(Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)
У као Усуд: делилац судбине
ЛеЗ 0001151, ЛАЖИ КОЈЕ ЖИВИМО (Spencer Cathcart је направио кратак документарни филм где преисипитује људске слободе, школство, корупцију, новац, капитализам у Америци, америчку владу, колапс у свету, заштиту природе,промене у клими, ГМО и начин на који људи третирају животиње)
ЛеЗ 0001152, Три камена лука у кањону реке Вратне у источној Србији не само да су најлепши него су и највиши у Европи. Седам чуда србије (Река Вратна извире испод Мироча и настаје од речице Брезе и потока Мастакан који се спајају код треће капије. Пошто ту Вратна понире, зову је Сувом капијом. Низводно избија неколико врела, а испред друге по реду капије Вратна поново избија на површину. / Први детаљан опис овог подручја дао је чувени балканолог Феликс Каниц у свом делу „Србија, земља и становништво од римског доба до краја 19 века” из 1909. године. Он спомиње природни феномен у долини Вратне „као дело ерозије и леп кречњачки сценарио”. У свом опису ове реке он истиче: „До два каменита свода чувена у целој крајини води једна местимично тешко проходна стаза и надмаша лепотом ерозију код Плавне у југозападној долини Замне.” ) У монографији Арналда Фаустинија из 1918. године представљени су сви тада познати мостови и лукови света, а за Европу се наводи 347 објеката, међу којима су и прерасти у источној Србији.)
ЛеЗ 0001153, Томас Транстремер (1931-2015) Прозирне слике мрачног света (МОЈЕ песме су места сусретања. Њихова мисија састоји се у томе да ненадано доведу у везу делиће стварности које уобичајени језик, као и изглед, ствари најчешће држе по страни. Сусрећу се ту велике и сићушне појединости пејзажа, одељене културе и народи сустичу се скупа у уметничком делу, природа се меша с индустријом… Оно што се чинило да је супротност, претвара се у везу.)
ЛеЗ 0001154, Дозивам те / Добривој Вујин (Посвећено Србији)
ЛеЗ 0001155, Приручник за побуну верујућих / Милан Р. Симић
ЛеЗ 0001156, ПЕНИЦИЛИН. Писмо пријатеља (Сећање : Флеминг)
ЛеЗ 0001157, Српска књижевна критика, према Чудићу, или о лову у магли ( …Наша књижевна критика са идеолошким рефлексом, дресирана, као „павловљевски пси“ на идеолошким претпоставкама социјалистичког естетизма, морала је licentiu poeticu модерне поезије, поезију чије су прве ласте биле надреалисти-комунисти, а затим Попа и Павловић, два крила исте птице-партијице, у највећој мери да тумачи као неку врсту аутоматског текста, лова у магли. Кључеви за браве: херметичности, цлободног стиха, традиционализма, жестоког раскида, па тихог попвратка баштини, рефлексивне, интимистичке лирике „вратимо се малим стварима“, били су код истог домара-портира… – Предраг Чудић: ДАНИЛОВ, стр. 135-136. У књизи ВЕЈАЧИ ОВЕЈАНЕ СУШТИНБЕ, Пожаревац, Едиција БРАНИЧЕВО, 2011)
ЛеЗ 0001158, Скице из Еуропе / Роберт Тили
ЛеЗ 0001159, Где је Бели Човек погрешио? (Службеник УС владе је питао индијанског поглавицу „Два Орла“: / „Ви сте били сведок понашања белог човека 90 година. Видели сте ратове и његов технолошки напредак. Видели сте његов прогрес и штету коју је нанео.“ / Поглавица је климнуо главом, сагласан са тим. / Службеник је наставио: / „Узимајући све то у обзир, по вашем мишљењу, у чему је бели човек погрешио?“ / Поглавица је погледао службеника и онда му одговорио: / „Када је бели човек дошао на ову земљу, Индијанци су управљали њом, није било пореза, није било дугова, било је буфала у изобиљу, било је даброва у изобиљу, вода је била чиста. / Жене су радиле сав посао, врачеви су лечили бесплатно.)
ЛеЗ 0001160, Кога то више занима – лажна вест о овогодишњем добитнику Нобелове награде за књижевност? (Београд — „Самоорганизовани wеб активисти“ преузели одговорност за лажну вест о Добрици Ћосићу као добитнику Нобелове награде, која је изазвала праву медијску пометњу. …опасан утицај политичара и писца Добрице Ћосића.Хтели су да, како саопштавају, скрену пажњу српске јавности на „страховите последице вишедеценијског политичког, литерарног и јавног деловања Ћосића које Србија и читав регион осећају снажно и данас“. )
ЛеЗ 0001161, ЈУГОСФЕРА МИЛО ЛОМПАР. одабран и препоручен чланак
ЛеЗ 0001162, Љубав на последњи поглед и коментари (…..Опште је познато да ми Срби упражњавамо филозофију-ко тебе каменом ти њега хлебом, па стога и не чуди што су нам врата широм за све отворена. А што се тиче наших жена и јесу лепе и прелепе. Верујем госп. Мандићу да је овде долазио и долази између осталог и због лепих Српкиња, наравно без могућности улажења у детаље мотива, али знам да и Србе Хрватице као магнет привлаче! Требало би и Српске издавачке куће да отварају своја представништава широм бивше Југе. То би за све било корисно…)
ЛеЗ 0001163, Хроника: Хашки трибунал наложио Шешељев повратак у притвор, и коментари (Зарја Зарја | 30/03/2015 11:54 / Ово је правни скандал у светским размерама, а згодно дође за спољну и унутрашњу злоупотребу! / Срамно, шта год ко мислио о Шешељу!)
ЛеЗ 0001164, Лажни апостоли / Светислав Стефановић (Кад загусте унутрашње тешкоће, властодршци обично, по старом опробаном рецепту, гледају да изазову спољне компликације, да пажњу народа са унутрашњих окрену на спољашње догађаје. И обрнуто, тешкоће спољашње наводиле су или нагониле властодршце да отварају унутрашње кризе, опет да се свету скрене пажња са спољних на унутрашње догађаје. Најзад, и тежа унутрашња криза гледа се да се отклони, или бар заташка, отварањем неке мање опасне унутрашње кризе. Наши су се властодршци обилато служили и служе овим врло опробаним рецептом, нарочито сад после свих неуспеха у спољној и тешкоћа у унутрашњој политици, у које су увукли земљу….. – Република, 02. 06. 1920.)
ЛеЗ 0001165, Препорука „Паланка филозофије“ Владимира Димитријевића
ЛеЗ 0001166, Напредовање Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ : скок посета!
ЛеЗ 0001167, Поводом чишћења снега
ЛеЗ 0001168, Дупли смисао / Бела Тукадруз (Чак ни мртве/и не остављају живи/е на миру . – Како разумете ову максиму, Р. Василевског? Она има дупли смисао: Чак ни мртве не остављају живи на миру и Чак ни мртви не остављају живе на миру. Смислови су јасни, несумњиви. Дешава се, понекад, да живи не остављају на миру чак ни мртве. А понекад се, кажу, неки мртви и повампире….) –
ЛеЗ 0001169, КОМЕНТАРИ НА КОМЕНТАРЕ (Редитељ добитник српске транзиције, најфаворизованији гост тзв. Жикине „Шаренице“, кажу, спрема се да снима серију о српским четницима! Зашто баш он и на шта ће то да личи – пита ме путник у аутобусу градском, и тако млатне песницом те бедне новине у којима је публикован тај чланчић да се лист поцепа… Откуд бих ја знао?! / Али коментари, труковани у споменутом листу, шта говоре? Јер говоре нешто, зар не? / Колико до јуче, тај омражени лист је цензурисао критичке коментаре, из личног примера знам. Коме дају простор? Ко тамо пише и испира мозак евентуалним читаоцима?Добитници транзиције… Разноразни… )
ЛеЗ 0001170, КАКО УПОКОЈИТИ СТИД / Александар Јерков (Није тривијално исто што и уметничко, није писац исто што и забављач, није књижевница исто што и водитељица, нити књиге роба као патике, а књижаре тржнице. Мора се у овој пустињи урлати, макар и узалуд, на све који су се предали….. / ….Сада нам је намењено да живимо у потиштености у којој нема чак ни онога што понекад успева упрскос свему: велике књижевности. Кад нема велике књижевности, нема ни књижевника, остају писци којима није стало до себе па им онда није стало ни до других. И зато нису дошли ни у своју кућу да се сете великог књижевника Борислава Пекића, као што нису дошли ни да испрате великог књижевника Милорада Павића. / Није то, дакле, први пут, исто је толико писаца било, тј. није било, на комеморацији Милораду Павићу пре три године, у истом књижевном седишту. Те две тешке слике једне празнине, не само празне просторије него духовне пустоши, спојиле су се и, бојим се, обележиле крај једног доба. Доба када је постојала велика српска књижевност. Да ли ће после тог доба остати само политиканти у књижевности, преображене списатељке и проницљиве новинарке, водитељке, естрадне звезде и скандал мајстори који су своју популарност прелили у тривијалну литературу – дарујући српској књижевности једну нову, парапублицистичку литературу и можда нови жанр – водитељску литературу?…)
ЛеЗ 0001171, МИЛЕНИЈУМСКИ НАУМ / Слободан Бранковић, † 2013
ЛеЗ 0001172, ВРАТА ИЛУЗИЈЕ / Стеван Бошњак
ЛеЗ 0001173, Сцена Мире Траиловић
ЛеЗ 0001174, Наше враћање земљи / Светислав Стефановић (Време, 1940)
ЛеЗ 0001176, ФИЛИП ДАВИД И ДРУГИ… ( Финансирање превођења)
ЛеЗ 0001177, ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ је добитник повеље КАРАЂОРЂЕ за 2010. годину
ЛеЗ 0001178, ПЕСМА РУДАРА / Слободан Бранковић , † 2013.
ЛеЗ 0001179, НИЈЕ СМЕШНО / Бећир Вуковић ( Први пут објављује у Заветинама)
ЛеЗ 0001180, УНУТРАШЊА ПРИЧА ( По Зоксу) (Унутрашња прича је једно од највећих божијих ремек дела.Дубоко склоњена, онтолошки закачена, негде унутра, одолева објавама детаља чулних регистрација. О њој нема података чак ни у)
ЛеЗ 0001181, ОДЛАЗЕ ДРАГИ ЉУДИ / Радомир Мићуновић
ЛеЗ 0001182, КАНТИЛЕНА / ЗОРАН М. МАНДИЋ
ЛеЗ 0001183, Цитат, Паралеле / Бела Тукадруз
ЛеЗ 0001184, ОДЕ И ЈОВ!
ЛеЗ 0001185, ЗАУВЕК ЗНАМ / Благоје Свркота
ЛеЗ 0001186, Летњи Post scriptum / Бела Тукадруз (….Зашто Бог све решава чудима, а нама оставља “разум”. Како да разумом разумно појмим све то? Не, разумом не можемо појмити ТО, него крајностима: тугом или радошћу. Песник такође вели: Радујте се када видите залазак сунца међу својим уснама. А ја кажем…)
ЛеЗ 0001187, ДВАДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ ДРАГИШЕ ВИТОШЕВИЋА (14. 6. 1935 – 4. 8. 1987. – / Књижевник ДРАГИША ВИТОШЕВИЋ, историчар и теоретичар књижевности, књижевни критичар, есејиста, антологичар и приповедач, рођен је 1935. године у Барама (гружанским). Завршио је Филолошки факултет у Београду (Група за југословенску и светску књижевност, са постдипломским студијама), где је и докторирао 1973. године. Од 1964. догодине је на студијском боравку у Паризу, а у току 1977-78. у Москви и Петрограду. Био је оснивач (са Добрицом Ерићем) и главни уредник часописа Расковник (1968-1982, са прекидима). Радио је као научни саветник у Институту за књижевност и уметност у Београду. Умро јегодине у Сиску од последица саобраћајне несреће која се догодила под још увек неразјашњеним околностима. Од тада његове рукописе приређују Вјера Вукшић Витошевић и Невена Витошевић Ћеклић)
ЛеЗ 0001188, Последње пристигле вести (УКС, Шентићеве вечери поезије; Мостар…)
ЛеЗ 0001189, ВУЧИЦА, НАУК / Татјана Мијатовић Симјанић
ЛеЗ 0001190, КРСТ / Ђорђе Николић
ЛеЗ 0001191, Вук и Расим на Вучићевој листи
ЛеЗ 0001192, Коментар уз чланак „Русија задовољна ставом Србије према кризи у Украјини“
ЛеЗ 0001193, Називи наших предака.Курајбер није псовка, већ
ЛеЗ 0001194, На бреговима срца, Богу иза леђа… ( Дела Мирослава Лукића, Фрагменти ) (….Са Архипелага оклевања и илузија, отплових на острво генијалних усамљеника. Тамо сам положио заклетву генију и после тога више се нисам обазирао ни на какве смртне препреке, искидавши све моје везе живота. Обавезу нисам прекинуо за љубав пријатеља, а пријатељство јесам једном прекинуо за љубав љубави…Тако се чинило. Кажем сада, када знам да је била Ружно. Није ми родила, јер није могла да ми роди – ни једно дете, прво дете људске лепоте, божанске лепоте, уметност…Ја сам дошао из мистерије, ја сам говорио и живео мистерије, а она у то никад није могла веровати. Она је веровала у златно теле, чврсту монету…..)
ЛеЗ 0001195, Ћутање… Фрагменти из дела М. Лукића (….Све се повукло у неко хиљадугодишње ћутање и чинило се да че се оно наставити још неколико хиљада година. / Сви су предмети у кући ћутали, као и дукати Марије Терезије, и ниједан ми није тих првих година причао о себи; и земља је у бачти ћутала, иако је она знала све о роду којем сам припадао. Она је била тамна и тешка; сипао сам је у кантице за масну фарбу преостале од фарбања прозора; додавао воду и месио је, као баба и мајка, или друге моје бабе и рођаке; и правио од ње фигуре јагањаца, деце, паса, свиња… / Да, постојао је и један сто од чамовине, који је покојни прадеда, како су узгред говорили, купио пре 1900. године, или у Будимпешти или у Румунији; сто који је наџивео своје мајсторе и сопственике; и једно копље за заставу под стрејом старе куће, на коме је покојни деда у време избора носио своју партијску заставу – све су те ствари ћутале. Ћутале су ћутањем уметности махагонија.)
ЛеЗ 0001196, Дела Мирослава Лукића, Фрагменти.Расковник (Нашао сам расковник, тамо где га нико овде није тражио.Паскал је био сјајан расковничар; видео је достојанство до кога се вреди узвисити. Према човеку је био благ и истинит. …Каква је химера човек? каква новост, какав хаос, каква противуречност? Врховни судија, глупак, црв, чувар истине, збир неизвесности, слава и загонетка природе; ако се хвали, ја га понижавам, ако се понижава, ја га уздижем, и увек му противуречим, све док не буде схватио да је он једно несхватљиво чудовиште…)
ЛеЗ 0001197, Извештај из пепела: Мирослав Лукић:Посвећено дрво : ЗАВЕТИНЕ 1 – 2
ЛеЗ 0001198, Фрагменти из дела М. Лукића, Песници, Поезија, …Геније јемчи за особине срца... (2. јануар 1976. Геније јемчи за особине срца. Ћовек није мање бесмртан од душе…Душа не умире. Напредак постоји. Добро је неуништиво. Антихристи, пали анђели, вечне муке, религије – све је то само последица сумње. Данте и Милтон су, описујући по наслућивању адске пределе, показали да су обичне хијене. Резултат лош. Њихова се дела не купују. / Човек је храст. Природа не зна за снажнији… ( Лотреамонове парафразе…) / Човеково срце је књига коју сам научио да поштујем…)
ЛеЗ 0001199, Иницијатива за оснивање АКАДЕМИЈА АЛХЕМИЈЕ
ЛеЗ 0001200, Академија алхемије ( у оснивању)
ЛеЗ 0009416