183

 

Др Мита Лукић

Др Мита Лукић

(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0009151   Старац Пајсије Светогорац (Филм) Објављено је 01.01.2014. Руски Документарни Филм Старац Пајсије Светогорац последње године земаљског живота.Превод обезбедио канал Ревнитељ Православље
Видео коришћен у филму,video used in this movie:… Режисер: А. Куприн. Продукција:Покров

ЛеЗ 0009152  Имагинарни интервју као индиректан повод и окидач?. Зашто Игњатовићу, као писцу икритичару, гледате кроз прсте? Критичару који је омогућио толике књижевне мутанте? Да ли Вас је Игњатовић купио тиме као уредник:чиме, како? Не морате одговорити, ако не желите… –  (Ево тих питања. – … Пишете и говорите о стварима о којима
се ћути, не бојите се замерања; понекад, ваша критика делује као смела
авантура Због нечега сте болећиви, ипак, према неким савременим
писцима. Да будем директан : врло афирмативно пишете о једној
осредњој књизи С. Игњатовића, у којој има и проблематичних места.
И врло похвално пишете о другој комерцијалној Игњатовићевој књизи,
о времену кад су сви били Тито. Зашто Игњатовићу, као писцу и
критичару, гледате кроз прсте? Критичару који је омогућио толике
књижевне мутанте? Да ли Вас је Игњатовић купио тиме као уредник:
чиме, како? Не морате одговорити, ако не желите…
Ако бих одговорио само на ово последње питање, одговор би
био подугачак. Да одговорим на најнепријатнија питања. Није ме
Игњатовић ни на који начин купио. Не. Из те његове генерације, ја
сам све друге упознао пре Игњатовића (Савића, Јосића, Стевановића);
Игњатовића сам упознао, не док сам студирао на Филолошком, не као
уредника КЊИЖЕВНЕ РЕЧИ, него много година касније, почетком
деведесетих, у једној београдској кафани…Знао сам ја да Игњатовић
постоји, као писац, и пре тога. … Тако је почело наше познанство
деведесетих. Повукао се као критичар… Верујем да спада у важне
књижевне сведоке нашег послератног књижевног живота; а његов
роман – оглед треба читати и као неку врсту исповести, која није
изведена до краја. Не знам када сам престао да му шаљем моје нове
ствари? Као слободан стрелац, када је то заиста био, Игњатовић је
занимљив писац, и припада зони преливања, коју има неке шансе. Две
његове студије треба критички прочитати, пре свега о тзв. прози
промене, и студију о поезији песника Флоре (уз изабране песме
Флорине)… Мени није потребна подршка као писцу, подршка ма које
врсте, ни Игњатовића, нити било кога другога. Довољна би ми била
подршка читалаца.   https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/knizevna-olos/imaginarniintervjukaoindirektanpovodiokidac

ЛеЗ 0009153   Milan Vidojević SRBI SU IZ SVEMIRA, KOSOVO JE KAPIJA  http://akademijaalhemije.blogspot.rs/2017/01/milan-vidojevic-srbi-su-iz-svemira.html

ЛеЗ 0009154  Emir Kusturica 2017 – Srbi čuvaju Tesline tajne.. Filmovima nam kontroli… http://akademijaalhemije.blogspot.rs/2017/01/emir-kusturica-2017-srbi-cuvaju-tesline.html

ЛеЗ 0009155  Милан Видојeвић: Сви ванзeмаљци који владају светом били су на Титовој сахрани… http://zavetineplusultra.blogspot.rs/2017/01/e-e.html

ЛеЗ 0009156  РОМАНЕСКНА МРЕЖА НАРАЦИЈЕ / Мирослав Тодоровић. –  Балша Рајчевић: Случај сликара Мијушковића, „Свет књиге“,  Београд, 2016. (приказ)  –  https://sites.google.com/site/tragovi1/-o-glas-o-knizi/romanesknamrezanaracijemiroslavtodorovic

ЛеЗ 0009157  Канал ЗАВЕТИНЕ + Промоција романа ПАСИЈА ПО АМАРИЛИСУ, Центар за културу Пожаревац, 2008. (1)   http://zavetinesvetionik.blogspot.rs/2017/01/kanal-zavetine.html

ЛеЗ 0009158  Канал ЗАВЕТИНЕ + Промоција романа ПАСИЈА ПО АМАРИЛИСУ, Центар за културу Пожаревац, 2008. (3)   http://zavetinesvetionik.blogspot.rs/2017/01/2008-3.html

ЛеЗ 0009159  Канал ЗАВЕТИНЕ + Промоција романа ПАСИЈА ПО АМАРИЛИСУ, Центар за културу Пожаревац, 2008. (4)   http://zavetinesvetionik.blogspot.rs/2017/01/4.html

ЛеЗ 0009160  Суботички Хачико: Пас на минусу, поред бицикла, чекао газду пет дана Ј. ЛЕМАЈИЋ | 24. јануар 2017. 18:24 | Прича о верности, налик истинитој филмској о јапанском љубимцу. Даниел Каламиц пао са бицикла и отишао у болницу, а Меда није хтела да се помера док се газда не врати   http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/2017/01/blog-post.html

ЛеЗ 0009161  Домаћи паук / Бела Тукадруз — Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА

ПОНОЋ. Зашто бих је, и може ли се, бескрајна, описати?
Маховинастим сагом хоризонта каскају јелени. Поноћна роса, припев славуја у воћњаку — пробијам се кроз све то, полако корачајући према имању крај Пека…

https://medium.com/http-velikazavetina-blogspot-rs/%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%83%D0%BA-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7-%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%87%D0%B0-52ea8c9131f4#.i157mlhht

ЛеЗ 0009162  Велике претече. –  Релационизам артефаката Лепенског Вира; одломак – Логос као однос елемената станишта  Петар Милосављевић: Драгослав Срејовић као догађај, Митолошки зборник 24/2011, стр. 196-198. –  https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/home/velike-pretece

ЛеЗ 0009163  Библиотека ДЕФТЕРДАРОВА КАПИЈА. Прави почетак постојања. –  Заветине су практично морале да се за све изборе саме. Тако је и стварање и покретање овог сајта део те стратегије борбе и самоорганизованости у једном свету који је дубоко огрезао у себичности, наметачком духу и самодовољности. Свакодневно добијамо на десетине писама,електронских и обичних, у којима углавном незнани, нама драги као и знани читаоци и пријатељи Заветина, траже поједине бројеве наших старих часописа. Нисмо толико богати ни у ситуацији да можемо да поклањамо штампана на папиру издања појединих бројева, али – можемо да поклонимо дигиталне верзије једног броја наших часописа, које су сасвим адекватне штампаним!. – Уколико сте преузели неки књижевни часопис „Заветина“, јавите нам се. Понешто од Ваших писама можемо и објавити, ако се сложите. У Србији има много књижевних часописа, који су, нажалост „мртви“. Ми стварамо нешто друкчије. Да ли и Ви мислите тако?    (19.09.2009. 13:26)  https://sites.google.com/site/orkestarsuz/home/orkestar/besplatnopreuzimanecasopisazavetina

корице библиофилског издања

корице библиофилског издања

ЛеЗ 0009164  Курански ајети и астрономија — Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА. –  Ми смо вама најближе небо сјајним звијездама украсили и учинили да ватра из њих погађа шејтане…
(Превод значења Кур’ана 67:5)

Све ове звијезде су збиља украси за нама најближе небо. Професор Армстронг је такођер додао да научници нису успјели досегнути до краја свемира. Нагласио је да због овога тренутно постоје настојања да се у свемиру (рецимо на сателитима оп.п) поставе додатни телескопи како би научници могли проучавати свемир без да им прашина и остале запреке из атмосфере буду на путу. Оптички телескопи нису у стању досећи до жељених даљина те стога бивају замијењени телескопима који користе радио таласе и који омогућавају посматрање свемира на већим удаљеностима. Међутим, рекао је професор Амстронг, научници и даље остају ограничени.

aca-isto2

ЛеЗ 0009165  Мајмунска завера* | Мајмунска завера on WordPress.com. –  Извор: прва Лукићева публикована књига У вагону Розанова, 1987.
* а) “ Мајмунски род је измислио Ремизов по узору на руско масонство. У њему је био Блок, сада је Кузмин, музикант Великог и слободног мајмунског дворца, а Гжебинон је мајмунски кум и у том реду је у чину и звању вржиоца дужности у гладно и ратно време.
И ја сам примљен у ту МАЈМУНСКУ ЗАВЕРУ (подвукао А. Л.). — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — треба да ти кажем још и то, да мајмунски народ, народ дезертера из живота, има правог цара. Заслужног.“     

ЛеЗ 0009166  ОТВОРЕНИ ПРОЗОРИ… – Овде су отворени они прозори, који су у Србији иначе затворени… https://sites.google.com/site/orkestarsuz/home/orkestar

ЛеЗ 0009167  Против свих предрасуда… – ..Свет је нашао своју уметност, с краја на крај света, у нечему што је, најстрожије гледано, пад. Ако публика налази своје највише духовно задовољство у паду, зашто јој угађати?
Потпуна уметност и књижевност и један одличан књижевни часопис, кроз који се она оглашава, траже више, друкчији развој ствари. Да би све то било могуће, потребно је независности, слободе мисли, незаинтересованости, недоктринарства.
Саслушао сам замерке и савете о „побољшању“ Заветина; суочио се са туђим заблудама; које проистичу из помешаних вредности.   https://sites.google.com/site/orkestarsuz/home/orkestar

ЛеЗ 0009168  Владислав АРТЈОМОВ (1954). – из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић. Владислав Владимирович Артјомов родио се 17. маја 1954 у селу Лисуха, Березински рејон, Минска област. Године 1982. завршио је Књижевни инститит имена Горког. Главни је уредник часописа „Москва“. Аутор је низа књига поезије и прозе. Добитник је бројних награда за поезију, између осталих Фетове  (1995) и Јесењинове (2001)  https://sites.google.com/site/orkestarsuz/home/orkestar/vladislavartjomov1954# 

ЛеЗ 0009169  РЕШЕЊЕ  КОНАЧНО И ВЕЧНО /  Радивој Шајтинац . – https://sites.google.com/site/orkestarsuz/home/orkestar

ЛеЗ 0009170  UZNEMIRENE VODE IZA POVRŠINE URAMLJENOG OGLEDALA. – ČITAJUĆI PESOA.- Esej  Su. Tanasković … https://sites.google.com/site/orkestarsuz/home/orkestar/uznemirenevodeizapovrsineuramljenogogledala

ЛеЗ 0009171  УЗНЕМИРЕНЕ ВОДЕ ИЗА ПОВРШИНЕ УРАМЉЕНОГ ОГЛЕДАЛА — Библиотека Дефтердарова капија. – Су Танасковић

ЧИТАЈУЋИ ПЕСОА.- Есеј Су. Танасковић

Понекад се загледам у мирну површину огледала иза које се крије извор непрегледних наслућивања. Осетим при том да узбуркавам његове мирне воде, да узнемиравам тајне које ме траже да ме пронађу. Као да ме прогони бојажљива мисао да други људи могу чути оно што мислим. Као да нећу наићи на призвук одобрења, топао поглед мајке, или срдачан стисак руке коју прижељкујем. Истина која боли и која ће друге да заболи, сакрива се још увек негде иза мога одраза. И да ли је пристојно у овом тренутку дирати мир који снагом илузије храбри и даје наду? Наду? Зар ону варљиву што ме је убола ножем по сред срца? Песоа се тога није прибојавао, јер је мислио без примисли:

“Ја чак нисам ни песник: видим.

А ако оно што пишем има вредности, то не значи да је имам ја:

Вредност је тамо, у мојим стиховима.

Све је то савршено независно од моје воље
(…)
И без помисли да ме други људи слушају како мислим;
Јер ја то мислим без мисли,
Јер ја то кажем онако како то казују моје речи”.

Како да се ослободим примисли сопственог порива за потврђивањем, који ме вреба са одраза слике која још увек није моје Ја. Иза дубина чучи мит палог бића и метринске заштићености ушушканог фетуса и гледа ме отворених очију. Суров мит, који нам одузима неприкосновено право наше сопствености рођењем дато. Узбуркана плодна вода материце одзвања у дубини иза средњех уха, где је наука утврдила центар равнотеже. ….

ЛеЗ 0009172  Први штампани број.  Садржај. Првог броја  ч. Оркестар СУЗ Август 2009, Београд. – УЗ ОВАЈ БРОЈ Оркестар СУЗ……………………………………………. 4

ЧУЈТЕ СРБИ! Чувајте се себе. Ову  рубрику покрећемо не само  у знак неизбрисивог сећања на све оне ретке и часне људе ……………………………..    6
Др Родолф Арчибалд Рајс: О ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ о којој сам већ у више наврата говорио…….. 6

Припазите док не буде прекасно ………….   12
Парламент забушаната ………. ……………       13
Страначка полиција …………………………………14

Миодраг Станисављевић :ЈАДИ СРПСКЕ ДУШЕ…16    https://sites.google.com/site/orkestarsuz/home/orkestar/prvistampanibroj#edit

ЛеЗ 0009173   ЦРНО СРЦЕ У НИШТАНИГДЕ / Душан Стојковић — Библиотека Дефтердарова капија  (Срба Игњатовић, Чим сване и друге утопије, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2011)

ЛеЗ 0009174  ЦРНО СРЦЕ У НИШТАНИГДЕ / Душан Стојковић — Библиотека Дефтердарова капија

(Срба Игњатовић, Чим сване и друге утопије, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2011) … – Папирна шајка је — никакве сумње нема — рембоовска. Пламени свлак и смак— змијски (у прикрајку се смешка Валеријев змијац) и апокалиптични су. Игњатовићева поезија се смешта негде између. У нигденишта. Можемо бити задовољни, ако нам — док смо читали Чим сване и друге утопије — срце није поцрнело. –

ЛеЗ 0009175  КОГА ЈЕ СВЕ“ИЗНЕНАДИЛА“ ОВА ЗИМА?. –  ПОВЕЗАНЕ ТЕМЕ: лед, дунав, сава, зима, бродови, српска посла, језа… – Да ли је то једини ледоломац на Дунаву?

Читам коментаре, уз чланак у коме су повезане оне горње теме,  и чини ми се да су  коментари много ближе стварности на терену, него ….али… ако Србија нема више од 2, или три речна ледоломца, сви су и разговори и коментари излишни. Треба да дође оваква једна зима…Па да видимо -шта све у овој држави фали. И сву прозирност политичке реторике. Србији треба – добар домаћин, пре свега.

ЛеЗ 0009176  Проветравање критичарских ложа/ Златко КРАСНИ

. –  Следећа таксативна подела књижевних критичара на главне типове и њихове варијетете резултат је студиозног рада и минуциозне анализе тима одабраних експерата који су вршили систематско осматрање књижевног живота у Србији током последњих двадесетак година.

Ова систематизација – иначе пионирски подухват у нашој култури, не обухвата озбиљне књижевне критичаре, који праве стваралачке синтезе од књижевно-историјских токова и чије су интерпретације утемељене како у личном доживљају књижевног  дела тако и у дубинском познавању његове генезе и корелација. Подела се односи превасходно на литерарне критичаре који су на волшебан начин ушли у књижевне ложе или настали пресађивањем из једног књижевног кулоара у други. То су управо они „критици“ чијој смо пошасти у последње време изложени, а који ће се сами препознати и неће, наравно, нимало благонаклоно гледати на ову систематизацију (Из књиге есеја „О меланхолији европског интелектуалца“, „Просвета“ – Београд, 1998)  https://sites.google.com/site/orkestarsuz/krojaci-carevog-novog-odela/provetravanekriticarskihloza

ЛеЗ 0009177  ШТИТ САТИРЕ ПРОТИВ РЕЖИМА / Миљурко Вукадиновић. – Лука Јоксимовић Барбат (1956), као аутор запажене књиге „Приче боје ватре“, демонстрирао је завидну прозну културу и стратегију – широк дијапазон прозних могућности (од најкраће приче, преко кратких прича и цртица, па до наговештаја романескне структуре, у дужим прозним целинама).  https://sites.google.com/site/orkestarsuz/krojaci-carevog-novog-odela/provetravanekriticarskihloza/stitsatireprotivrezimamilurkovukadinovic#

ЛеЗ 0009178  Нина ИСКРЕНКО (1951-1995). из новије руске поезије.избор, препев и напомене владимир јагличић .

* * *

Он грли ме он ме грли

грли ме и загрливши сан га смрви

Он снива и спава и пробудивши се опет грли

Каже две речи и заспи. Мимо, комарац лети, куд хрли

 

Мимо комарац лети као да лута омајно

у само уво зујећи и према лицу се ближећи стално

он ме грли схватајући да је то фатално,

он и комарац узбуђују једна другога докрајно

он и комарац узбуђују један другога и то је нормално

 

Он и комарац и остале појаве ума и природе одавде

жуде узајамну крв и толе је узајамно

савлађују једно друго и  једно друго муче наравно

обамиру због борбе за своје схватање правде

и за почасно право да оставе на мени

на површини и у дубини сопствене

драгоцене

покушаје

Десно уво моје обраста јастуком као ситни камичци земљом света

Лако јутро стиже цвокоће и пузи одасвуд и то ужасно смета …. https://sites.google.com/site/orkestarsuz/krojaci-carevog-novog-odela/provetravanekriticarskihloza/ninaiskrenko1951-1995#

.

ЛеЗ 0009179  Кројачи царевог новог одела. –  Подела књижевних критичара Златка Красног на главне типове и њихове варијетете настала је пресађивањем критичара из једног кулоара у други….-  Критичар на пару    У овом случају имамо два значења: критичар који добија паре од разних фондација и мора пуном паром да одрађује обавезу; параучени критичар који о параауторима пише своје паракритике.  –  Златко Красни  https://sites.google.com/site/orkestarsuz/krojaci-carevog-novog-odela

ЛеЗ 0009180  Оштрица која недостаје /Слободан Бранковић. – Поштовани, 
Подржавам идеју о потреби критике за живот квалитетне књижевности.
Могу и сам додати неколико редака. /
  Критику у књижевности можемо појмити и као оштрицу која је ослобађа слабих места, или заблуде да је оно што није.
У поезији се то јасније очитује. Мерила су се кристалисала од најранијих песничких трагова. Песме писане на различитим језицима имају нешто по чему их и спонтано, док читамо, вреднујемо. Да ли можемо рећи да поезија поседује својство и независно од језика на коме је писана? Колико год теорија књижевности и критике прелиставали и трагали за критеријумима, мерилима, скалама и хијерархијама вредности, нећемо наићи на јединствене поставке, таблице, табеле…? Како онда ради жири за награде, састављачи антологија, уредници бесмртних едиција? Не би смели да превидимо лични приступ, гледиште, тумачење… Поштовани, 
Подржавам идеју о потреби критике за живот квалитетне књижевности.
Могу и сам додати неколико редака.
     [ ажурирано 13.12.2010. 11:51 ]   https://sites.google.com/site/orkestarsuz/krojacicarevognovogodela/ostricakojanedostaje#edit

ЛеЗ 0009181  Скерлићева огрешења. – Случај бр. 1.  СЛУЧАЈ „ВРДНИЧКЕ ВИЛЕ“. – … Милици Стојадиновић – целини њене духовне појаве и стваралаштва треба посветити једну исцрпнију студију. Кад јој је отац свештеник умро, остала је изложена ударцима живота. „Увек ће остати љага како се са првом српском песникњом поступало кад је остала сироче без оца и мајке“. Упркос свим мањкавостима, Скерлић је, ипак, о овој песникњи написао најозбиљније редове.

Издавач и Даница Вујков учинили су известан напор, који је српска култура морала учинити одавно. Но, можда је, ипак, књига Миличиних песама могла бити и обимнија и снабдевенија предговором, у којем би била развијена потпуна „демитологизација“ Врдничке Виле 5-

Милице Стојадиновић Српкиње. У сваком случају, боље је учинити нешто но не чинити ништа, и можда овај избор Миличиних песама једнога дана буде један од првих корака ка критичком издању опуса ове песникиње.

Милица Стојадиновић Српкиња није била – Вујков је у праву – „тек, пуки романтичарски занесењак ; њен дух је, и посматрачки, и критички, и саучествује у свим догађајима непосредне друштвене стварности“.   https://sites.google.com/site/orkestarsuz/prevrednovane-greske/skerlicevaogresena#

ЛеЗ 0009182  Избор : огледало београдског човека. – Овде ћемо од сада, тј. од краја лета 2009. године, па на убудуће објављивати краће и непознате радове превасходно српских писаца скрајнуте из ко зна све којих разлога, како из ближе тако и даље прошлости. Објављиваћемо заборављене и критичке ствари. Подсећати, подвлачити… –  У српској култури и литератури има много ружних ствари, заборавности, подцењивања и прецењивања на претек. Многи сведоци одлазе са овог света, а многе хуље дефилују и надживевши своје жртве бивају приказивани још као часни људи! Мртва уста не говоре, не говоре, не говоре… Хоће ли ова рубрика постати својеврсни медијум преко кога ће моћи да проговоре мртва уста? ….  https://sites.google.com/site/orkestarsuz/home/knizevni-zabavnik/izborogledalobeogradskogcoveka#

ЛеЗ 0009183    (Вашар песника) /  Владета Р. Кошутић, 04.01.1926-21.01.2005. – … На јунској светковини „републике“ Монмартра приређен је и уобичајени в а ш а р п е с н и к а. Велик број роеtes  dudimanche изашао је те недеље поподне да крчми своју лирику на Пигалу. Иако цене беху ништавне (од 150 до 300 франака по збирци), иако наслови беху од преломног значаја (М у в љ е о к о, Ж у т  с м е х, М е с е ц  в а м г о в о р и, С а н  и л и  ј а в а, Г л а с  у  к в р г а м а), иако песницм својски позиваху купце, нудећи уз свако дело аутограм и посвету колику хоћете, за два сата шетње по тржишту не видех да се продало књига за више од петсто франака. Тезгама је најчешће прилазио ветар, листајући горње странице књига, па би и он дизао руке. А свет се тискао као на правом вашару, опседајући поетичније тезге на супротној страни шеталишта: шатре са лутријом, стрелиштем, грнчаријом, половним грамофонским плочама, продавце пића и сладоледа. Ипак, око крајње лирске тезге приметих како се почеше нагло окупљати, наравно не због дежмекастог песника с изгледом набијача цена. Поред њега стајаше кршан, неизбријан човек у плишаном капуту и коцкастој кошуљи, држећи у рукама оно на што сви упираху погледе — живу белоушку и дремљивог сокола подрезаних крила…..   ПАРИСКА СПОТИЦАЊА, одломак из књиге  ПРОТИВ(П)ПОГЛЕДИ, Пишчево и Машићево издање, Београд, 1985, 80 стр.; стр. 35-39. (Наднаслов редакцијски)   https://sites.google.com/site/orkestarsuz/home/knizevni-zabavnik/vasarpesnika#

ЛеЗ 0009184  Табу теме српске књижевности и друштва. – Владета Р. Кошутић: МАСЕР  (одломци)  https://sites.google.com/site/orkestarsuz/home/knizevni-zabavnik/tabutemesrpskeknizevnostiidrustva#

ЛеЗ 0009185   Табу теме српске књижевности и друштва — Библиотека Дефтердарова капија

Владета Р. Кошутић: МАСЕР (одломци)

Човек сам који вековима понавља исте поставке и претпоставке, дакле, гњаватор, прозван насловом овог огледа. Јер, бити блесав, значи не мењати мишљење сваког трећег дана.[1]

Многи студенти знају ме како сам им трљао живце, враћајући им семинарске радове пуне непотребних туђица, са захтевом да их замене нашим речима; један од њих назвао ме је „једним живим чистунцем”, обезбедивши ми тиме славну успомену, у недостатку славније. Али, неки, не подносећи гњаваторство и ,,поповање”, одуживали су ми се касније на лепше качине: Лимен Errata, заветни откуцар, бележио је на мојим часовима шта сам политички „трунио”, и хтео је то обнародовати, али није успео; „сива (без)личност” Трећег Рајха Радио Београда, за њим „Просветин” уредник јебословних издања, као и Сврбоносац Игњат презиру ме, непризнавањем моје присутности; Први клоакотрист сматра и изјављује да сам најглупље ужасан, Никола Бритулин, при спомену мојих препева, почиње ходати унатрашке, Божица Шујидер прети да ће ми „смрсита конце”, итд, итд.

ЛеЗ 0009186  Тзв. полемика Паковић-Чотрић. – Шта се иза свега, иза ових тзв. полемика, крије? Не верујем да је посреди кратковидост уредника тзв. културног додатка. У чему је ствар?  «Паковање»  Госн Паковића  има препознатљив жиг! Враћа ли се то «Политика» на неки други начин оним својим славним данима, када је у њој  трукована  чувена хумореска  о Савлу и Павлу? ….   – https://sites.google.com/site/orkestarsuz/home/knizevni-zabavnik/tzvpolemikapakovic-cotric#

ЛеЗ 0009187  Четири песме / Милоје Дончић.-  избор из нових часописа, зборника, књига. – ДРУШТВО ПИСАЦА

Улица Француска

На стубу рупа где је била седмица

Портир без душе и електрична кафекуварица

Из корица празних ка службеној слави

На шалтеру бардовскоме, ко дрвце из шибица

Скакали су пеновски рукави  (из Зборника ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА, 2014.)  https://sites.google.com/site/orkestarsuz/home/knizevni-zabavnik/cetiripesmemilojedoncic#

ЛеЗ 0009188  Filoksera. – Мало је оних који су се усудили да требе ту филоксеру темељно и упорно. Неки су покушали, па … пошли Винаверовом улицом у  прашуму филоксере.

Неки су одустали. Трагова одустајања има ту и тамо.

Шта мислите о овом запажању  Небојше Васовића:

 „У средини у којој нема интелигентне критике, писцу није остављена могућност да се самокритички осврће на своје дело, макар не јавно. Заиста био би то театар за једну публику која таквој представи није дорасла „?  (ДНЕВНИК I)

Какву ми књижевност, тј. какав књиижевни живот и какву књижевну критику имамо? Пишите што искреније, разборитије и аргументованије. Објавићемо ако је истина, па макар се замерили и најцрњем ђаволу!   https://sites.google.com/site/orkestarsuz/knizevna-filoksera/filoksera#

ЛеЗ 0009189  Успети?Не успети? /  Белатукадруз. – Подстицај  за размишљање о успеху и неуспеху у животу и литератури – хронолошки прегледи живота и рада (као грађа) –  Прилог за нови број пожаревачког часописа БРАНИЧЕВО (јесен 2009) . – 27.09.2009. 17:40   https://sites.google.com/site/orkestarsuz/knizevna-filoksera/uspetineuspeti#

ЛеЗ 0009190   Успети?Не успети? / Белатукадруз — Библиотека Дефтердарова капија

Подстицај за размишљање о успеху и неуспеху у животу и литературихронолошки прегледи живота и рада (као грађа)Прилог за нови број пожаревачког часописа БРАНИЧЕВО (јесен 2009) . — 27.09.2009. 17:40. – Подстакнути Вашим позивом, који је тему успеха и неуспеха у животу и литератури, поставио на најшире и најсолидније основе, ја сам за ову прилику и тематски број Вашег часописа, бацио поглед на судбину три писца: Рембоа, Кафке и Момчила Настасијевића. Чега има више на свету — успеха или неуспеха? И ако није апсурдно, шта је успешније — успех или неуспех?

ЛеЗ 0009191  Рукопис у ћоравој соби нађен. / …. Наш је главни посао као приређивача рукописа да читаоцу представимо основни изглед и садржину рукописа.
Читалац зна да ја пишем своје радове, па и овај рад о књижевно-уметничком витештву Мирослава Лукића, хемијском оловком. Но, Умберто Еко каже: „… Рукопис произведен хемијском оловком, чак и када је чист више није имао душу, стил, нити личност”. По тим особинама приближавам се Богу, јер богови морају бити без изгледа да би били богови, па и бог критике – Мом, без душе, стила и личности. Личности су само, по мишљењу неких вера, само велики посвећеници, месије, изасланици богова… Имати душу подразумева постојање неког већег и вишег од бога… Богови имају стил свих и личност су свих… Тако треба разумети и то да је Мом, бог критике, узео псеудониме имена живих људи… Сада је време „женског пера”, „женског рукописа”, „женског писма”, а мушког плајваза…
Било како било, тешко ми се снаћи у овим мојим годинама. Сада не знам да ли сам ја бог Мом или је бог Мом Ја? Више изгледа да ја знам да нисам бог критике Мом, али шта вреди кад он не зна да није Ја. У тој псеудонимској метатекстовности тешко се снаћи. Но, сигуран сам да је подвижник, јунак ове књиге Нађеног рукописа у ћоравој соби, полиграф Мирослав Лукић – личност наше књижевности, да има душу и да има свој стил. Смисао изучавања овог нађеног рукописа видимо у томе. Мој посао као првог приређивача и извесног тумача рукописа је углавном обављен.
Рашчишћавање, вредновање и превредновање Мирослава Лукића, жесток напад на поетско књижевно-теоријско ђубриште сентиментализма „бирократске књижевности”, „официјелне”  Лукићев је допринос чувању угледа наше књижевности.   https://sites.google.com/site/orkestarsuz/knizevna-filoksera/rukopisucoravojsobinaden#

ЛеЗ 0009192 НОВИ ЖДАНОВИЗАМ HIC ET NUNC / Бошко Томашевић.  – …. Књижевне вредности у Србији успостављају се тако што знак на кога је упрто прстом постаје «чистим објектом », симулакрумом, о чему је у другачијем контексту писао Бодријар. Власник издавачке куће « Архипелаг », Гојко Божовић,  објавио је Бодрјарову књигу « Пакт о луцидности или интелигенција Зла ». У тој књизи су, иронијом случаја, описани сви механизми и последице акумулације моћи какве он, заједно са промотерима новог ждановизма, практикује. У Бодријаровој књизи, медјутим, нема речи о томе како се учи песнички занат. Не само стога Гојко Божовић има изгледа да и даље остане солидан службеник праксе друга Андреја Александровича Жданова.  https://sites.google.com/site/orkestarsuz/knizevna-filoksera/novizdanovizamhicetnunc#

ЛеЗ 0009193  Pevci sa Bajlon-skvera i moja frka sa njima / Miroljub Todorović. – NE­MO PROPHÉTA IN PA­TRIA. – КЛИ­КЕР-ШТРИ­КЕ­РАЈ ЈА­СМИ­НЕ ЛУ­КИЋ / Ми­ли­тант­ност нео­тра­ди­ци­о­на­ли­стич­ких бо­јов­ни­ка и ди­зај­не­ра, Ја­сми­не Лу­кић и Ми­о­дра­га Пе­ри­ши­ћа, по­себ­но се осе­ти­ла у не­ким њи­хо­вим ста­во­ви­ма по­во­дом ту­ма­че­ња „но­ви­је по­е­зи­је срп­ске”, об­ја­вље­ним у књи­жев­ним гла­си­ли­ма по­чет­ком ове де­це­ни­је.57 Та ми­ли­тант­ност (ша­ла­бај­зер­ство), са­мо је по се­би про­бле­ма­тич­но јер, као што ће­мо ви­де­ти, пред­ста­вља не­ку вр­сту дим­не за­ве­се иза ко­је се по­ку­ша­ва­ју бес­кру­пу­ло­зно фал­си­фи­ко­ва­ти кључ­ни мо­мен­ти у срп­ској по­е­зи­ји се­дам­де­се­тих го­ди­на и по­је­ди­ни епи­го­ни сиг­на­ли­зма, пе­сни­ци ко­ји су пре­у­зе­ли ства­ра­лач­ке по­ступ­ке ко­је је у срп­ску по­е­зи­ју увео сиг­на­ли­зам, ди­ћи на пи­је­де­стал от­кри­ва­ча, не­до­дир­љи­вих про­ро­ка та­ко­зва­ног ,,пе­сни­штва про­ме­не”…. https://sites.google.com/site/orkestarsuz/knizevna-filoksera/pevcisabajlon-skveraimojafrkasanjimamiroljubtodorovic#

ЛеЗ 0009194  tračak nade / Tonka Lovrić. – Na stalni književni konkurs Edicije ZAVETINE skoro svakdonevno pristižu vrlo zanimljivi rukopisi, sa raznih strana bivšr Jugoslavije, Evrope, Amerike, čak i iz Rusije…   –  https://sites.google.com/site/zavetineinfo/plus-ultra/tracaknadetonkalovric#

ЛеЗ 0009195  Cranky Old Man – Џангризави старац. – Преминуо је сам, у старачком дому, али његове речи ће ВАС ПОТПУНО ПРОМЕНИТИ. – Када је старији човек преминуо на геријатријском одељењу старачког дома, сви су веровали да није за собом оставио ништа вредно. Нису могли да поверују кад су схватили своју грешку  https://sites.google.com/site/zavetineinfo/tesna-vrata/crankyoldman-dzangrizavistarac#

ЛеЗ 0009196  Гладам где губар глеђ гарави / Милан Косовић https://sites.google.com/site/zavetineinfo/tesna-vrata/gladamgdegubargledgaravi#

ЛеЗ 0009197  ЧЕСТИТКА /Добривој Вујин   11.49 (Децембар 29, 2014.)   https://sites.google.com/site/zavetineinfo/tesna-vrata/cestitka#

ЛеЗ 0009198  АТЛАНТИДА / Милена Вукоје Стаменковић  https://sites.google.com/site/zavetineinfo/tesna-vrata/atlantidamilenavukojestamenkovic#

ЛеЗ 0009199  Кнедле са шљивама Алмодовар / Милан Косовић. – Ја их правим у јануару

Тада су у Аустралији најбоље шљиве

Бићемо срећнији са овима из Пожеге

Ако на време схватимо једноставну истину

Да свако од нас живи највише у сопственој кожи

Као шљива у кнедли

А не у туђим очима  https://sites.google.com/site/zavetineinfo/tesna-vrata/dvepesmemilankosovic#

ЛеЗ 0009200  Тесна врата / Белатукадруз.- Ушао сам на уска врата,

јер су широка врата и широк пут

што воде у пропаст,

много их је који њима иду….  https://sites.google.com/site/zavetineinfo/tesna-vrata

ЛеЗ 0009575   

Advertisements