(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)
ЛеЗ 0007151 142 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА) https://surbita.њordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF-%D0%BA%D0%BA-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0/a/%D0%B1/%D0%B2/%D0%B3/%D0%B4/%D1%92/%D0%B5/%D0%B6/%D0%B7/%D0%B8/99-2/100-2/142-2/
ЛеЗ 0007152 Шта, наводно, чита Србија. – Тзв. Политикин «Културни додатак» ОКРУГЛИ СТО – први део. – … На разговору „Популарна књижевност, између тривијалног и елитног“, 23. јануара у редакцији „Политике“, учествовали су писци и критичари Исидора Бјелица, Светислав Басара, Марко Видојковић, књижевна теоретичарка Татјана Росић, Златко Паковић, наша уредница Весна Рогановић и новинар Станко Стаменковић. Најзанимљивије делове расправе преносимо у три наставка… – Уредник је курзивом подвукао нека места у овом разговору (уредник овог сајта). Зашто је г-ђа Рогановић, уредник тзв. Културног додатка позвала на разговор споменуте, а зашто не и неке друге писце и књижевне критичаре? Шта тај разговор открива паметном човеку, читаоцу, обавештеном и мање обавештеном? Замислите, да је г-ђа Росић у праву!! Није мали број ни међу данашњим писцима, па и критичарима, који се на разне начине опиру ономе што је требало започети одавно – превредновању у српској књижевности… У суштини, и овај разговор – шта показује? Колико су позвани заиста позвани? И није ли и овај тзв. разговор потврдио да спада у псеудо настојања српске публицистике, не критике – какве везе „Политика“ има са књижевном критиком – откако постоји као лист? Може ли то неко да објасни, образложи?… https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/podvuceno/stanavodnocitasrbija#
ЛеЗ 0007153 Ма какав је то управни одбор ако нема Гојка Тешића…..- Вуксановић председник УО Андрићеве задужбине. М. А. К. ђ 24. јун 2016. 20:42 ђ Задужбина Иве Андрића добила је нови Управни одбор за чијег председника је једногласно изабран академик Миро Вуксановић, а за потпредседника професора Радивоје Микић
ЗАДУЖБИНА Иве Андрића добила је нови Управни одбор за чијег председника је једногласно изабран академик Миро Вуксановић, а за потпредседника професора Радивоје Микић. За чланове УО изабрани су и академик Душан Ковачевић и дописни члан Горан Петровић (из редова САНУ), http://zavetineatlantida.blogspot.rs/2016/06/blog-post_25.html
ЛеЗ 0007154 Да ли је могуће да је свима толико добро и да нема угрожених уметника? (29.05.2014. 11.31) Предложио сам, понављам оснивање Касе узајамне касе помоћи – прошлог лета, 2013. Али, изгледа да је то, барем крајем маја 2014. године, било и остало само предлог – пусто слово на папиру.
Да ли је могуће да је свима толико добро и да нема угрожених уметника?
Ја сусрећем сасвим другачије случајеве! https://sites.google.com/site/zavetine1/fond-uzajamne-pomoci/dalijemogucedajesvimatolikodobroidanemaugrozenihumetnika#
ЛеЗ 0007155 Станка Ристић, чувар неба над Пониквама.- Српски усеви и имовина у Божјим рукама & Н. ЈАНКОВИЋ – В. РАДУЛОВИЋ ђ 22. јун 2016. 09:30 ђ Због чега код нас лоше функционише противградна заштита. Држава и локалне самоуправе се међусобно оптужују, иако закон прописује надлежности. – СЕЉАК СЕ УЗДА У СУДБИНУ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ у Србији не уздају се у осигурање, већ у временску прогнозу. Ово произилази из чињенице да је, према подацима Народне банке Србије, лане било уговорено око 27.600 полиса осигурања усева и плодова. Иако овај број из године у годину расте, реч је о свега седам процената пољопривредника, с обзиром на то да у Србији има око 350.000 активних газдинстава.
Значајнијем порасту осигурања није допринела ни чињеница да држава знатно дотира цену ове полисе, па је чак у појединим општинама она 100 одсто покривена субвенцијама, а пољопривреднику остаје само да плати порез од пет одсто на цену осигурања. Постоји још једна зачкољица, што су недавно на својој кожи осетили малинари којима је мајски снег уништио засаде овог воћа: посебно се осигурава плод, а посебно стабла воћа и чокоти винове лозе. Па, полиса осигурања плода не може да се наплати ако вам непогода уништи – стабло. http://zavetineatlantida.blogspot.rs/2016/06/blog-post_26.html
ЛеЗ 0007156 ЦАРИЧИН АМФИТЕАТАР / Коли Ивањска Шоле. – …. Болујући, последњих година, нисам читала много ни филозофе ни песнике. Дружила сам се са једним песником. Не могу рећи и да сам га волела. Не бих чак могла тврдити ни да сам га довољно поштовала. Поседовао је нешто што ни једно друго биће на свету није поседовало.
Лековиту, драгоцену и неизмерну енергију вере и наде,која, можда, може победити и саму смрт. Он се, не сумњам, није бојао смрти, знајући да је она нешто што животу даје смисао, што долази на крају, као што воћке сазревају.
Наша кућа – кућа у којој сам рођена у Ивању, изгоре почетком 2000. године . Изгорело је и све оно што је било у њој, а писати о томе, тешко је : јер би требало обухватити нешто огромно. Сазидали смо у најгорем времену на темељима старе нову и лепшу. И у време, када је дигнут кров, често сам из Београда путовала у Ивање. Путовао је са мном више пута и М. Л., и то су били његови први боравци, прва виђења јужне Србије. Јер овај се човек игром судбине некако увек налазио тамо где се градило нешто ново…Повела сам га једног лепог летњег дана на
ивањско гробље да припалим свеће мојим покојнима, и http://carskirez.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html
ЛеЗ 0007157 Милисав Чумић, филмски дистрибутер из Велике Британије….. – За ово поднебље и историјски тренутак везују га корени. Његов отац Радован био је за време Другог светског рата мобилисан у четнике, и борио се као члан Златиборског корпуса, како каже, против фашизма, за слободу. После рата, прво се нашао у Италији, па у Немачкој, и коначно у Енглеској. Пошто није починио никакве злочине, 2003. је добио српски пасош и дошао да посети родно место.
– У наш дом, у Британији, долазили су очеви пријатељи, људи с којима се упознао у емиграцији, који су били са њим за време и после рата, укључујући и чланове династије Карађорђевић. Добар сам пријатељ са принцом Владимиром. Од очевих сабораца, сећам се капетана Миломира Коларевића. Он је био командант Златиборске бригаде, 4. јуришног корпуса, и официр у Врховној команди код Драже. Био је много фин човек, живео је у Лондону. Драго ми је што су људи у Србији могли да га виде када је дао интервју за ТВ серију „Југославија у Другом светском рату“, 1991. године. http://arhivuosnivanju.blogspot.rs/2016/06/blog-post_26.html
ЛеЗ 0007158 Пашићева ћутања?… – СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ. Може да буде, а не мора да значи / И. МИЛАДИНОВИЋ | 26. јун 2016. 13:00 |Како се чувени политичар Никола Пашић још за живота преселио у легенду. – … Стоји тако Баја и ћути… као да у себи размишља: „Овај… да… издржао сам ја и горе ствари. Било је мени топлије и код краља Милана, па краља Петра и његовог сина Александра…“
А та Пашићева ћутања понекад су била речитија од запаљивих и бомбастих говора његових савременика, који као да су имали потребу, за разлику од њега, да засењују простоту.
Било како било, али се нико на политичкој сцени, у историји Србије, није одржао тако дуго као тај Пашић. Мало се који наш политичар бавио својим занатом у тако компликованим временима, уз тако много политичких непријатеља и – са тако мало јавно изречених речи. Колико ли је вештине, лукавости и мудрости требало имати и опстати свих тих силних година, нарочито ако имамо на уму ону стару изреку „политика је курва.“ ЊЕГОВЕ присталице су говориле „Зна Баја шта ради“! Чак и онда Баја нит је знао, нит шта радио.“Баја једно каже, друго мисли, а треће уради!“, гунђали су они који никако нису успевали да га истерају на чистину.А његова узречица: „Може да бидне, не мора да значи“, и дан-данас може се чути по кафанама целог света где је крочила српска нога. http://nesebicanmuzej.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html
ЛеЗ 0007159 Књижевна елита. / Постоји ли у српској књижевности друге половине 20. века? Ко су њени несумњиви представници? https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/home
ЛеЗ 0007160 Књижевна елита, иронија и лаж. – Постоји ли у српској књижевности елита? . – Подсећам на савест. На оно што је невидљиво, али зар то не постоји?
Богослови то знају: да су космос, земља и човек, само пројекција невидљивог у видљивом.
Не сви српски богослови. Нити у њима треба тражити представнике српске књижевне елите. И Српска црква није оно што је била, и она је ровашена временом, а нарочито у 20. веку.
Али најпобожнији и најумнији људи цркве знају да је свака ствар у свету РАМ, у који је Бог урамио по једну мисао своју. А све ствари скупа сачињавају раскошни мозаик мисли Божјих. Идући од ствари до ствари ми идемо од једне мисли Божје до друге. А идући од човека до човека ми идемо од једне иконе Божје до друге. Јер док је Бог у ствари урамио мисли своје, у човека је урамио лик свој, икону своју…
Та боголикост је оно што човека диже изнад свих бића и ствари, изнад свих Анђела и Арханђела, диже и уздиже до самога Бога. Ниједног човека не шаље Бог у овај свет без лика свог…
Тако је и никако другачије. Зашто се српским уредницима, критичарима и другим типичним јунацима свога времена, богоборцима, осладила улога цариника?… https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/home/knizevnaelitaironijailaz#
ЛеЗ 0007161 ОБАВЉЕН АЛИ НЕОБЈАВЉЕН РАЗГОВОР. – * (Разговор Г – дина Милорада Скенџића са М. Лукићем, вођен крајем јануара – почетком фебруара 2001. године за београдски лист „Збиља“.Није објављен до 1. 10. 2001? Разлози?Овде се објављује, нешто сажет, после девет година ) – Зашто овај разговор није могао бити објављен у „Збиљи“ онда када је вођен и када је требало? Позивам одговорног уредника „Збиље“ да одговори сада, као и Г. Скенџића. Врло радо ћемо објавити објашњење… (1) https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/razgovori/obavlenalineobjavlenrazgovor#
ЛеЗ 0007162 НАСТАВАК РАЗГОВОРА (2). – – Чињеница је да у рату долази до ослобађања од лажи,привида и илузија, долази до прелома у животу појединаца, народа,до погрома и геноцида, али истовремено и до отрежњења, отварања
и стварања нових животних путева, како за појединце тако и за народе; како каже народна мудрост: “ Не пада снег да покрије брег,
већ да свака звер покаже траг“?
Варвари воде ратове; ратови су варварски. Човек и народ мора да се брани од великог зла, да брани свој живот и имовину. Устанци или ратови српски вођени за крст часни и слободу златну, били су оправдани, и често су заливени српском крвљу. Понекада српски народ није имао избора; и ризиковао је у рату губљење биолошке масе. Нека српска села називају се Удовице; у мом родном месту више одосамдесет њих није се вратило са Солунског фронта; толики су остали на Сремском фронту, или на поприштима у Босни…Колико је јединаца изгинуло из Невесиња у последњем унутрашњем југословенскомнеобјављеном рату, у Босни, у Србији? Кад јединац умре, кућа се затире. https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/razgovori/nastavakrazgovora#
ЛеЗ 0007163 «БАБЉЕ ЛЕТО». Србијом уздуж и попреко: бабље лето 2014 године на релацији Београд – Радан – село Ивање – Драги Дел – Прокупље – Куршумлија – Трговиште – Врање – Ивање… Овај документарац почиње и завршава се појавом Коли Ивањском – Шоле, на Вражјој стени, где смо дошли да видимо, Богородичину цркву. Обилазили смо југоисточну Србију, од Куршумлије до Врања и Трговишта, захваљујући пре свега ентузијазму Мирјане Соколовић, Шолетове сестре. Тај филм нам сада дође, сада када је Шоле упокојена испред ивањске цркве, као нека врста слабе утехе, и наде да уметност, пре свега филм, може да савлада – страшно, смрт, заборав… https://nesebicanmuzej.blogspot.rs/2016/06/blog-post_27.html
ЛеЗ 0007164 УРНЕБЕС (Не гони коња, мори, момиче… 1) / Песма нас је одржала, њојзи хвала! / Посвећено најдражима, који су преминули, а понајвише покојном певачу Петру Николићу званом „Пера Певаљка“. Снимљено према идеји Мирјане Соколовић. Коришћени су немонтирани снимци фотографа http://carskirez.blogspot.rs/2016/06/1.html
ЛеЗ 0007165 Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ. – Одломци из затурених рукописа. Охрабрујући фрагменти. – Срећни су сви они који Хердерлина, Лотреамона, Бодлера не разумеју.
Ко их разуме мора да подели њихове величине, очајање и трагичност.
Немцима је припало оно што је мени поклонило једно незаборавно пролеће Старе Европе, клисура расцветаних јоргована.
Пронашла ме је Љубав, онаквим какав јесам. Прва радозналост живота покренула ме је ка том чудесном укрштању Лепоте и Истине. Сусрео сам своју Судбину на једном дивном брегу у мартовски сутон, шапутала ми је на уво, па сам и ја могао да шапућем са њом. Судбина је загонетка. Загонетка је то да неки младић с првим кораком у живот тако наједном, тако потпуно, тако брзо, тако дубоко осети читаву судбину свога времена и века, свог усуда; и загонетка је да то осећање тако неугасиво у њему борави неколико деценија, можда зато што није био довољно суров да га истисне као пасту из тубе … https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/arhipelag-iluzija/arhipelagbelatukadruz
ЛеЗ 0007166 Доба видовитих. – Филм посвећен Анрију Мишоу, француском песнику, и злехудој судбини Снимљен је на планини Радан, у селу Ивању, крајем јуна 2012. – Стихове француског песника казује Бела Тукадруз. – Објављено је 28.06.2012. http://izsenke.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html
ЛеЗ 0007167 Из нове књиге прича Стојана Богдановића (1944)
ДИЈАГНОЗА: ПЕСНИК. – Са комшиком јутрос разговарамо о поезији. О њеној! Она ми подмеће кафу, као да је то неки знак добро воље. Или знак захвалности што сам јој признао. Увек је било тешко наћи пријатеља коме нешто можеш да признаш. Али данас, па ово је страшно, не смеш да зуцнеш. И кад ми се указала оваква прилика нисам смео то да пропустим. Не, никако! Одмах сам истртљао све.
– Хвала комшика, већ сам попио две. Користим гужву док
други спавају. После ми не дају. Кажу, Знаш шта су ти рекли доктори.
Маму им детињу! http://httpvrg.blogspot.rs/2016/06/1944.html
ЛеЗ 0007168 Одломци из затурених рукописа. Охрабрујући фрагменти (увод). – (…)
Частила ме је Судбина, касно то схватих, много, много година доцније. Безгранична немоћ Хердерлинових или Лотреамонових савременика, њих је погубила; а мене дуг боравак на Архипелагу оклевања и илузија… < Онај коме је једном, као теби, читава душа била увређена, тај се више неће одморити у појединачној радости; онај ко је, као ти, осетио безукусно ништавило, разгалиће се само у највишем духу; ко смрт је тако сазнао, као ти, опоравиће се само међу боговима..
Никада није било свето оно што заљубљене раздваја. Никако не може бити свето оно што увећава тугу.
Опасно и ризично живе заљубљени. Судбина ми је приредила један растанак који никада нећу заборавити. Затим их је приређивала још...
Нема богова који нас могу једноставно повезати са прошлим. Човек и жена се глупо растају. Како Хердерлин рече:говоре као пијани и радо се понашају свечано. (Неискрено. Дрвеће је много искреније – није промакло Хердерлину. Штета што Лотреамон није више проводио времена међу дрвећем!) Кад дрво почиње да вене, зар све његово лишће нема боју јутарње румени?…
Са Архипелага оклевања и илузија, отплових на острво генијалних усамљеника. Тамо сам положио заклетву генију и после тога више се нисам обазирао ни на какве смртне препреке, искидавши све моје везе живота. Обавезу нисам прекинуо за љубав пријатеља, а пријатељство јесам једном прекинуо за љубав љубави…Тако се чинило. Кажем сада, када знам да је била Ружно. Није ми родила, јер није могла да ми роди – ни једно дете, прво дете људске лепоте, божанске лепоте, уметност… http://zavetinealineja.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html
ЛеЗ 0007169 Округло па на ћоше… – НАТО 1999. уништио тајне досијее БИА / И. М. – В. Ц. С. | 30. јун 2016. 22:00 |Шта све занима власти у Загребу од докумената који су архивирани у Београду? Загреб није поднео никакав захтев Архиву Србије. Архив Југославије: Грађа се не сме распарчавати. – Архив Југославије чува око 250 милиона страница докумената. Идеално би било да уједињени архиви са бившег југословенског простора конкуришу за пројекте и дођу до средстава за филмовање те грађе. Тако би све бивше републике имале грађу а оригинали докумената би били чувани у Београду. Осим тајних досијеа, који се делом налазе у Архиву Србије а делом у БИА, и грађе из југословенског архива, Загреб би могао да тражи и тајне архиве некадашњег Савезног МУП. Мало је, међутим, оних који знају шта је тачно сачувано од те документације, јер је велики део уништен у бомбардовању 1999. Део ове грађе такође чува Архив Србије. http://odavde.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html
ЛеЗ 0007170 Horse and Girl, Animals With Girls, Photo Fun!! || Right Moment http://httpvrg.blogspot.rs/2016/07/horse-and-girl-animals-with-girls-photo.html
ЛеЗ 0007171 Cobra Dance – John Robinson (©1982 – 2015 – bfm/woa) http://mynevadress.blogspot.rs/2016/07/cobra-dance-john-robinson-1982-2015.html
ЛеЗ 0007172 РАЈЕВСКИ је сахрањен у манастиру у Ђунису. – Почело снимање филма о пуковнику Рајевском. М. А. К. | 01. јул 2016. 23:08 | Радња филма „Вода“ прати војевање и страдање пуковника Николаја Николајевича Рајевског у српско-турском рату. – НА крају „Ане Карењине“ Толстој свог разочараног јунака, грофа Вронског, шаље на фронт, у тусрко-српски рат. Пуковнкик Николај Николајевич Рајевски, који је џину из Јасне пољане био инспирација за лик љубавника најпознатије прељубнице светске литературе, погинуо је управо у том боју у Горњем Адровцу код Алексинца, 1876. године. Поводом обележавања 140 година од његове смрти, у среду је у просторијама Завичајног музеја у Алексинцу почело снимање играно-документарног филма „Вода“. http://fabrikamaslacakla.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html
ЛеЗ 0007173 НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ (00400) http://bibliotekez.blogspot.rs/2016/07/00400.html
ЛеЗ 0007174 „…пред налетима свуднадируће пустоши…“ / Радоми Андрић. / = извод из интервјуа са Р. Андрићем http://simbolzavetina.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html
ЛеЗ 0007175 А знате ли шта је црње од црног гаврана? Па, рабаџија и миражџија!. – Мобе у у Муртеници: Рабаџијо, волове одмори & Д. ГАГРИЧИЋ | 02. јул 2016. 13:14 |
Сељаци на старински начин, испомажу у извлачењу грађе У Чему су запреге незаменљиве. На каменој стрмини и тескоби Сутјеска, у Црњешком потоку, дечаци се уписују у одрасле и рабаџије http://krugovi.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html
ЛеЗ 0007176 ПУДИНО. – Столица Савета за визије / Бела Тукадруз
У поезији као и у браку увек нешто ври.
Не закопавај стари бунар док ниси нови ископао.
Све наше благо није под том трешњом крај старог турског пута,
Већ нешто ниже, можда у церју крај, калуђерског извора,
Који су сви напустили, па и последњи горштаци тога вилајета.
Није у извору манастирске реке, у нашој шуми, не, брате,
Већ тамо где се хоризонт затвара бреговима, иза којих се свет олакшава.
И где има букава и заветрине довољне за напредак трешања и шљива. http://velikazavetina.blogspot.rs/
ЛеЗ 0007177 ДОКУМЕНТАЦИОНИ ЦЕНТАР (001)
Документациони центар ЗАВЕТИНА: Цариградским друмом
УВОДНА РЕЧ НА ПРОМОЦИЈИ*) КЊИГЕ
BRANIČEVSKI TEFTER
(Istorijski institut SANU, Beograd, 1987; 305)
Промоције књига нису само лепе и пријатне свечаности, друкчији од мноштва наших свакодневних окупљања, већ су истовремено и важан културни догађај у једној средини.
Драго ми је што управо оваквим поводом имам прилику да вас поздравим у име колектива Историјског института у Београду, чији сарадници учествују данас у промоцији књиге свога колеге мр Момчила Стојаковића.
Међу првим научним институтима које је одмах после ослобођења основала Српска академија наука био је историјски институт. Његов основни научни задатак био је и остао — проучавање историје Србије и српског народа, његових веза са осталим јужнословенским, балканским и европским народима, као и унапређење свих грана историјске науке http://carskirez.blogspot.rs/p/001.html
ЛеЗ 0007178 ОСВРТ* НА КЊИГУ BRANIČEVSKI TEFTER
Читајући и анализирајући „Браничевски тефтер“ из 1467, доживео сам време када је настао, видео сам људе који су у нашем крају тада живели, могао сам лакше да пратим историјска збивања и историјске процесе. Документ је настао у тешком историјаком транутку за наш народ, и мада је турске провевијанције, објекстивно нам саопштава чињенично стање, јер је настао из практичних оотреба нових господара. Од турских хроничара, савременика османијске најезде на Србију 1459. године, из докумената друге провенијенције, знамо да су турски вајници безобзирно опустошили Србију, па и наш крај. Научници тврде да је том приликом више од 200000 људи одведено из Србије. Већи број Турци су продали као робље по градовима Блиског истока, Мале Азијеи Египта http://carskirez.blogspot.rs/p/001.html
ЛеЗ 0007179 ТУРСКИ ИЗВОРИ И ИСТОРИЈСКИ МЕТОД*
Што се мене тиче, нисам сасвим убеђен да је моје учешће у разговору о овој књизи данас било неопходно. Ово наводим у првом реду због тога што сам склон претпоставци да се свако који према научном и уопште заинтересованом делу јавности гаји неку врсту ауторске одговорности и обавезе, тешко може освртати на свој рад а да притом не осети и извесну нелагодност. Поред тога, претходни учесници у данашњем разговору (већину њих чине моје колеге и најближи сарадници из Историјског института у Београду) рекли су о овој књизи чак и више него што је од њих захтевао један овакав тренутак пригоде. Слушајући њих, данас и овде, могао сам само још једном да се уверим у њихово пожртвовање и необично велики труд, јер су пристали да се баве књигом којом су се, уствари, једном већ бавили. Стога се надам да ће правилно бити схваћена моја жеља да им се и на овом месту захвалим, и то не само због потрошеног труда већ и због толиких позитивних акцената у њиховим дискусијама, за које (акценте) ипак скромно мислим да су на појединим местима непотребно пренаглашени. Посебно желим да пред овим аудиторијумом истакнем улогу колеге Предрага Јевремовића, управника Историјског архива у Пожаревцу, у остварењу овог заједничког научног пројекта: и то не толико због потписа који је он ставио на рецензију пројекта, колико због његовог непрекидног заузимања током последњих неколико година за ствари без којих ова књига до данас сасвим сигурно, не би била штампана.
Знам да се од мене очекује једна пригодна ретроспектива методолошког рада на књизи, нека врста стручне исповести која, уз све остало, мора бити снабдевена понеком самокритичком рефлексијом, …. http://carskirez.blogspot.rs/p/001.html
ЛеЗ 0007180 Архив у оснивању (001). – Лукијан из Самосате (II век по Христу)
РАЗГОВОР НА ОНОМ СВЕТУ. – – разговор бр. 4 –
Лица:
ХЕРМЕС, бог који спроводи мртве на онај свет
ХАРОН, чамџија који мртве превози преко Стикса у Ад
ХЕРМЕС: Еј, мајсторе, хајде ако хоћеш да саберемо шта си ми до сада дужан, да се не свађамо опет око тога.
ХАРОН: Важи, Хермесе, да саберемо, Боље је кад се тачно зна и нема да мислиш…. http://velikazavetina.blogspot.rs/p/blog-page.html
ЛеЗ 0007181 НАРОД ВЕЛИКОГ КРИКА. – НАРОД ВЕЛИКОГ КРИКА / Миодраг Павловић
Канал ФИЛТРА при „Документационом Центру Заветина“. – СРБИЈА
Србија, је ли то место? Или народ који се на једној белези роди? Извиди брзо од којег си кова и који ћеш да заступаш значај. Пре но што падну киселе кише и дођу магле од којих све зарђа. Добио си своју судбину пре но што су ти дали твој вапај. Дивовска шума страдава у биткама и према тресетишту клизи. Нал главама нам лебди један пањ. Све се то догодило, ником другом него – теби. http://velikazavetina.blogspot.rs/p/blog-page_3.html
ЛеЗ 0007182 Конфитеор уметника II. – Документациони Центар „Заветина“ (Мишљеновац). – Ево тог најстаријег дрвета „Преко Пека“, дуговечне тополе, коју је можда засадио мој покојни деда Станко Лукић (1892 – 1955)? То је било велико, огромно дрво, и те године, када је деда преминуо. Као и брест у Лакомици, на салашу. Има преко сто година. Никада нисам питао оца колико тачно има. Запазио сам је врло рано, јер су на њу и на брест, као на највиша дрвета у околини, слетале роде. Знам да је шесдесетих била нагнута над виром пуним мрена, скобаља, кленова – које сам и сам пецао као дванаестогодишњак на крупне вишње, или шљиве. Тад је у селу постојала Зем. задруга „Златан Пек“, и велика плажа на другој страни нашег Ракитара – Острва. На салашу је било четири дуда http://velikazavetina.blogspot.rs/p/ii.html
ЛеЗ 0007183 СРЕДЊОВЕКОВНО БРАНИЧЕВО И ТУРСКИ ПОПИС 1467 ГОДИНЕ*
Књига, о којој говоримо, носи једиаставан, готово аутентичан назив као и извор који се ту објављује — браничевски попис. Не треба, међутим, бити у заблуди да је то био и једноставан приређивачки и издавачки подухват. Пред нама је дело кбје је с нестрпљењем очекивано и које већ својим богатим садржајем оправдава наслућиване могућности за даља разноврсна истраживања. Тридесетак страна садржајне уводне студије о Браничеву, 270 страна текста самога турског пописа из 1467. године, две драгоцене карте и 146 табли факсимила на први поглед делују стручно и научно — помало пре-озбиљно штиво да би задржало пажњу обичног читаоца. Већ прве странице разбиће овакве предрасуде. Тумачењем садржаја овога турског пописа аутор Момчило Стојаковић уводи нас у сам живот овога краја у позном средњем веку, а не у монотони списак насеља, имена људи и њихових обавеза. Не може се остати без узбуђења пред широко приказаном и живописном сликом друштва у Браничеву која израња са страница књиге, пред звучним говором данас изгубљених или готово заборављених имена насеља и људи. Књига је већ сада, а биће сигурно још много више, прворазредни и незаобилазни извор за истраживаче различитих научних грана — историчаре, ономастичаре, историчаре уметности, археологе http://carskirez.blogspot.rs/p/001.html
ЛеЗ 0007184 ОВЕ године, после пола деценије лоших појава у шумама Србије, буква нас је охрабрила – каже професор Милан Медаревић. – Забрињавајуће: Шума више неће бити ни у Шумадији! Јелена Матијевић | 03. јул 2016. 22:02 |
Упозорење стручњака о стању зеленог појаса. Проблем од Срема до Копаоника. Неки делови без стабала http://fabrikamaslacakla.blogspot.rs/2016/07/blog-post_3.html
ЛеЗ 0007185 Листајући „Заветине“, српску књижевну периодику и штампу, и друго. – Мирослав Лукић РЕЧНИК ПРОТОТИПА (Уменост махагоније) / Велика магаза Велике магазе
БИТНА КЊИГА
Неколико напомена, на крају, о Неоткривеном језику
Књигу свако чита на свој начин: читајући књигу читалац чита себе и врло често се догађа да прочита и оно што писац и није написао…
Понекада ми се чини: сазнање које је измужено из вимена историје, не вреди много.
Човеку оболелом, а нарочито оном од јавне болести, или пак неке друге болештине, пријамлеко измужено из вимена успомена народа и појединаца, из сећања и душе, као кумис. Јер је то лековито млеко „органски слепљено са животом. Конструкција сазнања уткана је у конструкцију живота…“
.. Ово је одломак из обимног рукописа, који су српски издавачи одбијали – „Просвета“ осамдесетих, (Милисав Савић), БИГЗ деведесетих (Радослав Братић), И СКЗ (Драган Лакићевић), затим тај рукопис, због нечега, није био занимљив ни члановима неких књижевних конкурса (Завод за издавање уџбеника, Источно Сарајево), Дерета (Београд) и тд. Стицајем околности, тај рукопис није уништен, нестао, пропао; напротив – понеке од уредника је надживео; надживеће – усуђујем се да кажем – све – све те уреднике, па и самог аутора. У то, чини ми се, није поребно да убеђујем разумног читаоца данашњег, ни будућег. Часописи су одломке из овог рукописа прихватали, публиковали одломке, али не сви. У некима је рукопис морао да чека на ред месецима, поготово у оним књижевним листовима, где су стварни и прави уредници били неки други, невидљиви, иза сцене. Што је и разумљиво, с обзиром на режим у коме смо живели деценијама дрогирани конопљом тзв социјализма са људским лицем.Али да ту станем. Овим напоменама и прилогом започињемо листања српских књижевних листова и часописа, који су деценијама углавном разговарали сами са собом… (3. 07. 2016) БТ. http://velikazavetina.blogspot.rs/p/listajui-ya.html
ЛеЗ 0007186
ЛеЗ 0007187 Изводи из бележница и дневника. Судбина. – Нисам имао среће са многим рукописима својих књига. Понеки од њих беху заточени код београдских издавача (доминантних монополских комунистичких издавача, да им не наводим имена, јер би им учинио услугу!), као на робији. Као да је те рукописе неко „уврачао“. Ако мислите да ја сада, много година касније, све ово пишем, како бих покушао да скинем „враџбину“ са читавог низа мојих наслова који су штампани окаснело, и опет у незгодно време, грдно се варате. http://zavetinealineja.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html
ЛеЗ 0007188 Без почетка и без краја. – Први – сајам књига, од 1998. године, на коме, стицајем околности, није изложена ни једна од мојих штампаних књига. Коначна коректура рукописа критичке књиге Бела ТУКАДРУЗ УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА завршена је још током јула месеца 2015. године, књига је преломљена и припремљена за штампу крајем истог месеца, али није изашла јер није било пара за штампу. Али, шта да се ради; зар да кукам што се у овој земљи у којој старим ни под старост не могу наћи новчана средства за штампање мојих књига, барем неких? Никада нисам био „измећар власти“, писац-измећар, и наравно то има своју цену у Србији, увек је било тако, и у Србији Првој када је краљ Милан исплаћивао хонораре у дукатима, ни после Првог светског рата, ни за време титоизма, кад су поједини писци за хонораре својих књига куповали станове; ни у време транзиционе турбуленције. Тако ће остати и у тзв. Другој, Трећој и Четвртој Србији? Можда ће се неко сетити,писаца попут мене, у Петој Србији, ако дотле ова земља не постане Србистан. То кажем зато што је ова земља већ годинама својеврсни Апсурдистан, где је најисплативије занимање Вешто Пресвлачење коже http://zavetinealineja.blogspot.rs/2016/07/blog-post_4.html
ЛеЗ 0007189 Из дневника. – Синоћ сам публиковао осми наставак, и видео сам – то је погледало 38 посетилаца. Вероватно случајних?Слаба посета.Али – кроз време ће – веровао сам – посећеност порасти. (Накнадно додато : тј. седам месеци касније: Преварио сам се!!!)
Да ли је добро то што радим? Што свој, можда најдубљи роман – поклањам човечанству будзашто?
Нисам имао избора, зар не, на крају крајева? / Одустао сам од публиковања романа после неких тридесетак наставака. http://zavetinealineja.blogspot.rs/2016/07/blog-post_82.html
ЛеЗ 0007190 „Лепа љубавна прича“ Edit Pjaf. – Прича о трагичној љубави Едит Пјаф Б. Ђ. | 04. јул 2016. 15:22 | Дело Адријена Боска о несрећи чувених љубавника „Констелација“ у издању „Геопоетике“ http://httpvrg.blogspot.rs/2016/07/edit-pjaf.html
ЛеЗ 0007191 Dejan Lucic: Kad budu MUSLIMANI sa TURCIMA krenuli na REPUBLIKU SRPSKU… – http://edicijazavetine.blogspot.rs/2016/07/dejan-lucic-kad-budu-muslimani-sa.html
ЛеЗ 0007192 Позитивне Мисли – ЧИШЋЕЊЕ од менталних инфекција, Весна Биорац. – Свакодневно смо запљускивани менталним инфекцијама тј мислима забринутости, страха, оговарања,
незадовољства, љутње и другим негативностима. То није проблем док год знамо како да се чистимо од тих менталних инфекција. Наш задатак је да се од менталне прљавштине редовно чистимо мислима вере и поверења у Бога и његове планове…. http://fatamorganeimajezavetine.blogspot.rs/2016/07/pozitivne-misli-ciscenje-od-mentalnih.html
ЛеЗ 0007193 СТОГАЗОВАЦ. Клисура Ждрело http://mynevadress.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html
ЛеЗ 0007194 ЕL GRECO / Илија М. Петровић (1895—1942). – У руменом вину сам утапао златне тонове :
Ја, грађанин вароши Толеда,ђак Венецијанских Мајстора
и син критских бакала и крчмара.
У животу сам знао да ценим славу
и новац;
па ипак се не бојах да
направим какав лудачки гест као борац,
са ветрењачама.
Једном сам и краљу рекао да незна нинта. -Зашто не?
http://mynevadress.blogspot.rs/2016/07/l-greco-18951942.html
ЛеЗ 0007195 Недеља 23. јул 1995.
Почео да читам једну од књига Марсела Пруста, са извесним отпором, као и некада, када сам тај низ књига купио, због превода који и није лош (превод Тина Ујевића), па ипак ме одбија, као и …због… спопала ме је безвољност. Нисам се довољно припремио за то читање. Роман
http://zavetinealineja.blogspot.rs/2016/07/23-1995.html
ЛеЗ 0007196 Семе из бакиног ормара – парадајс јабучар као бостан / Зорица ГЛИГОРИЈЕВИЋ | 05. јул 2016. 18:13 | У пластенику Живојина Антића из Ћуприје ниједан парадајз на струку није лакши од килограма. – НАЈВЕЋИ парадајз у пластенику Живојина Антића (40) из Ћуприје достигао је тежину од 1,64 килограма, а ниједан није лакши од килограма. За седам година, колико узгаја домаћи јабучар, ово је највећи комад, јер је пре њега најтежи измерени комад имао килограм и по. Реч је о сорти старој три деценије, коју је узгајала његова покојна бака Милосава. Успешан пољопривредник хибридног парадајза по струку може да произведе око седам килограма, док Живојин убере најмање 10 килограма. Квадрат Живојиновог пластеника даје 50 килограма, а хибриди највише око 30 килограма парадајзаЛеЗ 0007197 http://zavetinedonacije.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html
ЛеЗ 0007197 Нова пруга Краљевине Србије инспирисала Агату Кристи… – Српска пруга инспирисала Агату Кристи: Ево како је настало „Убиство у Оријент експресу“!
NovostiOnline / Душица ДАМЊАНОВИЋ | 06. јул 2016. 12:26 | Списатељица се налазила међу путницима који су били заробљени на железници Краљевине Србије, што је касније послужило као мотив за чувени роман http://httpvrg.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html
ЛеЗ 0007198 Шта се дешава.Куда иде овај свет? – Како је руски филозоф видео будућност света пре 15 година, супротстављајући се либералном оптимизму свог саговорника. Подсећамо се дела интервјуа познатог руског дисидента и филозофа Александра Зиновјева (1922-2006), који је дао пред свој повратак из Немачке у Русију. Разговор са новинаром француског листа Фигаро вођен је 24. јула 1999. године у Берлину.
После краха комунизма основни предмет вашег истраживања постао је западни систем. Зашто?
— Зато што се десило оно што сам предвидео: пад комунизма довео је до распада Русије http://mynevadress.blogspot.rs/2016/07/blog-post_6.html
ЛеЗ 0007199 ПИСЦИ СА ДОБРОМ АДРЕСОМ / Бела Тукадруз. – … Ове дневничке забелешке открио сам пре неколико дана, 30. Јуна 2016. године, у нашој породичној библиотеци у Мишљеновцу, сасвим случајно, избацујући свежњеве неких дневних новина које сам по месецима увезао канапима, како би их једног дана укоричио, што се није догодило, јер књиговесци увек имају високе тарифе. После двадесет и четири године (након што су умрли мајка, Наталија – 2002; отац Михаило – почетком фебруара 2016.; и моја друга жена Шоле – 20. јуна 2016), ту новинску масу су напали мишеви, то је требало изнети пажљиво напоље, заштити. и док сам то износио и прегледао, нашао сам белешке које су ми привукле пажњу. Биле су откуцане,али сам ја заборавио на њих. Ех, живот ме није ни у чему демантовао. Много шта се обистинило и издогађало много горе него што сам записао. Да сам те забелешке понудио онда када су писане – ко би то у Србији штампао? Реците ми један часопис, једну новину. Ко би то и сада, у овој земљи штампао?
Ти «рукописе» које помињем у записима из 1992. године, нису ни до дана данашњег штампани. Одбијали су их тзв. писци-уредници са добром адресом – преиспољна олош, којима нико ништа није могао, осим Господа.
На Судњи Дан вагаће се само сузе, каже Сиоран.
Не тоне и тоне штампаног смећа, туђег и нашег. Необјављени рукописи, цементирани бескрајном тугом и покапани сузама за блиским умрлим, – више ће се рачунати. Оно неречено, незаписано. Стварност свега тога, нарочито последњих четврт века, овде на Балкану и у Србији – у томе је, о чему се ћути. А не у недељницима, месечницима, новопечених богаташа и ко зна све чијих плаћеника. Нашао сам и један неразумљив запис: «Велика змија чува Велику магазу» (како смо ми укућани, тј. како су звали покојна мајка и покојни отац ту помоћну економску зграду зидану пред Други светски рат, једним делом, а онда дозиђиваној – 1947. И 1955). Шта то значи? Стих неке песме од које сам одустао? Ко да се сети? Талисман? Или нешто сасвим треће? Мој покојни отац био је вредан човек до последњег дана свога живота – бринуо је о зградама, плаћао мајсторима да поправљају, јер и зграде од тврдог материјала са годинама и деценијама – попуштају, земља се слеже, ради, зидови пуцају. Тако је био напрсао и део спољњег зида на почетку Велике магазе, собе у којој сам рођен. Коју смо звали библиотека, јер смо у њој складиштили књиге и часописе. Годину –две пре тога, Михаило је платио мајсторима да обоје фасаду целе Магазе светлом бојом.
А онда је тај зид напрсао, и мајстори су то место окрпили, али га после нису обојили, него је задржао боју стврднутог бетона, тако да испада као нека врста мурала, велике змије већим делом зида. Је л то та Велика змија што чува Велику магазу? Мит о змији чуваркући није апсурдан, он има дубљу основу.
Тамо где живе и одлучују они, већ спомињани писци са добром адресом, нема мита, нити змија чуваркућа. Таквима се и куће и трагови затиру временом. То није пријатна тема, али кад сам већ стигао овде,да потврдим да се стидим свега што не припада сузама и крају.
Усред наше библиотеке у Мишљеновцу слушам тишину и не покушавам да је угушим: отац и мајка су умрли, умрла је и жена без које ми свет изгледа празан и карикатуралан, скоро да је све окончано, али ако бих то написао, то би било патетично, почетак једног другог света. А можда и мемоара? Не знам – чини ми се да су се овде у библиотеци ствари зауставиле на челу с Богом… http://zavetine.simplesite.com/420193165
ЛеЗ 0007200 Штап Светога Саве Српског. – СВИ путеви нас увек воде Светоме Сави, јер је он централна личност наше историје, културе, а посебно наше духовности и наше цркве. Овим речима, патријарх СПЦ Иринеј отворио је у уторак у Историјском музеју Србије мултимедијалну изложбу „Свети Сава српски“, у оквиру које је ексклузивно представљен можда једини његов сачувани лични предмет – архиепископски штап (жезло), за ову прилику позајмљен од Епархије милешевске. – Изложба ће нам помоћи да кроз оно што је остало од њега сагледамо сву његову величину и да му због свега будемо дубоко одани и захвални – нагласио је патријарх. – Наша културна историја почива на његовој личности. Он је велики дар нашем народу, покренуо је точак историје и културе који траје и данас и постојаће догод је народа који је он волео и коме се враћао. http://krugovi.blogspot.rs/2016/07/blog-post_6.html
ЛеЗ 0009534