(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)
ЛеЗ 0005751 Мољковићев подсетник о цензури / Белатукадруз. – Листајући, по ко зна који пут, „Подсетник“ пок. Илије Мољковића у једном од наших провинцијских часописа, не могу а да не завапим: О ЦЕНЗУРИ, свемоћној, у титоизму, писало се углавном узгред. Тек је 1991. године ужички часопис „Међај“ ( бр. 26 – 27; уредник С. Басара) објављен блок посвећен КЊИГАМА НА ЛОМАЧАМА. Најбољи прилог – сведочанство у том часопису дао је један од маргинализованих писаца – Илија Мољковић („Около судских забрана. Пошаст партијско – полицијских договора“ ).
Био је то први глас који је поставио питање јавног ангажовања јавних личности.
„У најширој српској јавности, особито изванбеоградској, па и код мноштва српских интелектуалаца, Добрица Ћосић постао је поодавно НАЦИОНАЛНА КУЛТНА личност. – Да би се уопште „српски“ мислило, ваљало је ићи на ћабу : питати шта он мисли…“
Мољковић се позабавио „приликама“ „субјективно изабраним“ – ЦЕНЗУРЕ, забране књига, листова, часописа, сликарских изложби, позоришних представа од 1968. године, па до 1980. године. Генерација српских писаца, рођених 1945. године и оних рођених касније, ДЕЦА СТРАВЕ, добили су волунтаристичко васпитање : порасли су у клими идолатрије према политици.
ЛеЗ 0005752 ”Српски глас” из Мелбурна о часопису ”Људи говоре” из Торонта
ЛеЗ 0005753 Зелени и црвени, храстови и Радгост Коритник. – БЕОГРАД – Странка „Зелени Србије” упозорила је данас да се планира сеча храста – записа старог више векова и од историјског значаја, у селу Савинац, јер се нашао на траси пута Коридора 11.
Изградња трасе Београд – Прељина биће настављена након уклањања овог дрвета, чија се крошња простире на четири ара, наводи се у саоспштењу.
Та странка указује и да „грађевинци наводе да је рушење неизбежно, али истичу да су изненађени што током пројектовања није узет у обзир најстарији и највећи запис, када је рушење могло да се избегне”. …. ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ
Др Ивана НиколићМишковић | 21/06/2013 18:27
Ovo je eklatantan dokaz da danasnje generacije naroda u Srbiji ne poznaju sopstvenu Istoriju : a i kako da je poznaju kad su SVI ucili po 1000 puta Partizanske Ofanzive Drugog Svetskog Rata koje je vodila KPJ sa drugom Titom i cule da postoji nekakav kosovski boj iz 1389 , aristokratski izdajica VUK Brankovic i jos nekakv odrubljivac kumovske glave Milos Obtenovic i reakcionarna samoproklamovana dinastija Karadjordjevica koji su izdali 1941 domovinu Srba, Hrvata i Slovenaca nacistickoj Nemackoj i pobegli sa narodnom zlatom u inostranstvo kod imperijalista? Mislim da ni dandanas nisu ispravljeni skolski programi Istorije za Srbe i takonce i dalje biti sve dok naslednici KPJ drze u svojom rukama Prosvetu.
Uvodjenje Skolske Slave Sveti Sava u prosvetne institucije bio je samo alibi za sve one koji sem imena ne poznaju kulturno-prosvetni znacaj tog srpskog plemickog sina i Svetog Coveka Save cija vrednost prevazilazi nacionalne okvire slavne srednjevekovne dinastije kojoj je pripadao. https://2003bz.wordpress.com/%D1%82%D1%83%D0%BD%D0%B5%D0%BB/%D0%B7%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B8-%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BA%D0%BE%D1%80/
ЛеЗ 0005754 Из ТИТОНИКА / Бела Тукадруз . – Постоји извесна монолитност, слична монолитности публицистике и штампе, којом је отпочео тајни или псеудо час анатомије феномена титоизма. Та монолитност не допушта тако лако да се упозна драж јавног часа анатомије феномена, јер га скрива. Сирова проза, или публицистика, макар поседовала највише квалитете, не прелази црту монолитности, нити је подрива. Српска проза, не заносимо се, још очекује своје Флобере, како једном рече Парандовски, који би као пустињак из Кроасоа понављали наглас сваку реченицу која им се рађа под пером. Било је у српској прози неколико подстицајних покушаја, написаних књига и написаних речи о феномену титоизма, и оне су ишчупане из своје природне средине – епохе, гласа, мимике и геста, и ти покушаји су нешто више или мање – елипса или хипербола, више сужавају него што кондезују значење феномена титоизма, или га напросто проширују и уздижу. И Писац ових редова је још 1992. године завршио обимну књигу„Пропаст ТИТОНИКА“, коју није објавио, јер није желео да учествује у одурној историји политичког кича….
Наравно, у том кич понашању нису узели учешћа само истакнути писци, многи писци, већ и широке народне масе. Дуго се већ чека на Рембранта савремене српске књижевности , на писца који ће направити један анатомски рез на моралном и књижевном профилу псеудо часа анатомије феномена, који се одужио!
Данило Киш, који је пред смрт написао изврсну поему Песник револуције на председничком броду, започео је јавни час феномена, али није стигао да га доврши.
Ремрант је показао својим сликама шта је људско тело – изван духовних функција, изван душе, изван морала и идеала : само пробавна машина, мешина, сплет црева и живаца.
Професор Тулп растегнуо је анатомским ножицама влакна одране леве подлактице показујући својим ученицима клупко мишића и жила, вена и артерија кроз које више не кола крв. Он то све показује са миром и прибраношћу човека који зна, оно што већина наших писаца о Ј. Б. Титу и титоизму не зна (или би тачније било рећи : што неће да зна). (…..) https://2003bz.wordpress.com/%D1%82%D1%83%D0%BD%D0%B5%D0%BB/%D0%B8%D0%B7-%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/
ЛеЗ 0005755 Страва:коментари (2). – Стравични коментари уз чланак (2) Петар II у Србији после 72. године Б92. – Izvor: B92, Beta, Tanjug, Večernje novosti. – Beograd — Avion s posmrtnim ostacima bivšeg jugoslovenskog kralja Petra Drugog Karađorđevića sleteo je oko 14 sati u Beograd. Sahrana, verovatno, u maju. …. PONOSAN SAM ZBOG POVRATKA KRALJA U SVOJU ZEMLJU. Treba vratiti sve Karađorđeviće na Oplenac, to je njihova grobna crkva i treba tamo da počivaju u miru sa svojim precima.
(Vladimir, 23. januar 2013 09:40) (…..) „Kako su Karadordevici kao dinastija nastali zna se, na lopovski i kukavicki nacin. Tako su i napustili narod, meni takvi ljudi kao predstavnici drzave ne trebaju i ako je samo parlamentarna monarhija u pitanju.
(Vlado, 23. januar 2013 05:30)“ Vlado, prvo, za osnivača porodice Karađorđević je jedan Napoleon rekao da bi voleo da ga ima u svojoj vojsci. Svi ostali Karađorđevići osim Petra II su vodili ratove za oslobođenje i aktivno učestvovali u njima, a neki su se borili i pod pseudonimima u Bosni protiv Turaka.
Petar II nije napusti narod, već je narod napustio njega jer nije hteo da uleti u potpuno nepotreban rat sa Nemcima.Srbija je devastiran u tom ratu i ekonomski i genetskim potencijalom. Kome to nije jasno posle više od milion Srba stradalih u WWII, nikad mu ništa neće biti jasno.
(sevarlica, 23. januar 2013 08:56)
Drago mi je da je nas kralj napokon u domovini. Da tu pronadje vecni mir. Mislim da je nas Srbe najbolje opisao Arcibald Rajs, prema tome nisu ni Karadjordjevici bezgresni ali su ipak stvarali Srpsku drzavu i kasnije Jugoslaviju koja im je kao bumerang vratila za onoliku prolivenu Srpsku krv. Moj pradeda je solunac a deda je bio komunista. Karadjordjevica Jugoslavija je po mnogim parametrima bila trula, i bilo ko da je upravljao takvom drzavom ne bi mogao da je spase. Ja bih licno voleo da se uspostavi monarhija zbog nasih politicara najvise. Da deluje kao kontrolna institucija jer je nama potrebna cvrstina Karadjordjevica.
(Djole, 23. januar 2013 01:12)
„Samo pod Turcima, komunistima, Miloševićem i poslednjih 12 godina Srbija nije bila monarhija.“
NIJE TACNO!!!
Srbija nije bila monarhija:
– Ni za vreme Sibinjanina Janka (Janosa Hunjadija; rani 15. vek)
– Ni za vreme Karadjordja (koji, da podsetim, NIJE bio krunisana glava)
– Ni za vreme Austrijske okupacije (rani 18. vek)
– Ni u vreme namesnistva (1888)
– Ni za vreme Austrijske okupacije br. 2 (1916-1918)
– Ni pod Milanom Nedicem (1941-1945)
– Ni u vreme prelazne vlade (1945-46)
– Ni u pre-Milosevicevsko vreme visepartijske demokratije (1989-1990)
– Ni u vreme Jovana Nenada (Vojvodina, rani 16. vek)
– Ni pod Dahijama (koji, tehnicki i zakonski, nisu bile deo Turske okupacije)
A da i ne govorim kako Srbija nije bila monarhija dok su joj krunisane glave isle po Evropi da pijance, bance, kockaju se i bave razvratom, dok su isli na safari u Afriku, dok su bezali sa drzavnim zlatom, dok su bili zauzeti laznim trudnocama svojih konkubina ili dok su provodili svoje slobodno vreme u intimi sa svojim (muskim) adjutantima. Ti periodi pre bi mogli da se nazovu periodima totalnog rasula u Srpskoj istoriji nego periodima monarhije.
(DEDA CVETKO, 22. januar 2013 22:06)
(sekula, 22. januar 2013 21:26)
Sekula o kojim partizanima pricate, o Tihom, Prletu i ostaloj ekipi?
Pa u Srbiji nije bilo partizana , cisto da znate zvanicnu istoriju Srbije.
Srbi su bili u kraljevoj vosjci koja se borila protiv okupatora.
Partizani su dosli tek 44-i 45 na silu u Srbiju kada su pobili desetine hiljada gradjana Srbije da bi im oteli imovinu i zaveli boljsevicku dikakturu iz otetih vila na Senjaku i Dedinju.
Manje Bulajicevih partizanskim filmova , vise citanja prave istorije Srbije.
Udbaski partizanski banditi su napravili masakr po Srbiji.
(maca, 22. januar 2013 21:52)
Dok se Srbi ne vrate svojim korenima,tradiciji i vrednostima,nema nama boljeg zivota!
Ne mogu da verujem da je samo,ponavljam,samo 60 godina pod komunistima,bilo dovoljno da se odreknemo svoje proslosti,istorije,tradicije,secanja na vreme kada smo bili neko i nesto,kada smo bili postovani i cenjeni!?
Setite se atentata na kralja Aleksandra u Marseju,koliko ga je samo Francuza docekalo i pozdravilo!To je bila Srbija!
Medjutim,citajuci komentare,vidim da se vecina bavi posledicama,a ne uzrocima.Tu gresimo.
Istina je da smo tada bili srednje razvijena evropska drzava sa velikim privrednim rastom,i da je bilo pameti u Srba kao sto nije(izmanipulisani po ko zna koji put),II Svetski rat smo mogli da prezivimo kao neutralna zemlja,bez silnih zrtava,neopljackani i bez pretrpljene materijalne stete!
Verujem da bismo danas bili druga Svajcarska,ali,problem je sto smo Srbi!
Nemamo samopostovanja,povodljivi smo,skloni glupostima i losim procenama,prakticnost i razum su nam uvek bili strani,ali zato,u idolopoklonstvu prema pogresnim vrednostima,nema nam ravnih!
ЛеЗ 0005756 Награду „Никола Милошевић“ добила Александра Манчић. Расправа жирија преношена на Радио Београду 2. – – Књига „Ђордано Бруно и комуникација“ почива на тези да се мисао овог ренесансног филозофа најпродуктивније истражује кроз проблем универзалне комуникације. Сви чланови жирија истакли су изузетан стил којим је ова књига написана, чиме се ауторкин креативни допринос сасвим приближава Николи Милошевићу, као узору по којем ова награда носи име – наводи се у образложењу. Александра Манчић је докторирала на Универзитету у Мадриду, аутор је седам књига о теоријским проблемима превођења и међукултурне размене, а превела је и низ дела са шпанског, француског, италијанског и енглеског језика. У изјави за „Новости“ каже да је још ошамућена добијањем ове награде, јер носи тако велико име. http://bezdanaumetnost.blogspot.rs/2016/01/2.html
ЛеЗ 0005757 Срећни чобан од 83 године говори о свом богатству http://zavetineplusultra.blogspot.rs/2016/01/srecni-coban-od-83-godine-govori-o-svom.html
ЛеЗ 0005758 ВРЛЕТНА ЛИНИЈА (Животопис) / Мирослав Тодоровић. – ВРЛЕТНА ЛИНИЈА (Животопис)
Трешњевица
Чачак
ТетовоДебар Охрид
Ђердап Књажевац Косово КосаничкаРача Мајданпек
Високо Тара
Приштина Косовска Митровица
ЗимбабвеПодујевоМургула
Светозарево Бела Паланка
Брестовац Ниш
Црно Јадранско Средоземно Егејско море
Тунис Малта Бугарска Грчка
– Трешњевица
http://simbolzavetina.blogspot.rs/2016/01/blog-post.html
ЛеЗ 0005759 “Резултати лека су запањујући. Осетио сам мале, или скоро никакве споредне ефекте медикамента. Почео сам лагано да се враћам на посао и полако да живим нормалним животом”, рекао је Џејкобс Откривен лек који “топи” ћелије рака Аустралијски научници тестирали су лек који у великом броју случајева доводи до огромног побољшања код оболелих од рака, а код неких пацијената и до потпуног повлачења те болести http://sazvezdjez.blogspot.rs/2016/01/blog-post.html
ЛеЗ 0005760 Читати поново. – Владимир Корман… – …. Зар ја да хвалим пламом рима
буфонерију, затвор дуги?
Ко неће у корак са свима
чуо је добош други.
Трубе се оре, Рим се њише,
Хамбург одзвања од фанфара.
Зла воља коју сјединише
изли се сред Бабљег Јара …. http://krugovi.blogspot.rs/2016/01/blog-post_28.html
ЛеЗ 0005761 Да срамота буде већа, у овогодишњим стоним календарима са логом ТО Чачка нема ниједног од 12 манастира Српске Свете горе, у оближњој клисури, а на зидном календару ниједног мотива из града на Морави. – – Овде се ради о недостатку професионализма, о немару, а можда и о незнању. Јер, невероватно је да неко ко ради у Туристичкој организацији Чачка погреши где се налази пећина Кађеница. За израду ове брошуре, која је штампана на више језика, потрошено је око 300.000 динара, а апсурдно је и то што на календарима нема ниједног чачанског манастира, већ су своје место нашли пејзажи са Дрине, из кањона Увца, са Златибора… http://zavetineoglasi.blogspot.rs/2016/01/12.html
ЛеЗ 0005762 Ирски војни гајдаши ….Lourdes 2011. http://mynevadress.blogspot.rs/2016/01/irski-vojni-gajdasi-u-posjetu-kod-nas.html
ЛеЗ 0005763 Српске гајде ,,навали се Шар планина,, http://mynevadress.blogspot.com/2016/01/srpske-gajde-navali-se-sar-planina.html
ЛеЗ 0005764 Унгурјанска четворка-гајде http://mynevadress.blogspot.rs/2016/01/ungurjanska-cetvorka-gajde.html
ЛеЗ 0005765 Чобанска мелодија-гајде http://mynevadress.blogspot.rs/2016/01/cobanska-melodija-gajde.html
ЛеЗ 0005766 Овакво мушко коло још нисте видели? (Видео) http://simbolzavetina.blogspot.com/2016/01/ovakvo-musko-kolo-jos-niste-videli-video.html
ЛеЗ 0005767 Ресавско благо Посета планини 2 http://mynevadress.blogspot.rs/2016/01/resavsko-blago-poseta-planini-2.html
ЛеЗ 0005768 Филм: „Десет дана на Светој Гори“ – Ненад Бадовинац http://mynevadress.blogspot.rs/2016/01/blog-post_29.html
ЛеЗ 0005769 Висок – 1. део (Стара планина – документарни филм). – Документарни филм „Висок“ на документарни и уметнички начин представља живот Старе планине кроз четири годишња доба. С неизмерним ентузијазмом и упорношћу, Владимир Манић је читаву једну деценију својом камером бележио живот планине. За многе импресивне призоре у животињском и биљном свету, он је понекад морао да остане у дивљини данима и недељама, покушавајући да продре у многе тајне. Тако се, на пример, по први пут на филму приказују новооткривена станишта птица која нису до тада забележена на нашим просторима и биљне врсте непознате науци. Преко 100 сати снимљеног материјала о ретким биљним и животињским врстама, височким сточарима, старим насељима, манастирима и црквама, природним лепотама дивљих предела, планинских врхова, клисура и кањона уобличено је у филм који представља мозаик живота и вредно сведочанство за будућност. Сценарио, режија, камера, текст, избор музике: Владимир Манић
Лектор текста: проф. Н. Илић Текст читају: Р. Васиљевић, А. Паравина, Д. Радосављевић http://velikazavetina.blogspot.rs/2016/01/1.html
ЛеЗ 0005770 Висок – 2. део (Стара планина – документарни филм) http://velikazavetina.blogspot.rs/2016/01/2.html
ЛеЗ 0005771 ТВ театар: Живео живот Тола Манојловић
Објављено је 18.04.2014. „Јао, кад бих могао да дохватим онај високи плави балон,што је као лубеница…“, говорио је, у својој монодрами „Живео живот Тола Манојловић“, по тексту Моме Димића, млади Петар Краљ. Пуних четрдесет година, Петар Краљ је играо старог човека, Толу Манојловића из Неменикућа крај Младеновца, каменоресца, народног мудраца, српског сељака. У међувремену, Петар Краљ је достигао године свог јунака, а сам јунак и аутор драме су отишли од нас.“Боли ме и ова капа, ово одело на мени“, каже доктору Тола, вечити болесник, а пун енергије за причу без краја.Више од 200 000 гледалаца пратило је, у извођењу Петра Краља, више од четрдесет година догодовштине чудног српског сељака, каменоресца испод Космаја, Толе Манојловића.
„Сад сам га претрчао, рекао је Петар Краљ у време снимања монодраме „Живео живот Тола Манојловић“, у Атељеу 212, 2007. године.“Кад је Мома Димић написао текст, прави Тола Манојловић је имао педесет седам година, а сад…Тад сам га играо као млад човек и глумац…Играо сам човека кога сам, једним делом, и замишљао. Он нема неког правог сукоба, осим са оним што му се као случајно дешава, са тим неким болештинама које га спопадају, али он, ипак, води један весео живот…“ Петар Краљ је Толу Манојловића пронео кроз читав свет, са истим жаром, са којим је играо све своје многобројне јунаке. Ипак, „Живео живот Тола Манојловић“ остаје „лична карта“ Петра Краља, по коме ће се памтити читав један менталитет, као и геније једног од најбољих драмских уметника, кога је српски језик имао. http://posebnaporodicnazavetina.blogspot.rs/2016/01/blog-post_29.html
ЛеЗ 0005772 НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ : (00384) http://bibliotekez.blogspot.rs/2016/01/00384.html
ЛеЗ 0005773 Dobrodo[lica https://1983z.wordpress.com/2011/05/31/zdravo-svete/
ЛеЗ 0005774 БЕЛО И ЦРНО. ЦРНО И ЦРВЕНО. – СЛУЧАЈНО НАЂЕНИ РУКОПИС (Документарни роман у стиховима) Блезу Сандрару Глава I https://1983z.wordpress.com/2011/05/31/%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D0%B8-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE-%D0%B8-%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE/
ЛеЗ 0005775 Finita la comedia! – СА ТРПЕЗЕ ИСПОД ХРАСТА ЛУЖЊАКА, пренеше остатке гозбе у подрум каменог Козјег Светилишта; почистише и доведоше у ред – часну трпезу, спрам месечине. Била је светла пролећна ноћ; сребрна у даљини. Отпутоваше Браћа Белатукадруз, Рамза Зузин и његов кум Наста «Пас», песник Великог враћања, Аксел Сенковић. Серафим је остале госте увео у пространу гостинску собу, па у собу за разговор, али пошто им се није спавало, Серафим предложи да се прошетају. Ноћ је била ведра, топла; тиха, само се из даљине, на југоистоку, чуо ехо влашке обредне музике. Небо осуто звездама. https://1983z.wordpress.com/2011/06/01/finita-la-comedia/
ЛеЗ 0005776 ЕКСПЛОЗИЈА на врху Ртња 1992. до темеља је срушила капелу посвећену Светом Георгију Победоносцу коју је Грета Минх 1932. подигла у спомен на трагично страдалог супруга Јулијуса. Похлепа трагача за златом уништила је споменик љубави који је истовремено био заветни камен оданости породице Минх српском народу, видљив од Авале до Старе планине http://mynevadress.blogspot.rs/2016/01/1992-1932.html
ЛеЗ 00057707 На уговор који је Милић Станковић, познатији као Милић од Мачве, склопио са Градом Београдом 6. јула 1977. године, а којим престоници оставља своје 64 слике, данас су сви заборавили. У Скупштини града кажу: „Никад чули“, али су заинтересовани за платна и отварање галерије овог познатог сликара – МОСКВАКОЛИКО је држава незаинтересована за драгоцена платна показује и случај више слика које после Милићеве изложбе, крајем деведесетих, у Москви, никада нису враћене у земљу. Наследници Милића од Мачве су у августу 2002. затражили од Амбасаде СРЈ, тачније конзула Зорана Ђуришића, повраћај слика. Ни од тога до данас није било ништа. http://zavetineabovo.blogspot.rs/2016/01/6-1977-64.html
ЛеЗ 0005778 Апсурдна, чудна, и сигурно политички мотивисана одлука … ‘Новости’ сазнају: Карађорђевићи без Белог двора / Агенција за реституцију одбила захтев династије. Образложење: Враћање дворског комплекса забрањено законом – В. Ц. С. | 29. јануар 2016. 10:47 – Десет наследника краља Петра и принчева Томислава и Андреја поднело је захтев за реституцију крајем јануара 2014. На усменој јавној расправи пред Агенцијом они су пoтврдили да остају при свом захтеву, да посебан закон о дворском комплексу никада није донет и да чланови краљевске породице имају право на повраћај имовине баш као и сви други грађани. Такође су рекли да је Одлука о утврђивању дворског комплекса на Дедињу за споменик културе, све са покретним стварима у њему, у супротности са важећим Законом о заштити културних добара. ….
Државно правобранилаштво успротивило се враћању дворског комплекса, као и других непокретних културних добара од изузетног значаја у државној својини. Пошто је саслушала обе стране и размотрила приложене доказе, Агенција за реституцију одбила је првостепеним решењем захтев Карађорђевића. У образложењу наводе да дворски комплекс не може бити предмет враћања нити обештећења будући да је његов статус уређен посебним законом, којим је изричито забрањено враћање права својине на њему … http://avatarplusultra.blogspot.rs/2016/01/blog-post_29.html
ЛеЗ 0005779 РОМАНОВИ. Ретке фотографије руске царске породице http://mynevadress.blogspot.rs/
ЛеЗ 0005780 Руски државни архив. Романова Мария Федоровна
Альбом фотоснимков госпиталей и складов Красного Креста. 1914-1916 гг. Вдовствующая императрица Мария Федоровна в центре снимка среди раненых и медицинского персонала госпиталя. – И читав низ других фотографија. Ризница албума слика.
http://mynevadress.blogspot.rs/
ЛеЗ 0005781 In memoriam. – Вест да је изненада престало да куца срце Драгана Драге Ћопића (1947) потресла је дубоко пре свих његове искрене и одане пријатеље. Много дубље него што туга може да испуни тело и душу. И рећи ће они одмах и увек да не верују. Да је све то неко у јављању те вести погрешио, заменио податке, имена и болничке листе. Нажалост извештаји лекара и мртвозорника говоре нешто сасвим друго http://edicijazavetine.blogspot.rs/2016/01/in-memoriam.html
ЛеЗ 0005782 „Лепа плавка“ из политичког романа Анте Павелића 1936. – Ко је мистериозна плавуша учесник у атентату на Александра Карађорђевића. Под лажним именом Марија Вондрачек, из Италије донела оружје убицама у Француску. – Стана из клана Ал Капонеа помогла убицама краља http://velikamagaza.blogspot.rs/2016/01/1936.html
ЛеЗ 0005783 Поглед са врха Кеопсове пирамиде. – Строго је забрањено пењати се на пирамиде у Египту. Покушате ли, осим што можете да погинете, због оштећивања тих споменика можете да добијете и до три године робије у затвору. То, међутим, није зауставило немачког блогера Андреја Сијесијелског из Минхена, који је без пардона кренуо да се пење на Кеопсову пирамиду у Гизи. 18-годишњак се није обазирао на повице других туриста, али и полиције, јер их, како је написао на свом блогу, није разумео с обзиром на то да су говорили на арапском.
Свој успон на 4.500 година стару Велику пирамиду у Гизи забележио је камером http://mynevadress.blogspot.rs/2016/01/blog-post_30.html
ЛеЗ 0005784 Краљевске инсигније / Бела Тукадруз. – Прештампан чланак
Међу мојим најновијим песмама има и оних које су посвећене Његовој краљевској Екселенцији, Принцу Престолонаследнику Александру Карађорђевићу II – човеку који је био у најдужој емиграцији, изгнанству; потомку оних славних предака који су постављали темеље данашњој држави…Нисам поклоник удворичке поезије; те песме сам написао давно, пре много година, када нико и није помишљао на трагичну судбину сина последњег краља Југославије…
Сада, 2001. године када су се многе ужасне и трагичне ствари већ догодиле, са последицама које су катастрофалне, многима је јасно да је завереничко и револуционарно свргавање монархије брзо довело не до републиканских слобода и радости, већ до партијских диктатура и персоналних тиранија авантуриста
ЛеЗ 0005785 КРАЉЕВСКЕ ИНСИГНИЈЕ / Бела Тукадруз. – Тринаест песама, коначне везије . – ВРИСАК. ПРИНЦУ АЛЕКСАНДРУ КАРАЂОРЂЕВИЋУ III
3
Замишљам евентуалног читаоца,
ја, који никада не видех себе као писца.
Између нас је бескрајна провалија!
Понор! Понор! Пискарала, не црнорисца.
Новинари, проклете им душе, нису
између читалаца и писца обредно брвно!
Између Дантеа и мене, између писца,
Принца и Краља, постоји сродство духовно, крвно.
Случај Комедијант, не слепи, непознати,
по налогу Бога ће да сачува и открије –
моћи ће на свет да изнесе, и позлати –
оно што сурова епоха преко новинара,
бараба и ћифта гуши, гура у запећак, или блати.
Истина је скупља од шаке долара…
( 1973 – 2001.)
https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/belatukadruz/kralevskeinsignije?pli=1
ЛеЗ 0005786 ПРИНЦИПИ ЋОБИЗМА. – Коментари на чланак “Осуда комунистичког режима, услов рехабилитације жртава комунистичког терора”
ЗДРАВКО БРОЖА, 14. 11. 2008. у 17:07
ЗДРАВКО БРОЖА,Бачка Паланка
ПРИЛОГ КРИТИЦИ ПОСТТРАНЗИЦИЈСКЕ ПАЛАНАЧКЕ СТВАРНОСТИ
ДЕКАДЕНЦИЈА ДЕКАДЕНЦИЈЕ ПРИНЦИПА ИНТЕГРАЛНОГ КОМУНИЗМА
ПРИНЦИПИ СЛОБОДАНИЗМА
Појавом идеје остваривања локалне власти од стране градјана локалне заједнице појавила се и њена супротност , остваривање власти над градјанима локалне заједнице увек свуда и по слваку цену уз две ограде-то је у Вашем интересу и ови су још добри када додју други биће још гори.Исто тако појаво идеје да се принципи и начини освајања и осанка на локалној власти упросте до баналности отишао је у своју супротност која гаси-објављени су под именом ПРИНЦИПИ ЋОБИЗМА, поставши на тај начин негација идеје саме.Укратко изложени принципи су у почетку изгледали овако и они укратко говоре шта је политичка стварност, како настаје и како се мења, како живи и дише те представља аналитику друштвеног кретања посттранзиционе мале затворене заједнице, која се може окарактерисати и као ХРОНИКА БАЧКО- ПАЛАНАЧКОГ ГРОБЉА
УСМЕРАВАЈ
Ћобизам је учење које говори о народу као о стоки која се мора водити.Зато се Ћобизам труди да оснива политичке опције или тамо где су већ основане да убацује своје кадрове,које претходно снабдева легендама,односно лажним биографијама и разлозима зашто напуштају Ћобизам …. https://1983z.wordpress.com/2011/06/01/principi-cobizma/
ЛеЗ 0005787 Две нове антологије српске поезије 20 века у издању Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ. – Ових дана завршено је публиковање две тзв. «скривене» антологије српске поезије 20. векаСебични музеј, и Опало лишће, скривене у бројним верзијама и издањима антологије српске поезијеНесебичан музеј (1989; 2000; 2002;2003; 2004; 2005; 2006;2009). Себични музеј и Опало лишћепубликоване су као Веб издања у оквиру Сазвежђа З, на истоименим блоговима. Себични музеј је, по свему судећи, једна од најстрожијих познатих натологија српске поезије до данас и представља избор поезије из опуса 17 српских песника. Опало лишће доноси избор из опуса око 250 српских песника, који су објављивали током 20 века – то је безмало један прави лексикон или Мала енциклопедија српске поезије 20. века. Адресе ових антологија српске поезије 20. века гласе https://1983z.wordpress.com/2011/08/07/%D0%B4%D0%B2%D0%B5-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5-20-%D0%B2%D0%B5/
ЛеЗ 0005788 „Последњи краљев мајор“/ Славица Ков.. – Мој прадеда или како стоји у аутобиографској књизи „{Последњи краљев мајор“, аутора Десимира Миленовица..за време Крадјордјевицеве династије. Отудјен од породице, прозивео је тузан зивот у изгнанатсву тј, Венецуели. Мада за зивота постаје индустријалац, поцевси од пецења цевапа стигао до власника фабрика наместаја, али без повратне карте за насу земљу.Инаце зет др Радомира Казимировица, да сада не говорим о знацају Казимировица за насу историју. Деда Боза из постене фамилије Цокиц бива само игра судбине као сто се и десава људима који се превисе приблизе ватри.
Ух, прица је дуга…и тузна на неки нацин. Зивео је одвојено од фамилије која се преселила у Јабуковац код Казимировица након његовог заробљавања, као мајора у логору у Оснабрику. Из логора их покрецу Немци, јер су надирали црвеноармејци ка Берлину. У опстем хаосу бомбардовања и грувања топова поциње пустоловина сваког заробљеника понаособ. Он је презивео тако сто се склонио и преноцио у једној бари, април месец, лед и снег https://1983z.wordpress.com/2012/03/14/poslednji-kraljev-major-slavica-kov/
ЛеЗ 0005789 Радивој Шајтинац (одломак из награђене приче) https://1983z.wordpress.com/2012/05/07/%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE-%D0%B7%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9B%D0%B5-%D1%88%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86/
ЛеЗ 0005790 ФАТАМОРГАНА ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ / Белатукадруз. – Из рукописа новог романа. – Из мочвара се јавио, као лабудови црни, пакао Историје, из
дана који су мрачни и не говоре ништа, окружен влажним песком,
живим песком векова и увреда. Они који праве историју не изгледају
као људи, они су чудовишта.Они су у злу и обмани а не у добру и
истини, па су супротност мудрости и уму; њихов је живот за живота
духовна смрт.
Историја земаљска не гледа према Господу као Сунцу или
Месецу, већ на супротну страну од Господа, према густим тминама
које су тамо уместо земаљског Сунца окренуте према нечему мрачном
што је тамо уместо земаљског Месеца.
Историја никога није опаметила.
Човек је живео по тварном и земаљском, не схватајући да
жели истинито и добро…Зато се ругао са духовним и небеским,
запостављајући га.
Потиснувши оно унутарње и духовно. Не знајући да је на оку
анђела који не гледа на то што човек чини телом него на вољу из које
делује…
Болести имају своје тајанствено порекло… Анђели знају… Зар
снага мајстора историје не долази из безбројних пораза нејаких? Да.
Из пречица, и попречног ћутања нејаких створења чија је
судбина препуштена незајажљивим апетитима кланица и месождера! https://1983z.wordpress.com/2012/06/12/%D1%84%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%B7%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4/
ЛеЗ 0005791 Леп успех пожаревачког позоришта у Русији. – ПОЖАРЕВАЦ – Позориште „Миливоје Живановић“ из Пожаревца вратило се са петодневног гостовања у Русији, где су чланови ансамбла извели представу „Позив на погубљење“ Александра Червинског. Александар Лукић, директор Центра за културу, каже да су после представа глумци испраћени овацијама. – Руси су мислили да се ради о професионалном позоришту из Пожаревца, а када су чули да је реч о аматерима, уследио је урнебесан аплауз. Невероватно је колико је на позорницу донето цвећа, и то је за наше прилике несхватљиво – истиче Лукић. https://1983z.wordpress.com/2012/06/14/%D0%BB%D0%B5%D0%BF-%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%B5%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%83-%D1%80%D1%83/
ЛеЗ 0005792 Цинцарин Тома Енаке, један од најпознатијих филмских и позоришних редитеља из Румуније, глумац, продуцент, песник, преводилац, и један од најизразитијих представника цинцарских стваралаца. – ГОСТ Београда ових дана је Тома Енаке, један од најпознатијих филмских и позоришних редитеља из Румуније, глумац, продуцент, песник, преводилац, и један од најизразитијих представника цинцарских стваралаца.
Нашој публици Енаке се представио режијом првог филма на цинцарском језику, који је у петак, 29. јануара, приказан у Музеју југословенске кинотеке. Реч је о документарцу „Цинцари: Од славних Манакија до ‘Нисам славан, али…'“. Он је режирао и написао сценарио и за први уметнички играни филм на цинцарском језику „Нисам славан, али сам Арман (Цинцар)“, који му је донео награде на светским фестивалима посвећеним филмским остварењима на мањинским језицима. Овај филм био је приказан 23. маја 2014. у Југословенској кинотеци поводом Националног дана Цинцара, али он тада није био присутан. Енаке је сада стигао у Београд на позив српско-цинцарског друштва „Луњина“, а документарац који смо видели позван је и на овогодишњи фестивал у Венецији, где ће бити приказан у оквиру програма „Недеља филма“.
– Данас не постоји статистика готово ни у једној држави, осим у Македонији, колико има Цинцара у свету, јер Цинцарима није ни дата могућност да се национално изјасне. Они који, рецимо, живе у Грчкој подводе се под грчку националност, они у Мађараској постају Мађари, и тако редом. Многе нове генерације Цинцара које пристижу не знају ни своје порекло, ни свој језик, а поготову се мало зна о савременом стваралаштву на цинцарском језику, нарочито у области филма, позоришта и књижевности – каже Енаке http://mynevadress.blogspot.rs/2016/01/blog-post_31.html
- ЛеЗ 0005793 АНЂУЈКА
- немогућа трилогија (одломак)
- 1
- SEPTEM SERMONES AD MORTUOS
- (Изводи из Седам проповеди мртвима што их записа Василид у Александрији, граду у коме Исток дотицаше Запад )
- “Прва проповед
- Мртви се вратише из Јерусалима, где не нађоше оно за чим су трагали. Преклињаху ме да их пустим унутра како би чули моју реч, те ја започех поуку.
- Почујте: од ништавила почињем. Ништавило је исто што и пуноћа. У односу на бескрај, пуно не значи ништа више од празног. Ништавило је истовремено и празно и пуно. А опет, могло би се о ништавилу и све друго рећи, као, на пример, да је бело и црно или пак, да оно то није или да јесте. Оно што је бескрајно и вечно нема никаква својства зато што има сва својства.
- То ништавило или пуноћу називамо ПЛИРОМА. Како вечно и бескрајно не поседују никаква својства, тиме престају и мишљење и биће. У томе нема бића, јер би се оно тада разликовало од плироме и имало својства по којима би се идвајало као нешто засебно од плироме.
У плироми је ништа и све. Потпуно је бескорисно размишљати о плироми, јер би то довело до самоуништења. https://1983z.wordpress.com/%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD/septem-sermones-ad-mortuos-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/
ЛеЗ 0005794 Знак препознавања.ЗАВЕТИНЕ – Отпремљено је 25.02.2012. – ТРУБЕ. ХАРМОНИКЕ
(Остаци рукописа, који украдоше кошмари…) …Само Цигани умеју да нађу место у срцу, па да све одједном пукне ко кристална чаша! Волим Цигане трубаче, али и Влахе гајдаше и бандаше, јер су они мајстори, и могу да нас саставе, да саставе све те крхотине у нама! Шта Кустурица тражи по планинама Западне Србије? Шта ја тражим по планинама и манастирима српским? Живот, незабораван, вечан, усијан као гвожђе, као музика трубача? – Живот ти се само једном деси, кажу цигани трубачи. – Ви Срби почели некуд да журите. Никад не стигнеш кад некуд појуриш. Стани, бре, стани, Ибар водо! Куда журиш? Трубе неће да побегну…
(Одломак из часописа – ТРЕЋА СРБИЈА, 1- 3 / 2002.стр. 5 – 10) http://httpvrg.blogspot.rs/2016/01/blog-post.html
ЛеЗ 0005795 Мансарда „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“. Књижевне награде „Заветина“. – http://httpvrg.blogspot.rs/2016/01/blog-post_31.html
ЛеЗ 0005796 Србијом уздуж и попреко. – Објављено је 12.02.2015.
трагом мите ракића и поднебља погодног за оснивање музеја заветина. србијом уздуж и попреко http://httpvrg.blogspot.rs/2016/01/blog-post_33.html
ЛеЗ 0005797 Песма о смрти. – Омаж Анрију Мишоу. Српске планине.Радан.
Мала црквица на ивањском гробљу. 24. јун 2012. http://httpvrg.blogspot.rs/2016/01/pesma-o-smrti.html
ЛеЗ 0005798 Из „ПСЕЋЕГ ЖИВОТА“ Анрија Мишоа. – Објављено је 29.06.2012. Посвећено сећању на А. Мишоа. Српске планине. Радан. 25. јун 2012. http://httpvrg.blogspot.rs/2016/01/iz-pseceg-zivota-anrija-misoa.html
ЛеЗ 0005799 МЕСЕЧИНА ПО БЕЛАТУКАДРУЗУ. – Отпремљено је 21.02.2012.
Филм посвећен поезији Белатукадруза /алиас М. Лукића, 1950 –
Сниматељ Ив. Лукић.
Продуцент Др Димитрије Лукић http://httpvrg.blogspot.rs/2016/01/blog-post_96.html
ЛеЗ 0005800 НИСКА СТРЕЈА, ВИСОК ЂУВЕГИЈА… – Објављено је 08.10.2012.
Разговор са песником Белатукадрузом (1)
Крајем августа 2012. изашла је из штампе у издању пожаревачке „Едиције БРАНИЧЕВО“ нова књига песника БЕЛАТУКАДРУЗА „Мoara parasita“ („Пуста воденица“). Тим поводом је Иван ШИШМАН, аутор једне од првих библиографских књига о богатом опусу Белатукадруза, замолио аутора да каже нешто о најновијијој књизи и можда прочита једну песму по свом избору…
- септембар 2012 http://httpvrg.blogspot.rs/2016/01/blog-post_75.html
ЛеЗ 0009507