186

 

Мирослављево јеванђеље, детаљ

Мирослављево јеванђеље, детаљ

(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0009301     185  (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА   СВЕСКА ХОМОЉСКИ МОТИВИ. –  Белешка уз овај избор најпопуларнијих песама Мирослава Лукића. –  После покретања Веб сајта Влашка магија и публиковања на њему неколико песама из младости песника Мирослава Лукића добили смо на десетине писама и молби да објавимо део раних Влашких и циганских песама овог песника.Уз дозволу песника и његове најуже породице то смо учинили с посебним задовољством објављујући коначне верзије ових песама   https://surbita.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF-%D0%BA%D0%BA-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0/a/%D0%B1/%D0%B2/%D0%B3/%D0%B4/%D1%92/%D0%B5/%D0%B6/%D0%B7/%D0%B8/99-2/100-2/185-2/

ЛеЗ 0009302   М. Тодоровић. (Уметници и спонзори) – У Србији, „земљи чуда“ никада мање пара за издаваштво а никад више штампаних књига. Негда значајне издавачке куће „Народна књига“, „Бигз“ „Нолит“… више не постоје, оне преостале таворе. Али о томе писци не пишу. И књижара све мање. Негдашње књижаре сада су кафићи, парфимерије. Скоро пола Србије нема књижаре. Али и поред тога, и упркос свему књиге се штампају. Спонзорска књижевност је доживела процват. Ко зна колико се годишње штампа песничких збирки? Квантитет, о квалитету нека други суде. Ваља имати на уму да Ниједна књига није тако лоша да не би за нешто била корисна, сетити се Сервантеса да: Нема књиге, а да се у њој нешто добро не нађе.

Својевремено су новине писале како су певачице народних песама за једну продату краву могле да имају плочу. Ко хоће данас да „буде писац“, за „шаку евра“ може да испуни жељу. Колико у Србији има „регистрованих“ писаца?

 

Писац, ко данас уважава писца? Ко чита? Ја познајем све моје читаоце, рече чувени писац Милисав Савић. Они што све имају ни јеловник не читају, питају шта је ин, кул… и фул.

И писац ових редова је имао спонзора. Једног из завичаја, другог са јужне пруге. Први са скромним износом, другога ангажовао пријатељ да му се раздужи за услугу. Они што имају не дају. Каква књига, хоће да буду ктитори. Хоће да се тако овековече. „На фресци цркве у Ракитову је ктитор Миодраг Николић, на фресци у цркви у чачанском селу Котражи, у реплици барке спасења којом Свети Никола спасава дављенике и преводи их у царство небеско, нашао се занимљив товар: локални бизнисмен – донатор (Миленко Костић Коле), његове две жене, бивша и садашња као и деца из оба брака.“ Тема је то за роман о овoм (не)времену. О томе писци не пишу, не пишу ни како, и од чега живе. Пише Балша…  https://plus.google.com/+MiroslavLukićzavetine/posts/AwUHxRyk2gr

ЛеЗ 0009303   ЛАС ВИЛАЈЕТ / М. Л. БЕЛАТУКАДРУЗ. –  I Las vilajet  (АНОНИМНА ХРОНИКА) – БРЗАЛИЦА О ИШЧЕЗЛОМ

(На планини Перунској.

На гори Горунској)

Растку Петровићу,

поводом 100 – годишњице рођења

 Дивун – Дивуне!

Вијун – вијуне!

Змијун – змијуне!

Белун – белуне!

Сладун – сладуне!

Јаши облак, Пауне!

Да тражимо Перуна,

прамен Златног Руна,

од Страдуна

до Пожуна.

Златна утва,

детлић, жуна,

водиће нас

до катуна,

Страве Хуна.

До горуна…. https://sites.google.com/site/vlaskeiciganskepesme/las-vilajet/lasvilajetmiroslavlukic#

ЛеЗ 0009304   М. Лукичу / Владимир Јагличич.-  Мирославе, јављам ти да је Виктор Широков превео моју песму посвећену теби. Ево како изгледа на руском:   * * *

               М. Лукичу

Не дочитать, как ни видней,

и до конца не дописать

историю тех юных дней,

ту потаённую тетрадь.

Мутит кровь пошлости фантом,

и вены парки режут твердь,

а песни только об одном,

что близко, близко, близко – смерть!  ….  https://sites.google.com/site/vlaskeiciganskepesme/prepevi/mlukicuvladimirjaglicic#

ЛеЗ 0009305   Бахит КЕНЖЕЈЕВ (1950). – из новије руске поезије.избор, препев и напомене владимир јагличић- Бахит Кенжејев је рођен 1950. године у Чимкенту, Казахстан. Завршио је хемијски факултет Московског државног университета. Младићки покушаји у периодици најавили су даровитог песника, али његова прва књига одлежала је у архивима казахстанског Савеза писаца двадесет година и била објављена тек 1996. године. https://sites.google.com/site/vlaskeiciganskepesme/prepevi/bahitkenzejev1950# 

ЛеЗ 0009306   Михаило Петровић – Мика Алас. – Математичар, научник, професор, риболовац, музичар, вођа свирачке дружине СУЗ . –  https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/mihailo-petrovic—mika-alas

ЛеЗ 0009307    ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ : Иво Андрић

Кад би ми, ево сада, рекли да треба овог тренутка да умрем, не бих, чини ми се, пружао отпора ни колико зрео клас. – 

Помислио бих још једном на све оне са којима сам изменио реч или поглед у љубави, на црвен облак изнад Вишеграда, на мисао првог јутра у тамници, кад су ме пробудила звона са непознате цркве и бродске сирене из далека, – и предао бих се последњем болу, који за мене не може имати ничег новог…

Објављено у Књижевним новинама, Црвени облак изнад Вишеграда (из заоставштине), бр. 600/1, Београд, 15. март 1980, стр. 2   https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/home

ЛеЗ 0009308   Петар Јевтовић. – МОДЕРНА ВРЕМЕНА И СТАРИНСКИ ПЕСНИК

Волим следеће редове1, понављам по ко зна који пут, јер се  тичу свакога писца. Тичу се једне важне паралеле и двојности. Тичу се, у ствари, пакла и незадовољства, пишчевог живота и дела. Тичу се  игара с временом и вечношћу. Тичу се живота писца, који је б е г ,
губљење. Тичу се, коначно, и пожаревачког песника Петра Јевтовића,  чије сам песме, први пут читао 1974. године, као што сам и средином  лета 1994. године – двадесет година доцније – читао све Јевтовићеве  књиге објављене до данас.
Читајући т р е ћ у објављену Јевтовићеву књигу А ОНА  НИЈЕ  ОНА (Пожаревац, 1974) , пре тачно двадесет година, сећам се, суочио сам се са оним неизбежним и суштинским питањима и  проблемима писања, поезије, …. https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/petre-krdu/petarjevtovic#

ЛеЗ 0009309   ПЕТРЕ КРДУ: ПЕСМЕ. – …моја смрт шаље сигнале  https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/petre-krdu/petrekrdupesme#

ЛеЗ 0009310   Podaci o Petru Krdu kao pesniku, prevodiocu, uredniku. – …..

ПОЗИВ. – Редакција ЗАОСТАВШТИНЕ (рукописне) позива све познанике и пријатеље пок. Крдуа, који поседују понешто од његових рукописа или писама, да нам их пошаљу, наравно са уобичајеном дозволом, да их можемо публиковати, на овој посебној страници коју смо ових дана отворили. Пошиљке се шаљу на уобичајену адресу ЗАВЕТИНА: Мирослав Лукић, Београд Раковица, Сердар Јанка Вукотића 1/13  https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/petre-krdu/podaciopetrukrdukaopesnikuprevodiocuurednikuubazipodatakanbsrbije#

ЛеЗ 0009311   И после 105 година… КЊИЖЕВНИ ОГЛАС

Бора Станковић, писац Коштане, Старих дана, Божјих људи и др. штампа овећи нов рад:
НЕЧИСТА КРВ
Књига ће изнети тринаест и више табака на овој хартији и у овом формату, а коштаће три динара. Књига ће бити готова до петог идућег месеца, а штампаће се у онолико примерака колико се претплатника буде јавило.
Претплату слати писцу (Скадарска ул. 28), или Диши Стевановићу, администратору Политике који ће вршити и сву администрацију.

Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ  https://sites.google.com/site/vrbeijove/i-posle-105-godina

ЛеЗ 0009312   НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ / Бела Тукадруз. – Претплата на нову књигу  НОВА ОСЕЋАЈНОСТ I. Стихови. Одломци из дневника. Осврти. Сећања. Инвентар…   Бела ТУКАДРУЗ (алиас Мирослав Лукић – 1950 – ) писац Ујкиног дома, Пасије по Амарилису, Севераца, У друштву пустињских лисица, Уметности маховине, ЛАС ВИЛАЈЕТА и Несебичног музеја, штампа овећи нов рад:
НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ
Књига ће изнети седаманест табака у формату 21 цм, тврд повез, а коштаће 950,00  динара. Књига ће бити готова до краја октобра 2017, а штампаће се у онолико примерака колико се претплатника буде јавило.
Претплату слати писцу , или  администраторуЗаветина  који ће вршити и сву администрацију.   https://sites.google.com/site/vrbeijove/knizevni-oglasi/neobjavlenirukopisibelatukadruz#

ЛеЗ 0009313   Виртуелни музеј СУРБИТА. – Концентрични кругови…. https://sites.google.com/site/zavetine2012/

ЛеЗ 0009314    Виртуелни музеј СУРБИТА . – Лавиринт. – Постоје две полазне станице, на којима возови уметности никада не касне, са којих се радозналац може запутити у свако доба дана и ноћи, а то су београдске ЗАВЕТИНЕ . Сазвежђе З је у ствари, једна од најсигурнијих станица у пустињама данашњице, са које можете да се отиснете у један на први поглед замршени нови свет, свет у настајању…

Иде ли уметност над светост?

У уметности вредност расте до границе своје, она се испуњава. Уметник стаје, и одмара се од зрачења. Зрачење се понавља, и умножава, али не продужује једно и бескрајно. Бог је с уметником у границама овог света. Уметник ради, Бог сарађује. А на ту сарадњу Бога уметник је горд земаљском гордошћу човека одликованог међу људма./ Светац има другу вокацију, други циљ, други однос према Богу. Светачка природа не сабоира, него се лишава свега, сем разума и душе…  Исидора Секулић   https://sites.google.com/site/zavetine2012/lavirint

ЛеЗ 0009315   Интимност и бескрај. –  …. „Мој Бог“ је моја бескрајна интимност, моја бескрајна икндивидуалност. Интимност личи на левак или чак на два левка. Од мог „друштвеног ја“ иде левак који се сужава до дачке. Кроз ту светлу тачку пролази само један зрак: од Бога. После те тачке – други левак који се не сужава већ се проширује у бесконбачност. То је Бог. „Тамо је Бо“. Зато је Бог.

1) и моја интимност

2) и бескрај, чији је свет само део.

Василиј Розанов ОСАМЉЕНОСТИ, – Београд, Графос, 1983

https://sites.google.com/site/zavetine2012/intimnost-i-beskraj

ЛеЗ 0009316   Почев од Спасовдана 2013.. –  Почев од Спасовдана 2013. године, „Заветине“ су у могућности, да заинтересованим читаоцима, широм Србије, Европе, планете Земље, поклоне дигитална издања појединих бројева часописа, које су „Заветине“ штампале минулих година. (Реч је о часописима ЗаветинеДрво животаТрећа СрбијаИдентитетПосебна породична заветинаУметност махагонија..)  https://sites.google.com/site/zavetine1/zavetine/pocevodspasovdana2013#

ЛеЗ 0009317   Тридесет година постојања (1983-2013). –  Заветине су покренуте, како сам већ недавно скренуо  пажњу, тачно пре тридесет година да би стале на пут много чему, а пре свега – неодговорности, и…распаду и пропасти. Да би, указале, примером, делом, на пут обнове, на снагу  хиљадугодишњих пљускова, на акте веродостојне структуре и зрачак Српске ренесансе, као добром фењеру у помрчини.

Заветине су покренуте када је човечанство, а не само Србија, корачало  очигледним путем пропасти. Доказ: Ево за почетак одломак из истоименог есеја, убедљиве аргументације И. Иљина…

„Целокупна савремена култура, „социјалистичка“ и „несоцијалистичка“, уздрмана је у својим темељима: њој прете распад и пропаст. Ово се објашњава тиме што се она градила, а и дан данас се, као и пре, гради без срца или са утихлим, умртвљеним срцем. Њу је породио душевни акт неверодостојне структуре и то је доводило, а и данас доводи до најтежих, најнастранијих, најтрагичнијих последица. Савремено човечанство, „хришћанско“ и против-хришћанско, мора да схвати и да се увери да је то лажан пут који води у сигурну пропаст; да култура без срца и није култура, већ лошацивилизација која ствара погубну технику и живот чини понижавајућим и мучним.

Пренебрегавање с којим се савремено човечанство односи према „срцу“ објашњава се низом узрока. У основи оваквог понашања лежи погрешна представа о стваралачком чину који се тумачи материјално, квантитативно, формално и технички. Да би живео као ствар међу стварима (или, што је исто, као тело међу другим телима) човеку није потребно „срце“, то јест живо и активно осећање љубави према Богу, према другом човеку и свему што је живо; такво битисање очигледно може да прође без ове неопходне и најважније снаге: човек може да поклања пажњу храни, пићу, чулним задовољствима, спољном комфору и утисцима или, најзад, лечењу, не уносећи своје срце у све ове активности и занимања, остајући хладни, бездушни и самозадовољни „срећник“. Слично овоме, човек који ства-ралаштво не схвата квалитативно већ квантитативно, који је равнодушан према моралном, религиозном, уметничком и социјалном савршенству живота – нема нарочите потребе да у своје послове и односе увлачи („инвестира“) начело осећања и љубави: изобиље имовине и новца, умножавање слугу и робова – све се то вољом, разумом, прорачунатошћу, мишљу, интригом, окрутношћу и злочинима постиже далеко лакше него љубављу, која може да се покаже као директна препрека у свим тим стварима.  https://sites.google.com/site/zavetine1/ociglednost/tridesetgodinapostojana1983-2013#

ЛеЗ 0009318   Нема ни помена о другим деловима налазишта који су такође угрожени, а не помиње се ни део локалитета са конзервираним ископом, који је такође у опасности, на коме су се одвијала истраживања, од 1978. до 1988. и од 1998. до 2008. Године. –  Септичке јаме прете Винчи Д. МАТОВИЋ – М. КРАЉ | 27. јануар 2017. 22:28 | Коментара: 5

Спорење двеју институција око начина заштите чувеног археолошког локалитета (1). Отпадне воде могу да угрозе Бело брдо …. http://administracijanecistekrvi.blogspot.rs/2017/01/blog-post.html

ЛеЗ 0009319   Сеоски дневник / Мирослав Тодоровић. – Мирослав из Трешњевице  ЛИСТОВИ НА ВЕТРУ Сеоски дневник. – 6. јануар 2013.

Бадњи дан, на нишкој пијаци гужва, прошетао поред Нишаве. ђубре уз  зид регулисаног тока Нишаве.

Из Политике, узимам реченицу из

„Фрагменти из живота уметника“ (Бора Драшковић): Да парафразирам древну кинеску пословицу: ако имаш мало среће, ма где се обрео, не брини, наћи ћеш се међу својима, увек ћеш  срести  људе који припадају истом језику професије.“   –  „Заветине“, ево, публикују и – безмало – још једну књигу дневника М. Тодоровића, која је и извесно сведочење о много чему, што данашњи наши писци, избегавају.  –  https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/testimonials-1/seoskidnevnikmiroslavtodorovic#

ЛеЗ 0009320  На обалама Лете, стање је непроменљиво, иначе / Александар Лукић. –  Песме из циклуса ПИР. Штампане у једном од последњих бројева „Треће Србије“ (16 – 20/ 24 октобар 2005)   https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/testimonials-1/naobalamaletestanejenepromenlivoinacealeksandarlukic#

ЛеЗ 0009321   Тимур КИБИРОВ (1955). –  Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић. –  Тимур Јурјевич Кибиров родио се 15. фебруара 1955. године у Шепетовки, Хмељцинска област. Осетинског је порекла, право његово презиме је Запојев. Његов отац био је официр совјетске армије, а мати учитељица. Завршио је историјскофилолошки факултет у Москви. Радио је у телевизијским компанијама и на радију. Преводио је песме Ахсара Кодзатиса са осетинског језика. Од 1995. члан је руског ПЕНцентра, а од 1997. члан уредничког колегијума часописаКњижевна осмотришта.    https://sites.google.com/site/zavetine1/ociglednost/timurkibirov1955#

ЛеЗ 0009322   Роман МАТЈУШИН (1954). – Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић. –  Јеромонах Роман (Александар Матјушин) рођен је 1954. године, у породици сеоске учитељице. Завршио факултет, предавао у школи. Замонашио се 1983, а 1985. рукоположен у чин јеромонаха. Служио у једној од парохија Псковске епархије, сада живи у скиту Ветрово у близини Пскова. Стихови и појање јеромонаха Романа нашироко су познати читаоцима и слушаоцима са плоча, касета и дискова…. – https://sites.google.com/site/zavetine1/ociglednost/romanmatjusin1954# 

ЛеЗ 0009323   Месечева свадба – поклон роман „Заветина“, март 2013. – Прво, пилот издање штампано је у јесен 1999. године и било разграбљено.Београд, Заветине. – Овде можете преузети без надокнаде ово издање!!  –  Роман о рату НАТО пакта против Екс Југославије 1999. Одломци. –

…Блеје овце. Кукуричу петлови. Мало пре је била, опет, узбуна.

Рат полако открива многе скривене ствари.

Урушио се комунизам, писали су, говорили.

Није него!

Нестали су комунистички системи, али су комунисти остали на власти.

Свест искривљену, људску, нико не може исправити, осим шок. Осим смрт….

Наставиће, преносе страни медији, са интезивирањем бомбардовања, тако да погоде што више циљева, трудећи се да избегну веће цивилне жртве.

Шта то значи – веће?

Сто, двеста или триста хиљада мртвих?

Дат је велики публицитет стварању Савеза Русије, Белорусије и Југославије у српским медијима – то је дизање прашине. Шта може добити Југославија улазећи у тај Савез са земљама  са којима се не граничи?   https://sites.google.com/site/zavetine1/ociglednost/mesecevasvadba-poklonromanzavetinamart2013#

ЛеЗ 0009324   Фонд узајамне помоћи   https://sites.google.com/site/zavetine1/fond-uzajamne-pomoci

ЛеЗ 0009325  „Bogumilstvo u kontekstu mišljenja planetarnog poliloga“/ dr.sc. Jadran Zalokar . – Recenzija knjige Bogumili su vječni, autora Vinka Mičetića.  – Rukopis primljen 2. februara 2015. https://sites.google.com/site/zavetine1/fond-uzajamne-pomoci/bogumilstvoukontekstumisljenjaplanetarnogpoliloga#

ЛеЗ 0009326  Добитници међународне књижевне награде „Арка“ за 2011. – https://sites.google.com/site/zavetine1/fond-uzajamne-pomoci/dobitnicimedunarodneknizevnenagradearkaza2011#

ЛеЗ 0009327   Награда „Арка”. – Досадашњи добитници…. https://sites.google.com/site/zavetine1/fond-uzajamne-pomoci/nagradaarka#

ЛеЗ 0009328   Заветине су свет… – Заветине су, на првом месту, обнова. Жеља да се буде и у свету и код куће, што изгледа немогуће.. – О Феномену „Заветина“ , писали смо ту и тамо, некако увек узгред,  и пре две године, поводом посећености Веб сајтова !Заветина“, блогова и других локација. Крајем 2013. број тих посета је прешао милион, што је за књижевну сферу велика цифра. Међутим, знатан је број оних посетилаца, које привлаче објављене и доступне фотографије „Заветина“. Више о томе не водимо евиденцију. Број посета Филмског канала „Заветина“, такође расте као водостај опасних поплава. Предлажемо, нашим пријатељима да редовније прате и прегледају Билтен Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ, који је, колико данас, достигао до броја 260.    https://sites.google.com/site/zavetine1/ceo-svet/zavetinesusvet#

ЛеЗ 0009329   Велики опсенар и „мајстор историје“. Тито. – Да је Српски народ знао истину о великом балканском опсенару и „мајстору историје“ педесетих или шесдесетих година ХХ века, сигурно је да би себи поставио неизбежно питање : историјско, морално и политичко, нехеројско и суштинско :

Зашто су и под којим условима Срби ушли у социјализам? Шта се Српском народу заиста догодило? Зашто је први пут у својој историји прихватио као свога господара туђинца, једну од најконтроверзнијих личности овог века, контроверзнију и од лажног цара Шћепана  Малог, пробисвета туђе вере и нације? Војника који је у првом светском рату, као аутроугарски официр, ратовао против Краљевине Србије и био за то одликован? Коначно, зашто Срби, ако већ нису хтели своју националну династију, ако су хтели за вођу и владара туђинца, нису одабрали компромисније, повољније решење? Зашто је Гаврило Принцип пуцао у надвојводу Фердинанда? Чему толике жртве Првог, и Другог светског рата?  Зар Срби нису могли, своју  сулуду и неразумну потребу за вођом туђинцем да реше практичније и раније, без милионских жртава и ужаса два светска рата, изабравши аутроугарског надвојводу за свога цара 1914. године, а не аутроугарског каплара 1945. године?…

Из књиге ТИТОНИК Беле Тукадруза (М. Лукића)    https://sites.google.com/site/zavetine1/ceo-svet/velikiopsenarimajstoristorije#

ЛеЗ 0009330   Битна књига. – ЕНЦИКЛОПЕДИЈА УВРЕЖЕНИХ ИДЕЈА Беле Тукадруза кренула је на своје велико путовање  https://sites.google.com/site/zavetine1/ceo-svet/bitnakniga#

ЛеЗ 0009331   Нови преводи Јагличићевих стихова. – Стихови песника и преводиоца са неколико страних језика на српски Владимира Јагличића, који живи и ради у Крагујевцу, појавили су се на енглеском, бугарском и украјинском, како смо незванично сазнали ових дана. У прилици смо да понешто од свега тога публикујемо…   https://sites.google.com/site/zavetine1/ceo-svet/noviprevodijaglicicevihstihova#

ЛеЗ 0009332   СРПСКИ ПЕСНИЦИ НА СТРАНИМ ЈЕЗИЦИМА

Нови преводи Јагличићевих стихова Заветине

Стихови песника и преводиоца са неколико страних језика на српски Владимира Јагличића, који живи и ради у Крагујевцу, појавили су се на енглеском, бугарском и украјинском, како смо незванично сазнали ових дана. У прилици смо да понешто од свега тога публикујемо. “mMx1���

ЛеЗ 0009333  трибина нелажних критичара. – Часописи ЗАВЕТИНА  су излазили, као некадашњи СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК, о трошку писаца и понеког добротвора, првенствено из света литературе и културе.  – Познат је  Жидов коначан став о Европи средином века, савременој: „Не помишљам  без ужасавања  на нагомилавање новитета у Националној библиотеци. Доћи ће један дан – он можда није далеко – када ће нека ужасна катаклизма све ово претворити у прах. А оно што ће преостати неће можда по нужности бити и  најбоље. По којим крњатцима ће се  процењивати наша цивилизација, наша култура…“

Овде се можемо присетити речи  Анатола Франса ( које наводи Лазаревић) да је критика, „као и филозофија и историја, једна врста романа намењена употреби мудрих и радозналих духова, и сваки је роман, добро га схвативши, једна аутобиографија. Добар критичар је онај који прича догађаје своје душе у средини узор  – дела“.  https://sites.google.com/site/zavetine1/30-godina-30-pitana/tribinanelaznihkriticara#

ЛеЗ 0009334   БАСМА  (од црвеног ветра) / Александар Лукић. – ПОДЗЕМНА ПРЕСТОНИЦА  је Лукићев симбол за све Неронове Златне дворце, Хитлерове Вучје јаме, Чаушескове, Садатове и Стаљинове бункере… (З. Мандић, Стремљење, Приштина, бр. 1-2/ 1992, стр. 206)   https://sites.google.com/site/zavetine1/30-godina-30-pitana/basmaodcrvenogvetraaleksandarlukic#

ЛеЗ 0009335   30 година 30 питања. – Како су почеле Заветине, пре 30 година? Као – пишчева издања. Као – петнаестогодишњи песник, који се огласио библиофилским издањем у 50 примерака, песмама у Лакомици? Једним Вјерују? – Почело се – пишчевим, библиофилским издањима и стигло се до Мобаровог института, који је објавио више од стотинак издања појединчних књига, монографских публикација, и неколико серијских публикација, попут „Аламанаха“ из 1989., или часописа „Заветина“, који су били снажан подстицај оглашавању оне друге, друкчије – непознате Србије, коју и данас „даве“ преживевши тумабања, камелеони свих врста тзв. социјализа са људским лицем.Заветине су призивале обнову и пљускове, и они су долазили…И још увек надолазе… https://sites.google.com/site/zavetine1/30-godina-30-pitana

ЛеЗ 0009336   НАКОН ПЕДЕСЕТ ГОДИНА / Вилијам Фокнер. – Листајући српске књижевне часописе. – ЈАБЛАН

 Зашто дрхтиш ту

Између бистре реке и пута?

Није ти хладно,

Уз светлост сунца које сањари о теби,

А ипак дижеш своје скрушене молбене руке као да желиш

Навући облаке са небеса да крхкост сакрију твоју.

Ти си млада дева

Што подрхтава у патњи усхићене смерности,

Бледа стварна дева

Чија је одора на силу са ње стргнута.   https://sites.google.com/site/zavetine1/guvno/nakonpedesetgodinavilijamfokner#

ЛеЗ 0009337   СОНЕТНИ УМЕТАК ИЛИ МАЛИ МУК/ Душан Стојковић. Из нових српских књижевних часописа: УНУС МУНДУС, бр. 47/ 2014    https://sites.google.com/site/zavetine1/guvno/sonetniumetakilimalimukdusanstojkovic#

ЛеЗ 0009338   Одломак из романа „СЕВЕРЦИ“ / Бела Тукадруз. –  Што сам дубље копао у себи, пут је постајао све наказнији. –   Лето не пролази кроз авлију; већ пландује под смоквама и јабукама, дворишним орасима, као стадо оваца. Лето се насукало, као препотопски џиновски костур. Ноћ летња је једна комбинација сензација која је у суштини неописива. Сомот ноћи је испред носа, а Истина је далеко и високо, као звезде, и до ње се стиже завојитим путевима и бескрајним спиралама. Летња ноћ ми је послала фатаморгану – опсену прерушену у лик једне моје пријатељице из младости. Сањао сам брег и стабла око којих она кружи – сетио се њене тамне хаљине. То је, можда, био ђаво? Пробудивши се нисам одмах, забележио све појединости сањаног; покушао сам то неколико часова касније, мучен несаницом и дивотом летње ноћи, али тада се сањано распршило као паперјасти балони маслачака. Забележио сам трице и кучине. Неуспели покушај да се сањано протумачи. У сновима има нечег драгоценијег од злата, бисера, и дијаманата.Они нас уводе у прашуме палимпсеста наше прошлости. Тамо – где су још увек живе и скривене под другим легендама неизрециве трагедије детињства и младости. Тамо је пуно тежине, попут камења, које се ни за шта друго не може употребити осим да се узида у темеље других легенди. Добро се сећам да ме је пекло нешто између малића и до малог прста на десној нози, када сам се пробудио. Раширио сам прсте и сетио се да и рибе слично рашире пераја на песку у самртним трзајима. Лежао сам, нисам могао да се ослободим огромности ноћи. Сишао сам у подрум и осетио како око мене навире тишина као поплава. Наш пас, куја, звезде и ја – били смо будни и подрхтавали усред те стравичне тишине. Читав свет је хркао, чуо сам како хрче, док ослушкивах то свеопште хркање, као надолажење таласа цврчака у даљини, испунило ме је нешто огромно, што сам једва могао да поднесем; бојао сам се да се нагло не распрснем. Вратио сам се у собу, тиши од сенки; упалио стону лампу и почео да пишем; о нечему, што је, наједнапут, нестало, као да је пропало кроз дашчани под собе, као што мали поточићи завршавају увирући у песак. Покушао сам да разгрнем пешчане дине у себи, пешчани брег, било ми је јасно да је преда мном пустиња, и да ћу, наставим ли даље, на крају замутити ток кристално смарагдне воде, или резервоар, стигнем ли до њега, откопам ли га.    https://sites.google.com/site/zavetine1/guvno/odlomakizromanaseverci#

ЛеЗ 0009339   Беседа са душом / Владимир Јагличић. –  Зашто ме, душо, напушташ пред сан

ко полусвесни прекор досадашњег

мог постојања? До дана данашњег

ко да не нађе спаситељски длан,

и стално иштеш неки други облик

ког немам, као да му нисам сродник? …. https://sites.google.com/site/zavetine1/guvno/besedasadusomvladimirjaglicic#

ЛеЗ 0009340   Одабрани цитат: Српски Платон и Максим Козбаша. – Подстицајна грађа о Новим српским јаничарима  –   –   Знам га ја добро – рече Јауковић. – Увек ми је био непоуздан.

–  Није у почетку, слажем се са Кресојевићем – рече византолог Пешић. – Онај његов први програм
о Великој Србији био је маестралан… Пара врти што бургија неће. Подмитили га Америка и Немци… Чусте
ли председника, добио и вилу на Кипру.

–  Не бих се залетао – рече чувени књижевндифиЈгичдр. – Можда му пакују, много народа је за њега…

Мени је, за разлику од вас, он био екстреман кад је улазио у политику Сада разуме оно што тада није разумео и говори разложно.

–   А шта то, Боривоје, он сада говори и увиђа, а да је разложно? – намршти се Српски Платон.

–   Оно што увиђам и ја – умеша се сликар академик, најстарији за столом. – Тито је у гробу, и у гроб одлази
и све његово. Његова Југославија, његова Удба, његова војска… зато Максим, са правом, тражи да путоказе
окренемо према Западу. На Истоку је, господо драга, опште расуло. Дај, Боже, да тамо не избије рат и да се
Совјетски Савез не распадне.

–    Via Romana /  Вук Драшковић , 2012, стр. 271-272  –  https://sites.google.com/site/zavetine1/guvno/odabranicitatsrpskiplatonimaksimkozbasa#

ЛеЗ 0009341   СЛОВЕНСКА ФУГА / Милош Јанковић. – из нових књига савремених песника  https://sites.google.com/site/zavetine1/guvno/slovenskafugamilosjankovic#

ЛеЗ 0009342   Тамо ће те убити за жуто дугме! /  Александар Лукић. – „Не путуј у Хомоље, тамо ће те убити за жуто дугме!“.

Овако гласи резиме приче, сведен на ниво једне реченице, којој вреди посветити пажњу. Ту предрасуду уврежену у главама већине Срба  (на сам помен Хомоља) толико пута морах да слушам. Београђани иначе, препреден и углађен свет, предњачи са приповедањем исте, већ, од Аутобуске станице до Српске академије наука, а репови њене легенде допиру и до њачећих магараца привезаних за камену клоцу, или маслину, изџикљалу крај морске обале. Магарци такву накараду од тврдње… „ … убиће те за жуто дугме. Ој! Јој! Ој!“, понављају по неколико пута дневно   https://sites.google.com/site/zavetine1/guvno/tamoceteubitizazutodugme#

ЛеЗ 0009343  Покретање књижевног часописа „ЗАВЕТИНЕ+“. – Плус поклон књига донаторима, дародавцима (ПДФ) књиге ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ: Карневал крај шумске реке или Песме Боре Мишљеновића  https://sites.google.com/site/zavetine1/mecene-donators/koriceknizevnogcasopisazavetine#

ЛеЗ 0009344   УКУС ПРОМЕНЕ / Зоран М. Мандић-  9.
За смрт је потребна смрт
Макар пробана
Да би се просветлило њено биће
Које није ружно
Коме се обија о главу сваки живот:
Људи, биљака, животиња
КАФКЕ, ФРОЈДА, ДАРВИНА, БОРХЕСА,
АЋИНА, МАНДИЋА …. https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/zavetine-novosti/ukuspromene#

ЛеЗ 0009345   Из рукописа и архива Зорана М. Мандића. – Дневник читања / Томислав Дретар: Зоран М. Мандић ставља над своју пјесму надневак « Цитат из романа промрзлог врапца » чиме упућује на повијест поезије која почиње с њеним прозним обликом у херојским Хомеровим временима и најављује пролазност као своје сиже, заправо једну од својих назначница. И све то у једној пророчкој намјери , препознавању времена у « ДВЕ ХИЉАДЕ ДВАДЕСЕТА »-ој. Таква игра ријечима нужно бива анти-хисторична , а његов « херој » (врабац који је написао роман) је анти-јунак. –  https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/testimonials-1/izrukopisaiarhivazoranammandica#

ЛеЗ 0009346   Олег ХЛЕБЊИКОВ (1956). Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић  https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/testimonials-1/oleghlebnikov1956#

ЛеЗ 0009347   Uglješi,banatskom vetru i kineskom zmaju / Radivoj Šajtinac. – MALO  IZNAD  PATOSA. – Šajtinac, prvi put na ovom sajtu   https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/testimonials-1/ugljesibanatskomvetruikineskomzmajuradivojsajtinac#

ЛеЗ 0009348  ТОМАШЕВИЋ, МАНДИЋ -добитници књижевне награде ДРВО ЖИВОТА. Из Образложења  –  https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/testimonials-1/dobitniciknizevnenagradedrvozivota#

ЛеЗ 0009349   НАГРАДЕ ЗАВЕТИНА ЗА  2010. годину Бошку Томашевићу и Зорану М. Мандићу, Петру Крдуу   https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/testimonials-1/nagradezavetinaza2010godinuboskutomasevicuizoranummandicupetrukrduu#

ЛеЗ 0009350   Есејиста, књижевни критичар, професор књижевности у пензији Миодраг Мркић делује далеко од очију јавности…  https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/testimonials-1/thankyoupersonsname#

ЛеЗ 0009577