198

( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)  

ЛеЗ 0010301   197  ( Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)   https://surbita.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF-%D0%BA%D0%BA-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0/a/%D0%B1/%D0%B2/%D0%B3/%D0%B4/%D1%92/%D0%B5/%D0%B6/%D0%B7/%D0%B8/99-2/100-2/197-2/

ЛеЗ 0010302   Народ који не учи на својим грешкама. –   Сматрам да Срби нису изгубили 20. век, већ памет у том веку. Били су поводљиви за идејама за које се показало да су против српског националног интереса. Лакомислено су заборављали жртве поднете ради слободе народа и државе примењујући непроверене идеје које су нам доносиле штету. Српски народ олако изједначава опроштај и заборав, иако опроштај пре свега значи да не желимо да имамо мржњу према ономе који нам је нанео патњу, а заборав означава немарност према самом себи и својој прошлости. Срби су често спремни да све туђе сматрају бољим од сопственог, па своју традиционалну гостољубивост лако претварају у полтронство. Постали су лакомислен народ који не учи на својим историјским грешкама   …. https://medium.com/http-velikazavetina-blogspot-rs/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D0%BD%D0%B5-%D1%83%D1%87%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC-%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B0-887263ea2c9b#.mlwqo5lsx

ЛеЗ 0010303   НОВИБУСУР 00426 – 00428 / 2017..  –  САЗВЕЖЂА. Симболи и сигнали  – Увод.-  ЛеЗ 0010266   Истина о српској књижевности  би  била привлачнија и потпунија, када би била испричана, преко медијума / Белатукадруз. – Поводом  почетка и краја другог, нешто измењеног издања књиге „МЕТАФИЗИКА У БЕЛОМ ОДЕЛУ“, из 2000. Године.

О, колико  ствари  је остало неречено,

Старих драгоцености расутих по путу!

Одакле сада да их сакупим,

Кад су изгубљене занавек на друму!

 

Можда ме друге чекају на путу,

А живот брзо иде наниже,

И време све више се стропоштава.

 

У доба када су стари  рукописи

Били чувани у манастирима и криптама,

Монаси – писари чекали су да стигне

Хартија из арапских крајева.

 

Гребали су стари пергамент ножем

И на њему преписивали из Писма;

Нису гребали дубоко, да га не кваре,

И тако су под псалмима живеле старе мисли.

 

Душа ми је као један од ових

Чудних рукописа палимпсеста;

Бришем свеж запис и наједном излази

Други запис  сакатих и недокучивих слова.

 

О, ако успем да их одгонетнем,

Да се до старих извора попнем,

Можда ћу наћи скривене у њиховој дубини

Те ствари које нису биле речене.

Да ли има бољег и тачнијег увода у једну овакву књигу есеја и критика од стихова румунског песника  Александру Филипидеа (1900), сина познатог румунског лингвисте ( у преводу Р. Марковића)?  Сумњам. Нашао сам стихове и истину која може стојати  истовремено и на почетку и на крају ове књиге. Исти румунски песник има и песму о свом силаску у Стикс; он тамо није сишао уцвељен као Орфеј када је покушао да извуче из таме своју светлу Еуридику, ни као препредени Уликс; није користио крила вештица : већ само уже светлог трена. То исто би могао рећи и аутор ових редова о свом силаску у Стикс српске књижевности… http://bibliotekez.blogspot.rs/2017/02/00426-00428-2017.html

 

ЛеЗ 0010304   Паушалцима стижу двоструки порези. – Пореска управа, после паузе од готово две године, почела да издаје решења предузетницима и малим привредницима. Рок да подмире обавезе само 15 дана по пријему. – ПОРЕСКА управа, после паузе од готово две године, пред крај прошле почела је да доноси решења паушалцима и то за обавезе из 2015. и 2016. године. Издато их је око 75.000, али колико дугују буџету још не знају лекари, стоматолози, апотекари, ветеринари, професори, преводиоци, тумачи, инжењери, архитекте, физиотерапеути, зубни техничари, адвокати и друге сличне професионалне делатности. Тако кажу порезници, а књиговође да неопорезованих има и у другим браншама. На губитку су предузетници, али и државна каса.    https://medium.com/http-velikazavetina-blogspot-rs/%D0%BF%D0%B0%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BB%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B6%D1%83-%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8-c3e4123e099d#.qh33ssi1a

 

ЛеЗ 0010305   Србија је очувана у Kупинику /   Борис Субашић | 15. март 2015. 11:30 | –  Последњу Српску средњовековну престоницу у мочвари крај Купинова нико не истражује. После пада Смедерева, овде је 70 година био стуб европске одбране од Османлија.  НИ на земљи, ни у води, на острвцету на почетку Обедске баре још увек стоје остаци Купиника, тврђаве и престонице последњих српских деспота. Са обале средњовековног цивилног подграђа, данашњег живописног сремског села Купинова, кратком пловидбом чамцем између потопљеног дрвећа стиже се до зарушених моћних кула и зидина које скрива висока трска. Под нежном зеленом травом почива Купиник који је у најтежим временима, током седамдесет година после пада Смедерева, био стуб европске одбране од Османлија и чувар српског идентитета. Необјашњиво је што последња српска средњовековна престоница, иако лако доступна, у непосредној близини Београда, никада није археолошки истраживана. http://bibliotekez.blogspot.rs/p/reportae.html

 

ЛеЗ 0010306   Jаје на спруду. Митско јаје чија љуска је прсла / Белатукадруз . –   Веб издање „Песама из романа“ | ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА on WordPress.com

Написао сам у једној од песама Химере су ме довеле довде.

А када су ме позвали на један разговор о успеху и неуспеху, пре неколико година, отворено сам проговорио о осујећености упозоривши сабеседника (и преко њега све друге на свету): “ Ко помисли, после свега, да имам предрасуда према писању слободних стихова, нека прочита ово:

1

Демону је увек у интересу да не да да га упознамо. ДОК БОГУ МОЖЕМО СЛУЖИТИ САМО АКО У ЊЕГА ВЕРУЈЕМО, ДОТЛЕ ЂАВО НЕМА ПОТРЕБЕ ДА ВЕРУЈЕМО У ЊЕГА ДА БИСМО МУ СЛУЖИЛИ (Андре Жид, Ковачи лажног новца, Просвета, Београд, 1966,стр. 375).

Тако је и са фамом о постмодернизму. Сатанин омиљени надимак могао би бити: ПОСТМОДЕРНИЗАМ.

Та прича је почела овде око 1936. год. са објављивањем превода Ковача лажног новца, тј. ДНЕВНИКА Ковача лажног новца.    https://medium.com/http-velikazavetina-blogspot-rs/j%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BF%D1%80%D1%83%D0%B4%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D1%87%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%99%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D1%81%D0%BB%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7-79831dee0374#.4d7k495v4

 

ЛеЗ 0010307   ЈАВНО ИЗГОВОРЕНО. Отварајући (пролетос), 37. по реду Смотру (Хомољски мотиви). –  IN MEDIAS RES | ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА on WordPress.com

Белешке песника уз песме са почетка и краја првог издања ПЕСАМА ИЗ РОМАНА

Ако један народ жели да се подмлађује, то неће моћи уз подршку политике, или повећања наталитета. Неће се народ подмлађивати уз помоћ економије великих, светских сила, већ уз помоћ уметности, колико националне и самородне толико и светске! Уз помоћ — алхемије.

Како и зашто? Знала је Стара Европа, знали су Грци. Зна обичан свет који живи са небом и земљом у истој љубави. Знао је и понављао Хердерлнин…

Отварајући (пролетос), 37. по реду Смотру (Хомољски мотиви), која није само вашар већ и ризница народног стваралаштва и имагинације, и радост за многе, подсетио сам на хиљаде присутних : Наук будућности неће бити силне науке, већ вероватно, наук о древним људима — алхемија.    https://medium.com/http-velikazavetina-blogspot-rs/%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE-93d320ff93fd#.fm9dqmeuj

ЛеЗ 0010308   ЗАБРАЊЕНИ СНИМАК из ДС (Забрањени Говор).  http://zavetninovcegzavetina.blogspot.rs/2017/03/zabranjeni-snimak-iz-ds-zabranjeni-govor.html

ЛеЗ 0010309   ИСЕЧЦИ. – Накупило се тих исечака временом доста. У неком тренутку су ми се учинили занимљиви, важни, а онда сам на њих заборавио. И проналазио их, годинама касније, тражећи нека документа, чистећи фиоке. Кад сам био сасвим заборавио зашто сам их издвојио и склонио у страну. Удубљивао сам се у њих, у те пожутеле папире новинске хартије, као да они могу да ми кажу оно што је прогутао заборав. И тако сам по неке од тих исечака, поново читао…И у нашем београдском поткровљу, и на селу, у „Великој магази“, где смо чиували наше књиге, периодику, и друге ствари које су нам се чиниле важне…

Нова књига Габријела  Гарсије Маркеса.  – нови роман колумбијског нобеловца „Успомена на моје тужне курве“, или Љубав док траје живот 

Трајност у уметности: Ален Роб Грије. НОВО ОСЕЋАЊЕ ЖИВОТА. Са француским књижевником и  и филмским ствараоцем  о Новом роману, животу и смрти… http://bibliotekez.blogspot.rs/p/iseci.html

ЛеЗ 0010310   ПРЕД ВАМА СУ КЊИГЕ СТРЕЉАНИХ: Озна плански убила 35.000 људи у Србији!

Обелодањене књиге стрељаних које је открила државна комисија за тајне гробнице. Највише ликвидираних у односу на све бивше комунистичке државе.  – НАЈВЕЋЕ откриће Државне комисије за тајне гробнице јесу књиге стрељаних. То, за “Новости”, открива историчар Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле године и чију је скенирану документацију Министарство правде уступило Институту за савремену историју. Књиге стрељаних постојале су за сваки округ, укоричене су, и у њима су вођене прецизне евиденције о онима који су стрељани без судске пресуде, само по налогу Озне. Из њих се види да су стрељања била организован и масован, нимало случајан посао, и слична документација не постоји нигде у Европи. – Ликвидације на десетине хиљада људи после рата нису рађене “на реч” или из анархичне освете, како то често покушава да се прикаже, већ по детаљном плану који је подразумевао квоте и стриктну методологију с прецизном евиденцијом — каже Цветковић. — Ово доказују књиге стрељаних по окрузима и спискови за свако село у Србији, које су радили органи Озне   https://medium.com/http-velikazavetina-blogspot-rs/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4-%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D1%83-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B0-35-000-%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8-c0dd5df665ca#.t370bcqkc

ЛеЗ 0010311   Чувар ове светиње (војничког српског гробља)  и тишине уснулих јуначких пукова.. –   ЗАУСТАВИЛИ смо се пред капијом Зејтинлика, српског војничког гробља надомак Солуна. Поранили, а закаснили. Било је кишно и хладно јутро. Пре нас овде је стигла мрва од живота. Ђорђе Михаиловић, чувар ове светиње и тишине уснулих јуначких пукова.

– Казали су ми из конзулата да ћете доћи – срдачно нас је дочекао. – Дуг је пут, знам. И ово време, лоше. Мало се одморите, па идемо да се поклонимо нашим јунацима. Први пут долазите? Не… Е, онда знате какав је ред: споменик, поменик, а показаћу вам и где почивају моји преци. Можда и нисте знали, ово јесте дан сећања и праштања …  http://zavetinekruna.blogspot.rs/2017/03/blog-post.html

ЛеЗ 0010312   Промишљене изјаве.  –  НАТО пакт –  тај савез  – за комичарку Фицову,   представља „неку врсту вукодлака, туђина и чудовишта“.

Фицова је рекла демонстрантима да је „наивно“ веровати да ратови почињу тако што постоји сукоб између две државе који касније ескалира.

– Седам земаља за пет година! За мене то значи да више не можемо приуштити себи да се ослањамо на политичаре или масовне медије. Морамо да тражимо разлоге и објашњења сами, корак по корак. Не можемо остати у мраку – рекла је немачка комичарка у свом говору, који преноси Раша тудеј.

Она је критиковала сукоб у Украјини говорећи да је плаћено пет милијарди долара да би се свргнуо претходни режим.

– Циљ је био да Украјина прво уђе у ЕУ и на крају у НАТО. Почетком јануара 2017. године, америчка тенковска бригада распоређена је 150 километара од Санкт Петербурга, што је углавном незапажено од стране јавности. Наши медији не обраћају много пажње на ове претње. Уместо тога, они за све криве Путина. Ако некоме нестане мачка, сигурно ју је Путин појео – изјавила је Фрицова    http://bibliotekez.blogspot.rs/p/blog-page_52.html

ЛеЗ 0010313   Фернандо Труеба: Наш свет је пун цинизама

Радмила РАДОСАВЉЕВИЋ | 28. фебруар 2017. 14:38 |

Оскаровац Фернандо Труеба о филму “Краљица Шпаније” и вечитим конфликтима човечанства, Франковој епохи, стваралаштву и награди Златни печат Кинотеке.  –   УДВАРАЊЕ ВЛАСТИМА

У доба франкизма свако ко је желео да преживи и да се бави уметничким послом морао је да се поклони вођи. Неки су то радили на силу, а неки су били одушевљени. Они који нису хтели да се поклоне имали су неколико могућности — да не могу да раде, да буду ухапшени, убијени, или да побегну из земље. Многи уметници се и данас, нажалост, удварају властима и политичким вођама да би од државе добили новац за стварање своје уметности, они који критикују власт у неким земљама и сада завршавају у затворима, али је одговорност за друштво у коме живимо свакако на људима — каже Труеба.    https://medium.com/http-velikazavetina-blogspot-rs/%D1%83%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0-cf83a3aa856d#.kyt8rd1lu

ЛеЗ 0010314   изабрани чланак, указyивање. / Архива Аустријских новина — ПРОРОЧАНСТВО СРПСКОГ ВОЈНИКА ИЗ 1912-те: Ево шта ће бити са Србијом након Трећег светског рата!

„Родни“ / пророчанство српског војника Стевана Богића. –  Када сам питао Роднија колико ће дуго трајати тај погром (Трећи рат), он ми је одговорио: „Неки од оних који су рођени 1912. године, када сте ви Срби, Црногорци, Грци и Бугари отворили врата Страшног суда доживеће и преживеће Страшни Божији суд.

Тада ће доћи ново време, свет ће се реформисати, ујединити, почеће нови систем живота, нови календар.

Једна религија и само један светски језик. Људски разум ће спознати један други једноставан систем исхране. Медицина ће направити највише успеха са једним проналаском и тако продужитит животни век, али све то ће потрајати док дође у ред — написао је Стеван.

Ово је само један део сведочења Стевана Богића     https://medium.com/http-velikazavetina-blogspot-rs/arhiva-austrijskih-novina-proro%C4%8Danstvo-srpskog-vojnika-iz-1912-te-evo-%C5%A1ta-%C4%87e-biti-sa-srbijom-3f4daef2f243#.epg62zyjt

ЛеЗ 0010315   КВАКА 0001 или кратак одломак из чланка  За десет година буџет за културу 1,7 одсто и неколико првих коментаракоментара

….У разговору са новинарима министар културе је подсетио да је мандат претходном Националном савету за културу истекао у јануару прошле године и да ће се предлог за формирање новог састава ускоро наћи на седници Владе Србије. Вукосављевић је најавио да ће Музеј савремене уметности бити отворен 20. октобра уколико их у тој намери не спречи „нека виша сила”.  –  Boško Томашевићпре 2 дана  Који писац ће бити преведен на било који од страних језика? – Онај који је ближи лонцу тамо где се то одредјује. Боже сачувај да ће бити преведен онај који се у тој близини не налази. Вредности? Какве вредности! Биће преведен онај писац који је објавио у „Лагуни“, у „Архипелагу“, у „Гласнику“. – А ти писци су површина површине српске књижевности    http://zavetineatlantida.blogspot.rs/2017/03/0001.html

ЛеЗ 0010316   Ми смо сами себе упропастили тиме што смо се одлучили за Југославију – рекао је Михаиловић . – Књижевник и академик Драгослав Михаиловић обележио је пет деценија од своје прве књиге “Фреде, лаку ноћ” у свом родном граду Ћуприји, а у његову част приређено је књижевно вече и обележен Национални дан књиге   http://bibliotekez.blogspot.rs/p/blog-page_52.html

ЛеЗ 0010317   EVO NA KOJI NACIN CE SE SRBI “OTARASITI“ SIPTARA SA KOSOVA   http://zavetinealfaiomega.blogspot.rs/2017/03/evo-na-koji-nacin-ce-se-srbi-otarasiti.html

ЛеЗ 0010318   РИТМОВИ 3  /  Миодраг Станисављевић. –  1989

за М. И.

Уместо предговора

Прочитавајући, после четири године, неке реченице непрозирне сликовности, одједном се налазим у кретању кужних тасова оног тренутка: немоћ, плава, грлена, јамство је да се не варам.

Један догађај могуће је обновити у себи само ако постоји приближан запис његових дахова.

(Белешка од 18. јуна 1984)

Аутопортрети

Уистину, тешко је одредити час

кад се самопосматрање преобраћа

у поглед неког неодређеног

усмерен на неког неизвесног.

Временом, све то постаје огавно.

Положио сам руку на споловило овештале љубавнице

и мало сам се примирио. Док спава

лепим – не без тмолог ужитка –

на њено лице дар

неисцрпног прилагођавања другима.

У земљи опустошеној деловањем Цетвртог Демона

(види маздаистичко учење)

није ти, уосталом, лоше онолико колико ти није добро  …. http://fabrikamaslacaka.blogspot.rs/2017/03/ritmovi-3-miodrag-stanisavljevic.html

ЛеЗ 0010319   ДРАГОШ КАЛАЈИЋ (1943–2005). –   Последњи Хиперборејац

Први интервју „ЕВРОПЕ НАЦИЈА” био је последњи интервју Драгоша Калајића. Отишао је пет минута након поноћи, тек започетог 22. јула. Небо над Београдом било је звездано. И тај последњи положај са ове стране, иако неповратно изгубљен, бранио је задивљујуће дуго, оповргавајући прогнозе стручњака, кукавичку логику, рачунице недостојних. И у том последњем часу држао је лекцију, ону најважнију, остављајући пример који светли. Био је тумач ватре, принц ватре, витез ватре. И отишао је у ватру

Паунд је изузетак, али можда и зато што је сусрет с њим био прекратак. Упозорили су ме да му се не обраћам јер се од ослобађања из њујоршке луднице затворио у тврђаву ћутања. Ипак, након ручка у вили заједничког пријатеља, опазивши како сам седи у троседу, на тераси, загледан у златна брда Умбрије, нисам одолео а да му не приђем и кажем, сав дрхтећи од треме: ,Маестро, Ваш живот и Ваше дело дају ми снагу да живим и делам.’ Он се осмехнуо, дао ми је знак руком да седнем до њега, положио је своју огромну, чворновату ирску шаку на моје колено и узвратио: ,Младићу, то што сте Ви сад мени рекли — мени даје снагу да живим и делам… То се зове Традиција’.”

Сећање

За сам крај, нека ми буде допуштено још једно сећање.
Година је 1988. Дом културе „Студентски град”. Промоција другог издања знамените књиге Томаса Карлајла О херојима (прво је изашло 1903, у преводу Божидара Кнежевића). О књизи говоре, поред осталих, др Иринеј Буловић, данас епископ бачки, и Драгош Калајић.
Када су уследила питања из публике, један младић устаје и пита Иринеја Буловића:
„Како ви, као човек Цркве и угледни богослов, мирно седите крај Драгоша Калајића, који за себе отворено каже да је паганин.”
Данашњи епископ бачки му је одговорио:
„Ви сте још млади и пребрзи, нисте добро разумели. Кад бисте мало боље погледали, са смирењем у срцу, видели бисте исто што и ја: руке Драгоша Калајића додирују ране Христове!

https://medium.com/http-velikazavetina-blogspot-rs/%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%88-%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B8%D1%9B-a427f5d6f3f7#.wb6mgutap

ЛеЗ 0010320   ФАКСИМИЛИ ПЛАКАТА ШТАМПАНИХ У ВРЕМЕ ПРОМОЦИЈЕ пилот издања Сабраних дела Мирослава Лукића УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА У ЈЕСЕН 2002. године   http://zavetinemobarovinstitut.blogspot.rs/p/blog-page.html

ЛеЗ 0010321   УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА : ДЕЛА Мирослава Лукића : 40 књига + 3 студије, ².електронско издање: Мобаров институт ЗАВЕТИНЕ, 2003.  http://zavetinemobarovinstitut.blogspot.rs/p/blog-page.html

ЛеЗ 0010322   Најгоре је кад останете без сна – Какао сте у оно време долазили на такве маркетиншке идеје?
Одрастао сам у свету. Није постојала рупа у Европи у којој нисам био. И бос сам ушетао у Париз, и спавао на Пикадилију…. И није ме било срамота. Али, тада сам научио да је живот давање и враћање. И када сам у Хајд парку видео и чуо „Стонсе” знао сам да је и нама суђен бесплатан концерт. Да ћу то и овде код нас применити кад-тад. Десило се то код Хајдучке чесме с „Бијелим дугметом”. Веровао сам, и тада и сада, да новине морају да буду активан учесник догађаја, а не само медиј који нешто преноси.
Својевремено сте испричали како сте имали срећу да умрете у Ургентном центру, како имате осам бајпасова, седам стентова…
Да, заиста сам имао срећу што ми се „смрт десила” у Ургентном и што су ту могли брзо да ме спасу. У мојој фамилији ја сам најстарији Поповић. Мој отац је умро у 56. години од првог инфаркта, а ја сам преживео шест. И две клиничке смрти. И, заиста, живим живот на продужетке. Човек може да има породицу, пријатеље, колеге… Али његово највећи пријатељ јесте његова болест. Ја моју болест прихватам, живим с њом и поштујем је. Сви моји су млади отишли. Однело их срце. Ја сам једини надживео. И желео бих да дочекам унуче. То у мојој породици нико није доживео.
У тој вашој непрестаној борби за остварење снова у великој мери је заслужна и породица која вас је подржавала…
Нисам био праведан према својој деци. Моја жена их је одгајала, иако је и она имала пуно професионалних обавеза. Постала је најмлађи судија са 28 година. И увек била уз мене. Десило се тако, једне снежне ноћи, да сам „заглавио” у Крњачи на штампању новина и у три сата после поноћи позвао жену да ме превезе до куће. Она увије децу у ћебад, седне у кола па пут Крњаче… Они су жртве мог сна! Али, ако вас неко не разуме у вашем науму, за кога онда радите?! Мени је отац рекао: „Ми се женимо само једном. Ако си погрешио, има да испашташ!” И ја сам то исто рекао својој деци.
Када сте трећи пут дошли у „Политику”?
Вратили су ме 1988. или 1989. Милан Влајчић и Радован Поповић. У Културни додатак. То је било Министарство образовања и културе у мом одрастању. То је било нешто што је било критеријум свега вредносног. Ето, примера ради, из тог Културног додатка изашла је идеја Милутина Чолића да се оснује Фест. Било је у та времена људи који су били истински градитељи. Било је људи који су у невреме имали слуха да мени и другима укажу шансу. У „Политици” су излазили и неки антитекстови, текстови против те рок музике. Али, величина се огледа управо у томе да се признају грешке. Ми смо одрастали у култури у којој су написане неке од најлепших песама и у којој су стварали аутори од Арсена Дедића до Милана Младеновића. Стваране су песме којима нисмо рушили свет, већ поручивали да треба бити бољи. Они су били градитељи једне нове осећајности и ја се пред тим клањам.   https://plus.google.com/+MiroslavLukićzavetine/posts/4HXmTCrM6HA

ЛеЗ 0010323   МИРИС ТАМЈАНА / Петар Пеца Поповић. Сећам се дана када је умро Тито. У то време, ја главни уредник листа „Здраво”. Враћам се са Дрине и кажем жени да ме вози у „Политику”. Сви већ стигли, сви добили задатке, ја не. Кажу ми: „Сви ће писати, осим тебе. Миришеш на тамјан.” Ја у чуду. Сетим се да сам дан раније, у селу Дрињача, срео Горана Бреговића и он ми дао неки мирис. „Мацо, ово је за тебе”, рече он и даде ми „азаро”. И ја се напрскао. Помислим да парфем вуче на тамјан, питам жену, а она се слатко насмеја.   http://misljen.blogspot.rs/2017/03/blog-post.html

ЛеЗ 0010324   Велибор Петковић

ГОРКИ УКУС МАЛИНА

Мирослав Тодоровић, „Малина и други јади“, СВЕН, Ниш, 2016.

Читалац дневних новина у Србији, пробијајући се кроз честар текстова затрованих завишћу и мржњом, политиком и црном хроником,понекад има прилику да наиђе на редове који га воде у прави правцати малињак. Кужни ветрови допиру и до њега и кваре малине укусом горким попут бадема, али првобитна сласт речи која означава нашу најдрагоценију воћку, није сасвим ишчезла. Зато се пажљивом зритељу указује награда у виду блиставих увида који повезују судбину малинарства са усудом српског села и читаве државе. Мисли аутора, попут блиставих муња осветљавају узрок и последицу, почетак и крај, укратко – целину воћне бајке која се преметнула у кисело вино. Испод записа о „црвеном злату“ потписан је књижевник из Трешњевице и то ове есеје о малинијадии њеним посвећеним „малинијадницима“ на које би се и Виктор Иго сажалио, чини сасма загонетним. Читаоци се присећају где би то село могло бити, копајући у сећању проналазе га и у врлетима Босне и других крајева почивше Југославије, све док не доконају да без Ариља, где се скрасио и чувени „плави анђео“ – Свети архангел Гаврило, у цркви Светог Ахилија, не може бити ни говора о малинама.  …  http://prilike13.blogspot.rs/p/blog-page_41.html

ЛеЗ 0010325   Колекција ДВА П. . – ТИТОНИК

Ман свој „НАСТАНАК ДОКТОРА ФАУСТУСА“  започиње цитатом из Гетеа:“Јер, иако свако књижевно дело у тренутку свог појављивања мора да се ослања на само себе. И само по себи  да дејствује, због чега ја нисам волео ни једноме да дајем предговоре, поговоре и правдања пред критиком, ипак такви радови, што више одлазе у прошлост, престају да утичу, и то утолико више што је јачи био њихов првобитни утицај;  и може се рећи да их цене утолико мање што су више допринели проширењу домаће културе – као мајку која тако лако може да заклони неколико лепих кћери. Ето због чега је корисно придавати тим делима историјску вредност, разговарајући о њиховом настанку са благонаклоним познаваоцима“.

Нисам позајмио  садржај  своје књиге, ни од Мана, ни од Гетеа, црпем га из себе. Моја књига би могла бити обимнија од  „НАСТАНКА  ДОКТОРА ФАУСТУСА“  и то ме уопште не забрињава. Пишем је, првенствено себе ради, својих потомака ради, и генерација које ће доћи и истраживати српску културу и књижевност последње четвртине 20. И прве четвртине 21. века. То није ни мемоар, ни дневник   http://prilike13.blogspot.rs/p/blog-page_62.html

ЛеЗ 0010326   АРХИВ У ОСНИВАЊУ, 1. – Папири, папири. Текст одкуцан на писаћој машини. Четвртак, 23. април 1998. године. Око 4 поподне. Библиотека у Мишљеновцу. … –  *

Никада није било лако објављивати књиге, па ни онда када је све ово откуцано на папиру сада већ сасвим пожутелом. Момци рођени тога пролећа сада имају деветнаест година… Помислио сам да прерадим овај текст, али сам одустао. Не знам како је и уопште сачуван; искочио је однекуд када смо сређивали летос Велику магазу за библиотеку, и убацио сам га у једну од бележница коју свуда вучем са собом.Године су оштетиле други део претпоследње реченице „један испод Раскрснице, и други…“  итд.   http://arhivuosnivanju.blogspot.rs/p/blog-page_5.html

ЛеЗ 0010327   АРХИВ У ОСНИВАЊУ, 1. – ПРЕПИСКА КОЈУ ТРЕБА САЧУВАТИ

(Лукић – Веселинка Стојковић)

Веселинки Стојковић, 22. јануара 2017. ….  http://arhivuosnivanju.blogspot.rs/p/blog-page_5.html

ЛеЗ 0010328   ДВЕ СТРАНИЦЕ ИЗ БИБЛИОФИЛСКОГ ИЗДАЊА КЊИГЕ „МЕТЛА ДРВЕНЕ МАРИЈЕ,1“   (фаскимил)  http://arhivuosnivanju.blogspot.rs/2017/03/blog-post.html

ЛеЗ 0010329   Београдски синдикат – Систем те лаже    http://zavetinealfaiomega.blogspot.rs/2017/03/beogradski-sindikat-sistem-te-laze.html

ЛеЗ 0010330  СЕБИЧНИ МУЗЕЈ, друго издање.  –   Прва или часописна верзија „Себичног музеја“ штампана је у пожаревачком часоппису „Браничево“, у тематском броју посвећеном „Поезији XX века: СВОЂЕЊЕ БИЛАНСА“, бр.1-4/2012, стр. 331 – 453. Пет година после тога, видим да би се могло појавити и издање штампано као посебна књига, допуњено избором из описа појединих живих или преминулих српских песника, које сам читао поново и поново. Има таквих песника. Њихов број није велики, истина…

..

..

ПЕСМА О ЦРНОЈ ОВЦИ / НОВИЦА ТАДИЋ

Песма о  црној овци увек је и песма о целом стаду

Које према солилима дивље нагрне

Рушећи све пред собом неумољиво блејећи

 Пасући руно сродника

 Црног сводника

 Јадника    http://prilike13.blogspot.rs/p/blog-page_6.html 

ЛеЗ 0010331   АЛБАНЦИ У ШОКУ!!!: Српска војска поново на Косову?!   http://prilike13.blogspot.rs/2017/03/albanci-u-soku-srpska-vojska-ponovo-na.html

ЛеЗ 0010332    ПОТРАГА ЗА НЕСТАЛИМ ГРАДОМ: Престоница деспота Стефана на обронцима рудника

У потрази за несталим средњовековним градом Сребрницом, изнад села Страгари. Дворови српских владара, на којима су одржавани државни сабори још неистражени

РАЗВАЛИНЕ силне куле, скривене у шуми на вису Рудника изнад села Страгари, једини су белег средњовековног града Сребрнице у клисури истоимене реке. У њему се налазио двор — летњиковац Стефана Лазаревића у коме је често боравио, а ту традицију наставио је његов наследник деспот Ђурађ Бранковић. У “Сребрници на Рудницах” одржавани су државни сабори, чиме је град добијао улогу престонице

– Рудничкa Сребрница је у време Српске деспотовине представљала насеобину у којој су боравили српски владари — наводи историчар проф. др Марко Шуица.

– Деспот Стефан је октобра 1422. писао Дубровчанима писмо у “Сребрниц”. Сребрницу је у лето 1430. деспот Ђурађ Бранковић изабрао за место свог боравка и своје дворске пратње. Ту је провео месец дана кад се лечио од грознице током лета 1433. године.

Између дрвећа се једва назиру остаци спиралне стазе, зидина и тераса утврђења Кулина    

ЛеЗ 0010333   Томина сведочанства из пакла. – Изложба Петернекових фотографија бомбардовања из 1999. у Дому војске. Комплетну поставку аутор је поклонио Министарству одбране.   –  – Један од оних који свакако памте, а опрашта ли — само он зна, јесте велики српски уметнички фотограф, господин и људина Томислав Петернек — рекао је Миловановић. — Плод његове борбе против НАТО агресије чини импресивно сведочанство о непочинствима и њиховим гадостима, овога пута спакованим у формат 45 паклених дана. Сведок са камерама, научен од почетка да само сведочанство са лица места јесте исправно сведочанство, учинио је подухват, и из дана у дан бележио зверства невидљивих непријатеља… Томислав је, по крововима, на насипима, са земље осматрао и снимао саме тренутке експлозија и урушавања, да би затим сасвим “обрадио” њихове последице. Спремност, спретност, аналитичност, радиност му никад нису недостајале. Ово пред нама, међутим, некима буди сумњу да је све то дело само једног човека. Како је постигао, како је знао где ће се догодити, како је тамо стизао, каквом брзином је морао да снима, да дорађује, смишља шта даље… да би у сасвим рђавим условима успевао и да шаље обиље сведочанстава широм света.    https://medium.com/http-velikazavetina-blogspot-rs/%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B0-a726214a5bbe#.o774weav1

ЛеЗ 0010334   Горе високо, доле дубоко. – М. А. К. | 06. март 2017. 09:24 | Изложбе у павиљону “Цвијета Зузорић”, галерији УЛУС и графичком колективу. –  ЛЕТЕ РИБЕ И ПЧЕЛЕ

СКУЛПТУРЕ и радови на папиру Драгише Милошевића могу да се виде у Галерији Графичког колектива. Риба летачица, сова и пчела, доминантни мотиви Милошевићеве иконографије, сугеришу елемент мита, легенде и ониричног амбијента у коме се препознатљиви облици у процесу метаморфозе разлажу и потом конституишу фрагменте нове, измаштане реалности     https://medium.com/http-velikazavetina-blogspot-rs/%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE-%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B5-%D0%B4%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BA%D0%BE-a74a77222a0e#.7s6g4e3ax

ЛеЗ 0010335   Проф. др Владимир Станојевић ( 5 . март 1886 – Београд, Брезник, март 1978.)

.  –  Мој отац је видео ту књигу, у Звижду, док сам је поново читао, током јесени 1975. и 1976. године (док сам чекао позив за одлазак на одслужење војног рока) и веома се обрадовао. “То је тај доктор, доктор Влада, чији је помоћник био и пријатељ твој покојни деда Станко, и у Моравској болници, код Ћеле — куле, и преко Албаније, и после кад се вратио из царске Русије и довео добровољце на Солунски фронт”. Међутим, у ратним белешкама доктора Станојевића, није било ни речи о мом покојном деда Станку Лукићу (1892–1955). Доктор Станојевић помиње низ бораца болничара, поименце, али Станка Лукића нигде. “Нема везе; били су пријатељи, доживотни; али кад је мој отац умро, у ствари неку годину раније то се прекинуло. Треба да га потражиш…” Где и како?    https://medium.com/http-velikazavetina-blogspot-rs/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84-%D0%B4%D1%80-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-5-f4fd88fb171e#.5ce8egm8i

ЛеЗ 0010336   ДЕЈАН ЛУЧИЋ СК 300/8: ПРОФ. ДР ОЛГИЦА РАВАСИ – ПРОФЕСОРИ СМРТИ ПРОТИВ ТА…   http://cafebookzavetine.blogspot.rs/2017/03/3008.html

ЛеЗ 0010337   Goli Zivot – Dragan Jovanovic – (TV Happy 2013)    http://zavetinemansarda.blogspot.rs/2017/03/goli-zivot-dragan-jovanovic-tv-happy.html

ЛеЗ 0010338   Легијски логор у Вумининацијуму.  –   Нова открића археолога у Виминацијуму: Израња логор римских легија. Б. СУБАШИЋ | 08. март 2017. 07:52 | У њивама око термоелектране Костолац почело откопавање моћних зидина око којих се од 1. века наше ере развијао цивилни град.  –  http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/2017/03/blog-post.html

 

ЛеЗ 0010339   “Стоунхенџ” изнад Горњег Милановца

Репортер “Новости” у обиласку остатака тајанствене средњовековне тврђаве Неваде на Тресци. На 735 метара неосвојива утврда која је бранила Рудник

ВУЛКАНСКА купа Треске, у атару села Јабланица, код Горњег Милановца, крије тајанствено и чудесно утврђење од гигантских камених блокова који на неким местима као честар копаља штрче из тла, а на другим чине зид од огромних камених кавдера, страница дужих од метар, између којих се ни жилет не може увући. Ти природни бедеми, који помало подсећају на чувени Стоунхенџ у Енглеској, повезани су каменим зидовима дебљине метар и по који су готово потпуно окруњени.

У центру тог фантастичног пејзажа, на 735 метара надморске висине, налази се остатак кружне озидане донжон или бранич куле, с које су се видели, као на длану, путеви сребра с Рудника који су водили ка југу. Они су ишли поред утврђених градова и деспотских резиденција Борач и Честин у Гружи и даље, ка старом Расу.  https://medium.com/http-velikazavetina-blogspot-rs/%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%83%D0%BD%D1%85%D0%B5%D0%BD%D1%9F-%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B5%D0%B3-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B0-79db0acce05f#.9zvtljfie

ЛеЗ 0010340    он, онај, тај. –  Онај који се има родити
већ постоји у свету –
знак препознавања.  ОНАЈ / Тин Ујевић    http://prilike13.blogspot.rs/p/ononaj-taj.html

ЛеЗ 0010341   ПРВИ НАПИС Г. БРАНИСЛАВА НУШИЋА ПОСЛЕ ОЗБИЉНЕ БОЛЕСТИ. -Једна небеска седница. Треба ли Нушића оставити још да живи, или га треба већ једном позвати да се врати својој генерацији. Гријешите ви који бисте прекратили му вијек. Нама је као генерацији, која је учинила тако замашан потез у српској књижевности и заорала једну дубоку бразду, потребно да имамо доле на земљи својега преставника.

Није то случајно што се ја сваке године, о дубокој јесени, теже разболим и догурам до 39 на термометру, догурам до најмрачнијих слутњи које новинарске репортере доводе до незајaжљиве радозналости и – повучем се опет у живот. Неће то бити случајно. Једне чак ноћi, под температуром 38 са 6, покушао сам да продрем у ту тајну; да видим, не интригира ли ко против мога живота; не протестује ли когод што ја још живим?  http://prilike13.blogspot.rs/

ЛеЗ 0010342   Историчар Салих Селимовић: Већина наших муслимана, сада Бошњака, српског су порекла и били су православци! Мустафа Церић и Изетбеговић имају српско порекло и то знају!

Салих Селимовић, професор, историчар и публициста из Сјенице, човек који годинама, иако се суочава са бројним проблемима, неуморно истражује, објављује и отворено говори о свом српском пореклу и о исламизацији на простору бивше Југославије, бавио се и феноменом Светог Саве и муслимана, а недавно је добио Вукову награду.

Салих Селимовић, историчар

Један сте од ретких Бошњака који јавно говори о свом српским коренима и истражује процес исламизације на просторима бивше Југославије, тврдите да је већина данашњих муслимана има српско порекло.

– Не видим ниједан разлог зашто би крио своје српске корене. То исто мислим и за друге људе без обзира о каквом и чијем се пореклу ради. Што бих то ја био оно што нисам, а да не будем оно што јесам. Дакле, хоћу да будем оно што јесам.     https://medium.com/http-velikazavetina-blogspot-rs/istori%C4%8Dar-salih-selimovi%C4%87-ve%C4%87ina-na%C5%A1ih-muslimana-sada-bo%C5%A1njaka-srpskog-su-porekla-i-bili-su-707a50145330#.qulrbhc32

ЛеЗ 0010343   Шешељ: Само бих ја могао да контролишем Вучића!   http://osnivaczavetina.blogspot.rs/2017/03/blog-post.html

ЛеЗ 0010344   Exploziv – Pronadjeno veliko leglo zmija  http://osnivaczavetina.blogspot.rs/2017/03/exploziv-pronadjeno-veliko-leglo-zmija.html

ЛеЗ 0010345   NAJEZDA ZMIJA U NASELJU DRENOVAC   http://velikamagaza.blogspot.rs/2017/03/najezda-zmija-u-naselju-drenovac.html

ЛеЗ 0010346   Goli Zivot: Romska svadba (TV Happy 03.03.2017.)   http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/2017/03/goli-zivot-romska-svadba-tv-happy.html

ЛеЗ 0010347   Goli Zivot – Andrej Fajgelj – (TV Happy 24.12.2014.)    http://posebnaporodicnazavetina.blogspot.rs/2017/03/goli-zivot-andrej-fajgelj-tv-happy.html

ЛеЗ 0010348   ЧЕТИРИ КОМЕНТАРА.     –  Драгољуб Збиљић пре 5 сати

Тачно је. Вук Караџић је био „револуционар“, а не „еволуционар“ (што би било корисније и паметније за Србе) највише по два основа. Прво, Вукова тзв. језичка реформа удаљила је језички Србе од самих себе на тај начин што Срби данас не разумеју књижевни српски језик од пре два века. Друго, Вук је сачинио српски књижевни језик у коме се, први пут у историји књижевних језика, сагласио да се тај језик пише различитим писмима (српском ћирилицом и хрватском гајицом. Уз то, он је први потписао текст на језику Срба (видети текст Књижевног договора у Бечу, 1850) хрватском абецедом као самосталном валидном графичком варијантом језика Срба.

https://2003bz.wordpress.com/2017/03/08/%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0/

ЛеЗ 0010349   Ехеј, државо Србијо, отимају ти!. –  Мигранти отимају викендице. – Јoвица Бeкић | 05. март 2017. 11:03 | Коментара: 37  Мештани Бачког Брега, надомак Сомбора, муку муче са стотинама избеглица. У овом делу Бачке нема готово ниједне куће за одмор која није обијена. –  ЖИТЕЉИ Бачког Брега, надомак Сомбора, места које се налази на самој граници с Мађарском, у последње време имају много проблема са илегалним мигрантима из Либије, Авганистана, Палестине… Њих су у ово погранично место доведели и оставили кријумчари људима. Мигранти се свакодневно могу срести у самом селу, а улазе и у празне викендице мештана, али и Сомбораца, које се налазе на обали Бајског канала.  Овде кажу да од двадесетак викендица готово нема ниједне која није обијена, испретурана и остављена у потпуном нереду  http://najboljidrug.blogspot.rs/2017/03/blog-post.html

ЛеЗ 0010350   „Весело гробље“. –   Можда је најчуднија и најзанимљивија атракција регије Марамуреш у Румунији – „Весело гробље“, у селу Sep’nca, познато по шареним надгробним споменицима (најчешће јаркоплавим), који на себи имају „наивне слике“ локалних уметника и смешне, поетске написе о покојницима. Временом је Весело гробље постало музеј на отвореном и једна од главних туристичких атракција Румуније…

Пригодне песме које су постављене на гробове описују животе покојника на начин који је понекад гротескно смешан, а понекад смешан на један веома наиван и простодушан начин. Иначе, ова необична карактеристика надгробних споменика, да су весели, духовити и шарени, потиче из претхришћанског периода, и старог дачког веровања да је душа бесмртна и да је тренутак смрти у ствари јако весео, да представља пут у нови живот који ће бити пун светлости и неће никада бити завршен, па зато смрт треба дочекати весело. Ово веровање се назива залмоксијанизам, по врховном богу Дачана који се звао Залмоксис.

Дачке народне обичаје и отклон од православних споменика ревитализовао је народни, наивни уметник Стан Јоан Петраш, који је изрезбарио и офарбао први надгробни споменик још 1935. године. Он је урезао и први епитаф, и после овога, сељани су почели да наручују храстове крстове искључиво од Петраша.   http://kapijazavetina.blogspot.rs/2017/03/blog-post.html

Advertisements