Архиве категорија: Енциклопедија ЗАВЕТИНА

Мала енциклопедија познатих

ВИШЕ од 2.000 фотографија познатих личности код нас и у свету прикупио је из различитих извора пензионер Драгослав Мирковић (73) из Крушевца. Одштампао је око 400 слика и уврстио у томове фото-енциклопедије, које ће оставити наследницима како би у сваком тренутку могли да пронађу фотографију и основне податке о славним особама.

Мирковић, по занимању машински инжењер и један од првих крушевачких информатичара, разврстао је ВИП особе по категоријама како би претрага дала што боље резултате. За сада има фотографије наших и страних глумаца, режисера, политичара, спортиста (тенисера, пливача, кошаркаша, боксера и атлетичара), научника, српских и страних писаца, музичара и новинара.

– Не само што тако по групама немате специфиране личности, већ и није, заиста, исто када гледате нешто на интернету, или листате новине и књигу – каже нам Мирковић, док показује уредно наслагане фото-албуме. – Фотографије сам почео да сакупљам пре много година, а имам их и у таблету и у галерији мобилног телефона.

Истовремено је програмер почео да пише и римоване приче о својим албумима, осврћући се на фудбал, тенис и друге теме које се непосредно тичу и његовог одрастања и живота. А од Милошевца код Велике Плане одакле је пореклом, па све до Крушевца, где данас живи, Мирковић је прешао дуг пут. После завршене Машинско-техничке школе у Смедереву, дипломирао је на Машинском факултету у Крагујевцу, а потом радио као професор информатике и најдуже у међувремену пропалом гиганту ИМК „14. октобар“.

Већ једну деценију слика, члан је уметничких удружења „Димитрије Симић“ и „Расинисијус“ и вози бицикл да остане у доброј кондицији. Колекционарство је, међутим, једини хоби којем је посвећен у континуитету, још од младости 60-их година. Тада је, почео да сакупља аутограме холивудских звезда, а успео је да сакупи слике са оригиналним потписима и поздравима глумаца из златне ере Холивуда (Роберт Мичам, Џон Вејн, Кирк Даглас, Џони Вајсмилер, Грејс Кели, Мерлин Монро, Џоан Крафорд, Ава Гарднер…).

Мала енциклопедија познатих

– Како сам страствени колекционар, урамио сам и текст објављен у „Вечерњим новостима“, управо о тој мојој „преписци“ са америчким звездама, објављен у септембру 2014. године, као и све касније прилоге и текстове на ту тему – прича нам необични инжењер, који у својим збиркама има и пар хиљада фотографија знаменитих споменика, те животиња, цркава, композиција и више од 6.000 филмова разврстаних по жанровима. – Планирам да наставим са радом на енциклопедијама личности које су свакојако утицале и на животе, нас „смртника“.

РАЧУНАР КАО ХОТЕЛ

ПАМТИ Драгослав Мирковић и необичне бројке из времена када је радио као програмер. Тако нам прича да је својевремено био задужен за рад скупог компјутера у тадашањем Рачунарском центру. Компјутер је, сведочи Мирковић, био велики као шест машина за прање веша и три велика ормана, а коштао је као хотел „Рубин“!

ЧУВА НОВЧАНИЦЕ

ДРАГОСЛАВ Мирковић радио је и за време инфлације 90-их, па је сачувао и чувене новчанице, „крцате“ од нула. У албуму има и примерке папирнатих апоена од 5.000 динара, 10.000, 500.000, пет милиона, 100 милиона, али и 500 милиона динара, па и пет милијарди и 500 милијарди динара!

= извор: НовостиНовости

Advertisements

Аух!

З АВЕТИНЕПресс ~ Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни

Одужило се «прекњижавање»  чланака и страница споменутог  Листа. Аух!

3
Слика све каже

Овај  Лист покренут почетком децембра 2008. год. , према тзв. контролној табли – на први поглед, садржи 515 чланак, 14 страница, 17 коментара,  ( на дан 2. децембар 2015, око  12: 25 ч. по средњеевропском времену).  Тридесет чланака је издвојено, препоручено, тридесет и један чланак  завршили су на отпаду.  Први чланак у овом Листу публикован је 5. децембра 2008 – Кратка историја два посвећена дрвета – значи, пре седам година!  Лист је достигао  16. 600 посета до овог часа.  У поређењу са другим листовима и локацијама «Сазвежђа Заветине»  «Златним расуденцем» (196 чланака, 17 страна; 53 коментара; 38. 023 посета ),  «Противотровом» (191 чланак;  18 стр; 23 коментара;  21. 314 посета ), «Васељенским листом» (212 чл,  42 стр.; 22 коментара; 18. 196 посета) , «Ренесансом» (152 чланка, 37 страна; 29 коментара;  42.773 посете ) и «Опалим лишћем» (271 чланак; 35 стр.; 24 коментара ; 40.240 посета ) ,  испада, да Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни има, зар не, најмању посету! Упркос  чињеници да има  највећи број објављених прилога…

У чему је ствар? У садржајима, занимљивости, разноврсности?  У недовољно разуђеној уредничкој  платформи?  У неискуству оснивача и уредника?

Одужило ми се «прекњижавање» , тј.преглед свих чланака и страница  на више месеци, јер ми је рад на тзв. Лексикону Едиције «Заветина» (некој врсти  енциклопедије «Заветина», ако то није претенциозно и рећи и написати) пружио прилику да се суочим са свим добрим и лошим странама уређивања једног електронског листа, са свим грешкама и промашајима, залетањима и  можда претераним амбицијама.  Читајући, поново, после низа година, то, што што сам публиковао, препоручивао, видео сам и другим диоптријама – публиковано. Мали део тога, што ме је нервирао при крају ове 2015. године, једноставно сам пребрисао. Исто тако, пре коју годину, по налогу једне уметнице из иностранства,  морао сам пребрисати, невољно, скоро двадесетак  чланака ( у којима су лааскаво препоручивани њени наступи и у Србији, и у свету, према информацијама које ми је сама слала о свом раду и успесима). И то је то. Било је грешака, и било је огрешења у односу  на првобитни концепт овог листа.  Кад год сам напуштао првобитну замисао и концепт листа, ја сам се, као уредник спотицао. У сваком случају,  посећеност овог листа је расла временом, споро, што је и природно, када је реч о медију који се бави уметничким стваралаштвом, безданима наше културе и књижевности, и неизбежним замкама и друштву.

Нико ми није помагао у  објављивању овог листа. Ни материјално, ни на други начин. Што значи да сам био независтан у правом смислу речи.  Нисам се бавио књижевним и културним трговинама, тврђењима пазара; покушавао сам да испомогнем – кад могу; али и да «ошинем» као уредник и књижевни критичар, кад је требало…  Према статистикама WP   З АВЕТИНЕПресс су најчитаније у САД и Србији,  не и у  земљама Европе, Јужне Америке, Африке, Азије и Аустралије. За популарност једног листа  није важан број чланака, већ нека врста сензационализма, које сам се ја чувао, чувајучи од тога и овај Лист.  Популарност по сваку цену, не,  то не!

Проблем са малим бројем посета овог листа, релативно малим,  повезана је са чињеницом, да прилози нису редовно публиковани ни препоручивани на друштвеним мрежама; публиковани,  у своје време, они су таворили у свом мраку, потисковани новим прилозима, у још дубљу таму.  Иако је међу тим прилозима, видео сам, поново их читајући,  било и оних који су актуелни и данас ( да не говорим посебно о уметничким прилозима читаве генерације  српских писаца, песника, прозаиста, есејиста, које сам публиковао), они би остали у свом мраку, да нисам дошао на идеју да направим   –  Лексикон Едиције «Заветина». – Правећи тај ЛеЗ ја сам  – природно – све публиковане прилоге гледао као грађу, другим, трећим погледом, издвајао их линком и кратким исечком из прилога, и укључивао  их у једну Бескрајну електронску књигу, која се на овој локацији званој Прототип може слободно прелиставати: то је  најчуднија станица планетарних колосека, са којом се свако, радозналци пре свега, могу запутити  на путовања која могу трајати час, дан, седмицу, месец, годину, деценије…  Завршивши  прекњижавање листа З АВЕТИНЕПресс,  тј.  стигавши до ознаке  ЛеЗ 0004568    Утук на утук . КОМЕНТАРИ СУ РЕДОВНО ДУХОВИТЈИ ОД ТЗВ. АКТУЕЛНИХ ЧЛАНАКА,  ја сам  у ствари можда савладао више од   1/3  укупне публиковане грађе, која засигурно броји преко 10.000 разних прилога (есеја, поезије, осврта, писама, сведочанстава, интервјуа, књижевних приказа, филмова, фотографија, антологија, панорама, анкета,  и других ствари).  Стране на којима се публикује «прекњижена» грађа са појединих локација «Сазвежђа ЗАВЕТИНА» означене су бројевима, у изради је 91. Страна (свака страна садржи најмање 50 линкова, са којих се може скоћити на најудаљеније делове «Сазвежђа З», где се чувају целовити прилози…)  Тако да ће локација «Прототип» временом постати и својеврсни претраживач «Сазвежђа ЗАВЕТИНА».

2.12.2015. у Београду   Б. Т.

Објављен је деветнаести том „Речника српскохрватског књижевног и народног језика”

Лексикографи стигли до „петогласника”
Објављен је деветнаести том „Речника српскохрватског књижевног и народног језика”, којим је завршена обрада речи које почињу на слово „о” и започета обрада лексике на слово „п”

SANU KROP
Речник књижевног и народног језика састављају лексикографи Института за српски језик, а објављује га САНУ (Фото Д. Јевремовић)
„Постоји само једна књига коју стварају сви Срби. Настаје увек и свуда, где се год српска реч изговара и слуша. То је најобимнија, најпотребнија и најбоља српска књига. Њени су творитељи и они који не умеју да читају. Без ње не могу ни они који је не отварају. Већина нашег света за њу није ни чула, а свако часно њене делове казује. У њој се сабирају векови, територије, књиге из свих области науке и уметности, књижевност, имена и презимена, дијалекти, наречја, акценти и значења свих врста речи. У њој су азбучним редом наговештена сведочанства о свему што Срби смишљају, записују и говоре, о свему што су тако радили у ранијим временима. У њој су основни знакови народног умећа, трајања, посебности, наслеђивања и свега што може да стане под реч идентитет, под такав заклон и сигурно место. Она извире из сваког српског гласа, а заправо је невидљив океан чије су капи изговорене речи.”
Овим речима Миро Вуксановић, дописни члан САНУ и уредник Трибине Библиотеке САНУ, отворио је скуп на којем је представљен деветнаести том „Речника српскохрватског књижевног и народног језика” (Оцат – петогласник). О последњем тому овог капиталног пројекта говорили су дописни члан САНУ Горан Петровић, проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Милорад Дешић. Речник књижевног и народног језика састављају лексикографи Института за српски језик, а објављује га САНУ.
Речник књижевног и народног језика Мирио Вуксановић назива – Великом књигом свих Срба. Настаје и расте као чиста савест. Пише се дуго и многоручно. Без престајања се обнавља и зато не може бити завршена. У њој се пописују, тумаче и одабраним примерима чине јасним реч по реч, с устаљеним изрекама које су постале, ко зна кад, незамењива помоћ мислима, говорењу и разумевању. Лексикографи кажу да ће та велика књига покупити око пет стотина хиљада речи. Аналитичари тврде да свакодневно користимо само хиљадити део.
У поетском тексту, Горан Петровић је написао: „Речници су све. Сведена историја. Распричана математика. Веома подробна, веома дугачка формула. И свежањ су трнаца и Теслина кугла. Имплозија и експлозија. Речници су спојени судови народа. Море, пучина у мензури. Еталон еталона. Боље укоричена партитура. Палета. Речи су чекићи и длета. Ножићи за дуборез. Одабрани каменчићи за мозаик и мноштво каменолома које су ваљајући векови заоблили у белутке. Речници су столетна паучина, коса везана у плетенице, навоштен конац за свеће упреден у бродску ужад… Речници су наша брвна и лучни мостови.”
Речници су, додаје Петровић, и написан и још ненаписан стих. И заборављена народна приповетка. И модеран роман у расутом стању. И укупна библиотека једног језика. И део укупне библиотеке човечанства. Они су и то човечанство које, наука каже, има орбиту, али шире гледано – честица је што космосом лута. Речници су све. Зато што никада нису довршени. А опет, увек су подухват вредан дивљења. Јер, језик је жив. Десетине хиљада је то врхунаца, заметака, благословених стања, оних радосних часака када плод оживи, болних трудова, порођаја, срцања, призивања… Речници су, као у овом случају, и оцат и петогласник. А оцат је, између осталог, анестетик. Осуђеницима, па и разапетом Христу, нуђен на сунђеру набоденом на копље, не би ли сквасио усне, уста. Дочим је петогласник богослужбена, литургијска књига.
Кад год изађе из штампе нови том Речника САНУ, истиче Рајна Драгићевић, мешају се задовољство и олакшање, јер тиме долази на место још један комадић тог сложеног мозаика који је почео да се слаже пре 127 година, дакле, још 1888. године, када је академик Стојан Новаковић рекао: „Иоле књижеван читалац знаће, како се већ са самом Академијом, са самим тако рећи њеним именом спаја мисао о обради језика, о речнику, о уздигнућу језика на виши научни и књижевни значај.” У састављање тог мозаика који расте готово од оснивања САНУ и заједно са њом преживљава добре и лоше историјске тренутке, уложено је много научне и стручне енергије генерацијâ прегалаца. И зато са радошћу и олакшањем (или бар са умањеном грижом савести и тескобом) гледамо на сваки нови том, јер је он доказ да досадашњи труд није био узалудан и да ће се до коначног циља, ипак, верујемо, стићи.
А докле се, у ствари, стигло објављивањем деветнаестог тома Речника? Деветнаестим томом завршена је обрада речи које почињу на слово О и започета обрада лексике на слово П. Обрађено је 1.530 речи на О (од оцат до ошчуро) и 9.981 одредница на слово П (од п до петогласник). Зашло се, дакле, у обраду огромне породице речи која започиње словом П. Највећи број листића, као и одредница, има слово П, што значи да ће речи на ово слово заузети највећи број томова. Претпоставља се да ће оне обухватити пет до осам томова, јер за њихову обраду постоји укупно сто шездесет пет кутија, а у свакој од њих 4.000 до 4.500 листића.
Своје излагање Рајна Драгићевић је завршила речима своје професорке Даринке Гортан Премк, активног лексикографа са најдужим стажом: „Лексикографи од заната, или боље – генерације лексикографа од заната, остваривали су овај циљ, а лексикографа је мало, и увек их је било мало. И материјалних средстава је мало, и увек их је било мало… Али лексикографија се не сме урушити.”

З. Радисављевић
објављено: 29.9.2015.

Ново чудо чудотворца

СТЕНА од кубик и по обрушила се у уторак са острошких греда повише манастира, провалила кров и терасу изнад палионице свећа и завршила поред њеног улаза, а да нико није страдао! Управо на том месту сваког дана седи старатељ који одржава палионицу, али је тог тренутка пошао на друго место и избегао сигурну смрт. Чудо се десило на исти дан када се пре две године такође изненада на троје верника обрушила камена громада и пала на плато код горњег манастира. Нико ни тада није страдао, док су их разасути парчићи стене само очешали.

Овог пута верници, старо и младо, као да су били упозорени од Светог Василија Чудотворца, нашли су се у порти манастира и сада срећни сведоче о још једном чуду у острошким врлетима.

– Овога тренутка десило се чудо Светог Василија. Паде стена у Горњем манастиру Острогу међу народ и све здраво и весело. Слава Богу и Светом Василију – објављено је на фејсбук-профилу парохије Страшевина.

То што се камење са острошких литица обрушава није нова појава, али да под огромном стеном нико не страда чудо је Светог Василија! Чудотворца слави и један младић који је пре неколико година седео у порти након крштења, када је „пукла“ стена на место са којег је коју секунду раније устао.

– Чуда Светог Василија се сваког дана дешавају, па је и ово једно од њих – каже за „Новости“ свештеник Миодраг Тодоровић, који је удостојен велике божје милости да буде поред моштију Чудотворца.
– Свети Василије нам је послао сигнал да треба да се покајемо и поправимо, ходимо његовим и божјим путевима. Чува он народ свој, али и опомиње.

Никада се још није десило да неко од верника настрада у саобраћајкама на путу од Богетића до манастира. Било је удеса, али нико није био животно угрожен. Светитељ чува своје вернике, поручују свештеници, чувари светог ћивота.

Многи верници молитвено се током целе године окупљају око острошке светиње славећи свога спаситеља и исцелитеља. Проводе дане и ноћи под ведрим небом, кишом или снегом, често се склањајућу испод сурових камених громада или у шаторима, под импровизованим тендама, навученим церадама, дочекујући нови дан.

Памте се бројна чуда острошког светитеља из времена Другог светског рата, када је једна граната из немачког брдског топа ударила у камени зид изнад Горњег манастира, разбила врата на црквици Часног крста, али, зачудо, није експлодирала, па из новијег времена када су колица са бебом слетела у провалију, распала се у комаде, док је дете остало неповређено…

ПЛАНИНАРИ

НИКШИЋКИ планинари дуго се веру по острошким стенама, „умивају“ камен, али очигледно да су киша и високе температуре „узнемирили“ стену која се одвојила од греда изнад манастира и пала на вернике

Дирер у Београду

 

ДЕЛА великог Албрехта Дирера на јесен ће се наћи пред Београђанима. Изложбу „Тријумфална поворка цара Максимилијана Првог“, Источнословачког музеја из Кошица, угостиће Музеј града Београда, у Конаку кнегиње Љубице, а свечано ће бити отворена 4. септембра.

Поставку чини 138 графичких листова, подељених у две целине. Прва је сачињена од Дирерових 20 дела и 74 прворазредне графике његових савременика. Други део представљају 44 графичка листа чувене композиције „Тријумфална поворка цара Максимилијана Првог“.

Немачки уметник Албрехт Дирер један је најбриљантнијих стваралаца ренесансе. Кустоскиња Музеја града, Данијела Ванушић, међу радовима који ће бити изложени изваја Дирерова дела „Носорог“ и „Витез, смрт и ђаво“.

– Од листова из циклуса „Апокалипса Св. Јована“, „Живот девице Марије“ и „Велика Пасија“ издваја се „Св. Михаило у борби са аждајом“ – објашњава кустоскиња. – Централно место „Тријумфалне поворке“ представљају тријумфалне кочије, као пресудан догађај за Максимилијанов живот и његову политику: венчање са ћерком Шарла Смелог, наследницом Бургундије.

Албрехт Дирер (1471-1528), познат као сликар, графичар, цртач и теоретичар, померио је границе уметности с почетка 16. века, а био је, и до данас остао, раме уз раме са Микеланђелом, Леонардом и Рафаелом, имајући кључну улогу у развоју европске графике и ренесансне уметности. Мајстор цртачког „микроскопског детаља“ Дирер је црном линијом достигао сликарски израз и својом техником уздигао графику од занатске вештине до уметничког нивоа равног сликарству. Веома самосвестан и поносан на свој рад, Дирер је своја дела потписивао монограмом АД, данас познатим симболом његове уметности.

– Као прави представници хуманизма и ренесансе, Дирер и његови савременици добро су познавали античку уметност и библијске списе, налазећи инспирацију у вечној теми људске борбе између добра и зла – сматра аутор поставке Иван Хавлице.

Изложба ће у Београду бити отворена до краја октобра, а потом се почетком новембра сели у Галерију Матице српске у Новом Саду и трајаће до краја године.

 

САВРЕМЕНИЦИ И УЧЕНИЦИ

УЗ ДЕЛА Дирера у Конаку кнегиње Љубице биће изложени и радови његових ученика и савременика. Реч је о познатим именима немачке и италијанске графике, попут Хајнриха Алдегрефера, Албрехта Алдорфера, Луке Кранаха Старијег, Маркантонија Раимондија и других.

 

Београд чека великог Дирера | Култура | Novosti.rs.

“Izgubljena plemena Ognjene zemlje”

GENOCID ZA KOJI NIKO NE ZNA Izgubljena plemena Ognjene zemlje (FOTO)

Kada je Martin Gusinde postavljen za sveštenika u Nemačkoj 1911, bio je uveren da će otputovati u Novu Gvineju kako bi radio kao misionar među egzotičnim plemenima.

Sve fotografije ističu se kao intezivno intimne i lične

Pa ipak, umesto toga, njegovi nadređeni poslali su ga u Čile da predaje u nemačkoj školi u Santjagu. Kroz nekoliko godina, Gusinde je ipak životni poziv pronašao u čileanskom Etnološkom i antropološkom muzeju, predvodeći ekspedicije u Ognjenu zemlju (Tijera del Fuego), region na krajnjem jugu Čilea i Argentine.

Njegove fotografije Selk’nam, Jamana i Kaveskar ljudi – sada prikupljene i objavljene u “Izgubljenim plemenima Ognjene zemlje” – prikazivale su način života plemena koja su bila na ivici izumiranja kada ih je on posećivao u periodu između 1918. i 1924. godine, nakon čega su i prestala da postoje.

Gusinde je prvo obišao ova mesta u decembru 1918. godine sa, kako je sam rekao, “neiscrpnim entuzijazmom” i “mladalačkim poletom” zbog susreta sa arhaičnim plemenima. Mladi Čarls Darvin, na svom čuvenom putovanju do Južne Amerike 1832. godine, bio je šokiran primitivnim načinim života domorodaca. “Čovek teško može da poveruje da su ova bića jednaka njima i stanovnici istog sveta”, napisao je Darvin.

Obred postajanja muškarca

Pa ipak, čim je stigao u svoju misiju u mesto La Sandelarija, njegove iluzije u momentu su razbijene i srušene.

Do tog trenutka, nekada brojno pleme Selk’nam (koje je imalo oko 4.000 pripadnika 1880-ih) svedeno je na jedva nekoliko stotina duša koje su živele u siromaštvu.

Pored fatalne pošasti boginja koje su desetkovale i ostale južnoameričke domoroce (a koje su im doneli evropski doseljenici), Selk’nam su devedesetih godina 19. veka bili i žrtve genocida: rimski inženjer Julijus Poper organizovao je lov na ove ljude plaćajući za njihove glave i uši kako bi oslobodio teritoriju koju su nastanjivali za rudare i farmere.

Fotografije Gasinde važan su aspekat njegovog naučnog i humanog nastojanja, a knjiga “Izgubljena plemena Ognjene zemlje” prvi je dokaz takvog napora da prikaže svoj rad sa plemenima iz sopstvenog ugla.

Upoređujući njegove zabeleške sa više od 1.200 fotografija koje je napravio tokom misije, a koje su kasnije digitalizovane od strane urednika, postalo je jasno da većina njih ne prikazuje svakodnevni život i rituale, već pre obnovu tradicije koja je već tada bila napuštena.

– Dok ovi ljudi nestaju, nestaje i njihova jedinstvenost. Najhitnija stvar sada jeste da spasemo ono što je ostalo – napisao je sveštenik.

Postoji nešto vražje nadrealno u njegovim fotografijama ceremonija inicijacije u kojima mladi muškarci iz Selk’nam plemena okruženi izmaglicom prihvataju svoje otrkivene duhove maskirajući se (zabranjeno za žene).

I Gusinde prošao inicijacije muškosti u plemena Selk’nam i Jamana

Nekoliko fotografije prikazuje gole muškarce kako bosi stoje u snegu dok su mi tela oslikana crno-belim prugama noseći pomalo jezive maske na glavama.

Slika snežnog polja sa formacijama nalik sklupčanim leševima u stvari predstavlja prolaz kroz podzemni svet i aludira na pretrpljeni genocid.

Još jedna serija fotografija prikazuje njihovo tradicionalno odevanje, streljaštvo, kolibe i rvanje. Sve fotografije ističu se kao intezivno intimne i lične i svaki pojedinac prepoznaje se imenom i prezimenom i srodstvom sa ostatkom plemena, što je Gusinde navodio u svojim opisima.

Njegovi portreti posebno otkrivaju tenziju između etnografske obuke i humanih (i umetničkih) instinkata.

Gusinde je bio jedan od prvih etnografa 20. veka koji je prekinuo praksu posmatranja sa strane, već se lično identifikovao sa društvima koja je izučavao: on je takođe prošao inicijacije muškosti u plemena Selk’nam i Jamana. Godine 1923. fotografisao je poslednji ovakav obred pre nego što je pleme desetkovano snažnim talasom malih boginja i prisiljeno na asimilaciju.

Jezik se ugasio osamdesetih godina

Poslednja osoba koja je govorila jezik Selk’nam zajednice umrla je osamdesetih godina 20. veka. Uz nju, i Herminia Vera je kao dete naučila jezik i živela je 91 godinu. Umrla je 2014. Ona je rođena iste godine kada je Gusinde fotografisao poslednji ritual.

Pa ipak, Jubert Janten, neizmerno talentovani melez lingvista nastoji da ohrabri kulturni preporod. Kada je kao tinejdžer otkrio da potiče iz ovog plemena, odlučio je da nauči jezik.

Usvajajući svoje plemensko ime Kejuk, Janten je učio jezik iz leksikona iz 1915. godine i slušajući audio-zapise antropološkinje Ane Čepman iz sedamdesetih godina. Kejuk je danas medijska zvezda u Čileu, koji piše pesme na izvornom Selk’nam jeziku i izvodi iz uz “etno-elektrilni” bend.

U skorijem intrevjuu za “Njujorker”, Kejuk objašnjava etimologiju imena svoje grupe: Reč “Selk’nam” može da znači “Svi smo isti”, ali i “mi smo odvojeni”.

Мобаров (институт) : од „моба“

Моба је давнашњи народни обичај удруживања рада и најчешћи вид међусобног помагања на селу (макар је некада то био). Понекад наиђу хитни и неодложни послови који надилазе моћи једног дома, па се онда позивају суседи у помоћ. Домаћин куће тада сазива мобу – заједнички посао уз помоћ комшија, а ако је потребно, и целог села. Рад је бесплатан и добровољан, а домаћин је обавезан да раднике што боље угости. Обично на мобу долази млађарија, која се за време рада зближава. По завршетку рада код куће домаћина, после богате вечере, моба се понекад претварала у сеоско весеље. Постојала је и моба из милосрђа, на коју се долазило без позива – у случају када треба помоћи некој сиромашној породици или када нека кућа остане без домаћина. У том случају домаћини нису имали обавезу да хране мобаре. Мобом се најчешће жање жито, сакупља се сено, коси се ливада, бере се воће, комиша се кукуруз. Вид мобе су и женска прела и посела, на којима се прело, плело и везло. А све то уз песму, причу и поуку млађима – да свако покаже оно што најбоље зна и уме. Мобе су, тако, биле свеобухватни израз живота једне сеоске заједнице.

Видети:извор: СРПСКИ КОД

прототип слободне и бескрајне енциклопедије "Заветина"

(Шк)Арт

Књижевни живот и смрт

ЗАВЕТИНЕ zigota

Лист против разних саблазни

АБИСУЗ

Тајанствено путовање Рукописа од фиока писца до Читаоца. АБИСУЗ (понор, провалија, бездан, јаз)

МЕЂУПРОСТОР

dans l'espace entre, пространство между, utrymme mellan, ruang di antara , plass i mellom , espaço entre elas, spaco en inter, Zwischenraum

РАСКОВНИК

Српске Новине >>>>>

Најважније о Белатукадрузу (алиас М. Лукићу, 1950. - )

Дошао мечки на рупу. - Портал Сазвежђе З

КОРЊАЧА

Кључ за одкључавање зарђалих...

ПРЕПЕВИ

Портал Сазвежђе З

ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА

"Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007.

ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСА

Магазин Севераца

ВРЗИНО КОЛО

Магазин ФАНИКА

КАРНЕВАЛ КРАЈ ШУМСКЕ РЕКЕ

Песме из романа Белатукадруз (М. Лукић)

ПРУГА

„железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац - Мишљеновац - Кучево - прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

САЛАШИ СЕВЕРАЦА

(1) Врата Звижда

РЕНЕСАНСА

Српска ренесанса

ПЕЛАЗГИОН

Концентрични кругови

КОЛО

Заветине. Група визионара.Пријатељи

Зона преливања

Поертал Сазвежђе З

КОМПАС

Даба Шон. Да Баш Он

ИЗМЕЂУ

SERBIAN PRESS EXPRESS : Вести из отаџбине и расејања

ПЕТАО "Заветина"

"УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА"- (рас)продаја књига и часописа, нових и старих, необјављених рукописа, планетарна, старинарница- антикварница на ваздушним пругама. Отворена нон-стоп. Возови на овој трансземаљској књижевној радњи не касне. Шта мислите: зашто?...

Златни Расуденац

Лист за антибирократску књижевност и критику

СУЗ оркестар Мике Аласа

Портал Сазвежђе З

САЛАШИ СЕВЕРАЦА (01)

Портал Сазвежђе З

Мајмунска завера

По Шкловском

%d bloggers like this: