Ново чудо чудотворца

СТЕНА од кубик и по обрушила се у уторак са острошких греда повише манастира, провалила кров и терасу изнад палионице свећа и завршила поред њеног улаза, а да нико није страдао! Управо на том месту сваког дана седи старатељ који одржава палионицу, али је тог тренутка пошао на друго место и избегао сигурну смрт. Чудо се десило на исти дан када се пре две године такође изненада на троје верника обрушила камена громада и пала на плато код горњег манастира. Нико ни тада није страдао, док су их разасути парчићи стене само очешали.

Овог пута верници, старо и младо, као да су били упозорени од Светог Василија Чудотворца, нашли су се у порти манастира и сада срећни сведоче о још једном чуду у острошким врлетима.

– Овога тренутка десило се чудо Светог Василија. Паде стена у Горњем манастиру Острогу међу народ и све здраво и весело. Слава Богу и Светом Василију – објављено је на фејсбук-профилу парохије Страшевина.

То што се камење са острошких литица обрушава није нова појава, али да под огромном стеном нико не страда чудо је Светог Василија! Чудотворца слави и један младић који је пре неколико година седео у порти након крштења, када је „пукла“ стена на место са којег је коју секунду раније устао.

– Чуда Светог Василија се сваког дана дешавају, па је и ово једно од њих – каже за „Новости“ свештеник Миодраг Тодоровић, који је удостојен велике божје милости да буде поред моштију Чудотворца.
– Свети Василије нам је послао сигнал да треба да се покајемо и поправимо, ходимо његовим и божјим путевима. Чува он народ свој, али и опомиње.

Никада се још није десило да неко од верника настрада у саобраћајкама на путу од Богетића до манастира. Било је удеса, али нико није био животно угрожен. Светитељ чува своје вернике, поручују свештеници, чувари светог ћивота.

Многи верници молитвено се током целе године окупљају око острошке светиње славећи свога спаситеља и исцелитеља. Проводе дане и ноћи под ведрим небом, кишом или снегом, често се склањајућу испод сурових камених громада или у шаторима, под импровизованим тендама, навученим церадама, дочекујући нови дан.

Памте се бројна чуда острошког светитеља из времена Другог светског рата, када је једна граната из немачког брдског топа ударила у камени зид изнад Горњег манастира, разбила врата на црквици Часног крста, али, зачудо, није експлодирала, па из новијег времена када су колица са бебом слетела у провалију, распала се у комаде, док је дете остало неповређено…

ПЛАНИНАРИ

НИКШИЋКИ планинари дуго се веру по острошким стенама, „умивају“ камен, али очигледно да су киша и високе температуре „узнемирили“ стену која се одвојила од греда изнад манастира и пала на вернике

Advertisements

Дирер у Београду

 

ДЕЛА великог Албрехта Дирера на јесен ће се наћи пред Београђанима. Изложбу „Тријумфална поворка цара Максимилијана Првог“, Источнословачког музеја из Кошица, угостиће Музеј града Београда, у Конаку кнегиње Љубице, а свечано ће бити отворена 4. септембра.

Поставку чини 138 графичких листова, подељених у две целине. Прва је сачињена од Дирерових 20 дела и 74 прворазредне графике његових савременика. Други део представљају 44 графичка листа чувене композиције „Тријумфална поворка цара Максимилијана Првог“.

Немачки уметник Албрехт Дирер један је најбриљантнијих стваралаца ренесансе. Кустоскиња Музеја града, Данијела Ванушић, међу радовима који ће бити изложени изваја Дирерова дела „Носорог“ и „Витез, смрт и ђаво“.

– Од листова из циклуса „Апокалипса Св. Јована“, „Живот девице Марије“ и „Велика Пасија“ издваја се „Св. Михаило у борби са аждајом“ – објашњава кустоскиња. – Централно место „Тријумфалне поворке“ представљају тријумфалне кочије, као пресудан догађај за Максимилијанов живот и његову политику: венчање са ћерком Шарла Смелог, наследницом Бургундије.

Албрехт Дирер (1471-1528), познат као сликар, графичар, цртач и теоретичар, померио је границе уметности с почетка 16. века, а био је, и до данас остао, раме уз раме са Микеланђелом, Леонардом и Рафаелом, имајући кључну улогу у развоју европске графике и ренесансне уметности. Мајстор цртачког „микроскопског детаља“ Дирер је црном линијом достигао сликарски израз и својом техником уздигао графику од занатске вештине до уметничког нивоа равног сликарству. Веома самосвестан и поносан на свој рад, Дирер је своја дела потписивао монограмом АД, данас познатим симболом његове уметности.

– Као прави представници хуманизма и ренесансе, Дирер и његови савременици добро су познавали античку уметност и библијске списе, налазећи инспирацију у вечној теми људске борбе између добра и зла – сматра аутор поставке Иван Хавлице.

Изложба ће у Београду бити отворена до краја октобра, а потом се почетком новембра сели у Галерију Матице српске у Новом Саду и трајаће до краја године.

 

САВРЕМЕНИЦИ И УЧЕНИЦИ

УЗ ДЕЛА Дирера у Конаку кнегиње Љубице биће изложени и радови његових ученика и савременика. Реч је о познатим именима немачке и италијанске графике, попут Хајнриха Алдегрефера, Албрехта Алдорфера, Луке Кранаха Старијег, Маркантонија Раимондија и других.

 

Београд чека великог Дирера | Култура | Novosti.rs.

“Izgubljena plemena Ognjene zemlje”

GENOCID ZA KOJI NIKO NE ZNA Izgubljena plemena Ognjene zemlje (FOTO)

Kada je Martin Gusinde postavljen za sveštenika u Nemačkoj 1911, bio je uveren da će otputovati u Novu Gvineju kako bi radio kao misionar među egzotičnim plemenima.

Sve fotografije ističu se kao intezivno intimne i lične

Pa ipak, umesto toga, njegovi nadređeni poslali su ga u Čile da predaje u nemačkoj školi u Santjagu. Kroz nekoliko godina, Gusinde je ipak životni poziv pronašao u čileanskom Etnološkom i antropološkom muzeju, predvodeći ekspedicije u Ognjenu zemlju (Tijera del Fuego), region na krajnjem jugu Čilea i Argentine.

Njegove fotografije Selk’nam, Jamana i Kaveskar ljudi – sada prikupljene i objavljene u “Izgubljenim plemenima Ognjene zemlje” – prikazivale su način života plemena koja su bila na ivici izumiranja kada ih je on posećivao u periodu između 1918. i 1924. godine, nakon čega su i prestala da postoje.

Gusinde je prvo obišao ova mesta u decembru 1918. godine sa, kako je sam rekao, “neiscrpnim entuzijazmom” i “mladalačkim poletom” zbog susreta sa arhaičnim plemenima. Mladi Čarls Darvin, na svom čuvenom putovanju do Južne Amerike 1832. godine, bio je šokiran primitivnim načinim života domorodaca. “Čovek teško može da poveruje da su ova bića jednaka njima i stanovnici istog sveta”, napisao je Darvin.

Obred postajanja muškarca

Pa ipak, čim je stigao u svoju misiju u mesto La Sandelarija, njegove iluzije u momentu su razbijene i srušene.

Do tog trenutka, nekada brojno pleme Selk’nam (koje je imalo oko 4.000 pripadnika 1880-ih) svedeno je na jedva nekoliko stotina duša koje su živele u siromaštvu.

Pored fatalne pošasti boginja koje su desetkovale i ostale južnoameričke domoroce (a koje su im doneli evropski doseljenici), Selk’nam su devedesetih godina 19. veka bili i žrtve genocida: rimski inženjer Julijus Poper organizovao je lov na ove ljude plaćajući za njihove glave i uši kako bi oslobodio teritoriju koju su nastanjivali za rudare i farmere.

Fotografije Gasinde važan su aspekat njegovog naučnog i humanog nastojanja, a knjiga “Izgubljena plemena Ognjene zemlje” prvi je dokaz takvog napora da prikaže svoj rad sa plemenima iz sopstvenog ugla.

Upoređujući njegove zabeleške sa više od 1.200 fotografija koje je napravio tokom misije, a koje su kasnije digitalizovane od strane urednika, postalo je jasno da većina njih ne prikazuje svakodnevni život i rituale, već pre obnovu tradicije koja je već tada bila napuštena.

– Dok ovi ljudi nestaju, nestaje i njihova jedinstvenost. Najhitnija stvar sada jeste da spasemo ono što je ostalo – napisao je sveštenik.

Postoji nešto vražje nadrealno u njegovim fotografijama ceremonija inicijacije u kojima mladi muškarci iz Selk’nam plemena okruženi izmaglicom prihvataju svoje otrkivene duhove maskirajući se (zabranjeno za žene).

I Gusinde prošao inicijacije muškosti u plemena Selk’nam i Jamana

Nekoliko fotografije prikazuje gole muškarce kako bosi stoje u snegu dok su mi tela oslikana crno-belim prugama noseći pomalo jezive maske na glavama.

Slika snežnog polja sa formacijama nalik sklupčanim leševima u stvari predstavlja prolaz kroz podzemni svet i aludira na pretrpljeni genocid.

Još jedna serija fotografija prikazuje njihovo tradicionalno odevanje, streljaštvo, kolibe i rvanje. Sve fotografije ističu se kao intezivno intimne i lične i svaki pojedinac prepoznaje se imenom i prezimenom i srodstvom sa ostatkom plemena, što je Gusinde navodio u svojim opisima.

Njegovi portreti posebno otkrivaju tenziju između etnografske obuke i humanih (i umetničkih) instinkata.

Gusinde je bio jedan od prvih etnografa 20. veka koji je prekinuo praksu posmatranja sa strane, već se lično identifikovao sa društvima koja je izučavao: on je takođe prošao inicijacije muškosti u plemena Selk’nam i Jamana. Godine 1923. fotografisao je poslednji ovakav obred pre nego što je pleme desetkovano snažnim talasom malih boginja i prisiljeno na asimilaciju.

Jezik se ugasio osamdesetih godina

Poslednja osoba koja je govorila jezik Selk’nam zajednice umrla je osamdesetih godina 20. veka. Uz nju, i Herminia Vera je kao dete naučila jezik i živela je 91 godinu. Umrla je 2014. Ona je rođena iste godine kada je Gusinde fotografisao poslednji ritual.

Pa ipak, Jubert Janten, neizmerno talentovani melez lingvista nastoji da ohrabri kulturni preporod. Kada je kao tinejdžer otkrio da potiče iz ovog plemena, odlučio je da nauči jezik.

Usvajajući svoje plemensko ime Kejuk, Janten je učio jezik iz leksikona iz 1915. godine i slušajući audio-zapise antropološkinje Ane Čepman iz sedamdesetih godina. Kejuk je danas medijska zvezda u Čileu, koji piše pesme na izvornom Selk’nam jeziku i izvodi iz uz “etno-elektrilni” bend.

U skorijem intrevjuu za “Njujorker”, Kejuk objašnjava etimologiju imena svoje grupe: Reč “Selk’nam” može da znači “Svi smo isti”, ali i “mi smo odvojeni”.

прототип слободне и бескрајне енциклопедије "Заветина"

(Шк)Арт

Књижевни живот и смрт

МЕЂУПРОСТОР

dans l'espace entre, пространство между, utrymme mellan, ruang di antara , plass i mellom , espaço entre elas, spaco en inter, Zwischenraum

РАСКОВНИК

Српске Новине >>>>>

Најважније о Белатукадрузу (алиас М. Лукићу, 1950. - )

Дошао мечки на рупу. - Портал Сазвежђе З

КОРЊАЧА

Кључ за одкључавање зарђалих...

ПРЕПЕВИ

Портал Сазвежђе З

ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА

"Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007.

ПРУГА

„железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац - Мишљеновац - Кучево - прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

СУРБИТА

Пелазгион

Зона преливања

Поертал Сазвежђе З

КОМПАС

Даба Шон. Да Баш Он

ИЗМЕЂУ

SERBIAN PRESS EXPRESS : Вести из отаџбине и расејања

ПЕТАО "Заветина"

"УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА"- (рас)продаја књига и часописа, нових и старих, необјављених рукописа, планетарна, старинарница- антикварница на ваздушним пругама. Отворена нон-стоп. Возови на овој трансземаљској књижевној радњи не касне. Шта мислите: зашто?...

Мајмунска завера

По Шкловском

%d bloggers like this: