63

(Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0003151 ТЕСТАМЕНТ ГЛУМЦА ПАВЛА ВУЈИСИЋА

ЛеЗ 0003152 Објављен је деветнаести том „Речника српскохрватског књижевног и народног језика” – Речник књижевног и народног језика састављају лексикографи Института за српски језик, а објављује га САНУ (Фото Д. Јевремовић)
„Постоји само једна књига коју стварају сви Срби. Настаје увек и свуда, где се год српска реч изговара и слуша. То је најобимнија, најпотребнија и најбоља српска књига. Њени су творитељи и они који не умеју да читају. Без ње не могу ни они који је не отварају. Већина нашег света за њу није ни чула, а свако часно њене делове казује. У њој се сабирају векови, територије, књиге из свих области науке и уметности, књижевност, имена и презимена, дијалекти, наречја, акценти и значења свих врста речи. У њој су азбучним редом наговештена сведочанства о свему што Срби смишљају, записују и говоре, о свему што су тако радили у ранијим временима. У њој су основни знакови народног умећа, трајања, посебности, наслеђивања и свега што може да стане под реч идентитет, под такав заклон и сигурно место. Она извире из сваког српског гласа, а заправо је невидљив океан чије су капи изговорене речи.”

ЛеЗ 0003153 УСНИЈА РЕЏЕПОВА, преминула.- Реџепова је једна од ретких певачица која може да се похвали богатом дискографијом и хитовима као што су „Расуле се косе моје“, „Животе мој“, „Нишка бања, топла вода“, „О, песмо моја“, „Ја са југа, ти са севера“ и многи други

ЛеЗ 0003154 Њујорк: Велика изложба посвећена Ернесту Хемингвеју. – ЊУЈОРК- Велика ретроспектива о америчком писцу Ернесту Хемингвеју отворена је прошлог викенда у Њујорку.
Иако је Хемингвеј (1899-1961) био један од највећих књижевника XX века, ниједна значајна изложба није му досад била посвећена.
Ту грешку исправио је њујоршки музеј Морган који аутору романа „Старац и море“ и „Сунце се поново рађа“ одаје омаж поставком коју ће посетиоци моћи да виде до 31. јануара 2016.

ЛеЗ 0003155 Традиција прислушкивања – још један нови шпијунско-политички рат у Србији – Традиција афера око прислушкивања код нас је дуга, а многе од њих пратио је и озбиљан политички обрачун онога за кога се тврдило да је био озвучен и оног ко је оптужен да је то наручио….. Војислав Коштуница: После петооктобарских промена када је дошло до раскола у ДОС-у и сукоба на линији ДС–ДСС, Коштуница је са сарадницима наводно био мета прислушкивања које је организовао шеф Информативне службе владе Зорана Ђинђића, Владимир Беба Поповић.
Зоран Ђинђић: Премијер Србије је после 5.октобра 2000. помињан као мета прислушкивања у медијском рату између ДС-а и ДСС-а. Као организатор је навођен генерал Ацо Томић, бивши шеф војне безбедности.
Слободан Милошевић: Бившег председника Србије и СР Југославије прислушкивало је, како су преносили медији, више служби, међу којима су и амерички и хрватски обавештајци. То се најчешће дешавало док је боравио у Карађорђеву, а снимани су и његови приватни разговори с члановима породице који су касније и објављени

ЛеЗ 0003156 Публикован нови број књижевног часописа „ЗАВЕТИНЕ+“. – Часопис бр. 2. (новембар 2013 – јануар 2014) доноси обиље прилога, и убудуће, тј. следећи бројеви биће штампани у истом формату (зависно од финансијских могућности издавача (М. Лукића).
ЗАВЕТИНЕ + имају следеће рубрике: Сазвежђе З, Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ, Четврта Србија, Уметност махагонија, Запис(и), Бездана уметност, Edition SECTIO CAESAREA – Едиција ЦАРСКИ РЕЗ, НЕИЗБЕЖНО (Превредновање), Дневник писца, Кругови Заветина, КРИТИЧКИ КОМЕНТАРИ , Дућан ЗАВЕТИНА, Летопис ЗАВЕТИНА, ЕКСКЛУЗИВНО.
У овом броју часопис доноси прилоге: Главнопг уредника, Александра Лукића, Небојше Васовића (поезија), Вјерују редакције, Изводе из „Билтена Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“, текстове о Трећој и Четвртој Србији и свим тајнама бивше државе, писмо Милана Ваксмана, текстове о „уметности махагонија“ и једном наметачком комунистичком издавачу и диносаурусу, прилоге на тему „Зашто нема промаје“, стихове српских песника који живе у свету (Небојша Васовић, Мирослав Душанић), Писмо др Бошка Томашевића, критичке огледе Мирољуба Милановића, неколико нових песама Александра Лукића, Зорана М. Мандића, Благоја Свркоте…
https://novinebuducnosti.wordpress.com/2014/01/24/%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF/

ЛеЗ 0003157 “ЗАВЕТИНЕ+” , бр. 3 април 2014, Београд. – Новине српске ренесансе започињу размишљањем: «Због чега је Леопарди био резервисан према успеху?». Следи подсећање: «Трагом вести, публиковане 9. децембра 2012: ПРЕКО 300.000 ПОСЕТА НА САЗВЕЖЂУ ЗАВЕТИНЕ», затим «Оркестар за свадбе, вашаре и сахране, урнебесе и рашчишћавања», па изабрани текст на табву тему српске књижевности и друштва: «Владета Р. Кошутић: МАСЕР (одломци)», песме Стојана Богдановића, и увод у веома ексклузивну тему: «Тачка на Случај тзв. великих српских писаца друге половине 20. века или Увод у дух савременог вампиризма»» Беле Тукадруза.У овом броју часописа доносе се и веома занимљиви и убедљиви прилози, како српских песника, прозних писаца, тако и препеви руских песника (препев Владимир Јагличића). У рубрици «Улак или Гласник Заветина» (Прозори Заветина» недвосмислено је изнета позиција овог књижевног часописа. У оквиру рубрике Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ публикован је руковет нових песама Владимира Јагличића (које су наравно одстојале извесно време у песниковим фијокама). И изврсна поетска проза Су Танасковић (архитекта родом из Чачка), У оквиру рубрике «Четврта Србија» публиковани су одломци «Из Старе свеске» песника Мирослава Тодоровића и «Својевсрна срамота, скандал: ИЗЈАВА Мирослава Лукића, аутора Опуса Уметност махагонија» (трагом часописа који су престали да излазе». https://novinebuducnosti.wordpress.com/2014/04/12/%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D1%80-3-%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB-2014-%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4/
ЛеЗ 0003158 Припремајући нови број „Новина будућности“, бр. 5, лето 2014.. – Како да се дође до папирне верзије „Заветина +“ на српским киосцима? И зашто ни 5. број „Заветина +“ неће бити одштампан?Одговор ми је на ово питање, на први поглед, изгледао лак. Тако ми се чинило, све док нисам добио пар електронских писама, не само од редовних сарадника „Заветина“ већ и од једног дела оних пријатеља до којих још увек стиже „Билтен Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“. Та писма су ме, не устежем се да кажем, изненадила, јер у суштини сви као да су се правили Тоше, пишући та писма.Како им одговорити? А да их не повредим? Зар је могуће да не схватају да „Заветине“ излазе још увек захваљујући ванредним напорима уредника?
17. априла 2014. године, покушао сам да одговорим, мало директније, ипак, једном од пријатеља, од кога сам понајмање очекивао да се прави Тоша, тј. невешт…

ЛеЗ 0003159 НЕОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ (1) / Бела Тукадруз . – Драги Мирославе Лукићу,
Шаљем Вам, као што смо се договорили ову малу пошиљку – текстове, неколико сам штампао у листовима и часописима пре много година, на које сам скоро и заборавио.Негде сам прочитао да писање оплемењује, што је можда и тачно, али скривени смисао стварања лежи у нечем другом. Чини ми се да све бледи пред коначним (смрћу) и можда је стварање очајнички покушај да се супроставимо коначном, или да барем заборавимо на своју драму.Данас је то сасвим необична појава да ви ои свом трошку издајете рукописе потенцијалних писаца, особа за које мало људи зна, Ја сам одавно престао да верујем – у себе као писца , као што сам вам и у нашем последњем разговору на селу у четири ока ,ставио до знања. Не могу да порекнем да нисам написао оно што вам шаљем : урадио сам оно што сам знао онда када сам то писао. Направио сам нешто од свог искуства. Године су прошле од тада, а у људском животу, то је детињство проведено у родном месту на Пеку.Путовао сам, студирао, напустио студије, преда мном су се откривале мале и велике тајне, учио сам, можда волео. Али нисам заборавио ни звук звона цркве у родном месту. Ни црквењака, који је обављао дужност звонара, кога одавно више нема. Толико је људи после помрло, а ја их се сећам како су се урезали у мене, као живих, и понекада када не могу да зауставим та сећања у ноћима испуњеним несаницом, мене подилази језа од ужаса. Црква је затворена, обрасла коровом. Као и некадашња основна школа, у којој сам похађао прва четири разреда. Број гробова на гробљу се повећао – тамо су сахрањени блиски ми људи из фамилије. У ноћима када сам бдео и дубоко патио, када сам почео да схватим да ћу умрети оставивши много незавршених ствари, када сам коначно напустио студије и одустао од професуре, у кишовитим вечерима, на пустим местима, у туђим градовима, а понекад и у сновима, засијало би нешто као одблесак сунца са површине воде, и јавио се звук звона, који је мени увек говорио о краткоћи живота и о пролазности и најјачих људских страсти https://novinebuducnosti.wordpress.com/2014/05/30/%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-1-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0003160 ЗАВЕТИНЕ+, бр. 4 , јун 2014. – У току је штампање новог броја књижевног часописа “ЗАВЕТИНЕ+” (таблоид, 16 страница ).
“ЗАВЕТИНЕ+” доноси обиље прилога, у оквиру рубрика: Улак или Гласник Заветина, Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ, Четврта Србија, Уметност махагонија, Запис(и), Српски песници у свету, Бездана уметност, Edition SECTIOCAESAREA – Едиција ЦАРСКИ РЕЗ, НЕИЗБЕЖНО (Превредновање), Дневник писца, Кругови Заветина, КРИТИЧКИ КОМЕНТАРИ , Аукције Сазвежђа З, Летопис ЗАВЕТИНА, ЕКСКЛУЗИВНО.
…. Последња страна часописа „Заветине +“ по обичају посвећена је у целини екслузивним проблесцима: Венизелос (Јован Пејчић), Неизбежни закључак (Гојхлин Јуниор), Слобода стварања и лицемерје ; Књижевна критика (Мирослав Лукић), Приватно раздуживање (Мирослав Тодоровић), Пророк (Халил Џубран), Колико је песника уопште залутало у литературу (Б. Ту. ), Ћутање (Мирослав Б. Душанић) и Изнутрица спољашњости нутрине, и др. (Роберт Тили).
Има доста тога за читање, као што видите – од Петровдана чак до Петковице, београдског Сајма књига!
https://novinebuducnosti.wordpress.com/2014/06/19/%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D1%80-4-%D1%98%D1%83%D0%BD-2014/
ЛеЗ 0003161 МИЛИЦА БРЕСТАЧУ У ПОХОДЕ / Предраг Пузић. – „Ја од Дуова до Видовдана нисам била дома, већ код зета у Брестачу. За то време нити сам шта учила, нити радила, осим за Вас неколико басми и преповетки што сам преписала.“ Наведене реченице су извод из писма Милице Стојадиновић Српкиње, упућеног 25. јуна 1851. Вуку Караџићу у Беч.[1] То је најранија година кад Милица спомиње Брестач. У периоду од 1851. до 1862. учиниће то још десетак пута. Искључиво у коресподенцији са Вуком и Ђорђем Рајковићем. За Милицом Стојадиновић Српкињом (Буковац, 1828 – Београд, 1878), остале су три књиге песама и дневник објављен у два тома
https://novinebuducnosti.wordpress.com/2014/08/01/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%87%D1%83-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3-%D0%BF%D1%83%D0%B7%D0%B8/

ЛеЗ 0003162 ПЕСМА ПРОТИВ ГОМБРОВИЧА БИТНЕ ИСПРАВКЕ / Радивој Шајтинац
https://novinebuducnosti.wordpress.com/2014/08/29/%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D0%B3%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BD%D0%B5-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2/
ЛеЗ 0003163 МОЛИТВА ХРИСТУ / Ђовани Папини. – Још си, сваки дан, међу нама. И бићеш међу нама непрестано.
Живиш међу нама, уз нас, на земљи која је твоја и наша, на овој земљн на којој си био дете међу децом и мученик погубљен међу разбојницима; живиш са живима, на земљи оних који живе, која ти се допадала и коју си волео живиш животом који није човечји на човечјој земљи, можда невидљив и за оне који те траже, можда у облику каквог Сиромашка коме људи дају хлеба и не гледајући га.
Али сада је дошло време да се опет јавиш свима нама и да овоме нараштају дадеш јасан и непобитан знак. Ти видиш, Исусе, нашу невољу; ти видиш до кога је ступња дошла наша невоља; ти мораш знати колико смо ужасно бедни, колико смо очајни, колико смо страховито ниско пали; ти знаш колико нам је нужна твоја помоћ, колико нам је потребан твој повратак.
Врати се, ма и за кратко време; дођи одмах и отиди одмах; само се појави; реци једну једину реч када стигнеш, једну једину реч када пођеш; отвори небо, расветли муњом са њега ноћ и таму која је земљу обавила; дај само који часак своје вечности, коју реч из целога свога ћутања.
https://novinebuducnosti.wordpress.com/2014/10/03/%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%83-%D1%92%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B8/

ЛеЗ 0003164 Очију твојих да није, читаоче, не би се у овој књизи пробудио! / Душан Стојковић. – ПО ЗЛАТА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ (КУКУ)ЛИРИКЕ Песник нокаутер Милоје Дончић склопио је књигу – бомбу. Требало је да она експлодира много раније, али никада није касно Оно о чему се шушкало а на шта су врли „стручњаци , академски и универзитетски мастодонти, библиотечки мрави презриво одмахивали руком, сада је пред њиховим очима. Ако се не постиде, бар ће морати да се замисле. Постоји и друга могућност: могу, евентуално, да понуде другу, и другачију, тумбе окренуту, дефиницију плагијата. Помажем им (као добра душа!) тако што наводим тврдњу Жана Жиродуа по којој је плагијат основа сваке књижевности, с изузетком прве, али коју ми не можемо да именујемо која је то“. (На страну, што велики француски драмски писац и романсијер није мислио на дословно, ресавско, преписивање, песничко фотокопирање туђег. Није фер цепидлачити!) Постоји и трећа могућност за наше ресавце (трећа срећа!). У Борхесовом Врту са стазама што се рачвају находи се и прича „Пјер Менар писац Кихота“. Само, Менар није писац од крви и меса већ је литерарна, ма колико вишезначна и антиципаторска, фикција. Коначно, Пјер Бајар, у свом Антиципираном плагијату (2009), овај дефинише као „скривено инспирисање делом неког потоњег писца“. Али, ево још једном морамо да посегнемо за само: само наши песници се нису огледали у будућим писцима, завиривали су у оно што је већ било остварено и објављено.
https://novinebuducnosti.wordpress.com/2014/10/24/%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%85-%D0%B4%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BE%D1%87%D0%B5-%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D1%83/
ЛеЗ 0003165 „ЗАВЕТИНЕ+“, 6-7/ 2014. – … Садржај двоброја 6-7/2014 часописа „ЗАВЕТИНЕ+“
Ђовани Папини, Молитва Христу. — Мита Ракић, Изводи “Из нове Србије” (2) (10, 17) — Августин Ујевић Русија Русији (1,3) — Бела Тукадруз: Музеј ренесансних духова — Александар Лукић ПУБЛИКА (1) — Улак или “Застава” “Заветина” (2) —ЕЛОИ!ЕЛОИ!ЛАМА САВАХТАНИ – избор песама из Додатка „СРПСКИХ НОВИНА“ – Забавника (Августин Ујевић, Ј. Дучић, Растко Петровић, Јосип Миличић, Милосав Јелић… (3, 8) — Дневник ПРЕТЕКА (3) — Растко Петровић:ЈУЧЕ И ДАНАС — Над судбином рукописа романа „Дан шести“ Растка Петровића : из дневника једног од чланова КОГИТО КЛУБА (4-7) — Радомир Батуран ПОШТОВАНА РУЉО (7) — Шта се променило после четрнаест година, овде, заиста? (8) — ПАНОРАМА НОВИЈЕ РУСКЕ ПОЕЗИЈЕ (Из рукописа) Владимир Јагличић (9) —СУРБИТА, Перваз (9) — СУРБИТА, БОЖИЋНА ПАНОРАМА САЗВЕЖЂА (ТРИДЕСТ И ЧЕТИРИ) Пролог (9,11) — ТРИДЕСЕТ И ЧЕТИРИ ПЕСНИКА:СУРБИТЕ (11-13,15,18) — Мирослав Тодоровић: ЧУДО У ЛУКОВСКОЈ БАЊИ (18) —Пажљиви читалац Куда Србијо? — (Необјављени рукописи) Сарадници ДБ ликвидирали (20) и др… https://novinebuducnosti.wordpress.com/2015/01/21/%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-6-7-2014/
ЛеЗ 0003166 Људи месечеве светлости. – Часопис “ заветине+“ наставља традицију свих угашених часописа „Заветина“…..
https://novinebuducnosti.wordpress.com/about/
ЛеЗ 0003167 “ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ“. – Василиј Розанов: “ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ“
Датум: 13.05.2013
Василиј Розанов
“ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ“
Почетком XX века, руски писци, песници и философи формирали су покрет који је садржавао идеју симболизма. Та идеја издвајала их је од осталих покрета. Учесници покрета више су волели да кажу како је то посебан начин живота, а не неки уметнички метод или философски систем. Један од главних проблема симболиста био је проблем пола. Први ко је са својим јединственим стилом поставио пол као интелектуални проблем који треба разматрати у виду читања и писања био је Василиј Розанов. Његова особеност била је та што је излагао своје еротске фантазије, не да узбуди, него да запањи читаоца. Поседовао је невероватан књижевни дар који му је омогућио да у своје књиге унесе спознања до којих се тешко долази. Розанов је обоготворио пол, зашао је у проблем пола и све то записао у једној књизи која оставља неизбрисив и прогањајући утисак на читаоца и која има необичан назив: “ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ(Метафизика Хришћанства).“ То је књига после чијег читања свако постаје упознат са проблемом пола, не остајући индиферентан према себи и другима јер после ове књиге свет и људи се гледају другим очима.
https://novinebuducnosti.wordpress.com/about/%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/
ЛеЗ 0003168 Јек / Владимир Јагличић . – Горо, јек тобом усправно векује
с јелама витим: нису их помели.
Где људског гласа нема, где не кује
поткову ковач, где устукну смели:
ветар узвратни поздрав очекује,
од отпоздрава само трен га дели:
сва шума јеком давним одјекује
где стег су српства четници пронели.
https://novinebuducnosti.wordpress.com/about/%D1%98%D0%B5%D0%BA-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B/
ЛеЗ 0003169 Апотеоза. – МАЈСTОР НАД МАЈСTОРИМА
Дуд пљуцка на прошје и на пећ за хлебове; у пећи дрема мачак боје пепела. Жут багрем је процветао, и плав. Кревети за рани расад црне се, као прошје. Гране смокава умотане јесу, и жбуње, рибизле, у мреже од губарове свиле. Гугутке у кафезу као да су скамењене. Гугутке на бресту и грлице на дивљим орасима преду од сребрне свиле успаванке за жабе испод старих ћерамида на крову.
Светлост на разбоју тка ћилим, мотиве: капије црне и затворене, јаросне ћутљиве старце проћелаве; ћуране и по неко јагње…
Мајстор над мајсторима бленеу пробушене шерпе, лонце и стабла јабукова.
У сенке дрвећа, и сенке преминулих што се враћају преко пустих градина, као сенке облака… На тавану је, на отпаду неписана историја племена осуђеног да ишчезне…
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0/

ЛеЗ 0003170 МЕД / Небојша Васовић . – ИЗБАВИТЕЉ
Треба нам један да нас поведе
тамо где нисмо били
јер ако ми њега поведемо
он ће се први заглавити
у кориту историје
у којем нема те свиње која газила није
мислећи да хода ка пролећу
јер то је оно што пада на памет
после дуге зиме
а свињски папак не знајући да
осим онога што се понавља
ничег другог и нема
преврнуо је корито
и све се пролило у земљу
нашу једину наду
док је „во времја оно“
још било радова у пољу
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0/%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%B4%D1%83/%D0%BC%D0%B5%D0%B4-%D0%BD%D0%B5%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%88%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0003171 Из сачуваног, одбијеног Рукописа „Moare parasite“ / Бела Тукадруз
(Неко ово може читати и као грађу за роман, иако је реч о КАМЕЛЕОНСКИМ ИГРАМА на Ђубришту, и најразличитијим видовима мимикрије)
_______
Херојима су названи боксери, као и аждаје боговима. Лепо име је најопаснија хаљина. Чувајте се ствари са лепим именима….
Чувајте се од оних који су самачки упали међу људе, и самачки побегли од људи.
И самачки изнели из кућа тапије дедова. И самачки направили нове тапије са девет
змајева и сликом Псеће свадбе…
Из сачуваног, одбијеног Рукописа „Moare parasite“ / Бела Тукадруз
novinebuducnosti.wordpress.com

ЛеЗ 0003172 ЈЕР ВРЕМЕ ЈЕ ВЕЋ ДА НЕСТАНЕМ / Ралф ФРОСТ. – Шездесет шест певања за Исуса Христа и блаженог Ралфа Фроста; Бог истинити је сведок да су их нашли заједно у целофанској врећи украј гасног пиштоља:
I
Видео си Мајк Левин
Како дебелгузе зузуље стрижу
Ливинг авенијом у Јебодерину
Видео си Мајк Левис
Како ти у фрижидеру пребијен курац
Лежи несастављен у меснатим деловима
Састављај се из мозга и пљуј
По овим пичкама са Животних шеталишта
Вндео много ниси
Стићи нећеш до оних светлости из соба
Које у Детињству сањали су заједно
Твоја браћа и браћа оних који су мртви
Пљуј Мајк Левин пљуј по овим
То су последње жене што пролазе поред поред
нас Мајк Левин Долином пичака
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D1%98%D0%B5%D1%80-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D1%98%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D1%9B-%D0%B4%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%BC-%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%84-%D1%84%D1%80%D0%BE%D1%81/
ЛеЗ 0003173 Избор из поезије најревноснијих сарадника „Заветина“. – У сусрет предстојећем Спасовдану 2013.. Бела Тукадруз, А. Лукић, Зокс, М. Тодоровић, А. Анушић, Д. Стојковић, Ђ. Николић, Душанић, Бранковић, Љ. Томљановић, Б. Томашевић
Избор из поезије најревноснијих сарадника „Заветина“
novinebuducnosti.wordpress.com
ЛеЗ 0003174 ПАНОРАМСКИ УЗДАХ / Радивој Шајтинац
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%83%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%85-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D1%88%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86/
ЛеЗ 0003175 ЛАМЕНТ НАД ШУМАДИЈСКИМ СЕЉАЦИМА / Видосав Стевановић
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D1%80-%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%98/%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE/
ЛеЗ 0003176 Есеј. – Рубрика: Есеј. Овде ћемо публиковати есеје писаца свих генерација, али по избору једног модератора коме неће моћи да се продаје рог за свећу. «Умиремо не од тог отровног брлога, него од бола за литературом» или НАЦРТ ИСТОРИЈЕ НАЈЗВАНИЧНИЈЕ, ТЈ. БИРОКРАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ.
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D1%80-%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%98/
ЛеЗ 0003177 ПИСМА. – Мирослав Душанић: 10. aprila 2013.
Поштовани госп. Лукић!
Здравствено сам лоше, све је горе… данас сам био на љекарској комисији, која ме је страшно изнервирала, добрим дијелом и понизила, дискриминирала…Али нећу да о томе пишем… Шаљем Вам један „Разговор“, вођен сасвим другом приликом, који је био кратак… а ја га записао да се сачува:
Писма
novinebuducnosti.wordpress.com

ЛеЗ 0003178 Облак за песму / Мирослав Тодоровић
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B0/%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%BA-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
ЛеЗ 0003179 Рушевина једне бајке
Рубрика – прозе, дневника, романа, мемоара, записа…
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B5/
ЛеЗ 0003180 Mrtvi su jedini svedoci / Zoran Bognar
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B5/mrtvi-su-jedini-svedoci-zoran-bognar/
ЛеЗ 0003181 PET PESAMA ZORANA BOGNARA
novinebuducnosti.wordpress.com
ЛеЗ 0003182 ORTEGINA KLEPSIDRA / Silvija Monros-Stojaković
novinebuducnosti.wordpress.com
(odlomci sa početka knjige ) ZAHVALNICE I POSVETE Izražavajući zahvalnost Ambasadi Kraljevine Španije u SRJ i Ministarstvu obrazovanja i kulture Španije, kao i predusretljivim saradnicima Centra H…

ЛеЗ 0003183 Серафимова кућа /Бела Тукадруз. – Склоњена од главних путева, у уцепу хомољских брда, била је кућа Серафима Трималхионова. Саграђена од камена, на два спрата. Таква кућа на Дедињу би била права, милионерска вила. Серафим је довео струју са раздаљине од неколико километра.
Ту кућу не можеш видети, све док јој не приђеш на две стотине метара.
Била је на заравни, у подножју једног каменитог брега, у полукружном остатку некадашњег каменолома, не већем од 5 ари. Тај каменолом су Власи запустили одавно, јер је из стена које су разбијали динамитом, извирао поток. Не велик… Ту је Серафим сазидао кућу, од камена, који му је био на дохват руке; камену кућу не мање раскоши од пашиног конака у Врању. Испод читаве куће је био велики мрачни подрум пун џакова цемента…Летња кухиња…
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B5/%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D1%9B%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/
ЛеЗ 0003184 Српска мера за даљину
novinebuducnosti.wordpress.com
ЛеЗ 0003185 Богдан Поповић. Монолог владике Данила. – анализа једног песимизма / Станислав Винавер. – …. У своје време благодарећи г. Поповићу српска је критика учинила велико откриће, које је доцније наследио г. Бранко Лазаревић, Милан Богдановић, Миодраг Ибровац и други. Ево га: Кад има да се критички оцени једно дело критичар га преприча својим речима и на то се препричавање потпише. Данас је г. Богдан Поповић отишао даље. Његов нови проналазак засењује Колумба: не треба препричавати. Узме се просто нека расправа или песма, па се каже две три речи пре ње, а затим се она дословце препише (нашто препричавати!) са речима и уметцима: „писац ово овако представља“ или „али пустимо писца“ („сад долази пишчев текст“). А кад је преписан сав текст (са врло малим уметцима) онда се г. критичар просто потпише.
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%BF%D0%BC/bogdan-popovic-monolog-vladike-danila-analiza-jednog-pesimizma-stanislav-vinaver/
ЛеЗ 0003186 Mera Bogdana Popovića. – Karakteristična mesta iz nedavnog razgovora sa Bogdanom Popovićem. – Ima li, u takvim okolnostima, srpskih pesnika koji su ostajali u senci, nepravedno skrajnuti iz raznih razloga?
– Naravno, ima autora zadivljujuće upornih u dokazivanju zle volje, ili „slepila“ beogradskih („oficijelnih“) kritičara koji prećutkuju, ili previđaju epohalne vrednosti njihovih dela! Postojanje nepravedno skrajnuih pesnika, po mom mišljenju, ipak pripada nepovratnoj prošlosti. Književna scena u metropoli odavno je otvorena za autore afirmisane u kulturnim centrima iz tzv. unutrašnjosti. Štaviše, u novije vreme su beogradski autori sve češće objavljivali u publikacijama i izdavačkim kućama koje deluju van metropole …
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%BF%D0%BC/mera-bogdana-popovica/
ЛеЗ 0003187 Још увек није касно. Ново Друштво СУЗ. – (Иницијатива од пре пет година)
Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ Ново удружење писаца? Постојећа удружења српских писца заслужују критике, али : ко је овде спреман за ту врсту отворене јавне критике? Можда неколико појединаца тек? Не чини ли вам се да свако од постојећих удружења има своју управу налик на какав политбиро? Ако грешим, ако су ове речи претеране, покажите и докажите… Погубне су последице ћутања и прећуткивања појединих писаца, далеко од свих режима, па и самог Лукића. У српском друштву, култури, књижевности, реална и стваралачка књижевна критика нису омиљене! Баш зато, у свим постојећим удружењима српских писаца има превише чланова, а у понеким толико, као да је реч о каквим клубовима филателиста или каквих љубитеља поезије! Било би добро да сва постојећа књижевна удружења објаве списак својих члановима са неопходним био-библиографским подацима, како би се утврдило колико на тим списковима има „мртвих душа“. То за почетак.
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%BF%D0%BC/%D1%98%D0%BE%D1%88-%D1%83%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE/
ЛеЗ 0003188 ОКОВИ / Бела Тукадруз
Сваки човек је окован собом, сећањима, својим љубавима, амбисима прошлости, аветима и неизреченом сетом, бекрајном…
Белешке раскивају те окове. Дневници, као Коперников систем, укидају чврсте тачке, и оно шгто је мировало почиње да лебди…
„ЗА БУДАЛУ ИМА ПОСАО И НА БОЖИЋ“
Каже Раде Јаје (у аутобусу Кучево – Београд; 11. 11. 1982). Виталан пензионер, косе беле као снег; седамдесетогодишњак. Првоборац. Оженио се по други пут, женом која му по годинама може бити ћерка. Помагао је мом оцу у тешка времена; доносио му писаћу машину… И поче аутобуска представа. Зидар, неки Миле из Бреснице, Јајин рођак рече : – Ми смо ти поштена фамилија, што очи виде руке одмах узимају. Јаја поћутавши мало кроз смех узврати : – Ми смо ти велики лопови, брате, ето ко смо ми!
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%BF%D0%BC/%D1%98%D0%BE%D1%88-%D1%83%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE/%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/
ЛеЗ 0003189 Поводом „Старог покварењака“ / Бела Тукадруз . – Шта, уствари, представља, то, што је насловљено насловом “Стари покварењак”?Одломак из интимног дневника? Стихове?
Тема живота и његове пролазности опседала је многе песнике и писце.
“Лудо је замерати животу што пролази, кад знамо да му је сав смисао и сва вредност у том што је пролазан, али од те недоследности мало ко може да се одбрани,” пише Иво Андрић. На другом месту Андрић сматра: ”Живот нас начне негде дубоко у нама; неприметно и неосетно означи место са којег старење треба да отпочне свој рад, а оно онда наставља и довршава посао” (ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА, Сабрана дјела Иве Андрића, друго издање, Свјетлост, Сарајево, 1977, 576 стр.; стр. 82).
Ко или шта је покренуло оно што је Богдановић насловио као “Стари покварењак”? Животна свирепост која постоји према старијим и слабијим људима?
Можемо нагађати. Шта добијамо нагађањима?
“Стари покварењак”, Стојана Богдановића, по свему судећи, није најбоља, најубедљивија песма, овог песника, али је репрезентативан пример, једног, рекао бих, недовољно, познатог опуса на самом рубу периферије савременог српског песништва.
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%BF%D0%BC/%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%BE-%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%82%D0%BE/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BA%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82/

ЛеЗ 0003190 Сито и решето . – Књижевна критика. – Мали подсетник ЗАВЕТИНА+ …
… Издавање часописа, јуче и данас (у Београду) – није лако. Свакако је добар показатељ. Из више разлога.Српски књижевни гласник, на пример, који је створио извесну школу, систем и идеју, налазио се – према речима Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој,жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном, две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало, прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплетаГласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње -рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничка и научна мисао којој се, по опсегу, може да стави као упоређење, само наш романтизам…. https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%BF%D0%BC/%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%BE-%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%82%D0%BE/
ЛеЗ 0003191 ЛИЦЕМЕРИ, ЉИГАВИ ПРЕВРТЉИВЦИ / Миодраг Мркић. – Били су и чланови КПЈ и СКЈ, и
Комитета, и информатори Озне , Удбе, Суп-а…
гласноговорници запада, држачи микрофона,
специјализанти запада и борци за несврстаност и
самоуправни социјализам наших боја…и писци
књига о самоуправљању и уxбеника и , и, и …
После су били борци за национално биће
небеског народа…, демократске слободе…, за
слободни свет…, за цивилизовану и културну
Европу а не неке азијате Словене.
Наизмишљали су се у својим интервјуима и
биографијама да су били борци за српско
национално биће и да су били прогањани и интимно
пате што нису бар једном били у затвору.
Али они тако причају да су увек успевали да прејебу
глупу самоуправну несврстану бирократију.
Истог дана када су бомбе почеле (многи
су их дозивали), сада говоре супротно. Заиста
их ништа не може изненадити. Све што год
дође они су му наредни.
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%BF%D0%BC/%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%BE-%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%82%D0%BE/%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8-%D1%99%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%80%D1%82%D1%99%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3/
ЛеЗ 0003192 Што вам је промакло. – Које су Вам, ко зна зашто, промакле? Или, из часописа, које сте нашли у антикварници.
Објављених пре двадесет две године, пре две године, пре два месеца. Песничких и других…
Или из књига које су тек иашле и са којих се још није осушила штампарска фарба….
Ево, за почетак песме Марине Цветајеве. Из Прве књиге изабраних дела Марине Цветајеве.
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0/
ЛеЗ 0003193 Из „ТРГОВИНСКЕ ПРЕПИСКЕ О ВАЛУТНОМ ПИТАЊУ/ СЕКСУАЛНИ ЕКИЛИБР НОВЦА“ / МИД . – Партија 1.
Валутно (+) се може, сме, оно што се сексуално (—) не сме, не може. Робом се, „стварју по себи,“ (-+-) с лица и наличја, дају мерити односи; а рачуном се (—) не дају обрачунавати вредности , Сви смо дужни лагати, ништа није само ……………………………….
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0/%D0%B8%D0%B7-%D1%82%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BE-%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D0%B8%D1%82/
ЛеЗ 0003194 Из другог издања „Краљевских инсигнија“. – …. Двојство. Фриволност
Живот је одувек био изнад литературе, изнад сваке форме, романа, песме. Амбиција. Умишљености. Преливао се преко међа. Неки средовечни сељак плакао је неутешно за управо преминулим оцем који је дуго боловао. Плакао је ослонивши главу о зид и нико не приђе да га утеши.
(Круг у Вишеградској беше пун оних
које су ту довели схватљиви обзири.)
Вратио сам се у своју самачку собицу
и узалудно покушавао да заспим.
Дошла је моја девојка и одмах
почела да ме кљука маковњачама и воћем .
Љубила ме је, скидајући хаљину, мили, мили! Она риђокоса (с којом сам допутовао из Хомоља, пре подне, двадесетдвогодишња и – већ, разведена) , радо је са мном пошла са аутобуске станице у ресторан „Балкан“,а после и у моју собицу, али чим сам окренуо кључ у брави и дивље је загрлио, она се опирала :“Имам мужа! Нећу, нећу, нећу!“све док јој, скоро рвећи се са њом, не повукох летњу хаљину изнад колена и не увалих јој се међу бутине, и тада се отимала и ја згађено одустах и понудих је цигаретом. Не освајају се жене, у име краља и отаџбине, на јуриш! Пушила је нервозно и причала о свом мужу и Црној Гори, о свом болесном оцу, и ја сам слушао желећи да престане коначно и да оде, да је испратим до круга болница у Вишеградској, и она се сетила зашто је допутовала у Београд, устала је и дотеривала се.На столу је било огледалце и она се нагнула да би се видела . Једном руком се карминисала, другом је дотеривала погужвану хаљину. Устао сам и ја, да дотерам фризуру, пришао јој тако нагнутој да се огледам у њеном огледалцу.
И она ме је оном руком којом је
хаљину дотеривала нежно ухватила за…
Загрлио сам је с леђа, и она је полегла грудима по столу…
Моја девојка ме опкорачила једном својом ногом гушећи ме својим дугим пољупцима – Мили, мили – ја сам – већ сасвим набрекао – мислио како је она Риђокоса,не скинувши хаљину,чак ни гаћице сасвим, вртела,стезала ме својим прстеновима, усисавала јечала.
Љубав убија навика.
https://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0/%D0%B8%D0%B7-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B3-%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B8%D1%98/

ЛеЗ 0003195 Штете су огромне, неко ће плаћати пенале за то. – Хрвати процењују да је њихова штета била око милион евра дневно, казао је Лјајић. Он је на РТС-у, казао и да не очекује да ће Хрватска поново покушати да блокира границе, као и да је на одлуку о отварању српско-хрватске границе највише утицао притисак из Брисела.
Лјајић је истакао како су се у Хрватској први пут виделе реакције да се укине неразумна блокада Србији.
http://severci.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html
ЛеЗ 0003196 БЕБА СЕЛИМОВИЋ … Хај,двије су се воде завадиле
http://suzovci.blogspot.rs/2015/09/beba-selimovic-hajdvije-su-se-vode.html
ЛеЗ 0003197 Баш је све тако! – БИЛО је то овако – књига мемоара Мирјане Мире Марковић, у издању Компаније „Новости“, од 1. октобра је у продаји широм Србије. Судећи према почетном интересовању, реч је о бестселеру у најави. Јер сви који желе да склопе објективну слику о догађајима у Србији и СФРЈ на основу виђења бивше политичарке, али и њени симпатизери, као да су једва дочекали да се докопају свог примерка на киосцима и књижарама. Међу Београђанима, жељних да свежим издањем употпуне виђење српске прошлости, у четвртак је био и Мишо Мракић, некадашњи лични кувар породице Милошевић. Он је на посебан начин доживео „исповест“ бивше газдарице. – Очекујем да када људи прочитају књигу спознају каква је Мира – сигуран је Мракић.
http://homoljskimotivi.blogspot.rs/2015/10/blog-post.html
ЛеЗ 0003198 Vlaška muzika „Dukati & Fanelia “ u roken rol fazonu -„Marina Marina“
http://homoljskimotivi.blogspot.rs/2015/07/vlaska-muzika-dukati-fanelia-u-roken.html
ЛеЗ 0003199 SRBIJA HOMOLJE biser netaknute prirode
http://homoljskimotivi.blogspot.rs/2015/07/srbija-homolje-biser-netaknute-prirode.html
ЛеЗ 0003200  ЉУДИ ЋЕ БЕЖАТИ У КОЛОНАМА ИЗ БЕОГРАДА: Језиво предсказање старца Гаврила!

 

ЛеЗ 0009455