(Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)
Њ као Њива. Србија је некада била скоро у потпуности пољопривредна земља. Српски сељак је живео од своје њиве, радом на њиви је хранио породицу, у ратовима је бранио „своју породицу и своју њиву“. Одбрана сопствене њиве као основна обавеза домаћина толико се дубоко урезала у свест Срба сељака да је у мирна времена изазивала и преосетљивост. Пошто њиве нису ограђене, у миру су између комшија понекад знале да избију велике свађе због делића њиве који су један другом грешком или намерно узели преоравши више него што им припада.
ЛеЗ 0000801, Основ: Дрво живота / одломак (У соби у којој сам се родио, никло је велико дрво, Дрво живота, надвисивши оскоруше, јабуке и крошње, као брестови коприве. Нису га дуго видели савременици; заобилазили су га као ђаво Крст… / Никло је из семена старог барем хиљаду година…// Мирослав Лукић: Посвећено дрво: ЗАВЕТИНЕ 1-2, Београд: Мобаров институт :Заветине, 2002, Дела Уметност мхагонија, књ. 29, стр. 47 )
ЛеЗ 0000802, Посвета.Јапански дрворез, српска књижевност, Тајна београдског човека / Бела Тукадруз (Свака птица лети јату своме. Мртва Србија мртвој Србији, жива Србија живој Србији; човек напорног стваралачког живота ћовеку који цепа пањеве са много чворова. …)
ЛеЗ 0000804, Крстови Златомира Стевића (У недовршеном храму Вазнесења господњег у селу Мишљеновцу код Кучева освештани крстови Дарови Златомира, бравара из Швајцарске, цркви у родном крају )
ЛеЗ 0000805, Преписка са Црњанским (КОМЕНТАРИ ПИСАМА НЕВИДЉИВОГ ПЕСНИКА(Стеван Раичковић, ФАСЦИКЛА, ПОСЛЕДЊА (Преписка са Црњанским), Тиски цвет, Нови Сад, 2010.) Ових дана у руке читалаца је доспела постхумно објављена, једина за живота «недовршена књига» песника Стевана Раичковића (1928-2007), коју је, под насловом ФАСЦИКЛА,ПОСЛЕДЊА (Преписка са Црњанским), за штампу приредио Мирослав Максимовић, а објавио Тиски цвет Симе Матића. из Новог Сада. Реч је о Раичковићевим коментарима пет писама…)
ЛеЗ 0000806, ГОДИШЊИ ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА У ВОЛУЈИ
ЛеЗ 0000807, Иконостас Саборне цркве у Београду / Боба Кнежевић
ЛеЗ 0000808, „У нас Срба има једна песма која каже: да се море претвори у мастило, а небо у лист књиге бијеле не би се могли наши јади исписати…..“ / Мирослав Тодоровић / ( УБИЈАЊЕ ПОКОЈНИКА // Одговор песнику, академику, Адаму Пуслојићу, на СМС поруку да пошаљем текст на питање: “Ко убија културу?” // …А, данас, шта се променило? / Ако не чујете мене, чујте Бродског: „Ниједан кривични законик не предвиђа казне за злочине против литературе. И најтежи међу тим злочинима нису прогањање аутора, цензорска ограничења, спаљивање књига и слично. Постоји тежи злочин – занемаривање књиге!? За тај злочин човек плаћа целим својим животом, она плаћа за то својим животом“. / И шта још да напишем, Адаме песниче, шта да речем када је све давно казано. О томе и књига вели: “….Што је било, то ће бити, што се чинило, то ће се и чинити, и ничег нема новог, под Сунцем…” … / Шта да се ради? / Хитно тражити да се донесе: / Закон за заштиту културе, закон за ћирилицу, за књигу, за достојанство писца…Човека…)
ЛеЗ 0000809, ПРОМИСАО* / Мирослав Тодоровић
ЛеЗ 0000810, John Lennon – Imagine
ЛеЗ 0000811, Ристо Василевски :ТРИ ПЕСМЕ (Зборник „Шумадијске метафоре“, 2012 : Рубрика даривања)
ЛеЗ 0000812, РЕЗИДЕНЦИЈА:Драгуљи мога врта. – Снимак Иван Лукић (Врата Звижда, 26. мај 2013) Чудна нека небеса, мастиљава ,изнад Резиденције (Посвета једном пријатељу. // Мирославу Лукичићу, // правнику родом са Космаја, десетак година млађем од мене, у знак сећања на многе тренутке усред страшне стихије догађаја последње деценије. / И мом млађем сину, Ивану./ Преци су нам исти – Шумадинци. Са њима смо водили разговоре, и, можда, многе битке, не као војници Николаја Заболоцког, песника руског. Наши прави преци су нас опомињали, на јави и у сну, као у песми : они су колали кроз наше умове, као кртице. Преци и њихова истина, која је и наша. Многи су наши преци, и у хору понављали:
…Бијте, ветри, у маљ љуће,
удрите у јетру, јеле,
нека буде располућен
вагабунда земље свеле!…
И послушали су нас ветрови и јеле, и храстови – записи : чуће нас, драги млади пријатељу, и грмани и жбуње на свим нашим планинама, муве, војска мрава, видре и фазани, лисице и вукови, листови оскоруше, многи салаши, забрани изворчићи са водом зеленом, хладном и слатком, и потомци.
Вагабунде су од нас направили глупаке, али отаџбина и жене су нас поправиле, нада и вера, пехар правих људи и величина. И наша деца. / У Београду, 28. септембра 2000. М. Л. // – одломак из „Краљевских инсигнија)
ЛеЗ 0000813, Радаљска бања: Вода лечи вид и зглобове
ЛеЗ 0000814, Руси бесни: На власт у Украјини су дошли терористи, издат налог за хапшење Јануковича
ЛеЗ 0000815, ГРЧКА СВЕСКА / Мирослав Тодоровић
ЛеЗ 0000816, О БОГОВИМА И ЉУБАВИ / Мирослав Тодоровић
ЛеЗ 0000817, ЖИВОТ У ЗАГРЉАЈУ ЉУБАВИ И ПЕСМЕ (Над збирком песма Љубише Ђидића ЉУВЕНЕ)
ЛеЗ 0000818, ИСТА ПРИЧА У ДВE РУКЕ / Мирослав Тодоровић
ЛеЗ 0000819, КЊИГА КОЈА КУПУЈЕ ЧИТАОЦЕ (Неке границе, као писац, Стојан Богдановић је померио, много тога гурнуо у страну, а опет овде све почива на математичкој правилности и строгости, небеском принципу будуће једности, на Речи која нас, око своје ватре, окупља. Бродски каже: „На крају крајева, то што се улаже у књигу – био то роман, филозофски трактат, збирка песама, биографија или трилер – јесте, најзад, једини човеков живот, добар лош, али увек коначан. Онај ко је изјавио да је филозофирање вежбање за умирање, био је у праву, јер док пише нико не постаје млађи…“…)
ЛеЗ 0000820, СПИСАТЕЉИ И КЊИГЕ У НЕДОБА / Мирослав Тодоровић
ЛеЗ 0000821, БОГ ДИСЕМИНАЦИЈЕ / Зоран М. Мандић (Мали оглед о несаници)
ЛеЗ 0000822, Слободан МАКСИМОВИЋ (нови члан Групе Зз, од 14. Марта 2015. Максимовићу су, пуковнику у пензији, „Заветине“ публиковале роман у две свеске, као једном од победника на књижевном конкурсу поводом годишњице „Заветина“ (2009). – 20 нових књига – поезије, прозе, есеја и критика, полемика, препева — одабраних на великом конкурсу београдских Заветина, 2008.)
ЛеЗ 0000823, У ОДБРАНУ ЧОВЕКА / Момчило Настасијевић (… И тако, зло множећи се свима, и у подмуклом виду добра себи лично по сваку цену, човек је на неизбежном путу, или се најзад угушити у самом себи, или доживети, али не више уопштено и умом, већ појединачно и крвљу: истинско добро себи само је оно које се доживи не себе већ другог ради. / И зачудо, што се чини да би разорило до у саме темеље личност, тек то је утемељи чврсто: пуна вредност човека, нешто у чему се сав он доживи, једино се испуњава у тежњи да оним што је најбоље у нама вежемо се за друге, да себи најдражи део себе уложимо у дело које ће припасти свима. / Разрешење човека, његов чист лик, настане од тренутка кад светином себе посвети друге. / И што се собом у себи не могло, што је место побољшања водило све горему, гле, зачудо се може собом у другоме: испуниги се, наћи себи умирења. / Као да, оно што нас је затварало у саможиви оклоп себе, свом силином разреши се у однос. Неслућена снага отвори се, неслућена готовост, без поштеде сав се уложити. Врхунац личне чврстине, моћи, чистине, тек ту се покаже. / И колика је мрачна сласт цицијашити собом себе ради, чиме смо у личном минимуму, толико је светла радост истрошити се другога ради. / И на питање, које свак неминовно себи мора поставити: шта са собом, и куда? човеку се указују само та два одговора, само та два пута.)
ЛеЗ 0000824, Измишљена традиција? (ПРОВОКАТИВНИ есеј професора емеритуса Штутгарског универзитета Хајнца Шлафера „Кратка историја немачке књижевности“, којим је бацио рукавицу у лице националној књижевној науци и устаљеном начину размишљања, изазвао читаву своју струку и читаоце, објављен је и код нас, у издању „Службеног гласника“ и преводу Дринке Гојковић.)
ЛеЗ 0000825, Из „Магновења“ / Момчило Настасијевић (Вест)
ЛеЗ 0000826, ТРУБА / Момчило Настасијевић
ЛеЗ 0000827, ПУТ, II Живоме живо крвави дуг… / Момчило Настасијевић (Из „Речи у камену“)
ЛеЗ 0000828, ИЗВОРИ – Извору / Момчило Настасијевић
ЛеЗ 0000829, РАЗЛИКА. Поезија и новинарство / Б. Т.
ЛеЗ 0000830, КАО ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА / Мирослав Тодоровић
ЛеЗ 0000831, „Дан у запуштеном воћњаку“ / Мирослав Тодоровић
ЛеЗ 0000832, ХАЈДЕ СЕЛА ДА НАСЕЛИМО / Мирослав Тодоровић (апел, вапај, путопис)
ЛеЗ 0000833, ХАИКУ-АЛБУМ / Милица Миленковић (Мирослав Тодоровић: Шум и лахор, М. Тодоровић, Ниш, 2013)
ЛеЗ 0000834, Душанов законик и данашњи дани (КАЗАН НАШЕ СТВАРНОСТИ / Мирослав Тодоровић.)
ЛеЗ 0000835, Из рукописа „Сандук пун таме“ / Мирослав Тодоровић
ЛеЗ 0000836, Прва клапа филма „Бранио сам Младу Босну“ пада у марту
ЛеЗ 0000837, Уручене Вукове награде за 2013. Годину .
ЛеЗ 0000838, Продавали печене људске главе: Нигерија затворила ресторан с људским месом
ЛеЗ 0000839, (СВЕВРЕМЕНА ПОЕЗИЈА ОВОГ ВРЕМЕНА) / Мирослав Тодоровић (Братислав Р. Милановић: Цврчак у децембру, Просвета, Београд, Центар за културу и уметност, Алексинац, 2013.)
ЛеЗ 0000840, Зашто млади и образовани беже из Србије? / Мирослав Тодоровић
ЛеЗ 0000841, ПЕСМА И ПИСМО / Мирослав Тодоровић (СЛУШАМ ПОЕЗИЈУ РУСКИХ ПЕСНИКА)
ЛеЗ 0000842, МУЧЕНЕ ДУШЕ / Мирослав Тодоровић
ЛеЗ 0000843, СТИЖЕ АДАМ ПУСЛОЈИЋ У ТРЕШЊЕВИЦУ / Мирослав Тодоровић
ЛеЗ 0000844, КОЈИ ЈЕ ОВО ГРАД? / Мирослав Тодоровић (Села око града су празна, у граду живот све оскуднији…)
ЛеЗ 0000845, Шта ми упоште знамо? 1. (Српски титл) 8 Објављено је 06.03.2012.Ко смо, где смо и да ли смо уопште? Превод: Данијел Милчић Други део филма овде: Филм )
ЛеЗ 0000846, БАНКРОТ, КАЗАН, БУДУЋНОСТ… / Мирослав Тодоровић (Сведочанство)
ЛеЗ 0000847, МАЛИНА И ДРУГИ ЈАДИ / Недељко Богдановић (Поговор)
ЛеЗ 0000848, Коме писац да пише / Мирослав Тодоровић
ЛеЗ 0000849, Писац без адресе или са лошом адресом / Иван Ивановић (Писмо мирославу Тодоровићу)
ЛеЗ 0000850, НЕНАПИСАНЕ, НАЈБОЉЕ КЊИГЕ / Мирослав Тодоровић (Бележнице писаца)
ЛеЗ 0009388