(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)
ЛеЗ 0005401 ПРОЗЕ. Кратке прозе. – ПОСЛЕ СВЕГА / Мирослав Тодоровић . http://mynevadress.blogspot.rs/p/blog-page_5.html
ЛеЗ 0005402 ПРОЗЕ. Кратке прозе. – ЧЕТВРТА КАФА СА КЊАЗОМ / Слободан Максимовић http://mynevadress.blogspot.rs/p/blog-page_5.html
ЛеЗ 0005403 ПОЕЗИЈА. – Бела Тукадруз БЕСЕДЕ У СЛАВУ ДАРОДАВЦА ДАР. – Јавио ми се Бог Позвао ме је усред сна .Послао ми је Јаја из којих ће се испилити Нови живот, светови. http://mynevadress.blogspot.rs/p/blog-page_73.html
ЛеЗ 0005404 ЈЕВАНЂЕЉЕ УМЕТНИКА. – УСПОН У ЕМПИРЕЈ / Бела Тукадруз
Могу ли се помоћу кнеза демонског изгонити демони? Питају
фарисеји. Запиткују књижевници. Народ је наш напуштен као
овце без пастира. Жетве је много, а посленика мало. Господару
жетве, изведи посленике на жетву своју http://mynevadress.blogspot.rs/p/blog-page_21.html
ЛеЗ 0005405 Есеји, огледи, записи, осврти. – Бела Тукадруз
ПОГЛЕД СА НЕРЕЗИНА
Оглед о Србовлаху, певачу
Изгледало је да ће хиљадугодишњи пљусак преплавити и ову
највишу стајну тачку, чак је и неколико капи бризнуло, тучани
облаци су се спустили на потиљке навиљака, али, наједанпут гле :
облаци су посивели и пробише их беле стреле. http://mynevadress.blogspot.rs/p/blog-page_16.html
ЛеЗ 0005406 НОНСТОП. – Мобилна књижара писаца „Заветина“ – понуда штампаних и дигиталних издања . –
http://mynevadress.blogspot.rs/p/blog-page_49.html
ЛеЗ 0005408 Снег на Лабудовом брду (Фотографије нД. Лукића) https://www.facebook.com/photo.php?fbid=944569665635876&set=pcb.944572222302287&type=3&theater
ЛеЗ 0005409 У манастиру, Мала Ремета, за који се као оснивач спомиње краљ Стефан Драгутин Немањић, који је наводно овај храм поклонио манастиру Рачи крај Дрине, данас живе само три монахиње – игуманија Рафаела (80), Ефросинија и Јована. http://mynevadress.blogspot.rs/2016/01/80.html
ЛеЗ 0005410 Зашто је пропао Теслин изум бежичног аутомобила? – Тесла је користио антену да ухвати ту бесплатну енергију и могао је да вози аутомобил сатима без допуњавања, не бринући се да ли ће остати без горива. Он је такође навео да би на овај начин могли да се покрећу и авиони и бродови. Теслин експеримент је 1931. године доказао да нам бензин уопште није потребан, а ми 80 година касније и даље користимо бензин и нафту и загађујемо околину. Наравно, потпуно је очигледно зашто ова возила никада нису заживела. Чињеница је да ни нафтне компаније ни електричне компаније нису могле да зараде од ових аутомобила. Чак ни власти нису могле да зараде од тога. http://mynevadress.blogspot.rs/2016/01/blog-post_6.html
ЛеЗ 0005411 Дыхание света / Мирослав Тодорович (С сербского Vladimir Korman). https://kamenipecatneolita.wordpress.com/2013/12/22/%D0%B4%D1%8B%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87/
ЛеЗ 0005412 Русија ће сравнити Саудијску Арабију? – …. Иранци тврде да је Путину још у јулу прошле године шеф саудијске обавештајне службе Бандар бин Султан запретио да би Русију могли да нападну терористи које финансирају вехабије из његове земље. Такође, и да би све то посебно могло да се интензивира пре ОИ. – Ми контролишемо групације на Кавказу – рекао је наводно Бандар, кога ирански медиј карактерише као саудијског шпијуна. / Град Волгоград представља главну везу Москве с јужним делом земље и градом на обали Црног мора, Сочијем, где ће 7. фебруара почети један од најважнијих догађаја за Русију у овој години https://kamenipecatneolita.wordpress.com/2014/01/15/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%9B%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D1%83-%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D1%83/
ЛеЗ 0005413 ЗАДУШНЕ БАБЕ /Александар Лукић – Критика несвакидашњих феномена и догађаја, који одударају од доброг васпитања, укуса, и културе понашања, подсећа на грбу. Истина о „вулгарним“ појавама међу Србима, има третман „лањског снега“. Незнатан је број, истинољубивих, одважних и оданих људи, спремних да се суоче са лицем и наличјем погубних последица. Незнање, сујета, „пренапумпани егоизам“, „саможиви патуљци“, „луткице и трабанти“ – неисцрпан су рудник из кога се регрутује глупост. Набеђени стручњаци, залутали појединци, групе, тужне скупине, по народном обичају „причајте уста, да не будете пуста“, стижу право из те непроварене и сирове стварности, не бирајући начин да саопште како и „слине могу бити мед“. https://kamenipecatneolita.wordpress.com/2014/02/03/%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D0%B1%D0%B5-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B/
ЛеЗ 0005414 Руси праве Теслин торањ који ће давати струју за цео свет?!
Леонид и Сергеј Плеканов из Русије прикупљају средства за финансирање пројекта којим би, како тврде, био решен глобални проблем несташице енергије. Физичари желе да реконструишу чувени Теслин торањ Варденклиф и реализују његову замисао о бежичном преносу енергије на великим раздаљинама.
Научници са московског Института за физику и технологију годинама су проучавали патенте Николе Тесле и верују да његов најамбициознији пројекат, трансконтинентални пренос енергије, може да постане стварност.
Они су преко интернета покренули акцију прикупљања 800.000 долара, колико им је неопходно да би поново изградили торањ Варденклиф. Реч је о торњу подигнутом почетком 20. века у близини Њујорка који је требало да преноси енергију преко Атлантика, али никада није довршен и срушен је 1917. Године https://kamenipecatneolita.wordpress.com/2014/07/07/rusi-prave-teslin-toranj-koji-ce-praviti-struju-za-ceo-svet/
ЛеЗ 0005415 ЛИРИКА ЖИВОТНЕ ФИЛОЗОФИЈЕ / Мирослав Тодоровић . – (Стојан Богдановић: Криво дрво; Народна библотека Његош и Уметничка академија Исток, Књажевац, 2014. ) https://kamenipecatneolita.wordpress.com/2014/09/02/%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B5-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%82/
ЛеЗ 0005416 В сеј мире славни, Мирославе / Винко Шелога. – Прочитао сам твоје текстовеСамо читаоце нико не помиње, Сетва плаката, Узалуд се истиче, Банкрот, казан, будућност,Ушће седам река… Сви говоре и о неком аспекту културе у Србији. Округло речено: какви читаоци, таква и култура, односно, каква култура такви и читаоци. Читалац би требало да је сваки грађанин, који писмено и усмено изражава своје потребе, права и обавезе. Какви су грађани читаоци, зависиће у великој мери карактер државе и живот грађана у држави. У полуписменој и неписменој држави као што је Србија не треба се чудити што је пропаст стално у изгледу https://kamenipecatneolita.wordpress.com/2014/10/18/%D0%B2-%D1%81%D0%B5%D1%98-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%88%D0%B5%D0%BB/
ЛеЗ 0005417 Љуба зна шта прича. – … Када вам Љуба Поповић каже да је у једном периоду живота, на самом почетку своје шест деценија дуге каријере, био „посвађан са бојом” у први мах мислите да се шали. Ко год је бар једном видео његове слике то би исто помислио. Али, тако је заиста било. Један од разлога те „свађе” била је немаштина. Сећа се Љуба: „Пара није било, па би нам послужитељ на академији из подрума донео велике предратне тубе, пуне црвенкастобраон боје и само сам са њом радио. Кад бих дошао до новца куповао бих мало плаве и зелене, али сам их употребљавао јако штедљиво.” Наш саговорник у Београду борави због данашње промоције књиге „Љуба”, у издању „Паидеје” и „Париског круга”, заказане за 12 сати, у Медија центру, као и изложбе слика која се отвара два сата касније у галерији „Еуроцентар” (Македонска 30). Ово дело, за које каже да је једна од најквалитетније урађених књига која се бави његовом уметношћу, а којом започињемо разговор, није класична монографија, већ публику подсећа на она Љубина дела која се налазе у Србији, у приватном власништву колекционара https://kamenipecatneolita.wordpress.com/2014/10/22/%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0-%D0%B7%D0%BD%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0/
ЛеЗ 0005418 Превредновање. – (Крај огледа о роману Ујкин дом Мирослава Лукића / Миодраг Мркић) . – РЕЗИМЕ / … Аветињска метафизика Ујкиног дома део је демонизма модерног романа, како би рекао већ цитирани професор Солар. Лукићев роман, опет, да се послужмо Лукачевим размишљањем, припада коначном облику романа као романа; демонизам или фантазмагорија овом књижевном делу служи као унутарњи обликовни момент стварања. Ујкин дом се бави многим стварима, између осталих : љубављу, смрћу, трагедијом, апсурдом, историјом и судбином. И као и сви модерни романи, они понајбољи, и овај модерни роман – да се послужимо Соларовим речима, „као да живи од властитог недостатка: из непрестаног напора да се точно, строго одређено и егзактно искаже изрециво расте у њему слутња да је неизрециво само не – изрециво једног изрицања. Љубав, смрт или умјетност остају његовој анализи загонетка, али баш због своје доследности закључивања он не може негирати њихово постојање и њихову свеобухватност која се опре једностраној усмјерености „рефлекторске технике“ , као што се природа „буни“ ако се према њој једнострано односимо искључиво као према предмету искориштавања“ (стр. 301). https://kamenipecatneolita.wordpress.com/%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%87%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/
ЛеЗ 0005419 Зона преливања. – ФРАГМЕНТИ ИЗ ПОСМРТНО ПБЈАВЉЕНИХ БЕЛЕШКИ Л. ШЕЈКЕ Ако је циљ био Замак, преко Ђубришта је било најкраће до њега. Али све то није било тако једноставно. Ми живимо у свету привида, илузорности, и никад се не зна ни почетак, ни да ли је достигнут врхунац, ни то да је осећај кретања једна заблуда, да се можда стоји у месту или окреће у круг или се иде по земљишту толико познатом, да је већ постало досадно. И тако, десило се, на пример, уместо да пођем најкраћим путем, пођох заобилазним или, чак, дуго покушавах да прођем са оне стране где пролаза уопште није било. А сад ми је јасан разлог да из Града допрем до Замка. Јер, прво, све је то захтевало корените метаморфозе и жртве ; друго, Град је био од Замка одвојен Провалијом, тако да нико у Граду није знао за Замак, па и ја сам могао само да наслуђујем његово постојање. / Улазећи, дакле, у Ђубриште, могао сам без задржавања да пођем у правцу Замка, али, као што рекох, ја сам једва знао за његово постојање и, с друге стране, хтео сам да испитам све могућности, све пролазе, а још више, све ћорсокаке око великог пространства, које зовем Ђубриште https://kamenipecatneolita.wordpress.com/%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/
ЛеЗ 0005420 Мртви сте мртви / Радивој Шајтинац. – https://kamenipecatneolita.wordpress.com/%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/mrtvi-ste-mrtvi-radivoj-sajtinac/
ЛеЗ 0005421 „U dolini zidova“ , knjiga A. Lukića na engleskom . – (Poslednje poglavlje poeme U dolini zidova)
________________ The Speech on the Field of the Mars
How far did I come? You are given only one chance to learn how the
stones speak.
He was given the chance to believe and to follow his teaching. To know how
to fall out of the nest like a featherless young bird. That kind of the idler only knows
how to narrate.
Scram! Archaeology, oh, unknown! Gloomy history. Autumn smudgier
than the water colors. It threats. Man is walking all over the world
bringing his shadow with him. Taught to narrate. He had let it screech
like an aged bone. It looks like a rooster good for the soup. It is repeating
the experiences we gave up on. It is sputtering like stones, showing the
wounds and the teeth that caused the wounds. I had years to reconcile the
extremes that contradicted like the knife with two blades.
What now? War is over. https://kamenipecatneolita.wordpress.com/%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/u-dolini-zidova-knjiga-a-lukica-na-engleskom/
ЛеЗ 0005422 (РУСАЉ) Уочи Празника Духова Свако има своју причу у којој прећуткује понешто. – А ви, Духови, што доносите загонетне снове и привиђења (крв,
убиства, масакре; ратнике на гранама високих топола и голубове
гриваше, рајске вртове…), ливаде, крила авиона сломљена, рибњаке
пуне лиснатих рибица, лепе младе жене, и жене у позним годинама
– бркате (иако не старије од педесет и четири лета), сусрет
поклисара на границама међа старога имања, старога гробља,
поседа закоровљеног, узбуне око и испред гарнизона, окршај краљева
и окршај краљица –
хоћете ли нам се опет јавити и рећи једноставнијим
речима патријархалних пророка одгонетку снова ужасних? https://kamenipecatneolita.wordpress.com/%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE/%D1%83%D0%BE%D1%87%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%83-%D0%BF/
ЛеЗ 0005423 (РУСАЉ) СЛУТЊЕ И СНОВЕ су нам послали богови.- СЛУТЊЕ И СНОВЕ су нам послали богови, Дионис и можда
Силен, и још их шаљу по морским плимама, по облацима у сутон, по
Месецу боје стипсе, по стегнима жена, по колонама мрава, по
разваљеним таваницама магаза, пастирских станова, цркава, по
таласима мирисних липа, по лавежима луталица у ноћи, по ноћи самој,
по спрудовима заборављеним, по кладенцима у урвинама карпатским,
по бујним копривама израслих из темеља пастирских станова, по хуку
реке.
По јатима врана што у сутон слећу на шуме око насеља, по
оскоруши коју је засадио онај чију смрт предвидех пре чеврт и више
века, по пуноглавцима у локвама по изрованим и напуштеним путевима,
по пучини која титра изнад пучине ишчезлог мора, по мирису лишћа
цера, по жубору потока између букава, по папрати, по гуштерима на
каменим степеништима опустелих колиба боје длаке алпске козе https://kamenipecatneolita.wordpress.com/%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE/%D1%81%D0%BB%D1%83%D1%82%D1%9A%D0%B5-%D0%B8-%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D1%81%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8/
ЛеЗ 0005424 Сви спавају, осим нас, Месече . – Двориште је – небо,
небо је – двориште.
Фатаморгане
у јатима долећу,
као шишмиши
у највећу пећинску дворану,
после четрдесете.
И ПРИВИЂЕЊА –
замешена од удова
прелепих девица
обавијених
прозирним веловима,
и мрака
који се згушњава –
надолазе, надолазе
као тесто у наћвама https://kamenipecatneolita.wordpress.com/%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE/%D1%81%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BC-%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%87%D0%B5/
ЛеЗ 0005425 КРАЉИЦЕ И КРАЉЕВИ. – ЕЛЕЧКИЊЕ Барјачкиње!
Елечкиње Барјачкиње!
Кога ћете? Кога ћете?
Тако вичу у заранке
бујна папрат, младе букве,
дивље перунике, брезе:
Елечкиње Барјачкиње!
Елечкиње Барјачкиње!
Кога ћете? Кога ћете?
Глициније врх веранде,
прозори Дане Банкерске!
Шимшир, шебој и калопер,
златан, дивљи љиљан,
звездан, шумски граор,
граор ливадски жути!
Жалосна се врба нагла
изнад јаза, изнад вира,
као јутром летња магла.
Уплив слива мешавине
јоргована, жалузина,
блескова спрудова,
скакаваца боје шљунка,
музике и игре Влаха,
Цигана и Срба, песме,
заранака, божурова,
павинца и белог слеза,
сазревања у тишини
целине и оскоруша,
убрзава узбуђење:
Елечкиње Барјачкиње!
Кога ћете? Кога ћете?
Двор лепо саграђен
од цигле црвене, а
покривен шиндром –
шиндром тропориндом! https://kamenipecatneolita.wordpress.com/%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE/%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8/
ЛеЗ 0005426 ЗМИЈСКО КОЛО. КАД ЦВЕТАЈУ РУЖЕ. – Сви су овде сумњиви и зато су подвргнути темељној провери
Духова, не анђела..
Сад цветају руже, али и перфидност: Бога су овде разапели –
Лажна наука, Муж и жена, Лицемерје што се обукло у хаљине
искрености, Страх и Т(ер)ор, Мафијаши што бране мафијаше
реториком демократије, Демократе што освајају и шире слободу
Крвљу, Огњем и Пепелом.
Све сам наслутио, све предосетио, у врту расцветаном од
ружа… Силвија Плат је правила песме од рецепата и пепела. Мој
млађи син покушава да удахне пену проврелог млека најранијих
успомена… https://kamenipecatneolita.wordpress.com/%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE/%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE-%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5/
ЛеЗ 0005427 ЗАГОНЕТНО ПРОЛЕЋЕ АPPASSIONATA. – Или грми, ил’ се земља тресе, ил’ динамит разара брегове?
Помрчина је гушћа од пекмеза, Београд је црњи од гаврана. Свима је
на уму кошмар и Ноћ што личи на Пакао и блесак огња. Јер је Ноћ.
Бршљан подрхтава и обавија се око стабла исисавајући му сокове.
Бршљану су пуна уста слободе, иако никада није сазнао
слободу.
Сад треба да говори Семе, онај што се умирући поново рађа.
Говори, багреме, расцветани, посечени. И ви што вапите да се
заустави велико зло, а завршавате код судија за прекршаје…
Гукни, страво, што си ушла у све, у кости.
У коштану срж и у мирис пољског цвећа.
Треба да говоре мајке – на њих је дошао ред. Не странке,
потпароли странака и вође, команданти. Не цензура, неубедљива.
Говорите ви, мајке, што сте послале насмешену своју децу, синове
неожењене, а враћају вам крваве масакриране лешеве
ЛеЗ 0005428 ЖАБУ сањати у бистрој води језера подрумског … https://kamenipecatneolita.wordpress.com/%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE/%D0%B6%D0%B0%D0%B1%D1%83-%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D1%83-%D0%B1%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%98-%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%80/
ЛеЗ 0005429 Апокалипса. Пет сведочанстава. – 1
Путеви до Дубоког Потока су пусти, нико не иде њима; нема
девојака ни пастира за лек, само жабе и пуноглавци у локвама и по
нека змија притајена у жбуњу крај пута, копља калабука и врпце павити
што су повезале багремове најчешће.
Тешко сагрешише око Дубоког Потока, зато што посташе као
нечиста жена, што пружи уточиште својим упропаститељима.
Сви који ту живљаше и поштоваху сваки пањ, кладенац, тор,
капију, међе и извор живи, моје обале и вирове, мој ток и ракове,
поток, купине и лешће – презиру Дубоки Поток, јер видеше
привлачност плићака лакшег живота; а ја уместо да жуборим звонко
радије уздишем и помишљам да потечем узводно…
Одселише се и ишчезоше у туђини; ако је који потомак и
претекао, не налази мира у свету.
Погледај, Господе, муку Дубоког Потока, јер се непријатељ
понео. Непријатељ је посегнуо руком на све драге ствари, и задовољно
гледа, као гурман после обилног обеда, како се остатак народа
приклања лажним светињама и празним речима https://kamenipecatneolita.wordpress.com/%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE/%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%82-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0/
ЛеЗ 0005430 Анђели све виде и разумеју, анђели све памте. – Анђели су ме водили кроз сан,
кроз зеленило, сјај и расцветана
кромпиришта.
Анђели ће ме одвести преко међа,
на крај света.
Анђели су ме повели на оне ливаде
на планини. Анђели говоре погледом,
удахом, уздахом, меланхолијом.
Анђели говоре кратко, а кажу много.
Анђели су ишли стазом зараслом травом
кроз багремар на брегу, ћутке, с душама
дечице прерано умрле, непознате…
Светлост је порука анђела.
Њихово ћутање ми је блиско.
Покушавам да разумем њихово стање.
Анђели говоре покретима, ходом
Деца су ми се смејала у сну, из багремара.
Не и непознати анђео…
Они су силазили у оно небо у мени
и нестали су без речи напуштеном стазом
на истоку… https://kamenipecatneolita.wordpress.com/%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE/%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5-%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%98%D1%83-%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D0%BF/
ЛеЗ 0005431 (РУСАЉ) Alea iacta est. – Прррррррррррррр!Оглашавају се сушњаче ( врста жаба). Стари су
знали да се у ово време сеју вргови и тикве.
Водили су рачуна с ким сеју. Сејали су са својима, анђеле.
Тишина је дубља од свега. На тренутак мрачни вир тишине поново
усталаса сушњача – тако се зове – пррррр!
Речима се не може изразити ништа, ужас, осећање; разговор
се брзо заплиће, као пиле у кучине… Инсект лети према плафону;
шушти крилцима. И слеђе на полицу с књигама, које је неко последњи
пут читао пре…много година. Снови су казна. Слутње су нејасне. У
сновима ће се можда одвезати Гордијев чвор, али касно и
нејасно…Неће схватити. Многи неће схватити… https://kamenipecatneolita.wordpress.com/%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE/alea-iacta-est/
ЛеЗ 0005433 (БАДЊАК) Према предању, то је дрво које су пастири донели у витлејемску пећину и наложили га како би угрејали Богомајку и Христа. Истовремено, бадњак представља и самог Христа, па се зато често каже да ово младо, за Србе свето дрво, док разбуктава ватру на огњишту, јарким пламеном осветљава не само наш дом, већ и најмрачније делове људске душе, доносећи благодет хришћанског мира и љубави – http://velikazavetina.blogspot.rs/2016/01/blog-post.html
ЛеЗ 0005434 Тридесетогодишњица ЗАВЕТИНА! – Ове – 2013. године биће тачно тридесет пуних година како постоје београдске Заветине.
За тих тридесет година Заветине су штампале на стотине књига и часописа, и на хиљаде електронских прилога савремених писаца, или пак оних мртвих песника, који су смрћу ушли у бесмртно Друштво песника свих векова.
Да би опстале, Заветине нису просјачиле, него су организовале својеврсну књижевну мобу како би сачувале слободно и независно острво писаца, који се никад нису додворавали ма којим властима. Из тога проистиче, да Заветине нису добијале никакву помоћ од државе за све време свог постојања, што се показало као добро и као начин жилавог трајања и опстанка. https://krmikovac.wordpress.com/2012/07/10/zdravo-svete/
ЛеЗ 0005435 Новогодишње акције, снижење цена књига и часописа. – Широк избор дигиталних издања https://krmikovac.wordpress.com/2015/12/03/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B5-%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3/
ЛеЗ 0005436 СРБИЈА У ДУБОКИМ ВОДАМА – нова књига Зорана М. Мандића
ЛеЗ 0005437 Коме смета „Књижара писаца“?
ЛеЗ 0005438 Завршница …- ПОД више него симболичним насловом „Такозвани мртви“, последњу тестаментарну збирку стихова великог српског песника Миодрага Павловића (1928-2014) представила је јуче издавачка кућа „Танеси“, заједно са још два наслова: „Минуо светом“ – изабраним песмама Бранка Миљковића поводом 80-годишњице од његовог рођења и књигом прича „Бог их погледао“ Саше Хаџи-Танчића (1948-2014), који је и приредио поменуте две књиге пре него што је минуо светом. https://krmikovac.wordpress.com/2014/09/24/zavrsnica/
ЛеЗ 0005439 „Просвета”: Трагом великог Геце Кона
Публиковано 2. јул 2014. – … Аутор књиге о Геци Кону, Веља Старчевић подсетио је да је овај књижар и издавач 1901. основао прву књижару, три године касније објавио први рекламни оглас и у том погледу био визионар, а 1925. основао Удружење издавача књижара Краљевине СХС чији је био први председник. Девет година касније покренуо је акционарско друштво и успевао да објави свакога дана једну књигу и то из пера најзначајнијих домаћих и страних писаца… – Из Коментара: – Видећемо шта ће бити. И пут у пакао је поплочан добрим намерама. У овој земљи постоје тзв. „мали издавачи“, и тзв. „велики“ – никоме није јасно по чему су велики, осим да су подупрти капиталом који ко зна од куда је и како дошао. Држава Србија би требало да се уразуми и да престане да помаже – ма ког издавача. Ко мисли да може тај посао да ради, нека га ради без помоћи државе, без директне помоћи
https://krmikovac.wordpress.com/2014/07/02/prosveta-tragom-velikog-gece-kona/
ЛеЗ 0005440 ПИСАЊЕ КАО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВРЕМЕ / Мирослав Тодоровић
Публиковано 21. јул 2014. Мирослав Тодоровић разговара са Добрилом Ненадићем (Фото Петкана Ненадић) Шта сте све морали да жртвујете да ваше дело о свом руху и круху преточите у други језик?
Ако мислите на превод Доротеја на енглески, то ни у ком случају не видим као било какво одрицање него просто као улагање, као инвестицију, као пословни потез …. https://krmikovac.wordpress.com/2014/07/21/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B7-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB/
ЛеЗ 0005441 СВРЗИСЛОВО / Иван Шишман Публиковано 1. септембар 2012. – РРРРРРРРРРРРРРРРРРРР!
*
24. марта 1999. године, допутовали смо из Београда, неготинским аутобусом : отац, мој брат и ја; увече.Ноћу су бомбардовали градове. И села. Па и Раковицу, где смо становали. После неколико дана, почео је велики ратни школски распуст на неодређено време. Ми смо спавали у тзв. Новој кући, а Деда и Баба у Магази, испред које је Шупа са луковима, испод које има ластавичјих гнезда. Још док сам био мали, направиле су гнезда под гредама, као осе осињак…Два гнезда. Од блата. Изнутра су била постављена ластавичјим ибришимом. Од нечег свиленог и топлог су били, лети, и птићи црвеножутих кљунића, који су увек зевали….. https://krmikovac.wordpress.com/2012/09/01/%D1%81%D0%B2%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D1%88%D0%B8%D1%88%D0%BC%D0%B0%D0%BD/
ЛеЗ 0005442 Јуче стигли пакети са првим одштампаним примерцима књиге „Псовка“
Публиковано 17. мај 2015. https://krmikovac.wordpress.com/2015/05/17/%D1%98%D1%83%D1%87%D0%B5-%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8%D0%BC-%D0%BE%D0%B4%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD/
ЛеЗ 0005443 Бекет: Поезија. – ОРЛУШИНЕ (поезија) – ГНОМА*
Прођоше године учења и распрши се
Храброст за године лутања
Светом што уљудно се склања
Пред простаклуком знања
* Стихови први пут објављени у „Тhe Dublin Magazine« ;јули-септембар 1934, у време кад Бекет одустаје од универзитетске каријере на Тринити Колеџу, јер, како сам каже, „није више могао да подноси апсурд да подучава друге ономе што ни сам није знао“ и путује по Немачкој и Италији. Отуда и ови стихови недвосмислено алудирају на Гетеовог Вилхелма Мајстера. https://krmikovac.wordpress.com/lautre-serbie-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%B1%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0/
ЛеЗ 0005444 ОРЛУШИНА / Самјуел Бекет https://krmikovac.wordpress.com/2012/07/14/%D0%BE%D1%80%D0%BB%D1%83%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%98%D1%83%D0%B5%D0%BB-%D0%B1%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D1%82/
ЛеЗ 0005445 Стваралачка иницијатива „ЗАВЕТИНА“ Публиковано 9. новембар 2012. – Сазвежђе ЗАВЕТИНА је окренуто многим другим сазвежђима, арипелазима, потконтинентима и континентама, живим планетама културе и књижевности… Одавде можете кренути на пут без краја… https://krmikovac.wordpress.com/2012/11/09/odlomak-iz-druge-precice-ratko-matic/
ЛеЗ 0005446 ЗНАМЕЊА / Слободан Бранковић
Публиковано 13. децембар 2012. . –
Тацит: Deserta faciunt et pacem appellant.
Стварали пустош и називали је миром https://krmikovac.wordpress.com/2012/12/13/%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
ЛеЗ 0005447 ЖАБАР /Ненад Грујичић. – = извор: одломци из истоимене песме Н. Грујичића,штампани у двојезичном српско македонском издању, Стр. 94, 96, 102 https://krmikovac.wordpress.com/2014/11/07/%D0%B6%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%80-%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D0%B3%D1%80%D1%83%D1%98%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B/
ЛеЗ 0005448 Две песме Александра Лукића из књиге „Оснивач подземне престонице“. – БАЈАЊА ПРОТИВ ШТЕТОЧИНА, ОД ЛОПОВА ОД ДЕОБА … https://krmikovac.wordpress.com/2014/11/17/%D0%B4%D0%B2%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D0%BE/
ЛеЗ 0005449 Портрет Беле Тукадруза у најновијем броју „УНУСА МУНДУСА“, бр. 47/ 2014. Публиковано 16. јул 2014.
ЛеЗ 0005450 Мирослав Лукић – Белатукадруз ЛАС ВИЛАЈЕТ. – ХИМЕРЕ
Говорио сам већ о химерама
на врло упрошћен начин (чини ми се).
Оне су опет ту, док размишљам
о једном воћњаку на чијем крају
беше шупље багремово стабло
пуно саћа и меда одбеглих пчела.
И о једном комаду њиве покрај пута.
О том путу насутом шљунком.
(То су све химере,
али могле би постати јава,
нешто оствариво, могуће,
трајно и битно.)
Химере су ме водиле
и још увек ме воде….
ЛеЗ 0009500