102

(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА) 

ЛеЗ 0005101  Владислав ПЕТКОВИЋ DIS  СЕБИЧНИ МУЗЕЈ  АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија.Сфера мистике. – Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1900 – 2001)

П

НАШИ ДАНИ

Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подигао се трули задах пропадања,
Развило се црно време опадања.

Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали
Постали су данас наси суверени,
Прогледале све јазбине и канали.

ЛеЗ 0005102  Растко ПЕТРОВИЋ   СЕБИЧНИ МУЗЕЈ  АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија.Сфера мистике. – Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1900 – 2001)

П

ОТКРОВЕЊА

Пустолов у кавезу

Не личим ни на храст, ни на пропелер,
друкчије прождиру пароброди
океан, сунчане сенке, модро грање.
Да ли иронију или оснажење на живот нови,
пролеће, сад ми доносиш?
Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови;
пробуђена на кошаре скочила моја жеља,
чека; рогуши се, нигде нема никога.
Збрисаћу све мутне речи између себе и бога,
поуздаћу се само у своје руке,
целиваћу гору или хајдуке,
комични поток што жубори.
Убићу каквога гнусног сањалицу,
место сенки засадити му зелени врт по лицу;
то крв из мене говори!

ЛеЗ 0005103    Миодраг ПАВЛОВИЋ   СЕБИЧНИ МУЗЕЈ  АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија.Сфера мистике. – Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1900 – 2001)

П

ЖИВОТ У ЈАРУЗИ. Ктиторов сан

ПЕСМА ПОКАЈНИЦА

Тешко је копање

док се не дође

до чисте руде

анђели држе у руци

облике твог тела

затим се чуде:

шта ће сад овај овде

зар нисмо његове причице

још раније чули

ЛеЗ 0005104  Миодраг СТАНИСАВЉЕВИЋ  СЕБИЧНИ МУЗЕЈ  АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија.Сфера мистике. – Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1900 – 2001)

С

ЈАДИ СРПСКЕ ДУШЕ

Све се сли­ва у наш ле­вак

Ми не­ма­мо вој­них про­бле­ма. Са­мо је­зич­ких.
»Осло­бо­ђе­ње« или »пад«, на при­мер.
Или, ка­ко опи­са­ти се­деф­не пре­ли­ве не­мо­ћи,
ши­кља­ње пе­ска из сти­сну­те ша­ке
у вре­ме По­ган­че­вог ра­та.

На дво­ру се отва­ра шам­па­њац
за јед­ну во­ња­ву – гла­ва ша­ре­на – по­бе­ду.
Љу­би­ча­сти не­кро­фил, у ру­ше­ви­на­ма,
др­жи пр­ву сед­ни­цу вла­де.

Као што гу­штер свој пла­ви­ча­сти
је­зик хит­не на му­ву – до­гра­би­ће­мо их,
ре­ци­ту­је двор­ски пе­сник.
Два­де­сет оли­гар­ха апла­у­ди­ра му.

Евро­па је мли­та­ва, на­ше оруж­је со­фи­сти­ци­ра­но,
све се сли­ва у наш ле­вак,
– тол­ку­је глав­ни Ра­суд­ник. До­и­ста,
ми вој­них не­ма­мо про­бле­ма, а ло­гич­ке
ру­пе – по­пу­ња­ва­ју ле­те­ће гру­пе.

Пољ­ско лу­ди­ло је че­шће
ал’ лу­ди­ло бр­ђа­на увек је кр­во­лоч­но
– мни, гле­да­ју­ћи Пот­пред­сед­ни­ка,
ро­ма­но­пи­сац – чо­ко­то­ре­зац         https://belatukadruz.wordpress.com/2011/07/26/%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0005105  Бошко ТОМАШЕВИЋ  СЕБИЧНИ МУЗЕЈ  АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија.Сфера мистике. – Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1900 – 2001)

Т

СКРИВЕНИ ПЕСНИК

Напокон, тежаш сјају мога тајна пута. Искри се гној на

Челу нагог Бога. Над обзорјем њише се звезда и дуго се слама.

Тежак мирно спава и време носи, већ нестварна грано!

Време птица… Нејасније пева сад поет смрти, још скривеније.

У трен света зрака сунца клеца. Но ничуће, оно, не дани се,

Већ све полаганије у себи домишља се и мери земаљски. Ко одсутност

Да је свака несамерљива снагом могућности ; као да живот

Сачекује живот у дубини и оснажује га иним смртним.

https://belatukadruz.wordpress.com/2011/07/26/%D0%B1%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0005106  Милош ЦРЊАНСКИ  СЕБИЧНИ МУЗЕЈ  АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија.Сфера мистике. – Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1900 – 2001)

Ц

СТРАЖИЛОВО

Лутам још, витак, са сребрним луком,
расцветане трешње, из заседа, мамим,
али, иза гора, завичај већ слутим,
где ћу смех, под јаблановима самим,
да сахраним.

И овде, пролетње вече
за мене је хладно,
као да, долином, тајно, Дунав тече.
А, где облаци силазе Арну на дно
и трепте, увис, зеленила тврда,
видим мост што води, над видиком,
у тешку таму Фрушког брда.

И, место да се клањам Месецу, тосканском,
што у реци, расцветан као крин, блиста,
знам да ћу, овог пролећа, закашљати ружно
и видим витак стас, преда мном, што се рони,
верно и тужно,
сенком и кораком, кроз воду што звони,
у небеса чиста.

И, тако, већ слутим
да ћу, скоро, душу сасвим да помутим.
И, тако, већ живим,
збуњен, над рекама овим, голубијски сивим.

Повео сам давно ту погнуту сенку,
а да сам то хтео, у оној гори,
познао грожђе, ноћ, и теревенку,
и поток, што сад, место нас, жубори.

И, тако без туге,
очи су ми мутне од неке боље, дуге.
И, тако, без блуди,
на уснама ми горка трулост руди.

Лутам још, витак, са сребрним луком,
расцветане трешње, из заседа мамим,
али, иза гора, завичај већ слутим,
где ћу смех, под јаблановима самим,
да сахраним.    https://belatukadruz.wordpress.com/2011/07/26/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88-%D1%86%D1%80%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8/

ЛеЗ 0005107  Марија ЧУДИНА   СЕБИЧНИ МУЗЕЈ  АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија.Сфера мистике. – Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1900 – 2001)

Ч

ПУСТИЊСКА ЛИСИЦА

                                         (За Данила Киша)

 Човјек један ћуди посебних, танак, струка ускога,

косе разбарушене попут прашумског раслиња каже да је

видио Лисицу пустињску на паришким улицама. Боже,

узвраћа поета, што ради то створење из пустиње

међу људима који су недостојни њезине љепоте

и очаравајућих очију у којима се прикрива меланколија која као

зец у грму, као змија у тајанственом леглу опала и

перја ситних птица које бораве на Светој гори,

међу посвећеним калуђерима. Она, Лисица пустињска

чак ни у сну тих светаца не може бити сретна.

Поета, махнито заљубљен у њезин укочен поглед,

сматра, али и то је сумњиво, да ће она

у Врту Бестиариума ипак наћи разлоге за своје

угрожено постојање, разлог за одржавање своје сјете

и меланколије пустињске      https://belatukadruz.wordpress.com/2011/07/26/%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0/

ЛеЗ 0005108  Предраг ЧУДИЋ    СЕБИЧНИ МУЗЕЈ  АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија.Сфера мистике. – Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1900 – 2001)

Ч

ВЕКОВИ – ХАРМОНИЈА

Са сталним местом боравка

На доживотној робији

Нек живи вечна варка

Да смо већи, слободнији.

Живимо док се легије

Мудраца ките добротом

Да се обузда, убије

Љубав, страст за лепотом.

Кроз ново Јеванђеље,

Именик телефонски

Вапе вечите жеље

Низ систем електронски.

У ропцу самртника

Читаће осуђеник

Крваву новинску хронику

Наш црни молитвеник.

Ко миг из васионе

Над бескрајним животом

Прошле су лирске сезоне

Сусрета са лепотом.  https://belatukadruz.wordpress.com/2011/07/26/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3-%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0005109  Леонид ШЕЈКА    СЕБИЧНИ МУЗЕЈ  АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија.Сфера мистике. – Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1900 – 2001)

Ш

ПРИРУЧНИК ВЕШТИЦЕ

                 Књига – објект

 ( Почето 29. VIII   57 )

         Бувље радости

 Искочише сви                   из коже

дрпајући се                        по једној нози

а онда                                 по другој нози

цркоше                              неухваћени

не може нам ништа

ништа ни он

ни она нико

и жедни крви

скачемо                             невидљиви

скачемо                             неухватљиви

пуни смо                           живота

бежи ево кажипрст

рука нога стопало испод пазуха уједај умрећеш

сутра                                 цркоше најзад        https://belatukadruz.wordpress.com/2011/07/26/%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B4-%D1%88%D0%B5%D1%98%D0%BA%D0%B0/

ЛеЗ 0005110  Фуснота бр. 80, или о генијима и писцима 20. Века / Бела Тукадруз. – Крајем 20. века предлагани су за Нобелову награду за књижевност покојни Попа, Миодраг Павловић…, Милорад Павић.

Нико од њих није био опседнут Голубицом, Светим Духом, тајном Теслиних смртних зракова… Тесла је био први Србин, који је добио Нобелову награду као проланалазач, и одбио је. Југословен И. Андрић први је Југословен који је добио Нобелову награду за књижевност и прихватио је..

Црњански је у младости написао једну од својих најпопуларнијих и најлепших песама, верујући у дејство мисли на даљину.

Ни Црњански није био геније. Спомињем неке од српских писаца, за које су сматрали да су највећи : али, колико су велики ако се мере са Гетеом и Пушкином?  https://belatukadruz.wordpress.com/2011/08/08/%D1%84%D1%83%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D0%B1%D1%80-80-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BE-%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0-20-%D0%B2/ 

ЛеЗ 0005111  О Себичном музеју. – ПОВОДОМ Фусноте бр  41

[Рукопис НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА био једовршен почетком 1995.
Састављачев несуђени издавач , конкурисао је пролећа те године на јавном
конкурсу Министарства културе Србије за помоћ ради објављивања те књиге. Рецензије су написали Др Живан Живковић,
професор Филолошког факултета у Београду, и Јован Пејчић, књижевни критичар и
однедавно професор нишког Универзитета. Одговор надлежног министарства никада
није стигао.Сећате ли се, то беше година културе и жаба?  И Рукопис је низ година одлежао у фијоци.
Што је тужно, али и добро.Са антологијама не вреди журити, или треба пожурити полако...
Нема, или није било, у нашој књижевној уметности, у састављању антологија, толико услова и независних функција које је требало ускладити!
Две године касније, након што је донекле успео да заборави Рукопис НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА (почетком јуна 1997. године), Састављач се вратио Рукопису НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА и читању ( када су се појавили изгледи да Рукопис постане књига ).
У Алманаху за живу традицију, књижевност и алхемију , 1, Београд, 1998, објављен је један краћи избор из антологије НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ са целовитим текстовима мојих рецензената. (Те оцене су се односиле на прелиминарну, радну верзију НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА.)   https://belatukadruz.wordpress.com/o/

ЛеЗ 0005112  Манипулативна историја српске књижевности  .- “ Ја не смем вршити притисак на књижевна дела прошлости да ми говоре нешто што она нису говорила, нису могла говорити, како би се тај говор
уклопио у моју идеју о њима, потврдио моју тезу. То би било насиље над чињеницама. Ја као историчар не смем правити песме из средњовековних
прозних дела али морам показати да је поетско битна компонента те прозе и да је она у свом времену вршила функцију и поезије и прозе. Према писцима
морам се поставити тако да се они сами што више открију, да што више извучем из њих, а не да их силим да говоре оно што ја хоћу, што мени
одговара, што се уклапа у моју тезу“. (1)
Може ли се, донекле, узимајући у обзир изречене примедбе и имајући у виду стварну ситуацију, када је реч о целокупној српској књижевности – од
њених почетака до скоро краја ХХ века – говорити другачије до као о једној Великој магази, пуној ствари и инвентара, у којој постоје „магацинске књиге“?
Могло би. Није ли, при том, можда, претерано све досадашње покушаје писања  историје српске књижевности, па и Деретићев, сводити на „магацинску књигу“?
Нашој науци о књижевности и књижевности недостаје она и онаква историја књижевности која би била написана и прожета оним захтевима које је
већ испоставио 1938. године Владимир Вујић.(2)
Састављач антологије је, наравно, у друкчијој позицији од књижевног историчара. Састављач је у могућности да, поред осталога,
потпомогне рад књижевних историчара.
Да би се могла написати једна ваљанија историја националне књижевности, пре свега, њен писац не сме бити сапет никаквим предрасудама.
Никако идеолошким. Нити му може бити од користи мимикрија, тзв. позитивизам, објективизам.   https://belatukadruz.wordpress.com/%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%B7%D0%B5-%D0%BA%D0%B0/

ЛеЗ 0005113  Радивој ШАЈТИНАЦ ЗАКОН О ПРЕКИДАЧУ     https://belatukadruz.wordpress.com/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA/

ЛеЗ 0005114  ЦРНИ / Ђорђе Николић  https://belatukadruz.wordpress.com/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA/%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0005115  ГДЕ САМ ТО КРЕНУО / Зоран М. МАНДИЋ. – Сени мог оца мајора Мане Мандића(1914–1957) https://belatukadruz.wordpress.com/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA/%D0%B3%D0%B4%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D1%82%D0%BE-%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%83%D0%BE-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%BC-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0005116  МРТВАЦ СРБИЈОМ ОДИМ / Срба Митић   https://belatukadruz.wordpress.com/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA/%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%86-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BC-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0005117  Писмо Р. Перићу и Поговор  2. РАШИ ПЕРИЋУ

Драги Рашо,
увек сам био далеко од шићарџијске политике. Не интересује ме чак ни питање хлеба насушног. Истражујем праву поезију и сигуран сам да се за то имало „рашта родити“. Знам да и ти исто мислиш, пријатељу, и драго ми је то. Све учинити за поезију! […]
А сада и лепе вести: 90% је већ сигурно да Стишка група добија свој часопис. И то – (!) – да му ја будем главни уредник. Излазио би, бар у прво време, четири пута годишње и био би формата као „Поља“ са 32 странице     https://belatukadruz.wordpress.com/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA/%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%86-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BC-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%9B/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D1%80-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%9B%D1%83-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80/

ЛеЗ 0005118  Разговор са песником (Србом Митићем)    https://belatukadruz.wordpress.com/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA/%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%86-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BC-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%9B/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%BE%D0%BC-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%BC/

ЛеЗ 0005119  urbi et orbi & kontakt.  Могућ је директни контакт са уредником, овде. https://belatukadruz.wordpress.com/urbi-et-orbi/

ЛеЗ 0005120  Хорска композиција „Зимњи дани“.  „Неотпеване песме“. – ВЕЛИКИ српски композитор Стеван Стојановић Мокрањац умро је пре него што је довршио своје последње дело, хорску композицију „Зимњи дани“, инспирисану стиховима песме Јована Јовановића Змаја. Београдска публика је пре две вечери на Коларцу могла да чује светску премијеру „Неотпеване песме“, коју је, по наруџби агенције „Шолц и френдс“, 101 годину касније довршила наша позната композиторка Александра Вребалов.

Награђивана српска композиторка већ две деценије живи и ради у Њујорку, па није била у сали да и сама чује аплаузе којима је публика поздравила Мокрањчево дело у извођењу Хора РТС-а и под вођством Бојана Суђића.

– Комад сам назвала „XXII“, по Змајевој песми из „Ђулића увеока“, која је била Мокрањчева инспирација за овај комад  http://fatamorganeimajezavetine.blogspot.rs/2015/12/blog-post.html

ЛеЗ 0005121  Старословенски хороскоп. – …. ВИШЊА: 04.-13. јуни и 02.-11. децембар

Ово је дрво уметности. Оно што вас покреће у животу је лепота и тражите је свуда око себе. Ваша лепота је врло често хладна и дешава се да имате охол израз. Умијете да презирете све, и да вас не занима ништа осим суште лепоте. Најчешће вас више занима апстрактни изглед и само привид ствари. Суштина је вама мање битна.Волите дисциплину и послушност. Често се бавите спортом, гимнастиком или дијетом да бисте остали у доброј форми. Ви најчешће и јесте у доброј форми без обзира како је стекли. И заиста, ви као да спорије старите.

Разлог је свакако ваш труд. Много ћете уложити да бисте сачували виталност и добру кондицију. Исто очекујете и од других.    http://zavetine.blogspot.rs/2015/12/blog-post.html

ЛеЗ 0005122  ОДЛОМАК ИЗ ЈЕДНОГ ПИСМА. –   Београд, 30. августа 2000.

У ситуацији сам да Вам пошаљем примерак тек објављене књигеУСАМЉЕНО ДРВО, I, 25. књиге Уметности махагонија. Књигу коју Вам шаљем сматрам битном: због тога је управо и отпочело објављивање мога опуса баш њом. Она је важна колико мени, толико и људима сродног сензибилитета, и онима који покушавају да схвате, у целини, шта ја то радим, шта хоћу. Међу нашим писцима у ХХ веку нико такву књигу нема; могао ју је имати Данило Киш, да је било среће и срећнијег стваралачког развоја. Ја сам ту књигу написао ко од шале; други писци, па и они највећи (ако таквих има, осим на страницама строго контролисаних новина) би се презнојили. Такву књигу је могао написати – књижевни легионар  https://zavetinebr1.wordpress.com/2011/05/13/%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BA-%D0%B8%D0%B7-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B0/

ЛеЗ 0005123  Сазвежђе З  ових дана прешло страшну црту!!   https://zavetinebr1.wordpress.com/2011/05/25/%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B5-%D0%B7-%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BB%D0%BE-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BD%D1%83-%D1%86%D1%80/

ЛеЗ 0005124 Гилберт КИТ ЧЕСТЕРТОН ПРАВОВЕРЈЕ. –  Има ли хришћанин право на осмех? Или је правоверник осуђен на вечну озбиљност и тугу?

За одговор на ово питање можемо се обратити енглеском писцу Гилберту Киту Честертону.

Честерон је – католик. И то је за похвалу.   https://zavetinebr1.wordpress.com/2011/11/04/%D0%B3%D0%B8%D0%BB%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82-%D0%BA%D0%B8%D1%82-%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%98%D0%B5/ в

ЛеЗ 0005125 Од писца. –  Циљ ове књиге је да буде пријатељ спису „Јеретици“, да сада, наспрам негативне, осветли позитивну страну. Многи критичари осуђивали су „Јеретике“, јер су они, просто, критиковали владајућу философију без нуђења алтернативе. Ова је књига покушај одговора на тај изазов. Неизбежно је афирмативна и, стога, неизбежно аутобиографска. Писца ограничава немала зебња, попут оне која је мучила Wумана док је писао своју „Апологију“; присиљен је да буде егоист како би био искрен. И док је све друго, можда, друкчије, побуда је, у оба случаја, истоветна. Циљ пишчев је да покуша дати објашњење – не да ли је у хришћанску веру могуће веровати, већ како је он, лично, у њу поверовао. Књига је, стога, рађена по јасном принципу тајне и одгонетке. Бави се, најпре, свим пишчевим сопственим, самотним и искреним размишљањима, а онда свим светлим путевима на којима су она добила задовољење у хришћанској теологији. Писац држи да су се утисци у њему скупљали све до убедљивог веровања.  https://zavetinebr1.wordpress.com/2011/11/04/%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B0/

ЛеЗ 0005126   II Сумашедши . – Уопштено говорећи, мирски људи не разумеју чак ни свет; они се, све у свему, ослањају на неколико циничних максима које нису истините. Сећам се да сам једном шетао у друштву успешног издавача који је изрекао опаску коју сам, у више наврата, већ чуо; она је, одиста, малтене, мото модернога света. Ипак, чуо сам је једном више но што је требало и, одједном, схватио да у њој нема апсолутно никаквог смисла. Издавач је рекао о некоме: – Тај човек ће успети; он верује у себе.

И сећам се да сам, док сам подизао главу слушајући га, крајичком ока ухватио рекламу фирме на којој је било записано Хенвол*. Рекох му: – Смем ли вам офирати где се налазе људи који највише верују у себе? Могу вам то рећи. Знам људе чија је вера у себе колосалнија од Наполеонове или Цезарове. Знам где бљешти непомерљива звезда сигурности и успеха. Могу вас одвести до трона тих надљуди. Људи који заиста верују у себе леже по лудницама.  https://zavetinebr1.wordpress.com/2011/11/04/ii-%D1%81%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%B4%D1%88%D0%B8/

ЛеЗ 0005127  Увод у „Русаљ“ / Белатукадруз. –  А ви, Духови, што доносите загонетне снове и привиђења (крв, убиства, масакре; ратнике на гранама високих топола и голубове гриваше, рајске вртове…), ливаде, крила авиона сломљена, рибњаке пуне лиснатих рибица, лепе младе жене, и жене у позним годинама – бркате (иако не старије од педесет и четири лета), сусрет поклисара на границама међа старога имања, старога гробља, поседа закоровљеног, узбуне око и испред гарнизона, окршај краљева и окршај краљица – хоћете ли нам се опет јавити и рећи једноставнијим речима патријархалних пророка одгонетку снова ужасних?

Нису то експлозије из каменолома, јер одјекују из даqине. Из равнице далеке и широке као ишчезло море. Јер и мора ишчезавају, зелена , узбуркана и дубока. Нестају насеqа читава, гробqа лете у ваздух, испаравају у висину као ишчезла мора.

Долине су гробнице, празнина је гробница. Овде је гробница, а испод ове гробнице има још осамдесет и кусур гробница. Знају археолози и палеонтолози о чему говорим. Знају пророци и они што бдију.

Бдење већ траје сто година: 1899 – 1999.  https://zavetinebr1.wordpress.com/2011/11/25/uvod-u-rusalj-belatukadruz/

ЛеЗ 0005128  ХВАЛИТЕ МЕ ПОСЛЕ СМРТИ / Новица Тадић. –  Хвалите ме после смрти.
Бићу тада варница
огња пакленог, или такво
(ништавно и неухватљиво)
штогод.   https://zavetinebr1.wordpress.com/2012/05/18/hvalite-me-posle-smrti-novica-tadic/

ЛеЗ 0005129  Како се некад то радило, или : УМЕСТО АУТОБИОГРАФИЈЕ / Маринко Арсић Ивков. –  https://zavetinebr1.wordpress.com/2012/06/13/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D1%82%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE-%D0%B0%D1%83%D1%82/

ЛеЗ 0005130 Васко ПОПА  ОД ЗЛАТА ЈАБУКА   https://zavetinebr1.wordpress.com/2012/08/02/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%B0/

ЛеЗ 0005131   БИФЕ „БРИОНИ“ / Новица ТАДИЋ  https://zavetinebr1.wordpress.com/2012/08/06/%D0%B1%D0%B8%D1%84%D0%B5-%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0005132   Уз збирку „ПАКАО“ Милисава Миленковића у издању „Браничева“ Пожаревац, 1969. Године. –  Србољуб Митић  Иако се фактуром чини нешто херметичка Миленковићева поезија се одликује истанчаном рустичношћу и чврсто је везана за поетске просторе родног краја. Скоро у свакој његовој песми спонтано и упечатљиво се јављају раскошни тонови завичајних инспирала, изаткани од чаровитог тајанства и мистичности поетског бића стишке равнице.   https://zavetinebr1.wordpress.com/2012/09/26/%D1%83%D0%B7-%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%BA%D1%83-%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2/

ЛеЗ 0005133   НЕУНИШТИВ СИНДРОМ ПРОКЛЕТЕ АВЛИЈЕ / Ранко Павловић.  (Анђелко Анушић: Прозор отворен на висибабу и кукурек, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2010)   https://zavetinebr1.wordpress.com/2012/10/18/%D0%BD%D0%B5%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%80%D0%B0/

ЛеЗ 0005134    ЗОРА НА ЧУЧАВЦУ / Радивој Шајтинац. – НАПОМЕНА УПРАВНИКА, уместо отпоздрава:

Синоћ је на Коларчевом универзитету било књижевно вече посвећено изласку нове књиге ВИ НИСТЕ ОД ОВОГ СВЕТА песника Ђорђа Николића, песника који живи у САД. Књига ће се вероватно појавити из штампе  у току овогодишњег међунардног Београдског Сајма књига. Уместо оних, који су требало да говоре о новој књизи и Ђорђу Николићу, појавио се Милован Витезовић, који је, узгред буди речено, споменуо, поред осталог, и песничку четворку из седамдесетих минулог века – Драгињу Урошевић, Звонимира Костића и Шајтинца. Који су тада били млади и тек улазили у књижевност, полетно, препознатљиви… И самог Николића… Понекад, сасвим неочекивано, крену сведочења, која су ближа самој реалности и свету литературе од често до садних тумачења. Лепо да се Витезовић присетио четворке из некадашњих дана, која је сада загазила у седму деценију постојања. Па и самог, и пре свега, Шајтинца!  (19. Октобар 2012)    https://zavetinebr1.wordpress.com/2012/10/19/zora-na-cucavcu-radivoj-sajtinac/

ЛеЗ 0005135   Шта да се ради?. Време и алтернативна историја. Подстицајна грађа  – Фамозни „човек без лица“, Александар Радовић, који је после 5. октобра опорезовао и уммало ликвидирао српске тајкуне, први пут без маске прича свој узбудљив живот, јер сада наступа у улози писца светског бестселера „Швајцарски гамбит“
Коатуро књиге је чуцени шеф француске обавештајне службе Ив Боне. То је још више подгрејало приче ко је заправо човек без лица и за кога ради: да ли за Французе, Русе, или нашу војну безбедност.
Коначно ће открити да ли га је у Београд довео Коштуница да јури Ђинђићеве лопове, или Ђинђић да обузда Коштуничине омиљене бизнисмене и финансијере    https://zavetinebr1.wordpress.com/2013/08/01/%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8/

ЛеЗ 0005136   ЗЛАТНА РИБИЦА / Мирослав Тодоровић  !8. септембра у граду  Н…та, на скупштини општине, у касним сатима, читају се нове биографије будућих директора. Чита Већница, смеје се, смеју се и већници. Један од кандидата је добар, у свему умерен, омиљен је у породици, културно се понаша, лепо опходи, још као мали  показивао  је интересовање  за друштвени рад, био члан, сада је члан Главног одбора, активан, интуитиван, жеља му је да постане директор, странка га препоручује. Добро нема искуства, није то на дневном реду, али у Центру су искусни радници и стручњаци, неће бити проблема.

Други је бизнисмен, истина фирма има пет радника, одавно не ради, радници не примају плату, али  таква је ситуација. Зову га погрдно, али какве то има везе с  овом ситуацијом, господин је марљив, дружељубив има разумевања за друге. Студирао је на приватном факултету, али се разочарао када се уверио у истинитост народне, да „пара врти где бургија неће“. Итд. Уз смех, чуђење, и „молим, за тишину   https://zavetinebr1.wordpress.com/2012/11/05/%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0005137   ПЕСМЕ ИВАНКИ / Ђорђе Николић  https://zavetinebr1.wordpress.com/2012/11/15/%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B8-%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0005138   У друштву мртвих уметника / Белатукадруз. –  (Једно запажање. Из Бележница) –  Овај текст сам написао крајем новембра 1995. године , а уносим га овде , после дужег оклевања , тек почетком маја 1997. године. После другог читања ова књига стихова није исто што и после првог, као што ни после трећег читања није оно што је после другог.

Питање које је себи поставио овај аутор, сликар 1976. године , ја сам постављао себи пишући тај текст. Ко је, заиста, Милић Станковић?

Да ли је Милић , „неоспорно, као пјесник пандан себи као сликару “ , како пише на клапни ове књиге Др Василије Калезић (мада се Калезић убрзо и ограђује , кад каже да Милић „говори и нешто другачије од онога како слика“) ( Калезић пише да Станковићу слике „често служе као мотив за пјесму , објашњава нешто што се тешко може разумјети без представа о слици , иде у борбу прелазећи од кичице на перо , али „тјера“ своје у новом надахнућу које је пјесничко : сам и пуст, немиран и неспутан , „загњурен у себе“, итд.). Ко је, дакле, Милић од Мачве : лудак – како сам за себе тврди , или јуродиви? Или опсенар? Како разумети наслов његове друге објављене збирке стихова и колико садржај песама одговара наслову?

(На маргини књиге: Милић од Мачве : ПАЛИ САМ АНЂЕО ИЛИ ЈОШ ЛУТАМ:   Песме са палете, 1988-1993 , Београд , Милићево здање на Звездари, 1994, 152 стр.  )  https://zavetinebr1.wordpress.com/2013/01/16/%D1%83-%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D1%83-%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80/

ЛеЗ 0005139   ПСЕЋА СЕНКА / Ратомир – Звишки  ПАНТИЋ. –  Листајући часописе ЗАВЕТИНА  https://zavetinebr1.wordpress.com/2012/12/06/%D0%BF%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0005140   Партизанска пропаганда у рату / цитат. –  „Потребно је зато створити толико много бескућника, да ови бескућници буду већина у држави. Стога ми морамо да палимо.
> Припуцаћемо па ћемо се повући. Немци нас неће наћи, али ће из освете да пале села. Онда ће нам сељаци, који тамо остану без крова, сами доћи и ми ћемо имати народ уза се па ћемо на тај начин постати господари ситуације.
Они који немају ни куће ни земље ни стоке, брзо ће се и сами прикључити
нама, јер ћемо им обећати велику пљачку.

https://zavetinebr1.wordpress.com/2013/03/09/%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0-%D1%83-%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83-%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82/

 

ЛеЗ 0005141   Програм „Лебенсборн“  .  – Програм „Лебенсборн“ („Извор Живота“) покренут је 1935. у хитлеровској Немачкој. Њен оснивач и главни идеолог био је Хајнрих Химлер, један од најближих Хитлерових сарадника. Према програму, родитељи деце која у будућности треба да управљају светом морају бити плавооки и светлокоси потомци аријеваца, верни есесовским идеалима.  Дете рођено од таквих родитеља треба као и они да има плаве очи и светлу косу. Тако је врховно руководство нацистичке Немачке замишљало људе будућности   https://zavetinebr1.wordpress.com/2013/06/08/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%BB%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD/

ЛеЗ 0005142   Песма Стојану једини споменик. –  ИСПОВЕСТ “ВРЕМЕНУ“

Исповест Ризне Радовић, у дневним новинама „Време“ од 12. до 14. јуна 1927. године, забележио је Станислав Краков, легендарни уредник овог листа. Троделну потресну и искрену причу Стојана Комите Краков је завршио следећим редовима:

„Зар нисте никакво наше одликовање добили, питам је.

– Кажу да сам за Карађорђеву звезду био предложен, али је нисам добио – вели сетно ова херојска девојка, чија дрвена нога и безбројни ожиљци видно сведоче о њеном јунаштву и патњама.

ИЗБЕГЛИ СА КОСМЕТА

Ризна Радовић је причала да је „рођена у Крпимеју на Лабу код Подујева око 1901. године“. Када је имала осам година, убила је Албанца који је њу и брата напао док су чували овце. У страху од крвне освете, са родитељима, братом, сестром и стричевом породицом избегла је у Прекопуце. Родитеље и брата одвели су Бугари јануара 1917. године, а сестра је умрла током рата. Она се, како је приповедала Кракову, „одметнула у горске хајдуке пошто су је пребили Бугари кад је пошла на воденицу у Јошаници“. Од првог дана војевала је у чети хероја Топличког устанка војводе Косте Војиновића Косовца, а потом са комитама Константина Миловановића познатијег као Коста Пећанац.   https://zavetinebr1.wordpress.com/2014/08/03/pesma-stojanu-jedini-spomenik/

ЛеЗ 0005143   МАЛИНЕ НАШЕ МУКЕ / Мирослав Тодоровић  https://zavetinebr1.wordpress.com/2014/09/12/%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5-%D0%BC%D1%83%D0%BA%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0005144   Сава однела и књиге   https://zavetinebr1.wordpress.com/2014/05/22/sava-odnela-i-knjige/

ЛеЗ 0005145   МОНСТРУОЗНО: Најтежи случај инцеста – 40 одраслих и деце размножавало се и живело у култу!. –  Мрачна, узнемиравајућа тајна откривена је у сликовитој аустралијској долини југозападно од Сиднеја, у којој су прљава деца рођена из инцестуалних веза живела са урођеним деформитетима у својеврсном “култу” сачињеном од 40 одраслих и деце. Недавно је откривена изолована заједница у којој су пронађена деца неспособна за разумљив говор, са физичким манама, рођена од стране родитеља који су били у блиском сродству.   https://zavetinebr1.wordpress.com/2013/12/11/monstruozno-najtezi-slucaj-incesta-40-odraslih-i-dece-razmnozavalo-se-i-zivelo-u-kultu/

ЛеЗ 0005146   КЊИГА ФРАНЕ ЦЕТИНИЋА. – Фашизам, лекари и обућари без граница КЊИГА ФРАНЕ ЦЕТИНИЋА ПРАШКИ КОЛАТЕРАЛНИ ДНЕВНИК, ПРОЉЕЋЕ 1999 – НАЗОВИ НАТО РАДИ УМОРСТВА, ИЗ КОЈЕ ПРЕНОСИМО НЕКОЛИКО СЕГМЕНАТА, ПИСАНА ЈЕ У ПРОЛЕЋЕ 1999, А ОБЈАВЉЕНА У ПРОЛЕЋЕ 2000. („ВРЕМЕ“, САМИЗДАТ Б92). ТО ЈЕ ДНЕВНИК КОЈИ ЈЕ ВРЕМЕНОМ ДОБИО НА ВРЕДНОСТИ ЈЕР ОБАВЕШТЕНО, ЏЕНТЛМЕНСКИ ПОШТЕНО И ЛУЦИДНО ГОВОРИ О СПИН ДОКТОРИМА И ИНТЕЛЕКТУАЛЦИМА КОЈИ СУ ОБЛАЧИЛИ МАСКИРНЕ УНИФОРМЕ И ПОТПИРИВАЛИ АТМОСФЕРУ КАЗНЕНЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ, О ДРУГИМ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИМА КОЈИ НИСУ БИЛИ УХВАЋЕНИ У ЗАМКУ „РАДОСНЕ АПОКАЛИПСЕ“ И КОЈИ СУ СЕ ТОЈ РАТНОЈ РЕТОРИЦИ СУПРОТСТАВЉАЛАИ, О ДЕНДИЈИМА ХУМАНИТАРНЕ СТВАРИ КАО ШТО ЈЕ БЕРНАР КУШНЕР – И О ПОЛИТИЧАРИМА КОЈИ СУ ПОСТУПАЛИ ПО ФОРМУЛИ „БОМБАРДУЈМО, А ПОСЛЕ ЋЕМО ВИДЕТИ ШТА ЋЕМО“.  https://zavetinebr1.wordpress.com/2013/08/19/knjiga-frane-cetinica/

ЛеЗ 0005147   THE BALKAN WARS / Adrian A.McQueen. –   Adrian A.McQueen
“Even at the Doors”

Adrian A.McQueen каже:
“Срби су били највише демонизована  група у модерном времену, а њихова страна приче никада није представљена свету. Ова етничка група на Балкану је  неправедно сатанизована, а већина света је поверовала лажној  пропаганди и отвореним лажима. Малтретирање и  лажно представљање Срба, православне етничке групе на Балкану, је најбољи пример како медији, историчари и влада  намерно искривљују чињенице, уједињени  са циљем да остваре њихове похлепне циљеве и тежње.”
Ово је фантастичан документарни филм који открива добро документовану антисрпску пропаганду и лажи о Србији и Србима.
***

 “Српски  патриотски народ, је  један од најбољих  бораца у Европи.”

Sir Peter Tapsell      https://zavetinebr1.wordpress.com/2013/05/10/the-balkan-wars-adrian-a-mcqueen/ 

ЛеЗ 0005148   KOMUNISTIČKI „JURIŠ“ NA SRPSKU PRAVOSLAVNU CRKVU / preporučeno. –  PROTOJEREJ SAVO B. JOVIĆ UTAMNIČENA CRKVA Stradanje sveštenstva Srpske Pravoslavne Crkve
od 1945. do 1985. Godine   https://zavetinebr1.wordpress.com/2013/03/03/komunisticki-juris-na-srpsku-pravoslavnu-crkvu-preporuceno/

ЛеЗ 0005149   КРИВИЦА* / Слободан Бранковић   https://zavetinebr1.wordpress.com/2013/04/08/%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0005150   Мирослав из Трешњевице . Мирослав Тодоровић . – ГРЧКА СВЕСКА, 3

***

Путовање има космички смер.

Мићо Цвијетић

НА пропланку између маслина

Остаци негда моћног полиса

Скамењена тишина –

Векова минулих

Пејзаж Мук

Мотримо сада

Све што светлост  бележи

Земља  чува памти тишина

Визија песме древне слути

Реч  отвара

У језику  јутро чека

 

Мук и звук

О томе између плоча камених

Трава земаљских истинa

Зелени се …. http://fabrikamaslacakla.blogspot.rs/p/blog-page.html

ЛеЗ 0009494