могу да нас саставе,да саставе све те крхотине у нама!Шта Кустурица тражи по планинамаЗападне Србије? Шта ја тражим по планинама иманастирима српским?Живот, незабораван, вечан, усијан каогвожђе, као музика трубача?- Живот ти се само једном деси, кажуцигани трубачи. – Ви Срби почели некуд дажурите. Никад не стигнеш кад некуд појуриш.Стани, бре, стани, Ибар водо! Куда журиш?Трубе неће да побегну…

ЛеЗ 0004187   Националне пензије Тозовцу, Гутовићу, Тањи Бошковић?. – Копља ће се, по свој прилици, највише ломити око кандидата са естраде, што је и приликом претходних година било највећи трн у оку и предмет полемика и оспоравања. Како сада ствари стоје, из игре су испали Зорица Брунцлик, Драгослав Михаиловић Канаринац и његова супруга Јасна Кочијашевић, док је на списку остала Мирјана Васиљевић, оснивач групе „Ђердан“. Статус националног пензионера могао би да добије Предраг Живковић Тозовац, који је једног члана жирија посебно импресионирао песмом „Из Крајине лепа Влајна“. Овај певач и композитор, који се опробао и као глумац, недавно је објавио и прву књигу песама, што му може бити и додатни адут …. https://misljenovac.wordpress.com/2012/12/07/nacionalne-penzije-tozovcu-gutovicu-tanji-boskovic-kultura-novosti-rs/

ЛеЗ 0004188   Лане Гутовић: Живимо у трагикомичном времену. – * Кажете да је важније да тежимо српским него европским вредностима, али шта је данас, уопште, од њих остало?

– Због догађаја који су у току или иза нас, имамо ерозију европских а не српских вредности. Оно што нам је у Европи изгледало блиставо, лепо и праведно – постаје ружно и одвратно.

Чак и они који су били заљубљени у тај европски систем вредности, увиђају да су изиграни. Баш изиграни.    https://misljenovac.wordpress.com/2012/12/01/lane-gutovic-zivimo-u-tragikomicnom-vremenu-kultura-novosti-rs/

ЛеЗ 0004189   Ево како ПОЕЗИЈА може божански да пљује / Радивој ШАЈТИНАЦ. – евронаива и поезија цивилних достигнућафјордови,порте, виногорјалуке без мора,мостови без икогапластично саће за питку водубиометријско јато птица и рој пчела лака,шљунковита ловасмртоносни кредити за здравље и    https://misljenovac.wordpress.com/2012/12/03/evo-kako-poezija-moze-bozanski-da-pljuje-radivoj-sajtinac/

ЛеЗ 0004190   Краљевски Дом Србије. –  https://misljenovac.wordpress.com/2012/12/04/kraljevski-dom-srbije/

ЛеЗ 0004191   СОМ И СВ. ФИЛИМОН. – Друштво “Суз” припремало се за славу светогаФилимона 1913. (5. XII). Већ су неколико даналовили рибе. Кад су изашли у лов 3.XII , нису ималисреће цело пре подне. Једва су осигурали ручак тогадана. Одмах после подне наставили су лов. Кад сувећ били на води, и пре но би забацио мрежу, Микасе помоли св. Филимону а и остали заједно сњим:”Помози нам наша славо, св. Филимоне, затебе ово радимо, а не за себе!…” Потом је забациомрежу и     https://misljenovac.wordpress.com/2012/12/02/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE/

ЛеЗ 0004192   „Клип“ Маје Милош освојио „Златно сунце“   https://misljenovac.wordpress.com/2012/12/01/klip-maje-milos-osvojio-zlatno-sunce-kultura-novosti-rs/

ЛеЗ 0004193   Хаг: Сва суђења изнова      https://misljenovac.wordpress.com/2012/12/01/hag-sva-sudenja-iznova-dosije-novosti-rs/

ЛеЗ 0004194   ПОШАСТ / Белатукадруз. – Планови, планови, планови!Уграђени су, као песак или креч,као горуни или јабланови,у Нову кућу, у Нови роман.Сећам се оне вечерикад смо се враћали : спуштене рампе,варница захуктале локомотиве    https://misljenovac.wordpress.com/2012/12/01/%D0%BF%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%81%D1%82-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0004195   Трговиште: Стриптиз бар у дому културе?. – УЛАЗ БЕСПЛАТАН ЦЕНЕ пића су, како сазнајемо, прилагођене чињеници да је Трговиште једна од најсиромашнијих средина у Србији, а улаз је бесплатан. Како сазнајемо, младим људима у Трговишту у ноћном проводу често се придруже  https://misljenovac.wordpress.com/2012/11/30/trgoviste-striptiz-bar-u-domu-kulture-srbija-novosti-rs/

ЛеЗ 0004196   Коловени. – „Постојање овакве грађевине (АмфиТеатра) ставља вас високо у ранг градова Римског царства“ иако АмфиТеатар има структуру слова А (Аз – первоначало, што му говори и сам латинизован назив) те је имао је сакралну намену извођења односно праћења Сунца са сцене (тзв. мистерија) због чега се пролази за гледаоце крећу од круга „бине“ као Сунчеви зраци, који стварају венце (редови за гледаоце КолоВене), те је идентичан са култом Коло (Аз певоначало/КолоМер) очуваном у Лепенском Виру,због чега амфитеатар нема римско порекло нити римски смисао, „почетак истраживања амфитеатра плод је дугогодишње сарадње пројекта „Виминацијум“ и Америчке амбасаде у Београду. Археолошки парк је званично пуштен у рад заједнничком посетом њихових екселенција Andreasa Cobela (за неупућене амбасадор Немачке) и Majkla Polta(за неупућене амбасадор САД)“   https://misljenovac.wordpress.com/2012/12/01/%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8/

ЛеЗ 0004197   После вашара књига у Нишу / Мирослав Тодоровић   

ЛеЗ 0004198   под снегом је било довољно жира за свиње. –  (” И звезда дошавши стаде над местом где беше Дете…Господу се помолимо. Украси, владико…Господ се зацари, у красоту се одену; обуче се Господ у силу и опаса се, јер утврди васељену, која се неће померити. Домутвоме, Господе, приличи светиња на сва времена…”) Из Дунава излази некакав чудотворни зелени камен и људеубија. Какво чудно дејство у себи садржати мора, да је толикоТурака живота лишио, реизе из Видина када би заото упитао,весма би им потешко било и ништа друго не би одговорили, кромеда им је Бог послао казн такову

ЛеЗ 0004199   УМЕТНОСТ САМОМУЧЕЊА / Белатукадруз. – УПОМОЋЗемљаци – што једете г…а, кад имате мушмуле и дуње?Шта вам смета мој дуг и ружан нос? Гогољ је имао дужи! Упомоћ, Гогољ.Купио сам ти нове диоптрије, па хајде, де, погледај мало кроз њих, прво моју собу, двориште, а затим суседе са истока, запада, севера и југа.ЂАВОДосадно је са тобом. Увалио си се међу књиге, опет, а? Хајмо мало до гробља; шта ако је пут до тамо завејан? Нека звижди Кошава; то је њено запослење.За покој душе баба Живки од унуке Мице из Америке (написано снежним словима на црном сатену, обавијеном око дебеле свеће, који су рођаци поклонили месној цркви).- Да купиш једну подебљу свеску и у њу да записујеш све што ти падне на памет, ма колико све то било будаласто, бескорисно, неупотребљиво у сваком погледу

ЛеЗ 0004200   УМРО  САВА  БАБИЋ / Лаза Лазић. – Сава Бабић је имао нарочити слух за савремену српску књижевност. Довољно би било поменути само његове студиозне књиге о Милораду Павићу или Данилу Кишу. У погледу преводилачког умећа наших великих преводилаца такође, његово дело је одало пошту многим делатницима на овом пољу (Змају у првом реду). Награђен високом наградом за животно дело, убројао се у ред најпробранијих познавалаца умећа превођења у нас, као што су С. Винавер, М. Н. Ђурић, Д. Милошевић, К. Мићевић и други. Превођење је најдубља врста читања, Сава Бабић је овој племенитој вештини, поред знања, укуса и одмерености додао и веома продубљено познавање нашег српског језика, даром чији је корен

ЛеЗ 0009475