Аух!

Featured

Ознаке

З АВЕТИНЕПресс ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни

Одужило се «прекњижавање»  чланака и страница споменутог  Листа. Аух!

3

Слика све каже

Овај  Лист покренут почетком децембра 2008. год. , према тзв. контролној табли – на први поглед, садржи 515 чланак, 14 страница, 17 коментара,  ( на дан 2. децембар 2015, око  12: 25 ч. по средњеевропском времену).  Тридесет чланака је издвојено, препоручено, тридесет и један чланак  завршили су на отпаду.  Први чланак у овом Листу публикован је 5. децембра 2008 – Кратка историја два посвећена дрвета – значи, пре седам година!  Лист је достигао  16. 600 посета до овог часа.  У поређењу са другим листовима и локацијама «Сазвежђа Заветине»  «Златним расуденцем» (196 чланака, 17 страна; 53 коментара; 38. 023 посета ),  «Противотровом» (191 чланак;  18 стр; 23 коментара;  21. 314 посета ), «Васељенским листом» (212 чл,  42 стр.; 22 коментара; 18. 196 посета) , «Ренесансом» (152 чланка, 37 страна; 29 коментара;  42.773 посете ) и «Опалим лишћем» (271 чланак; 35 стр.; 24 коментара ; 40.240 посета ) ,  испада, да Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни има, зар не, најмању посету! Упркос  чињеници да има  највећи број објављених прилога…

У чему је ствар? У садржајима, занимљивости, разноврсности?  У недовољно разуђеној уредничкој  платформи?  У неискуству оснивача и уредника?

Одужило ми се «прекњижавање» , тј.преглед свих чланака и страница  на више месеци, јер ми је рад на тзв. Лексикону Едиције «Заветина» (некој врсти  енциклопедије «Заветина», ако то није претенциозно и рећи и написати) пружио прилику да се суочим са свим добрим и лошим странама уређивања једног електронског листа, са свим грешкама и промашајима, залетањима и  можда претераним амбицијама.  Читајући, поново, после низа година, то, што што сам публиковао, препоручивао, видео сам и другим диоптријама – публиковано. Мали део тога, што ме је нервирао при крају ове 2015. године, једноставно сам пребрисао. Исто тако, пре коју годину, по налогу једне уметнице из иностранства,  морао сам пребрисати, невољно, скоро двадесетак  чланака ( у којима су лааскаво препоручивани њени наступи и у Србији, и у свету, према информацијама које ми је сама слала о свом раду и успесима). И то је то. Било је грешака, и било је огрешења у односу  на првобитни концепт овог листа.  Кад год сам напуштао првобитну замисао и концепт листа, ја сам се, као уредник спотицао. У сваком случају,  посећеност овог листа је расла временом, споро, што је и природно, када је реч о медију који се бави уметничким стваралаштвом, безданима наше културе и књижевности, и неизбежним замкама и друштву.

Нико ми није помагао у  објављивању овог листа. Ни материјално, ни на други начин. Што значи да сам био независтан у правом смислу речи.  Нисам се бавио књижевним и културним трговинама, тврђењима пазара; покушавао сам да испомогнем – кад могу; али и да «ошинем» као уредник и књижевни критичар, кад је требало…  Према статистикама WP   З АВЕТИНЕПресс су најчитаније у САД и Србији,  не и у  земљама Европе, Јужне Америке, Африке, Азије и Аустралије. За популарност једног листа  није важан број чланака, већ нека врста сензационализма, које сам се ја чувао, чувајучи од тога и овај Лист.  Популарност по сваку цену, не,  то не!

Проблем са малим бројем посета овог листа, релативно малим,  повезана је са чињеницом, да прилози нису редовно публиковани ни препоручивани на друштвеним мрежама; публиковани,  у своје време, они су таворили у свом мраку, потисковани новим прилозима, у још дубљу таму.  Иако је међу тим прилозима, видео сам, поново их читајући,  било и оних који су актуелни и данас ( да не говорим посебно о уметничким прилозима читаве генерације  српских писаца, песника, прозаиста, есејиста, које сам публиковао), они би остали у свом мраку, да нисам дошао на идеју да направим   –  Лексикон Едиције «Заветина». – Правећи тај ЛеЗ ја сам  – природно – све публиковане прилоге гледао као грађу, другим, трећим погледом, издвајао их линком и кратким исечком из прилога, и укључивао  их у једну Бескрајну електронску књигу, која се на овој локацији званој Прототип може слободно прелиставати: то је  најчуднија станица планетарних колосека, са којом се свако, радозналци пре свега, могу запутити  на путовања која могу трајати час, дан, седмицу, месец, годину, деценије…  Завршивши  прекњижавање листа З АВЕТИНЕПресс,  тј.  стигавши до ознаке  ЛеЗ 0004568    Утук на утук . КОМЕНТАРИ СУ РЕДОВНО ДУХОВИТЈИ ОД ТЗВ. АКТУЕЛНИХ ЧЛАНАКА,  ја сам  у ствари можда савладао више од   1/3  укупне публиковане грађе, која засигурно броји преко 10.000 разних прилога (есеја, поезије, осврта, писама, сведочанстава, интервјуа, књижевних приказа, филмова, фотографија, антологија, панорама, анкета,  и других ствари).  Стране на којима се публикује «прекњижена» грађа са појединих локација «Сазвежђа ЗАВЕТИНА» означене су бројевима, у изради је 91. Страна (свака страна садржи најмање 50 линкова, са којих се може скоћити на најудаљеније делове «Сазвежђа З», где се чувају целовити прилози…)  Тако да ће локација «Прототип» временом постати и својеврсни претраживач «Сазвежђа ЗАВЕТИНА».

2.12.2015. у Београду   Б. Т.

Мала енциклопедија познатих

Ознаке

ВИШЕ од 2.000 фотографија познатих личности код нас и у свету прикупио је из различитих извора пензионер Драгослав Мирковић (73) из Крушевца. Одштампао је око 400 слика и уврстио у томове фото-енциклопедије, које ће оставити наследницима како би у сваком тренутку могли да пронађу фотографију и основне податке о славним особама.

Мирковић, по занимању машински инжењер и један од првих крушевачких информатичара, разврстао је ВИП особе по категоријама како би претрага дала што боље резултате. За сада има фотографије наших и страних глумаца, режисера, политичара, спортиста (тенисера, пливача, кошаркаша, боксера и атлетичара), научника, српских и страних писаца, музичара и новинара.

– Не само што тако по групама немате специфиране личности, већ и није, заиста, исто када гледате нешто на интернету, или листате новине и књигу – каже нам Мирковић, док показује уредно наслагане фото-албуме. – Фотографије сам почео да сакупљам пре много година, а имам их и у таблету и у галерији мобилног телефона.

Истовремено је програмер почео да пише и римоване приче о својим албумима, осврћући се на фудбал, тенис и друге теме које се непосредно тичу и његовог одрастања и живота. А од Милошевца код Велике Плане одакле је пореклом, па све до Крушевца, где данас живи, Мирковић је прешао дуг пут. После завршене Машинско-техничке школе у Смедереву, дипломирао је на Машинском факултету у Крагујевцу, а потом радио као професор информатике и најдуже у међувремену пропалом гиганту ИМК „14. октобар“.

Већ једну деценију слика, члан је уметничких удружења „Димитрије Симић“ и „Расинисијус“ и вози бицикл да остане у доброј кондицији. Колекционарство је, међутим, једини хоби којем је посвећен у континуитету, још од младости 60-их година. Тада је, почео да сакупља аутограме холивудских звезда, а успео је да сакупи слике са оригиналним потписима и поздравима глумаца из златне ере Холивуда (Роберт Мичам, Џон Вејн, Кирк Даглас, Џони Вајсмилер, Грејс Кели, Мерлин Монро, Џоан Крафорд, Ава Гарднер…).

Мала енциклопедија познатих

– Како сам страствени колекционар, урамио сам и текст објављен у „Вечерњим новостима“, управо о тој мојој „преписци“ са америчким звездама, објављен у септембру 2014. године, као и све касније прилоге и текстове на ту тему – прича нам необични инжењер, који у својим збиркама има и пар хиљада фотографија знаменитих споменика, те животиња, цркава, композиција и више од 6.000 филмова разврстаних по жанровима. – Планирам да наставим са радом на енциклопедијама личности које су свакојако утицале и на животе, нас „смртника“.

РАЧУНАР КАО ХОТЕЛ

ПАМТИ Драгослав Мирковић и необичне бројке из времена када је радио као програмер. Тако нам прича да је својевремено био задужен за рад скупог компјутера у тадашањем Рачунарском центру. Компјутер је, сведочи Мирковић, био велики као шест машина за прање веша и три велика ормана, а коштао је као хотел „Рубин“!

ЧУВА НОВЧАНИЦЕ

ДРАГОСЛАВ Мирковић радио је и за време инфлације 90-их, па је сачувао и чувене новчанице, „крцате“ од нула. У албуму има и примерке папирнатих апоена од 5.000 динара, 10.000, 500.000, пет милиона, 100 милиона, али и 500 милиона динара, па и пет милијарди и 500 милијарди динара!

= извор: НовостиНовости