Фрагменти Азбучника
(по Сахарину)
А
АРИЈАДНА – кћи критског краја Миноја и Пасифаје. Приликом Тесејевог похода на Крит ради ослобођења Атињана срамне обавезе да сваке девете године, због убиства Минојевог сина Андрогеја, дају седам младића и исто толико девојака Минотауру, Аријадна му помогне да убије Минотаура и изађе из Лавиринта, из којег нико жив, кад једном уђе, није умео нити могао да изађе. Послушао је њен савет и на улазним вратима привезао један крај конца и одмотавао клупко све док није доспео до најскривенијих одаја и ту се приближио чудовишту које је спавало. Убио га је голим рукама и одмах принео на жртву Посејдону. Помоћу конца, Тесеј је лако изашао на светлост дана, где га је нестрпљиво ишчекивала Аријадна. Аријадна и Тесеј, посада, младићи и девојке доведени као данак Минотауру, срећно су испловили из критске луке. После неколико дана пловидбе брод је стигао до острва Накса, где се укотвио, а путници се искрцали на обалу. Уснулу Аријадну, Тесеј је напустио на обали и отпловио са посадом, поступио је тако, зато што је а) више волео Еглу, Панопејеву кћер; б) бојећи се да би Аријаднин долазак у Атину изазвао незадовољство грађана; в) у сну му се јавио Дионис и захтевао Аријадну за себе. Пробудивши се и видевши да је остављена, Аријадна је јадиковала због изневерене љубави: Зевс није допустио да буде сама, послао јој је свога сина Диониса, он се оженио са њом, а на свадби су главну реч водили Сатири и Менаде. Дионис је Аријадну окрунио златном круном богиње Тетиде. Аријадна је родила Енопиона, Тоанта, Стафила, Лартомија, Еуанта и Тауропола…
АСТРОНОМИЈА – од грчких речи : астрон – звезда и номос закон. Наука о звездама проучава кретање, величину, удаљеност, физичка и хемијска својства, постанак, развитак и међусобне односе небеских тела, структуру свемира као целине. Ова најстарија Наука развила се прво код Халдејаца, Египћана, Индијаца и Кинеза,а преко Грка и Арапа прешла је у средњевековну Европу, где је на универзитетима била редован предмет. Она је тада имала сасвим практичан карактер: поморска навигација, календар, одређивање поплава, и др.
Астрономија српске средњевековне државе почивала је на основама које су јој поставили Аристотел, Ератостен, Хипарх и Птоломеј. Те основе, и гледишта, сукобљавали су се са црквеним погледима и учењем о постанку и устројству света, позивајући се на прве две главе КЊИГЕ ПОСТАЊА.
Један од првих Срба који се бавио астрономијом, био је Теодор Граматик из Хиландара, писац ШЕСТОДНЕВА…
АФРОДИТА – прастаро женско божанство, познато готово свим народима Месопотамије, Египта, Мале Азије и Егејског архипелага као велика богиња – Астарта, Иштар, Изида, Мелита. Грчка богиња љубави и плодности. Кћи Зевса и Дионе, кћери Океана и Тетије. Богиња љубавне чежње. Постоје разне претпоставке о томе како се родила, постала: од споја Ваздуха и Земље; из пене која се скупила око Уранових гениталија пошто их је Крон, одрезавши их српом, бацио у море. Појавила се нага из пене и на шкољки допловила до острва Китере, где је ступила на копно. Други мисле да је то био Кипар, Пелопонес, Паф – где је и главно средиште њеног култа. За Афродиту су везани многи митови. Афродита се никада није одвајала од свог чаробног појаса, чија се моћ састојала у томе да се свако заљуби у ону која га има на себи; отуда је и њених доживљаја толико много у митовима. Жртве њених љубавних пустоловина су многи богови и смртници. Изродила је много деце: Ероса, Антероса, Дејмоса, Фобоса, Дејну и Хармонију. С Хермесом – двополно створење Хермафродита. С Дионисом – Пријапа, ружно дете с неприродно развијеним гениталним органом, итд.
У периоду експанзије архајских и касније дорских племена и њен култ се ширио и обликовао. Њена светилишта су постојала у Пафу и Аматунту на острву Кипру, на острву Китери, у Коринту, на острву Косу, у Теби, Мегалопољу и другде. Паф на Кипру главно је средиште њеног култа. Било је то једно од светих места у старом свету, у коме је постојао обичај да се све жене пре ступања у брак одају обредној проституцији у храму богињином. Овај обред, везан за свечаности, сматран је дужношћу и обавезом према великој богињи. Временом, њему су приступале све жене, без обзира на то јесу ли биле удате или девице. Обред у Пафу, одржаван столећима, тек је укинуо цар Константин и разорио Афродитин храм. У појединим светилиштима, често, овај обред се претварао у оргије страсти… У Коринту се налазио познати Афродитин храм у коме су се свештенице јавно бавиле проституцијом.
( Херодот:) …Свака жена мора једном да седне поред Афродитина храма и да се једанпут у животу да неком странцу. Многе, охоле због богатства, нису хтеле да имају посла с другим људима, па би се довозиле до храма у затвореним кочијама и са бројном послугом…По правим стазама, које воде поред жена у свим правцима, лутају страни људи и бирају. Кад жена онде седне, не може да оде кући пре него што би је имао неки странац изван храма и гурнуо јој у крило сребрни новчић… Није важно колики је то новчић, жена не сме одбити да га прими; то би био злочин, јер је тај новац сад светиња. Жена иде за оним који јој први убаци новчић и не сме ништа да му одбије. После обљубе, пошто је испунила своју дужност према богињи, одлазила би кући и не би после ни по коју цену више пристала на то. Лепе и згодне брзо одлазе својим кућама, али ружне чекају дуго и не могу да испуне обичај. Чак се деси да неке чекају по три и четири године… – В. Гостинска обљуба, Синвасиј, Стрнџање
ЛеЗ 0009368