(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)
ЛеЗ 0005901 Омер-паша је поручио српским студентима да бегови и спахије никад неће бити пријатељи Српства Иван МИЛАДИНОВИЋ | 07. фебруар 2016. 11:15 . Животна прича једног од најмлађих маршала у историји турске армије. Да ли је Црну Гору 1853. спасао турски мушир (маршал) који није могао да заборави да је Србин http://httpvrg.blogspot.rs/2016/02/blog-post_10.html
ЛеЗ 0005902 НЕСЛОГА- ПЕСНИК, академик Љубомир Симовић добитник је пете књижевне награде „Извиискра Његошева“, а име лауреата проглашено је у четвртак у Народном позоришту. http://httpvrg.blogspot.rs/2016/02/blog-post_26.html
ЛеЗ 0005903 ЛАКОМИЦА: Животе мој, горак ли си! / Објављено је 13.11.2013. –
Песме изгнаника из раја. Песме Беле Тукадруза. Снимљено у Лакомици, на салашу крај Пека, на коме је одрастао будући песник Бела Тукадруз (алиас М. Лукић – 1950 – ). Снимио Иван Лукић. Продуцент др Димитрије Лукић. http://httpvrg.blogspot.rs/2016/02/blog-post_14.html
ЛеЗ 0005904 Писмо песника и књижевног преводиоца Драгана Мраовића министру културе Ивану Тасовцу: Чему служи Министарство културе и треба ли га продати на Бајлонију или укинути? http://httpvrg.blogspot.rs/2016/02/blog-post_15.html
ЛеЗ 0005905 Carlos Santana – EUROPA (en vivo). – Објављено је 14.09.2012. SANTANA LIVE AT MONTREUX 2011 http://httpvrg.blogspot.com/2016/02/carlos-santana-europa-en-vivo.html
ЛеЗ 0005906 САМБА СВУГДЕ, ЗИКЕ НИГДЕ. – Припреме за карневал увелико су биле у току, јер смо у Рио де Жанеиру били пре две недеље. Сви су причали о самби, нико нигде није поменуо зика вирус. Мислили смо да је карневал комерцијалан и да га мештани воле.
Али не воле га. Већина нема пара за улаз од 50 долара на Самбодром. Опет – обожавају самбу. Били смо на Самбодрому са још 90.000 локалаца који су, сви као један, упијали дефиле испред себе. Држали су уснулу децу и по седам сати на раменима, чекали двочасовне паузе између наступа и углас певали, поздрављали певаче, свираче, плесаче који су дефиловали. Самба диве обучене у неколико крпица нису им пресудне. Битнија је атмосфера http://sazvezdjez.blogspot.rs/2016/02/blog-post_10.html
ЛеЗ 0005907 Пет Тибетанаца – рите. – Преко 2000 година људи са Тибета раде ових 5 вежби, које се зову „рите“ код нас познате као „5 Тибетанаца“. Веома смо срећни што су дошли и до нас да можемо да их радимо а овде можете да видите и да научите како да их радите правилно.
Ове вежбе би требало да успоре процес старења организма, да вам дају енергију, да у вама пробуде оштрину и ментални фокус, да побољшају имунитет и још да дају тонус вашем телу.
Веома је битно да ове вежбе урадите ујутро, јер почињете дан како треба и већа ће бити корист од вежби http://mynevadress.blogspot.rs/2016/02/pet-tibetanaca-rite.html
ЛеЗ 0005908 Поводом чланка „Недићу би судила и влада у Лондону“ и – коментари. – „Интонација“ листа „Политике“ је препознатљива, очекивана; међутим у коментарима читалаца, потписаних псеудонимом, или пуним именом, има, чини нам се, много више тога него у самом чланку, што је опет добро за овај дуговечни лист. Од 32 објављена коментара, пробрали смо неколико, који потврђују ово о чему говоримо.
КОМЕНТАРИ (избор) http://edicijazavetine.blogspot.rs/2016/02/blog-post_11.html
ЛеЗ 0005909 IN MEMORIAM Михаило (Станков) Лукић (17. Октобар 1925 , Мишљеновац– субота, 6. Фебруар 2016, Мишљеновац) http://zavetinesvetionik.blogspot.rs/2016/02/in-memoriam-17-1925-6-2016.html
ЛеЗ 0005910 Зашто тајна?. – ЖИВАНОВИЋ: ПОШТОВАТИ ЗАКОН О АРХИВУАДВОКАТ предлагача Недићеве рехабилитације Зоран Живановић каже да је на снази и даље Закон о Архиву Југославије, по ком су сви архивски материјали отворени после 30, односно после 50 година ако тако одреди онај ко је формирао архив, у овом случају БИА. Зато, напомиње, недостатак закона о досијеима не би требало да представља сметњу, јер је од Недићеве смрти прошло 70 година. http://avatarplusultra.blogspot.rs/2016/02/blog-post.html
ЛеЗ 0005911 Гравитациони таласи «звучни запис универзума» – ВАШИНГТОН – Међународни тим научника објавио је данас да је открио гравитационе таласе, што је огромно откриће на путу да се потпуно разуме гравитација. Гравитациони таласи су таласи у ткању простор-времена, које је Алберт Ајнштајн предвидео пре једног века.Поједини научници упоредили су овај помак са тренутком када је Галилео Галилеј узео телескоп да погледа планете. Ови таласи настају приликом деструктивних догађаја у универзуму, а астрономи су узбуђени због њих јер се тако отварају врата ка новим начинима посматрања космоса. Ово је за астрономе као када се неми филмови претворе у тонске, јер гравитациони таласи представљају звучни запис космоса. http://httpvrg.blogspot.rs/2016/02/blog-post_11.html
ЛеЗ 0005912 НИЈЕ СВЕ ПРОПАЛО / Мирослав Тодоровић. – „…Село је одбрана од кризе. Када дође до слома светских финансија и банкрота Србије, биће пресудно важно како да се прехрани становништво. Онај који живи у небодеру и купује у супермаркету изненада ће се наћи у великој невољи када не буде могао да купи храну. Зато је важно да што више грађана крене на село и да обезбеди у сопственој производњи храну. Учите како се оре, копа, дрља, сади и одгајају животиње.“
Политика млаћење празне сламе не убраја се у обнову пољопривреде. Не помаже ту полемика. Кључна реч је: МОТИКА.
Подсети ме на оно пророштво што се већма остварује: „Људи ће се разредити, у селима поготову. Имаће да пешаче један до другог, да се нађу и испричају. И воде здраве за пиће неће имати, само у планинама и брдима.
Биће се људи на изворима да на ред за воду дођу. Из градова ће људи бежати, и то у колонама, неће имати од чега живети, посла неће бити, фабрике неће радити, а дугове држави неће имати од чега намирити. Неће људи ни хлеб имати чиме да купе. А порези ће бити на све што имају.“
О томе зборе два старца у пустој Трешњевици. Знају да за све постоји време и разлози, и да ће бити боље.
И зато пишем и не бринем више што се књиге мало читају. http://velikazavetina.blogspot.rs/2016/02/blog-post.html
ЛеЗ 0005913 Не лажимо се више: ко је заиста највећа партија у Србији? – Поновно претраживање чланака, аргумената, погледа, стварности, доступне грађе… – „Имовина која је била у власништву 10 милиона људи преко ноћи је постала власништво 10 породица“, рекао је Лековић на предизборном скупу на којем је представљен економски програм СДС-а. Он је оценио да у Србији влада велики степен корупције и да се „само на јавним набавкама према званичним подацима годишње украде милијарду евра“.Када је реч о пензијама, СДС предлаже да „Телеком“ буде дат пензионом фонду на управљање, да се уради ревизија свих приватизација фирми које су прављење средствима ПИО фонда, …
Србија је институционално слаба и руинирана. То је видљиво на свим нивоима почев од општинских структура. Руинирају је партијски кадрови. Просто је невероватна чињеница да политичари у власти прихватају и постављају нестручне и неспособне људе за најближе сараднике и на најодговорнијим местима у државним институцијама. Такви кадрови, некомпетентни и неспособни су беспрекорни послушници и потрони. Нажалост са таквим кадровима Србија нема будућности
БЕЗ АЛТЕРНАТИВЕ: Иако сва истраживања показују да је у овом тренутку већински део становништва Србије против актуелне власти, на политичкој сцени нема опозиције која може да артикулише проблеме и захтеве грађана који живе све теже. То је по мишљењу Слободана Георгијева један од највећих проблема на тренутној политичкој сцени http://edicijazavetine.blogspot.rs/2016/02/blog-post_12.html
ЛеЗ 0005914 Тајанствено око. ХОРУСОВО ОКО. – Египатско око Хоруса такође је познато и под именом “Свевидеће око”. Ово је био снажан симбол заштите у старом Египту. Симбол је често коришћен у накиту од злата, сребра, лаписа и сардоникса, како би се осигурало здравље и сигурност, мудрост и просперитет особе која га носи. То је заштитна амајлија која увек чува стражу са отвореним оком и на тај начин блокира све што је негативно. Потенцијално зло обухвата лоше здравље, сиромаштво и крађу. Хорус је био бог неба, представљен у обличју светог сокола, а како је сматран вечним и неуништивим, веровало се да помаже у реинкарнацији. Такође се верује да око Хоруса представља капију између треће и четврте димензије. http://bibliotekez.blogspot.rs/p/blog-page.html
ЛеЗ 0005915 Симиновци. – Прикупљање доступне и недоступне грађе о Симиновцима. Препоручени чланци, белешке, сведочанства, фотографије, писма и друго
Ја, ево још увек чекам и не пристајем да одем. И сећам се неких другарстава. Са Бориславом Михајловићем Михизом, Мићом Поповићем, Дејаном Медаковићем. У Симиној 9а. Тамо је Михиз становао. Какви су то дани били. Михиз је био жив духом, један шиљаст петао, стално у нападу…. (Препоручени интервју са Петром Омчикусом, сликарем) http://httpvrg.blogspot.rs/p/siminovci.html
ЛеЗ 0005916 Предизборна изненађења… – ГЛУМИЦА Мира Бањац могла би да буде у врху изборне листе коју ће да предводи ДС на предстојећим ванредним парламентарним изборима – сазнају „Новости“. Према нашим информацијама, Бојан Пајтић и руководство демократа разматрају опцију да у предизборну трку укључе што више звучних имена из јавног живота, а славна глумица би могла да буде и симболични „носилац“ њихове кампање. Та идеја је тек у повоју, пошто врх ДС о свим кадровским питањима и о расподели листе кандидата тек треба да разговара са свим коалиционим партнерима, када буде познат састав њиховог тима. http://edicijazavetine.blogspot.rs/2016/02/blog-post_39.html
ЛеЗ 0005917 Старац Јосиф – Шта нас чека? – Старац Јосиф пре 10 – 15 година боравећи ван Свете Горе беседи о пророчанствима светогорских стараца о дешавањима пред крај света која се већ као увертира могу наговестити у нашој свакодневници а врло могуће већину нас и задесити у будућности а пре свега наше потомке. Бог мења Своје одлуке у стотинкама зарад нашег спасења, све зависи од нас http://krugovi.blogspot.rs/2016/02/blog-post_12.html
ЛеЗ 0005918 Циљ Свега/ (Старац Софроније Сахаров). – Није задатак монаха да трудом својих руку служи свету. То је дело мирјана. Световњак се моли повремено, а монах – стално. Благодарећи монасима са земље не престају да се уздижу молитве Господу. У томе је добробит коју свету доносе монаси, јер свет опстаје због молитве. Када ослаби молитва свет ће пропасти http://majdanbodler.blogspot.rs/2016/02/starac-sofronije-saharov.html
ЛеЗ 0005919 Александар КАБАНОВ (1968). – из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић. – Гојко Митић
Гојко Митићу, хау, и помало – страхау,
јер од свих које роди у пећи својој Дахау,
јер од свих каубоја одеских наших прерија
само ја и ти ратујемо, у четрдесет седам серија.
Стег црвенокожаца подижи руком верном:
нек трепти над синагогом као и над таверном,
нек се узвије изнад башибозука, пуком,
ал никад тебе неће играти глумац Безруков.
Смертију смерт поправ,
тек тугу смо завредели:
био је празан Лавов, ту су Манитуа распели –
на станици, и где би, на шинама и жбицама,
губе се твоје кике у народним витицама.
Гојко Митићу, овај свет је под морањем удешен:
ја прођох Чеченију, сав живот с вуцима плешем,
и заривам под сукњу жени рат који ме не уби,
тамо, где жбун је трнов и сечка месо руби.
_____________
Гојко Митић (1940) – глумац српског порекла, прославио се улогом Винетуа у немачким вестерн-продукцијама, шездесетих и седамдесетих година прошлог века
Сергеј Безруков (1973) – популарни руски глумац, народни уметник Русије, од 2001. године
ЛеЗ 0005920 Александар КИЛДИШЕВ (1964?) – + + +
У сну сам видео реку, Иртиш, или Агару.
Она ишчупа са кореном
с насипа иностраног дрво.
С грана тамне крезубе леднике
рунио је и даље носио ток.
Затим јасно угледах
како ишчупано
из хаоса успомена,
посадисмо удвоје
вишњево стабло, с надом,
да ће упролеће испловити на реку
бела флотила лати. https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BA%D0%B8%D0%BB%D0%B4%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B2-1964/
ЛеЗ 0005921 Александар ЛАЊИН (1976) – Александар Лањин родио се 1976. године у Лењинграду. Дипломирао је на Бостонском университету, по струци је математичар и ради у банкарском сектору. Стихове пише од деведесетих година прошлог века, а од 2001. објављује песме на интернету. Учесник је, и победник, неколико књижевних конкурса. Живи и ради у Франкфурту на Мајни.
Галебови
Ја корачам за ралом, за мном – клонулост, и дрхти рало,
то је – неважно, ситница туге на умору,
ми опростисмо једно другом више но што је у нама остало,
и сада нам оста, просто, да сањамо о мору. https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BB%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D0%BD-1976/
ЛеЗ 0005922 Александар ЛЕОНТЈЕВ (1970). – Из Нижњеисетска
…на безименом гробљу у Свердловску
Б. Р.
Готским вршцима борика се пење –
сво гробље стреми у небески бездан.
Темеље саме раздире корење,
али стремећи увис све до звезда.
Мање у већем тоне, не лажу ли…
Али где тежу што обгрли чар
далеког света, а не коб што трули,
наћи нам психом? Зар овде? Ту зар?
Зато ту корак беспомоћно стаде –
изван контекста замаглише очи,
док пуни глина лобањи преграде
што сву пуноту не зна да сведочи…
Садржај, узет бројком из заграде,
као на овој ознојеној плочи.
___________
У епиграфу су цитирани стихови Бориса Рижега (1974-2001)
Нижњеисетск – Рижиј је, после самоубиства, сахрањен на Нижњеисетском гробљу у Јекатеринбургу (Свердловску, како се град звао за време владавине комуниста)
Садржај узет бројком из заграде – очито, датум рођења и смрти покојног песника
ЛеЗ 0005923 Александар МЕЉНИК (1961). – * * *
Та Васељена што је у ме стала,
Великим Праском никад се не мери.
Најпре је вани тихо гребуцкала,
све док јој мама не отвори двери,
потом је мирно, без журења ушла;
прилеже, мјаук ширећи безвучни;
ја сам јој дао просто име – Душа.
Већ пола века ми смо неразлучни. https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BC%D0%B5%D1%99%D0%BD%D0%B8%D0%BA-1961/
ЛеЗ 0005924 Алексеј ЗАРАХОВИЧ (1968). – https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B5%D1%98-%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87-1968/
ЛеЗ 0005925 Алексеј ОСТУДИН (1962) . – Штампа песме од 1978. године, а у распону од 1989. до 2011. године објавио је седам песничких збирки. Налази се на челу издавача „Норма“ у Казању, ожењен је, има сина и кћи. Песник Игор Кручик сматра да Остудин “баца рукавицу читаоцу у лице“, док га критичар Никита Васиљев види као постакмеисту и метареалисту.
Канџе
Учитавши закон пустих колибица,
с пуним правом на то, у таблице неме
уносиш заразу са речи брбљивца
који је цевчицом уједен у теме.
Реалност је – безум, митови су – ништа,
кад вољена суши чарапе на плоту!
Сваливши на раме симс крај степеништа,
ред заузми, као за лифт, за Голготу! https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B5%D1%98-%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BD-1962/
ЛеЗ 0005926 Поштар Раде из села Крчмаре… – Рогозна заузима огроман простор између Косова и Рашке области и важи за најзапостављенији део Србије. Због беспућа и сиромаштва, са Рогозне се одселило чак 80 одсто становништва, а у планинској забити остали су махом онемоћали старци о којима најчешће нема ко да брине, често ни да их сахрани. Једини човек који их повремено посећује и колико год му могућности то дозвољавају помаже је Раде, поштар из Лукара, села у подножју планине. Свакодневно из Лукара преко Беланске Раде креће ка Дедилову, Грубетићу, Отесу, Јелечу, Војковићу, Врановићу, Дргочеву, Жуњевићу, Знуши… Покрива и приградско насеље Мур и још десетине расутих села и заселака у месној заједници Лукаре. Некада мора и заобилазно, преко Рибарића, па поред језера Газиводе до забитих села у врлетима планине. Из матичне поште у Краљеву добио је половну „ладу ниву“, којом не може баш до свих села, па да би уручио писмо или пензију http://majdanbodler.blogspot.rs/2016/02/blog-post.html
ЛеЗ 0005927 Списак који редовно, више пута месечно ажурира америчка Агенција за контролу стране активе (ОФАЦ), која ради у оквиру Министарства финансија, садржи око 230 имена са Балкана, највише из БиХ, Србије укључујући и Косово, и Македоније. Уз Милошевића на листи су његова супруга Мирјана Марковић, син и кћерка Марко и Марија, снаја Милица Гајић, покојни брат Борислав и његова супруга Миланка Милошевић… – http://intervjuzavetine.blogspot.rs/2016/02/230.html
ЛеЗ 0005928 Ко би рекао – због позиције у којој се нашао, свестан изазова на које не може да одговори без помоћи „православне браће” Ватикан је тражио сусрет папе и патријарха… – Хришћанство, католицизам и православље пре свега, тресе унутрашња мука у виду смањења броја следбеника (посебно се то односи на католике), свет је у глобалној прекомпозицији, руше се старе и подижу нове империје, део ислама добио је форму и израз какве никада пре нисмо видели; гледамо побуну планете Земље, која ће, настави ли се овако, довести до узгоја банана у Владивостоку и летовања на Гренланду. Више него довољно разлога да седну и погледају се у очи први човек Ватикана и патријарх православне Русије, колико год то доскора изгледало као фантастика.
Тај сусрет, како год да га представљају, иницирао је Ватикан, из сопствених интереса и циљева, разуме се. Пре неколико година (тачније, 2008) из палате са Трга Светога Петра у Риму пуштена је информација да је, први пут у историји монотеистичких религија, муслимана више него католика.
Од тада смо регистровали неколико важних догађаја и процеса који су убрзали састанак папе и руског патријарха http://zavetinemobarovinstitut.blogspot.rs/2016/02/blog-post.html
ЛеЗ 0005929 Индекс беде и коментари. – „Блумбергова” листа беде завршила је у предизборној кампањи. Чињеницу да је Србија седма на листи најјаднијих економија света опозиција, тачније Демократска странка, искористила је да прикаже како су резултати ове владе лоши. Премијер Александар Вучић, са друге стране, тврдио је да наша позиција није тако лоша као што се чини, јер је пре четири године (у време кад је Демократска странка била на власти), тај индекс био још гори. Ко је у праву и шта заправо значи овај показатељ? http://umetnostmahagonija.blogspot.rs/2016/02/blog-post.html
ЛеЗ 0005930 Ана ГОРЕНКО (1972-1999). – Песникиња и преводилац, рођена је у градићу Бељци у Молдавији. Њено право име је Ана Карпа. Псеудоним је узела по девојачком презимену Ане Ахматове. У младости је живела у Лењинграду посећујући кафе Сајгон, култно место неколико поколења руске младежи, а са седамнаест година преселила се у Израел. Живела је у наркоманским комунама. Објављивала је поезију у израелским часописима на руском језику, а умрла предозирајући се наркотицима, 1999. године, у Тел Авиву, где је и сахрањена. Преводила је на јидиш. После њене смрти, 2000. године, у Израелу су изашле две књиге, а у Москви 2003. књига изабраних песама „Празник недозрелог жита“. Реч је о поезији која шири простор самосвести, слободе, провокације. https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE-1972-1999/
ЛеЗ 0005931 Ана РУС (1981). – Ана Рус се родила 1981. године у Казању и студирала на Казањском университету, а затим на Књижевном институту Горкога у Москви. Лауреат је премије „Деби“. Живи у Казању и у Москви.
* * *
Нека је био ведар добар приде
није меркао куд сваки грош иде
нек њушком није био ружно звераст
ипак он није био моја мера
Нека је био прелеп уз то мудрац
и смешио се дирљиво изјутра
нек за бријање нашао би време
није он био никада за мене https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81-1981/
ЛеЗ 0005932 Андреј Г. ПОЉАКОВ (1968). – Андреј Генадијевич Пољаков је рођен 1968. године Завршио је филолошки факултет Симферопољског университета. Радио је као новинар, професор у Институту и гимназији, уређивао књижевне часописе.
Од почетка деведесетих је члан кримско-московске песничке групе „Полуострво“ (са Николајем Звјагинцевим, Игором Сидом, Михаилом Лаптјевом и Маријом Максимовом). Живи у Симферопољу.
* * *
Где је с почетка дело просто,
када бесмо деца земље само,
кад се љуљало борје горско,
ко знаци да се окупљамо?
Зборисмо песме, мало с лева…
И пионир крај ватре призна,
узгред, да слава јесте – плева:
неважна бива: он је изнад. https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98-%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2-1968/
ЛеЗ 0005933 Андреј ПОЉАКОВ (1959)- Стаза
Играла се валом крај кеја ко сјај,
њом у собе месец улази и плива,
сваком срцу нови почетак и крај,
чворак што пролеће – све то она бива.
Стазо… Земље немаш, чак ни потлеуше,
тек туга и некуд, још, зовућа даљ.
Сина нам у име Оца васкрснуше,
и ми потрчасмо вечно гладни: „Дај!“ https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98-%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2-1959/
ЛеЗ 0005934 Андреј ПУСТОГАРОВ (1961). – Андреј Александрович Пустогаров родио се 7. новембра 1961. године у Љвову. Завршио је Московски физичко-технички институт. Објавио је збирке песама „Диптих“ (2001, са В. Ешкиљевим), „Азија. Песме и бајке“ (2004), „Град“ (2007).
Пустогаров је, такође, истакнути преводилац са украјинског, пољског, енглеског, чешког (Шекспир, Бруно Шулц, Кундера, С. Жадан итд). Пише и есеје („Симптом Генона“, „Зашто је Хитлер започео рат и зашто се распао СССР“, „Антички извори Хамлета“, „Сува крв превода“ итд). Саставио је антологију украјинске поезије. Живи и ради у Москви.
* * *
На Шеснаестој беше група докоњака
сред трамвајског станичнога круга.
Кад на море падне магла лака
за мушкарце нема бољег друга.
Тамо на сточић без столица стављаху пиво,
доливаху и вотке за душу.
Кад подивља неко, обазриво
одмах би га хватали за гушу. https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98-%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2-1961/
ЛеЗ 0005935 Ми смо отпор – руски реп, превод на српски. У клеветању ће увек помоћи контролисани медији http://edicijazavetine.blogspot.rs/2016/02/blog-post_13.html
ЛеЗ 0005936 Заплењена већа количина таблета за потенцију. – Даљим прегледом аутомобила су испод патосница, иза возачког и сувозачког седишта, пронађене кесице са пет различитих врста таблета за потенцију. Међу њима је било готово 700 грама таблета „Стид пауер“, више од 350 грама таблета „Плант Вијагра“, више од 350 грама таблета „Тајгер кинг“ и готово 1.000 комада таблета „Кобра“ и „Порше“.Ради се највероватније о фалсификатима произведеним у Турској, намењеним немачком тржишту http://httpvrg.blogspot.rs/2016/02/blog-post_23.html
ЛеЗ 0005937 ЗЛАТО. Прикупљање грађе на тему – налажења блага, и др. Веровали или не…. Атлантида на Дунаву . Поједини људи верују да се митски град налазио негде на Дунаву, и то низводно од Ђердапске клисуре, па су ту трагали за златом. Према делима грчког филозофа Платона, у старо доба постојао је град-држава назван Атлантида. Налазила се „иза Херкулових стубова“ и била је веома моћна и богата, а на врхунцу развоја, услед природне катастрофе, нестала је с лица земље за један дан и једну ноћ. Било да је ово мит или истинита повест, Атлантида свакако представља најтраженији изгубљени град http://httpvrg.blogspot.rs/p/blog-page_13.html
ЛеЗ 0005938 Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942.Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене – Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства. . – СЛИКА дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (83), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак. – Црна легија Јуре Францетића је, према немачким подацима, поклала 6.000 Срба, искључиво цивила, а о том злочину се после рата није смело говорити – каже Ћебић. – Гледао сам групе девојака које у самртном загрљају скачу са стене у Дрину покривену њиховим дугим косама и белим кошуљама. И родитеље који држећи децу за руке идући у смрт у подивљалој реци да би избегли усташко иживљавање. Ко није скончао у Дрини, масакриран је. http://zavetineaba.blogspot.rs/2016/02/1942-72.html
ЛеЗ 0005939 Да би златне полуге из “Депоа 555” припале Карађорђевићима, они морају да наступе заједно пред судом. Тражи се да аукцијска кућа „Сотби“ утврди шта је чије. Лоцирање је могуће по жиговима на драгоценостима. – Лондон вага тајну Титовог сефа. – В. Црњански Спасојевић | 14. фебруар 2016. 09:15 | – ТРИДЕСЕТ килограма злата у полугама, грумену и праху, више од 2.600 златника, предмети од злата, брилијаната, дијаманата и бисера, укључујући круну краљице Марије, златни медаљон са њеним ликом и ликом краља Александра, као и привезак са фотографијом Романових, нумизматичка збирка, посуђе од сребра и злата, ордени Карађорђеве звезде…
Све то и даље чека у врећама, у трезору Народне банке, на београдској Славији, да се заврше судски поступци који би доказали да су њихови власници чланови династије Карађорђевић. А да би поступци били окончани, наследници краљевске породице, упркос повременим несугласицама, морају да седну, договоре се и заједнички наступе пред судом, да би се идентификовало шта је тачно коме припадало. За то је потребна помоћ неке релевантне стране аукцијске куће, попут “Сотбија” http://administracijanecistekrvi.blogspot.rs/2016/02/555.html
ЛеЗ 0005940 …Непосредно пред бомбардовање Београда, Народна банка Краљевине Југославије је код Федералних резерви у САД имала 41.666 килограма злата. – Како су златне резерве Краљевине Југославије нестале и мистериозно завршиле преко океана http://majdanbodler.blogspot.rs/2016/02/41666.html
ЛеЗ 0005941 Биљана Ећимовић започела уметнички подухват који ће поклонити манастиру Хиландару. – Мирослављево јеванђеље на чаробном везу / Д. Матовић | 14. фебруар 2016. 19:35. – Већ је извезла девет страница, а за остатак јој је, како каже, потребно још 12 година http://zavetineplusultra.blogspot.rs/2016/02/blog-post.html
ЛеЗ 0005942 Небески архипелаг Госпође Су Танасковић. – Ко је Госпођа Су Танасковић? Власник и аутор блога TRAGOVI KA SOPSTVENOSTI http://moji-tragovi.blogspot.rs/ , који је достигао посећеност 623.455 прегледа! (податак преузет са блога 15. фебруара 2015. Око 16. Часова по средњеевропском времену). Ауторка је по образовању архитекта, тј. универзитетски професор, а по вокацији песник и есејиста, естета. Верујуће биће. Живи у Београду. Родом је из Чачка.
Исто тако, Госпођа Су Танасковић има и свој ГООГЛ профил. GOOGL+ (Сузана Танасковић, 49 пратилаца, 2 круга, 7.467.043 приказа ).
Али, и тај Гоогл профил и споменути блог су, из неких необјашњивих разлога, упркос својој планетарној популарности – напуштени, чини се. Сигурно да постоји јак, лични разлог за ово напуштање, или закључавање.
Шта се то догодило пре недеље 21. Априла 2013. године, када је Госпођа Су написала на свом блогу „И ЗА КРАЈ“ стихове Angelusа Silesiusа Kerubinski putnik, VI, 263, 1675.:
„Пријатељу, сад је доста.
Ако још желиш читати,
Иди и сâм буди запис
и његов смисао.“
Овим речима је „запечатила“ свој врсни блог, – неком врстом своје загонетне поруке свима онима који су посећивали њену занимљиву интернет локацију. Ништа није избрисала, напротив. Све оно што је публиковала, препоручивала, остало је и даље доступно. Ту су у целини и ЧЕТИРИ КВАРТЕТА – Т.С.Елиота. Ту је, са десне стране, одмах испод заглавља блога, и овај запис: цитат Св. Августина:
„Ако ћутиш – ћути из љубави.
Ако говориш – говори из љубави.
Ако опомињеш – опомињи http://zavetineaba.blogspot.rs/2016/02/blog-post.html
ЛеЗ 0005943 Барбара ПОЛОНСКАЈА (1970?). – Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Барбара Полонскаја рођена је, како сама каже, „седамдесетих година“, у граду Молодечно, у Минској области. Полонскаја је псеудоним – презиме њене матере. Живи у Минску, и ради као предавач на државном университету.
* * *
Има љубави, налик на дим
Огледало гранита опиши
и црн тролист, с њим, одражен, срасто.
Од ограде струк је травин виши,
док тихи клен са гробљанском ластом https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%98%D0%B0-1970/
ЛеЗ 0005944 Борис РИЖИЈ (1974-2001). – Борис Борисович Рижиј родио се 8. септембра 1974. у Чељабинску, у породици интелектуалца. Његов отац је доктор геолошко-минералошких наука, а мати Маргерита – лекар. Године 1980. породица се преселила Свердловск (данас Јекатеринбург). У четрнаестој години дечак је почео да пише, истовремено поставши шампион Свердловска у боксу, у категорији омладинаца. Године 1991. ступио је на Сверлдовски геолошки институт и оженио се, а три година касније добио сина. Године 1997. завршио је одсек геофизике и геоекологије Уралске геолошке академије, а 2000. године магистрирао на Институту геофизике Уралског одсека Руске академије наука. Одлазио је на геоолошке експедиције (Северни Урал) и објавио 18 научних чланака о саставу земаљске коре и сеизмичности Урала и Русије. Радио је као млађи научни сарадник Института Геодезије одељења Руске академије наука, истовремено објављујући поезију. Био је учесник међународног песничког фестивала у Холандији. Написао је око 1300 песама, већина је објављена посмртно Превођен је на енглески, холандски, италијански и немачки језик. Добитник је књижевне награде “Антибукер“. Извршио је самоубиство вешањем 7. маја 2001. у Јекатеринбургу. Оставио је цедуљу на којој пише “Волео сам све. Осим будала“. https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81-%D1%80%D0%B8%D0%B6%D0%B8%D1%98-1974-2001/
ЛеЗ 0005945 Валентин Литвинов (1965)- Берлиозу
Кад те судбина смлави, слисти
осване дивни шагрин трина,
и постану међ собом исти
недеља, месец, дан, година;
Кад, те ко Воланд, осветничке
руке пред трамвај одгурају,
не противи се, пролазниче,
не комешај се, у вапају. https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2-1965/
ЛеЗ 0005946 Владимир МЈАЛИН (1961)- * * *
Врч од бундеве (ваздуха памук)
зрна расипа: грланца чекић.
Упала буба, цвет пао (на мук).
Дршћу крај лампе – лептирић неки
и липе с њим на ноћној чеки –
све вели – вечност немо се прене,
расута мана – с неба зов сељен;
све вели – између ње и мене
један је трен тек – тај трен је жељен… https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%BC%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD-1961/
ЛеЗ 0005947 Галина Булатова (1974) – Мој деда Булатов
Посвећено мом деди Петру Степановичу Булатову
Од залиха је спомен виши, ако је добро срж судбине…
Деда Булатове, ти још бдиш, и спомен твој неће да умине.
Завирујем у дно почела; скромнијег нема, а да ваља.
У орману је дуго бдела страшна ратна медаља.
И моја ствар је када воле – па и кад живот мучи.
…Директор сеоске школе речима децу учи.
Нестрог, светлије душе с тасова – и лако схватам шему
којом су с других часова кришом бежали њему https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0-1974/
ЛеЗ 0005948 Генадиј Кањевски (1965) – Аутор је песничких књига „Провинцијални латински“ (2001) и „Брајилов свет“ (2004), „Као ако би“ (2006). Лауреат Гумиљовљевог Петербуршког књижевног конкурса (2005). За себе каже: „Лењ сам и не волим пожуривање. Зато дуго нисам објављивао стихове, мада сам их писао и двадесет година. Волим степу, ваздух, коње, велике просторе и високе спратове. Очито, зато и живим на другом спрату без балкона. Омиљени књижевни јунак – Иља Иљич Обломов“. https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98-%D0%BA%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-1965/
ЛеЗ 0005949 Герман ВЛАСОВ (1966) – * * *
С августом се врелим растајем од јуче.
Његова тежина ка земљи ме вуче.
Подобно јабуци, и горче и ниже,
ја се влажној земљи приклањам све ближе.
Са тла видим: бура, и расвит у сјају,
бадемасте очи рата – не требају
креде, ни оловке, ни свеске што плану,
ни крстић у дечјем, у крвавом длану.
А тако сам хтео свуд се лако вити,
са усана живих живо млеко пити
као лептир. Али, не надам се више.
Гледајте пелене где чедо увише:
очи му склопљене, а срце под кључем.
Небом хода. Неваш пут, и не од јуче. https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2-1966/
ЛеЗ 0005950 Герман ГЕЦЕВИЧ (1961) – Варница
Заточенице, устала си,
па реци: зашто? Ради чега
варницу Богу украла си,
намагарчивши залуд њега?
Реци: шта ће ти искра проста?
Зар у простору без добити
ризика теби није доста –
са сваком твари „на ти“ бити?
Заборавићеш крађу свету,
да си имала среће сматрај.
Јер, не примети Бог ту штету:
и без варнице сја му ватра.
ЛеЗ 0009510