139

(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0006951  Озрен Радосављевић, хроничар белоцркванског краја, о златним громуљицама из Нере. –   Војвођанске приче: Kад је шљунак крио злато / Јелена ЈОВАНОВИЋ | 01. јун 2016. 18:01 | Пре два века у приобаљу банатске реке Нере грозничаво се испирао драгоцени метал. Из Румуније у Кусић власт досељавала Цигане Бањаше, искусне у измуљавању. –  Није записано када је тачно почело експлоатисање злата из овог плитког водотока, али се претпоставља да се тај мукотрпан посао радио још пре два миленијума, у време Римљана, па чак и у преисторији. Први записи, међутим, потичу тек с почетка 19. века, када су хроничари забележили да је само у периоду од 1812. до 1817. године на подручју источног и јужног Баната испрано злата у вредности 1.226 дуката и 51 гроша. Зато не чуди што су тадашње војно-граничарске власти у близини белоцркванског села Кусић, на спруду између Нере и млинског потока Јаруга, населиле четрдесетак породица Цигана Бањаша из румунског Ердеља, како би унапредили ту високопрофитну делатност за државу. Јер, Бањаши су били вични измуљавању и копању злата, с обзиром на то да су се и у родном месту бавили искључиво тим послом   http://trecasrbija.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

ЛеЗ 0006952    БЕРАНЕ – Делегације Друштва „Цар Николај“, Друштва црногорско-руског пријатељства „Петар Други“, Козачког центра „Свети Петар Цетињски“ и Мото-клуба „Ноћни вукови“, заједно са представницима руске амбасаде посетиле су Беране… –  Подижу споменик атаману Саичићу –  М. С. | 04. јун 2016. 11:26 | БЕРАНЕ – Делегације Друштва „Цар Николај“, Друштва црногорско-руског пријатељства „Петар Други“, Козачког центра „Свети Петар Цетињски“ и Мото-клуба „Ноћни вукови“, заједно са представницима руске амбасаде посетиле су Беране   http://azbukazavetina.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

ЛеЗ 0006953    Коментари уз чланак „Влада Македоније непотребно је нарушила пријатељство са Србијом када је гласала у Унеску да цркве српског народа на Косову буду предате Косову…“ –  dragance 04. јун 2016. 14:24

Makedonci su u Grckoj, a ovi sto su u F.Y.R.o.M su pomakedonceni Srbi (od pravoslaaca). Uvek ima mesta za pokajanje, ali da se isprave greske iz proslosti. One bliske. Znate na koje mislim. I da se zauzme cvrst stav: jel’ si sa nama i protiv nas!!!

Djole 04. јун 2016. 14:23

Mene nisi zavarao, bio sam prisutan kada je 8 makedonaca, akademski skolovanih, poletilo da hrvatima svim srcem cestita dan pogroma nad srbima u operaciji Oluja. Ne znam jel bilo smijesno ili zalosno kako ste se ponizno ulizivali.

Makedonac 04. јун 2016. 14:02

U Makedoniji nije dobro.Stanje je haoticno nema vlade,opozicija je sluga tudjih interesa,siptari kidisu sa svih strana.To je slika danasnje drzave koja se je casno odvojila 1991g.od Srbije.Sada kada zagusti mi smo Srpska braca.Nije u redu i mislim da Srbi ovaj put nece nasesti na taj trik.

Миле 04. јун 2016. 12:36

KOНАЧНО,да неко у Македонији проговори да Срби и Македонци су пријатељи и много много,ВИШЕ.Свака част за овог господина.     http://zavetineplusultra.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

ЛеЗ 0006954    Профил – болести зване Лењост или о српским уметничким клановима

Болујемо од лењости духа / Миљана Краљ | 04. јун 2016. 14:45 | Милена Јефтић Ничева Костић за „Новости“ о циклусу “Тропи” у Кући легата, којим гледаоце води кроз рајске пределе џунгли и прашума. – ТРИ ЧОВЕКА – ЈЕДАН КЛАНДа ли на нашој ликовној сцени постоје кланови?
– Постоје свуда, али су моћнији и већи. Овде у овој малецкој Србији има много кланова и обично један клан има три члана. И сад се ти снађи ако ниси ни у једном. Тога је увек било, али и нечег другог, неких правила. Постојали су разни откупи, али се око њих није цењкало као сад. Поред Октобарског салона, постојале су и разне друге велике изложбе, тематске поставке. Радиле су се по позиву, а то је био параметар да имаш квалитет. Сада нема параметара  http://bibliotekez.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

ЛеЗ 0006955    Адреса књижевности из ’68…. /  Милисав Савић. –  – Адреса књижевности из ’68. била је у радничким насељима, сеоским уџерицама, у ћумезима, међу баракама на железничким и аутобуским станицама, у биртијама, лудницама, затворима, међу контејнерима. Књижевност тамо више не станује. Тако се отвара старо питање: Да ли је место књижевности само на цветним, планинским висовима, на небу, у џет-сет четвртима, у рају или она мора повремено, ако не стално, да сиђе на земљу, под земљу, у блато и прашину, у тамни вилајет, у пакао – рекао је Савић   http://dalekoodsunca.blogspot.rs/2016/06/68.html

ЛеЗ 0006956    (Аукција библиофилских раритета) МИСТЕРИЈА САХАРИН / Филип Сенковић

кожни примерак, примерак бр. 1. – одломак из књиге . – ….Душа је пуна којечега, као канта за смеће. Моји тзв. пријатељи ускачу у последње возове, а ја не журим : знам да ћу стићи пре њих, тамо где су се упутили. Иако немам аутомобил, ту корисну машину ( продао сам га годину дана после Августинине сахране, да бих платио трошкове адаптације стана). Неко ми рече да купци некретнина у провинцијама спавају дубоким сном, иако се ја нисам бавио трговином некретнинама.

Свака заблуда има свој рок; погрешни закљуци су мучна ствар. Некада се чини да нису узалудне наде, иако се нико други не оглашава аргументима који бн то потврдили осим врана. И сиктавог гласа погрешне жене. Ко је жена, која воли да поробљава, телом или новцем, ако не деспот? Свака она ситница, преко које сам прешао олако у своје време, све оно чему сам прогледао кроз прсте, излази иза грма, из папрати, као кошмари, као диносауруси…

Затурене ствари, заборављене, сачувале су енергију, за коју мишљах да је ишчезла; прелила се у други облик…

Открио сам Левак, који усисава много тога.

Нигде тако нису густо посејане ниске страсти и лажи, као у друштвима огрезлим у малограђанштини и тихом нестајању; изговори су лепо упаковани, као чоколада или ратлук….  Стр. 1024-1025   https://sites.google.com/site/zavetineagregat/who-we-are/misterijasaharinfilipsenkovic#

ЛеЗ 0006957   Аукција библиофилских раритета. „ЗАВЕТИНЕ“  повремено организују аукције ретких библиофилских издања ради прикупљања новца неопходног за штампање часописа, у овом случају  књижевнох часописа „ЗАВЕТИНЕ+“.

Овом приликом на лицитацији је  Филип Сенковић МИСТЕРИЈА САХАРИН

Легенда о змају који попије све вино пре него што се заметну зрна грожђа на чокоту

Пишчева издања -Заветине. Београд, 2005.

колекција Три пауна, књ. 3

1076 стр. Кожни повез. Библиофилски раритет.

Рукотворено 3 примерка….  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/who-we-are

ЛеЗ 0006958    Стваралачка критика. –           „…И други методи постепено продиру у нашу критику. Зоран Глушчевић (1926) тежи к примени психоаналитичког метода, што није толико дошло до израза у његовој дневној критици колико у опсежним радовима из немачке и српске књижевности. Никола Милошевић (1929) креће се у својим анализама књижевних дела између психолошко – антрополошког приступа и особене врсте структурализма. Претежно се бави значењским аспектима дела. Света Лукић (1931). Код њега се спаја естетички са социолошким методом, теорија с историјом књижевности. Значајн је и као  прозни писац.

Крајем 60 – тих година у нашу критику почињу полако продирати модерни инструменталистички методи. Путеви модернизације различити су, тако да у нашој савременој критици имамо плурализам метода. Међу критичарима који су се афирмисали у новије време било у текућој критици било у систематском проучавању књижевности издвајају се : Александар Петров ( 1938), који је повезао тековине руског формализма с искуствима модерних критичких метода на Западу, а у последње време афирмисао се и као песник, затим Новица Петковић ( 1941), Љубиша Јеремић (1940), Бранко Поповић (1927), Милица Николић (1925), Петар Милосављевић (1937), Мирјана Миочиновић (1935), \орђије Вуковић (1943), Срба Игњатовић (1946) и др.

У свом развоју наша критика у послератном периоду све се више приближавала науци. Највећи број њених представника, нарочито оних који су се истакли од 60 – тих година до данас, повезује у свом раду бављење текућом критиком с књижевно – теоријским и књижевно – историјским проучавањем литерарних појава и проблема…“ ( Деретић, КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ  КЊИЖЕВНОСТИ, БИГЗ, Београд, 1987, стр. 342; штампана у 15.000 примерака. – Као професор универзитета и књижевни историчар, Деретић  је, узгред буди речено, и члан ЦК СК Србије!)

Иако упрошћена, Деретићева слика послератне српске критике је тачна. – Није дао оцену те критике : да ли је она стваралачка? И у којој мери? Најчешће није.

Табор послератних српских књижевних критичара, наравно, није – цигански табор. Тај табор је одбјавио рат метафизици, као и претеча им, Иполит Тен.. https://sites.google.com/site/zavetineagregat/contact-us

ЛеЗ 0006959    PLAGIRANI PLAGIJATOR ILI PATAŠON-PRELAZ MIODRAGA PERIŠIĆA / Miroljub Todorović   (Tekst Signalizam i srpsko pesništvo sedamdesetih godina objavljen je u časopisu Književnost, 1986. godine u četiri nastavka, brojevi: 5, 6-7, 8-9 i 10. Iste godine objavljen je i u knjizi Pevci sa Bajlon-skvera i moja frka sa njima, Novo delo, Beograd, 1986.

_________
Videti  više: https://sites.google.com/site/orkestarsuz/knizevna-filoksera/pevcisabajlon-skveraimojafrkasanjimamiroljubtodorovic

https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/assignments/stajesignalizamdoneosrpskojpoezijimiroljubtodorovic

https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/

https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/nikola-jovanovic/od-iznenadnog-bola/nemoprophetainpatriamiroljubtodorovic

https://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/

https://sites.google.com/site/zavetineagregat/faqs/plagiraniplagijatorilipatason-prelazmiodragaperisicamiroljubtodorovic#

ЛеЗ 0006960  Гвожђе небеса.-  Бодеж Тутанкамона није с овог света | 02. јун 2016. 18:32 | Откако је откривен 1925. порекло материјала овог бодежа је предмет расправа, а раније анализе дале су контроверзне резултате. – „Однос никла и кобалта у сечиву поклапа се са саставом метеорита“, каже Комели.

Истраживачи мисле и да знају од ког метеорита потиче материјал. Наиме, само један има тачнотакав однос никла и кобалта, а реч је о Каргу, откривеном 2000. на заравни западно од Александрије.

Истраживачи кажу да квалитет оштрице указује да су Египћани 14. века пре нове ере већ били искусни ковачи      http://httpvrg.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

ЛеЗ 0006961      Значење свега / Владимир Јагличић. – из истоименог рукописа прича   https://sites.google.com/site/zavetineagregat/faqs/znacenesvegavladimirjaglicic#

ЛеЗ 0006962        Резиме / Миодраг Мркић. –(19.12.2012. 12.28 ) –  На крају књиге огледа Аветињска метафизика романа-есеја; која излази почетком 2013. године у оквиру Сабраних радова о Белатукадрузу (алиас Мирославу Лукићу, 1950 – ) ПОСЛЕДЊА СФЕРА МИСТИКЕ. –  … Аветињска метафизика Ујкиног дома  део је демонизма модерног романа, како би рекао већ цитирани професор Солар. Лукићев роман, опет, да се послужмо Лукачевим размишљањем, припада коначном облику романа као романа; демонизам или фантазмагорија овом књижевном делу служи као унутарњи обликовни  момент стварања. Ујкин дом се бави многим стварима, између осталих : љубављу, смрћу, трагедијом, апсурдом, историјом и судбином. И као и сви модерни романи, они понајбољи, и овај модерни роман – да се послужимо Соларовим речима, „као да живи од властитог недостатка:  из непрестаног напора да се точно, строго одређено и егзактно искаже изрециво расте у њему слутња да је неизрециво само не – изрециво једног изрицања. Љубав, смрт или умјетност  остају  његовој анализи загонетка, али баш због своје доследности закључивања он не може негирати њихово  постојање и њихову свеобухватност  која се опре  једностраној усмјерености „рефлекторске технике“ , као што се природа „буни“  ако се према њој  једнострано односимо искључиво као према предмету  искориштавања“ (стр. 301).

Романескно-есејистичка књига Ујкин дом је пре свега значајна не по техници и теми (књига са том техником и темом има доста), но по дубини и тананости осећања света, реално-метафизичког осећања света. И света друштвеног бића, бирократских феномена, и еротике, и поетике, и религије, и многих видова живота чија дубина и ширина ни мало не умањује локално-балканско, наше, па и Источне Србије.

Дакле, намеће се једна обрнута мисао: од општељудског ка националном упркос, рецимо старински, локалној боји… и топонимији Источне Србије…
Све у свему, креативни геније Мирослава Лукића је макар у праху праха златног поетског  је  допринос песништву уопште*.  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/faqs/rezimemiodragmrkic#

ЛеЗ 0006963        Agape-Dusan Batakovic,Nova istorija srpskog naroda(29.05.16)  http://cjelomudrija.blogspot.rs/2016/06/agape-dusan-batakovicnova-istorija.html

ЛеЗ 0006964        Комуницирам, дакле, постојим!. / 30.12.2010. 18.39 / Поздрави и добре жеље са разних страна. – Београд, Инсбрук. Канада. Војводина.Смедерево  – Слободан БранковићКомуницирам, дакле, постојим!

Велико хвала и више него агилни господине Лукићу!  – Захвалио сам Вам искрено, јер захваљујући Вашој инвенцији, посебно у електронским издањима, моје песме су превођене на стране језике. Тако су ми рекли неки које сам питао одакле им моје песме. Према свему, искрено мислим да сте Ви изузетна институција која комуницира са светом, кад су нам то већ омогућиле технологије. То говорим и другима. То је сува чињеница. Лепо је што тако нешто уопште постоји, посебно у духу модификованог Декарта: Комуницирам, дакле, постојим!

Невероватно, али је истинито да ВИ и Ваши тако лепо, као нико(или ретко ко) у Србији афирмишете свет књижевности. / Вама и Вашима све најбоље на многаја љета!  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/komuniciramdaklepostojim#

ЛеЗ 0006965     Приступ. (  09.02.2011. 11.33 ]) – Академија алхемије у оснивању  – Према миту, Академ, атински херој, Диоскурима је показао, где је Тезеј сакрио њихову сестру, Хелену. Почетком четвртог века п. н. е.  Платон је своју филозофску школу – једну од бројних потоњих академија, основао у гају посвећеном Академу. Настава у Платоновој академији обухватала је поред филозофије, математику, астрономију и природне науке. Деловање Платонове академије имало је пет раздобља: Старија академија (платонистичко-питагорејска), Средња академија (школа грчког филозофа Аркесилаја), Нова академија (школа филозофа Карнеадеса), и  четврта и пета (еклектичке академије, Филон и Антиох).

Цар Јустинијан I, укинуо ју је као паганску установу 529. године, после хиљаду година постојања.

Академије су оснивали мецене, у античко доба, да окупљају научнике, књижевнике и уметнике, у Александрији. У  средњев веку академије су осниване спорадично и углавном на дворовима. Палатинска академија у Ахену на двору Карла Великог, академија у Палерму на двору Фридриха  I I, у доба хуманизма и ренесансе, у Италији, академије су се шириле као филозофске академије и оне које се баве проучавањем народног језика и народне књижевности.

Академија алхемије је чедо српског ренесанса, који је у извесном засенку скоро читав минули век. Та Академија није ни Француска академија у Паризу, ни Енглеско краљевско друштво у Лондону, ни Руска царска академија у Петрограду, ни Српска академија наука и уметности у Београду.

Изгледа да је као могућност  обелодањена пре дванаестак година, у  једном позамашном зборнику, штампаном као библиофилско издање. Реч је о Алманаху за живу традицију, књижевност и алхемију, I, Београд: Заветине, 1998, 462 стр.; 30 цм. И о уводном тексту, Алманах алхемичара, штампаном на стр. 3-7.

……..

Упражњено је одавно место Беле Хамваша, кога ћемо изабрати ускоро? …

Тих неколико песника које предлажем (Ана Бландиана, Александар Лукић, Миодраг Павловић, Белатукадруз…) као прве чланове и алхемичаре и примере уметника који не стварају идоле предметне културе. То су још увек живи песници, које не занима површна и слаба критика. То су алхемичари и творци, песници који казују, одређују и репрезентују лепоту. Свако је од њих монарх и стоји у средишту. И они су одувек знали: свет није нико украсио и окитио, него је од почетка леп. Бог није створио само неке лепе ствари, него је Лепота створила васиону….  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/pristup#

ЛеЗ 0006966       Није додељена књижевна награда Госпођин вир за 2010.. – Према Саопштењу оснивача ове престижне књижевне награде. – Зашто није додељена?

„Минуле године, 2010, по свему судећи, наши песници, романописци, књижевни мислиоци, већина – укрцала се на већ спомињани брод веселника. Шта то значи заиста? Кад песници, писци, романописци, есејисти, могу да пишу све, зашто да пишу којешта?  Награда «Госпођин вир» заснована је, заиста, зато да би се оно што је у српској поезији, прози и есејистици било лепо и примамљиво, заменило и истиснуло само нечим лепшим и тако даље све лепшим од лепшега до у вечност!

Таквих наслова, на жалост, у протеклој години није било, те ова награда не може бити додељена за 2010. годину!

Присуствујемо већ подуже својеврсном митарењу чудовишта. Немилосрдном походу  бирократских наметача  крпених лутака и књижевноуметничких сурогата. Уметници за које је писање прва и права награда, неколицина, на оном чуну, који сваког тренутка може да усиса некаква матица и вир без дна, толико су потиснути на маргину и у слепе кутове нашег јавног и друштвеног живота, да то постаје невероватно, сулудо, неразумно и опасно. Овде се не чује глас уметности будућности, од буре, рике и стихије, наметачког халакања тзв. «великих жирија критике» које је изабрао онај коме име не вреди спомињати.  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/nijedodelenaknizevnanagradagospodinvirza2010#

ЛеЗ 0006967   Велико спремање. – Приводи се крају Велико спремање у Заветинама!  (06.06.2011. 12.12)       … Заветине и кад би хтеле не би могле да објаве све што стиже на адресу овог београдског Веб издавача…. –  Предност ће убудуће, у Заветинама имати, пре свега, потенцијални чланови будуће Академије Алхемије, добитници Заштитних повеља Заветина (наравно, уколико то буду желели да буду, што аутоматски подразумева и неке обавезе)…… –  Реакције су двојаке: једни сматрају објављивање вести о Великом спремању као груб наступ Оснивача, други сматрају да је то природан чин. Не могу Заветине, већ више, од једне деценије, да буду бесплатни сервис, секретар и админитратор за толики број послова само једном кругу људи…. https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/velikospremane#

ЛеЗ 0006968     Проглашени добитници на књ. конкурсу „Шумадијских метафора“. – OДЛУКЕ ЖИРИЈА ЗА ПОЕЗИЈУ, ПРОЗУ И ЕСЕЈ. –  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/proglasenidobitnicinaknkonkursusumadijskihmetafora#

ЛеЗ 0006969   Песничко даривање. – ЗБОРНИК ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА 2011. – Ново у излозима (зборници, часописи) ажурирано 02.10.2011. 13.56  –  Џејмс Тејт (1943), САД

УСПЕХ СТИЖЕ У КРАВЉИ ПОТОК

Седим на шинама,
стотине метара од
Земље, педесет од
воде. Џералд
иде ка мени,
мргодан, спор и
ограничен као
годишње доба, јер трговине
нема, ништа не жели
нико. Девет је месеци
откако слушах последњи пут
о његовој судбини, и
знам шта ће ми рећи:
да је ватрена црпка
губитништва.

Када стигне до моје
тачке над потоком,
сешће без
поздрава, и
пљунути дубоко ван
ивице прошлости, и завирити
какво значење кроз
таласања допире.  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/pesnickodarivane#

ЛеЗ 0006970    Опроштајно писмо Сервантеса (агента)  . одломак из најновијег романа Александра Лукића ВЕЛИКА ИСПРАЋУША, 2011-  …  Иако ни­је из­гу­био ни­шта, осим го­ди­на, Про­па­ли пи­сац до­ђе на гро­бље, за­ми­шљен, као да за не­чим тра­га. Вра­та Ма­у­зо­ле­ја Cosa Nostra су за­кљу­ча­на. Али Чу­вар гро­бља има вре­ме­на на пре­тек, оти­шао је у ка­пе­лу по ори­ги­нал­ни кључ и док уда­ри дла­ном о длан као у ча­ро­ли­ји вра­та Ма­у­зо­ле­ја бе­ху от­кљу­ча­на. Ушао је у за­ду­жби­ну уцве­ље­ног си­на, у до­ско­ра­шњу ре­зи­ден­ци­ју бив­шег Аген­та по­ли­тич­ке по­ли­ци­је, као упла­шен гу­штер зе­лем­баћ. На јед­ном од сто­ло­ва че­ка­ше га као по­ру­че­на фла­ша же­сто­ког ко­ња­ка, и по­ру­ка на ли­сту хар­ти­је круп­ним сло­ви­ма ис­пи­са­на као по­ли­тич­ка па­ро­ла, ваљ­да да је по­гле­дом не про­ма­ши: За Ма­е­стра пер Пје­тра!  – Књига се може добото по повлашћеној цени       https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/oprostajnopismoservantesaagenta#

ЛеЗ 0006971    Скок посета Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ. –  према мерењу извршеном 27. децембра 2011.  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/skokposetasazvezdazavetine#

ЛеЗ 0006972    МИСАО У АЛАСКОЈ МРЕЖИ /    Чедомир ЉУБИЧИЋ    https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/misaoualaskojmrezi#

ЛеЗ 0006973        КОЛЕКЦИОНАР /  Зоран М. МАНДИЋ. – (Прилог расправи о документима историје)   –  Међу колекционарима Моцарт је важио за највећег сакупљача личних

страхова. Гете је био познат по збирци клетви у којима је одбацио књижевне

критичаре. Један савремени српски песник и даље сакупља фирмирана мини

паковања шећера за кафу.

О свему томе помало се зна, осим о колекцијама, које је свет

независно сакупио. А, међу којима је збирка клекционара најважнији

докуменат историје    https://sites.google.com/site/zavetineagregat/hot-news-1/kolekcionarzoranmmandic#

ЛеЗ 0006974       Наша мисија. – … ЗАВЕТИНЕ су практично морале да се за све изборе саме. Тако је и стварање и покретање стооких прозора Заветине на свтеској Мрежи  део те стратегије борбе и самоорганизованости у једном свету који је дубоко огрезао у себичности, наметачком духу и самодовољности.  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/our-mission

ЛеЗ 0006975   Јосиф Бродски . Превео са руског В. Јагличић.  Ходочасници

Сни и осећања моји, стоти пут,
воде ка теби – ходочасним путем
В. Шекспир

Крај капија и попришта,
крај барова и храмова,
крај гробаља и зборишта,
крај пијаца и сабора,
мимо света, туге, дреке,

мимо Рима, мимо Меке,
изложени сунцу спремно,
ходочасно иду земљом.
Погрбљена, хрома, лака,
одрпана, гладна свита:
очи пуне залазака,
срца пуна разасвита.
Пустиње је дим за њима,
букте зоре и креснице,
звезде буде њих у снима,
промукло им криче птице:
да остаће свет пређашњи,
да, остаће свет пређашњи,
заслепљиво снежан, прашљив,
и сумњиво нежан, лажљив,
остаће свет лажно брижан,
остаће свет вечан, зрачан,
можда вечно недостижан,
али ипак бесконачан.
И, дакле, ни словца јек
од вере у себе, Бога.
…И остаје, дакле, тек
илузије стаза строга.
И залазак над тлом бити,
расвит земљин бити, ко пре.
Продобриће њу војници.
Песници ће – да одобре.

1958.   https://sites.google.com/site/zavetineagregat/prozori-zavetina/povratakiztrebinai#

ЛеЗ 0006976   ПРИЛОГ ЗА НЕПОСТОЈЕЋИ ЈАВНИ НУЖНИК.  (03.02.2013. 18.24)   Александар Лукић. –  Крајње је време, да Пожаревац, почне да живи у складу са статусом који му је недавно додељен – Статусом Града. Наша заједница том статусом сврстала се  у ред сличних градова у Србији, номинално.  Прави је тренутак, да се толико дуго и неправедно заостајући  за другим срединама, током читавог 20. века,  Пожаревац, ослободи «проклетства»  локалног поимања о животу и развоју једне заједнице, њеном уређењу и функционисању, који практикује, те да приступи одговорнијем, амбициознијем и свеобухватнијем организовању и осмишљавању градске средине. Тај посао, изискује добру вољу, елан, и храброст да се поштују Правила – Принципи и Закон који дефинише будући Град.

Озбиљан Град, а Пожаревац би то свакако могао да постане, мора да се понаша у духу „урбане целине“. – Извор: књига Између митарења чудовишта и уметности будућности / Александар Лукић. (Пожаревац, 2010)  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/prozori-zavetina/duciceveveceripoezije#

ЛеЗ 0006977     „Dr Arčibald Rajs – svedok istine o Srbiji 1914 -1918“.. Aktuelno https://sites.google.com/site/zavetineagregat/prozori-zavetina/%E2%80%9Edrarcibaldrajs-svedokistineosrbiji1914-1918%E2%80%9C#

ЛеЗ 0006978   ПОЕЗИЈА КАО СВЕДОЧАНСТВО ЗЛА И  СРПСКОГ УСУДА /  Мирослав Тодоровић . Горан Ђорђевић: Мете на грудима, двојезично издање, српски и енглески језик (Превод на енглески Лазар Мацура), Смедеревска песничка јесен, 2010.        https://sites.google.com/site/zavetineagregat/prozori-zavetina/poezijakaosvedocanstvozlaisrpskogusuda#

ЛеЗ 0006979       МИЛИСАВ КАМЕНОРЕЗАЦ ИЗ УЖИЧКЕ ЧАРШИЈЕ И МИЈА ПАВЛОВИЋ ИЗ КОСМИЧКЕ ЧАРШИЈЕ.  Ових дана је изашао из штампе нови двоброј пожаревачког часописа „БРАНИЧЕВО“ 3-4-2011 (11.06.2011. 17.04 )  . –  По­во­дом на­гра­ђе­них пе­са­ма Ми­је Па­вло­ви­ћа пу­сти­ла је „Ре­пу­бли­ка“, у свом про­шлом бро­ју на­пис у ко­ме је из­ра­же­на не­до­у­ми­ца: пи­сац члан­ка ве­ли да пе­сме Ми­је Па­вло­ви­ћа не раз­у­ме, и да га оне опо­ми­њу на тра­бу­ња­ња, не­ко­га чи­ка Ми­ли­са­ва ка­ме­но­ре­сца из Ужи­ца. Јед­но је пи­та­ње: ка­кве су по свом пе­снич­ком свој­ству пе­сме Ми­је Па­вло­ви­ћа. То је пи­та­ње књи­жев­ни жи­ри ре­шио на тај на­чин што је пе­сни­ка на­гра­дио и то са 100.000 ди­на­ра. Је ли жи­ри био у пра­ву? О то­ме ће се не­сум­њи­во ди­ску­то­ва­ти, јер на­ши књи­жев­ни жи­ри­ји ни­су не­по­гре­ши­ви.

Са­свим је пак дру­го пи­та­ње: ра­зу­мљи­вост по­е­зи­је и сте­пе­на ра­зу­мљи­во­сти би­ло че­га. Та­ко­зва­на ра­зу­мљи­вост сво­ди јед­ну по­ја­ву на пре­глед­ну фор­му­лу, на ге­о­граф­ску кар­ту за на­шу ори­јен­та­ци­ју у све­ту по­ја­ва. Мо­же ли се би­ло шта у све­ту све­сти на пре­глед­ну ме­ха­нич­ку фор­му­лу?

https://sites.google.com/site/zavetineagregat/prozori-zavetina/milisavkamenorezacizuzickecarsijeimijapavlovicizkosmickecarsije#

ЛеЗ 0006980   ПЕСМА ГОЛОГ ТЕЛА / Мома Димић

07.04.2014. 17.42

ваздуше ипак те је било довољно

Душан Стојковић, Пети елеменат

Седам песничких збирки Душана Стојковића, сабраних у једну књигу под заједничким насловом Мало сунце, представљају целокупан и, највероватније, завршен (?) поетски опус овог изузетно марљивог савременог српског књижевног посленика, рођеног у Београду 1948. а од 1953. године па до данас житеља Младеновца. Поменимо одмах да је овај полифонични писац видније присутан у нашој књижевности тек током последњих десетак година, у првом реду као критичар и есејиста, антологичар и приређивач књига и зборника, најзад и као сарадник бројних угледних домаћих часописа и публикација.

Седам његових песничких збирки, које се сада објављују први пут појединачно, али интегрално, настајале су од 1968. до 1985. године, дакле у време док је песник студирао књижевност и када је затим, на професионалном плану, почињао да се бави педагошким радом (у младеновачкој гимназији). Ових седам збирки захватају временски период од нешто више од два пута по седам година „дебелих крава“, то јест богатих песничких жетви. Истовремено, оволико одлагање да се дела објаве подсећа ме на она богата, чак раскошна, довршена здања по нашим варошима и сеоским двориштима, у којима годинама не станује нико, на која су заборавили чак и њихови градитељи и власници. Међутим, и најовлашнији поглед на њих довољан је да се схвати да она ту нису нимало случајно, да је овде зацело реч о великим негдашњим наумима и заносима, и да је сасвим мало потребно па да се ставе у употребу, оживе и постану неоцењиво корисне.

То да песник заћути, то јест престане да пише, или објављује поезију, није баш тако непознато и ретко. Заправо, овакав чин „нечињења“ може да се схвати и као поетскији, и судбинскији, од доживотног истрајавања у истом, рутинском поетском кругу. Зар нисмо сведоци да у овим данашњим, наоко крајње „оскудним временима“ мало ко одустаје од песничке хиперпродукције, чак и у највишим својим годинама, када би било природно очекивати смиреност и мудрост.

Тако нас случај Стојковићевог нагло „пресеченог“, или можда одавно већ довршеног песничког опуса, неминовно враћа на феномен једног Рембоа који се, након фасцинантног песничког оглашавања у најранијим младићким годинама, одлучио да остатак живота проведе у сасвим другој сфери, лутајући по свету и тргујући оружјем по Африци. Створивши Ламент над Београдом 1956. године на Кудон плажи, у свом енглеском егзилу, Милош Црњански (коме ће смрт доћи године 1977) „пресуђује“ да му управо ова поема буде, поезије барем што се тиче, његова „лабудова песма“. Нешто касније, један други српски песник одлучиће да најближи и најприроднији сусед речи „ватра“ у наслову његове тестаментарне књиге буде „ништа“. Иво Андрић је деценијама после дебитантских збирки Ex Ponto и Немири, прећуткивао себе као песника (стихове, једноставно, није уврштавао у своја „Сабрана дела“)….. https://sites.google.com/site/zavetineagregat/prozori-zavetina/pesmagologtelamomadimic#

 

ЛеЗ 0006981 СВЕТИОНИЦИ. –     Бодлер, наш савременик, ренесансни дух, упућује и на тзв. малу српску ренесансу (кажу да је она потрајала кратко од деведесетих година 19. века до двадесетих година 20. века), иако је и после тога било личности за које би се могло рећи да су представљали ренесансне духове…

Бодлер је имао своје светионике (Рубенс, Леонардо да Винчи, Рембрант, Микеланђело, Вато, Гоја, Делакроа…)
…Делакроа, од крви језеро где се крију 
зли анђели, у сенци зелених четинара, ….  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/svetionici 

 

ЛеЗ 0006982        Часописи. –  Заветине су покренуле следеће зборнике и часописе, као штампана издања: Заветине, Трећа Србија, Дрво живота, Идентитет, Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију, Велика магаза и др.   https://sites.google.com/site/zavetineagregat/casopisi-zavetina

 

ЛеЗ 0006983        Превредновање. – Двадесети век се завршио – пре десет година! Када је реч о култури и поезији ствараној током тих сто година, недовољно знамо. Немамо ни довољно квалитетних антологија, монографија о појединим песничким опусима, о појединим књижевним или песничким групацијама. На прсте би се обе руке могли избројати ваљанији есеји – тумачења појединих песама појединих песника. Сами живи песници, који то заиста јесу, чине неопростив грех што ништа не чине: што не тумаче претходнике.Јер они треба да дају добар пример. Они који су умели, доиста умели, да саставе једну песму, један ваљан роман, поему, драму, знају да их ваљано и раставе  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/casopisi-zavetina/prevrednovane#

ЛеЗ 0006984      Извод из књиге ТАЈНА ПРОФЕСОРА МЛАДЕНОВИЋА. –  (Сведочанство) …За то време, особито првих месеци после ослобођења, борило се у позадини за учвршћивање комунистичке власти и поретка, на најгрубљи, најкрвавији начин, нарочито у Београду. Била је то својеврсна, масовна чистка, или сеча кнезова.  Требало је ликвидирати све они који су нешто значили у предратној Југославији, и по кратком поступку, без ислеђивања и пресуде, стрељати све оне који су представљали културну,управну, војну и економску елиту предратне Србије, а нису били за комунистички поредак, да би се тако лакше управљало индоктринираном, дисциплинованом масом… https://sites.google.com/site/zavetineagregat/casopisi-zavetina/izvodizknigetajnaprofesoramladenovica#

 

ЛеЗ 0006985   ЈОВАН СКЕРЛИЋ У СВОМЕ И У СВИМА ВРЕМЕНИМА / Јован Пејчић. – (Реч на додели Награде „Јован Скерлић“ за књигу Почеци и врхови, издавач „Алтера“, Београд 2010).  –  Цео век и три­де­сет три ле­та по свом ро­ђе­њу, де­ве­де­сет шест го­ди­на по­сле сво­је смр­ти, Јо­ван Скер­лић – нај­бо­љи кри­ти­чар и исто­ри­чар у све­у­куп­ној срп­ској књи­жев­но­сти – да­ру­је, ево, сво­је име јед­ној на­ци­о­нал­ној књи­жев­ној на­гра­ди.

Да је би­ло му­дро­сти, на­гра­ду са Скер­ли­ће­вим име­ном осно­ва­ла би Срп­ска кра­љев­ска ака­де­ми­ја, чи­ји је био члан, од­мах по­сле Пр­вог свет­ског ра­та. Ни­је би­ло му­дро­сти.

Да је би­ло прав­де, на­гра­ду „Јо­ван Скер­лић“ за нај­бо­ља де­ла из срп­ске кри­ти­ке и исто­ри­је књи­жев­но­сти до­де­љи­вао би фа­кул­тет, да­нас Фи­ло­ло­шки, на ко­јем је но­ву на­ци­о­нал­ну књи­жев­ност пре­да­вао. Ни­је би­ло прав­де.

Да је би­ло ча­сти, срп­ски Ин­сти­тут за књи­жев­ност, осно­ван по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, у чи­јим је из­да­њи­ма Скер­лић нај­на­во­ђе­ни­ји аутор, по­нео би ње­го­во ве­ли­ко име уста­но­вио и на­гра­ду. Ни­је би­ло ча­сти.

По из­ве­сно­ме ви­шем зна­ме­ну – што у на­шем на­ро­ду, за­гле­да ли се у про­шлост, ни­је рет­ка по­ја­ва –  му­дрост, прав­да и част иза­бра­ли су за ову од­суд­ну уло­гу за­ви­чај Скер­ли­ће­вих ју­нач­ких пре­да­ка – уста­нич­ку То­по­лу. https://sites.google.com/site/zavetineagregat/casopisi-zavetina/jovanskerlicusvomeiusvimavremenima#

ЛеЗ 0006986     Белешке о плагијату. –  Испод једне такве белешке, Бодлер додаје само ово: «Томас Греј (Thomas Gray). Едгар По (2 пасуса). Лонгфелоу (2 пасуса). Стације, Вергилије (читава песма о Андромахи ), Есхил. Виктор Иго». Бодлер то бележи у једном од нацрта за Цвеће зла, који почиње реченицом: »Како се низом одређених напора, уметник може уздићи до сразмерне оригиналности…»

Бодлер је хтео да провери  «савршеност своје методе», која се сатојала у томе  да срочи песму  «довољне дужине да буде досадна као било која позната епска песма».

«Тежак је то задатак уздићи се до те божанске неосетљивости!Јер ја, упркос напорима који су за највећу похвалу, нисам умео одолети жељи да се допаднем својим савременицима, као што то сведоче на неколико места нанесена као шминка, извесна подла ласкања упућена демократији, па чак и неке гадости чија је сврха да измоле опроштај што ми је предмет тужан…»

Ту смо, у неком кругу неке сразмерне оригиналности, у кругу плагијата, и бездане књижевности. Плагијат дословно значи отмицу човека, а у уобичајеном  смислу књижевну крађу.  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/casopisi-zavetina/beleskeoplagijatu#

 

ЛеЗ 0006987    ВИЗУЕЛНИ РЕФРЕН / Радивој Шајтинац. – Yump!

David Bouwie

Замислити,не сањати
Поћи с најмањом,најблажом одлуком
Не зависити ни од умора ни од буђења
Убити се ко човек
Бацити одавде са деветог спрата,покупити погледом
Следеће
Бледољубичасасте гране бадема
Изнад  малих клозетских кровова
И бетонских стаза,псе који се требе од досаде
Музику која цури кроз даске и отвор на настрешници
Шену која радосно чучећи пиша на травњаку
С погледом који тражи
Топлу ,жуту речицу
Ретки облаци ко трагови лепка
Каблови и жице преко кречних јама
Гајбе и флаше испред гараже    https://sites.google.com/site/zavetineagregat/casopisi-zavetina/vizuelnirefrenradivojsajtinac#

ЛеЗ 0006988       Библиофилска издања  Врло, врло ретка библифилска издања Заветина   https://sites.google.com/site/zavetineagregat/bibliofilska-izdana-zavetina

ЛеЗ 0006989  Иако би свакако било боље да Ски-центар ради и да се обнови, мислим да не би ваљало да га купе Албанци, уколико они заиста стоје иза наводне француске компаније. Јер, зашто они сада да убирају плодове када је то наша, односно имовина државе Србије која је годинама улагала у ово скијалиште – мишљење је Младена Давидовића (75)  –   О НАШОЈ Брезовици не знамо ништа више од оног што се пише по новинама. Сумњамо само у једно – ово раде Албанци. Овако, углас говори већина Срба, житељи Штрпца, општине на крајњем југу Космета, на питање “Новости” докле се стигло са приватизацијом чувеног Ски-центра. И док је главна, додуше незванична вест да је француски конзорцијум Consulting – Compagnie de Alpes затражио продужетак рока за обезбеђивање неопходних финансијских средстава за концесију овог скијалишта на 99 година, наши домаћини сматрају да је приватизација “већ завршена ствар”   http://bezpremca.blogspot.rs/2016/06/75.html

ЛеЗ 0006990    Анкета… – Шта мислите о овом сајту?…. https://sites.google.com/site/almanahsuz/poll

ЛеЗ 0006991   Библиотека Виртуелног музеја у оснивању „Суз“   https://sites.google.com/site/almanahsuz/my-forms

ЛеЗ 0006992      Исправка грешака. Додавање нове грађе. –  Исправке грешке у првом издању књиге  Од Аге до Аласа: пола века школе на Јовановој пијаци: Основна школа крај велике школе / [уредници Мирослав Лукић, Светлана Поповић Београд] -: Основна школа „Михаило Птеровић Алас“, 2009. (Београд: Марго-арт). – 103 стр; илустр .. 24 цм +1 електронски оптички диск   https://sites.google.com/site/almanahsuz/assignments

ЛеЗ 0006993    Подаци о одговорности . – https://sites.google.com/site/almanahsuz/assignments/homeworkforweekofoctober25th#

ЛеЗ 0006994   Уочене штампарске грешке. –  стр. 49, поглавље СЕЋАЊА, Пламен, Пламичци, на почетку – изостављен податак о ауторству – М. Л.  стр. 50, Текст  „Опроштај“ а) није потписан, тј. испада онако како је одштампано да је његов аутор Јасмина Костић, што није тачно – аутор је М. Лукић; и б) наслов је неко (?) променио, тј. додао „Продана Петровић, помоћни радник“, што правом аутору не би пало на памет имајући у виду повод у којем је настала ова поетскопрозна целина. Пошто је реч о песми коју је Лукић објавио у књ. „Рајска свећа“, може се видети да је посреди врло груба и неразумљива шт. погрешка…. https://sites.google.com/site/almanahsuz/assignments/homeworkforweekofoctober18th#

ЛеЗ 0006995     МОЈА ШКОЛА – МОЈ СВЕТ . Један од награђених радова ученика   https://sites.google.com/site/almanahsuz/assignments/homeworkforweekofoctober11th#

ЛеЗ 0006996 Линкови – вредно је погледати. Овде је дато, за почетак, неколико линкова  https://sites.google.com/site/almanahsuz/useful-links

ЛеЗ 0006997      Листа читања  https://sites.google.com/site/almanahsuz/my-reading-list

ЛеЗ 0006998      ГОДИШЊА НАГРАДА ИЗ МАТЕМАТИКЕ. –  Крајем јануара 2009. године школи се обратио писмом Jovan (Hans) Ivanovitch, из Швајцарске – Женева, бизнисмен и власник фирме, син сестре Михаила Петровића- Аласа,  изразивши жељу да се установи годишња награда из математике, која би се додељивала најбољем ученику математичару наше школе, за коју би новац обезбедио Господин  Ivanovitch, и која би чувала спомен на  славног српског математичара…    https://sites.google.com/site/almanahsuz/mika-alas/reminderthatitsashortweekthisweek#

ЛеЗ 0006999      ЈЕДАН ЂЕРДАПСКИ ДОЖИВЉАЈ.  – Из богатог стваралачког опуса Михаила Петровића – Мике Аласа. –  Месеца августа 1909. годинс. са  својих  шест рибарских момака, два рибарска чамца и мрежом «лапташем“, ловио сам неколико дана рибу по Ђердапу, на ретким местима где се том великом мрежом може радити. Места су у Ђердапу ретка због стена по речном дну, брзака, букова и вртлога.

Преноћивши у Голупцу, у кући мога старог пријатеља Алексе Поповића, трговца, и ловећи сутрадан  низ  Дунав где је то било могућно са таквим рибарским алатом, којим се лови идући низ воду, стигао сам увече на Госпођин вир, онда чувено риболовио место за крупну рибу на српској обали Дунава, испод Добре, у близини  катаракте Козла-Дојке, отприлике, лађарски рачунајући, на 62-ом километру испод Базјаша. На самој катаракти, више које је средином реке велика дубина, уздиже се из дубине до саме површине воде стена Козла, а нешто мало ниже од ње стена Дојке. Ова последња стена одбацује масу дунавске брзе воде на српску обалу, и та вода испод високе стене, која носи име «Госпођин“, прави јак и простран вир и вртлог, за који рибари кажу да «нема дна“ (јер камен везан за уже заноси јака вода и не да му да иде на дно). Вир је врло опасан за оне који се ту нађу а не познају га добро. Томе одбијању воде ка српској обали помагао је и један пешчани пруд насред Дунава, који су рибари звали «Мастек“.   https://sites.google.com/site/almanahsuz/mika-alas/jedandherdapskidozivlaj#

ЛеЗ 0007000        ПИСМА МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА 1889 – 1943. –  228

Белешка о мојој чистој имовини на дан 15. Новембра 1941. године

1)  Кућа на Косанчићевом Венцу бр. 22;

2)  Виноград, воћњак и зграде на Топчидерском Брду (Лацковићева ул. бр. 4); (…..)

Моја последња воља2 

Пишући и потписујући у потпуном телесном и душевном здрављу, ову моју последњу вољу, остављам сву моју имовину (непокретности, покретности, Готовину у новцу, уложеним књижицама, текућим ранунима, хартијама у вредности и др.) својој рођеној сестри Марији, супрузи Живојина М. Перића, ред. професора правног факултета на Београдском универзитету у пензији.

Молим сестру Мару, да пошто прими наследство, испуни ове моје жеље:

да нашега деду по матери поч. проту Новицу Лазаревића, нашег оца поч. Никодима Петровића проф. Богословије, и нашу матер поч. Милицу, као и мене лично упише за чланове добротворе свештеничког Удружења у Београду и положи за то потребне улоге. ….

https://sites.google.com/site/almanahsuz/mika-alas/pismamihailapetrovica1889-1943#

ЛеЗ 0009531   

 

Advertisements