180

capturebirtuelni-muyej

(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0009001     179 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА. – Ђуро  ШУШЊИЋ. – О МОЈА ТИХА МОЛИТВО

Ја сам као струна, напета и разапета, која задрхти на најтиши јецај душе : зато морам да се  приберем  и саберем у себи. Повукао сам се у самоћу, али не да бих ћутао : ове речи упућене Теби, сведоче да су нада и љубав у мени нашле своје склониште.

Хоћу да говорим с Тобом, јер бих без тога био ужасно усамљен : моја душа отвара се на сваку Твоју реч. Ти боље разумеш мене него ја себе. Срећан сам што постојиш, посебно у тренуцима када ми се стужи све око мене, а то није тако ретко. Помало страдам од свакога, па не желим да сретнем никога, осим Тебе јединога.

Када се Ти појавиш у моме будном оку, сване у мени неки нови дан, и ја се опет данам : не дам да сумња краде моје наде. Кад у себи мислим о Теби, онда ми навиру сузе и чиста питања. Највећу славу одајем Ти тиме што мислим на Тебе када све губим. Све што је нада у мом животу, везано је за тренутке када разговарам с Тобом : тога часа заборављам све што ниси Ти. Као да скидам бреме с тела и окове с душе, па постајем већи од себе : очишћен за молитву.

Ништа не треба да ми кажеш, мени је довољно да Ти постојиш, па да осетим да нисам сам у овој пустињи, где дувају ветрови зла. Како су дуги моји дани када Тебе нема близу. Јуче као да је било лани, сви облачни у једном низу. Довољно је да се малчице удаљиш, па да осетим сву празнину око себе и у себи : у мом срцу тад избије поноћ. Чујеш ли моје речи како јече? Ниједна није успут уловљена, свака говори моју тишину, памти моју самоћу, сведочи моју наду.  https://surbita.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF-%D0%BA%D0%BA-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0/a/%D0%B1/%D0%B2/%D0%B3/%D0%B4/%D1%92/%D0%B5/%D0%B6/%D0%B7/%D0%B8/99-2/100-2/179-2/

ЛеЗ 0009002  Успоредба Андрића с Хитлером. –   НЕЧУВЕНО: Бошњачки академици Андрића упоредили са Хитлером?! NovostiOnline | 12. јануар 2017. 14:20 | У мостарском Центру за културу одржана је промоција књиге Русмира Махмутћехајића “Андрићевство: Против етике сјећања“, на којој су српског нобеловца упоредили, ни мање ни више, него са Хитлером!. – Посланик „мултиетничког“ СДП-а у Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона Нерин Диздар изјавио је како је „Андрић декадентнима увeк означавао само Турке, муслимане и ислам“, истичући да бројни књижевници који га бране, попут Ивана Ловреновића и Миљенка Јерговића, „не желе признати његов расизам“ Наводи и како не стоје аргументи да је Андрић био паметан, па није могао бити националист, јер су „и Адолф Хитлер и Добрица Ћосић и Војислав Шешељ били паметни!“ Након поређења са Хитлером, Диздар је своју „аргументацију“ о Андрићевом расизму пронашао у његовој докторској дисертацији, истичући како су Андрићеве књиге за резултат имале „геноцид над Бошњацима, посебно у Вишеграду“. У прилог томе навео је и чињеницу да Андрића данас цитирају хрватски и српски политичари, попут Милорада Додика, Војислава Шешеља, Ивана Мусе па чак и бившег председника Хрватске Иве Јосиповића.  http://osnivaczavetina.blogspot.rs/2017/01/blog-post_12.html

ЛеЗ 0009003  Милослав ШУТИЋ.  –   ВИТЛЕЈЕМСКА ЗВЕЗДА   https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/04/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%88%D1%83%D1%82%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0009004  Бршљан око српске културе и поезије 20. Века. – Из Дневника поновног читања Регистра III, тј.  Архива НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА Plus ultra – писаног за 3. издање Несебичног музеја, објављеног у оквиру мојих Сабраних дела  УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА.  (Петак, 5. август 2011)

Ово пилот издање једва да је објављено у стотинак примерака!Најобимније је, у односу на свих 8 штампаних издања у размаку од 1989 – 2009. године…

Грађа објављена на крају  овог издања представља неисцрпни рудник и подстицај. Ево шта сам написао у једном од размишљања поводом тог 3. изд. Несебичног музеја   под насловом Бршљан око српске културе и поезије 20. века :

Покушајмо да замислимо, дакле, 2101. годину; тада многи од нас, па и од оних који ће доћи после нас, неће бити више мељу  живима. Вероватно ће у том дужем временском раздобљу  отпасти, као лишће са грана у јесен, и низ имена песничких које сам  унео у треће издање  антологије НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ Plus ultra?

Не можемо то знати, али имамо право да размишљамо изагробном љубављу.

Остане ли доста имена из ове антологије, и тада, 2001.. године у култури и памћењу, то ће бити много одоцнело признање антологичару (…)!

Могућ је, већ сада, приговор да је антологичар,  за један век, унео  сувише поезије и песничких имена ( 243); али то је зато, што антологичар није наследио никакву традицију, што је великим трудом и залагањем стицао традицију достојну великих европских књижевности. Строго сам, поред осталога, ценио код свакога песника ове антологије,  однос према мртвим песницима и уметницима. Нисам бирао оно што је прошло у прошлости, већ оно што је садашње у прошлости, и што ми се учинило да је вечно пред вечним у садашњости, у време кад је настајала антологија.

Нисам судио по мерилима прошлости, блиске или даље, ни по канонима  мртвих критичара.

Уклапао сам старо и ново у српској поезији 20. века, уравнотежавао колико је то год било могуће, и та проба је једна од вредности ове антологије. Нисам прецењивао модерност, новину, лажни прогрес; али нисам ни подцењивао. https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/05/%D0%B1%D1%80%D1%88%D1%99%D0%B0%D0%BD-%D0%BE%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B5-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5-20-%D0%B2/

ЛеЗ 0009005  Бршљан око српске културе и поезије 20. века | ОПАЛО ЛИШЋЕ on WordPress.com

Из Дневника поновног читања Регистра III, тј. Архива НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА Plus ultra — писаног за 3. издање Несебичног музеја, објављеног у оквиру мојих Сабраних дела УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА.  – (Петак, 5. август 2011)

Ово пилот издање једва да је објављено у стотинак примерака!Најобимније је, у односу на свих 8 штампаних издања у размаку од 1989–2009. године…

Грађа објављена на крају овог издања представља неисцрпни рудник и подстицај. Ево шта сам написао у једном од размишљања поводом тог 3. изд. Несебичног музеја под насловом Бршљан око српске културе и поезије 20. века :

Покушајмо да замислимо, дакле, 2101. годину; тада многи од нас, па и од оних који ће доћи после нас, неће бити више мељу живима. Вероватно ће у том дужем временском раздобљу отпасти, као лишће са грана у јесен, и низ имена песничких које сам унео у треће издање антологије НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ Plus ultra?

Не можемо то знати, али имамо право да размишљамо изагробном љубављу.

ЛеЗ 0009006  Кратка историја српске поезије ХХ века. Нацрт. –  УВОД У  БОКСОВЕ ПАКЛА. СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ХХ ВЕКА

(……)

Да ли су постојеће историје српске књижевности, дуге или кратке, Скерлићева, Деретићева, Петковићева; или есеји који су се бавили представљањем српске поезије ХХ века домаћем или иностраном читаоцу;  када је реч о  свеукупности онога што је створено и обелодањено (или необелодањено по рукописним заоставштинама); евентуалном  писцу Кратке историје српске поезије ХХ века, од користи ?  Не од нарочите и велике користи. https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/05/%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%85%D1%85-%D0%B2%D0%B5%D0%BA/

ЛеЗ 0009007  Кратка историја српске поезије ХХ века. Нацрт | ОПАЛО ЛИШЋЕ on WordPress.com

УВОД У БОКСОВЕ ПАКЛА. СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ХХ ВЕКА

(……)

Да ли су постојеће историје српске књижевности, дуге или кратке, Скерлићева, Деретићева, Петковићева; или есеји који су се бавили представљањем српске поезије ХХ века домаћем или иностраном читаоцу; када је реч о свеукупности онога што је створено и обелодањено (или необелодањено по рукописним заоставштинама); евентуалном писцу Кратке историје српске поезије ХХ века, од користи ? Не од нарочите и велике користи.

Има више разлога да им се пружи отпор; не зато што спадају у књиге које неће да се подају на први поглед; не. Не зато што их нису написали, рецимо песници, који су добили више него солидно образовање и познају све стварне проблеме развоја српске поезије у ХХ веку. Не зато што их је стварао дух који није био самопоуздан, напротив. Међутим, тај дух је био позитивистички, катедарски, професорски. Ниједан од споменутих (и неспоменутих) писаца историје српске књижевности не беше вођен духом Свечовека. Када су писали историје веровали су да не мешају ћумур с дијамантом. Добре антологије поезије / прозе — оно што је увек мањкало у српској књижевности — могле би бити од помоћи историчарима књижевности. Па и онда када представљају само један од спратова, сегмената или ходника Лавиринта српске књижевности ХХ века.  … –

ЛеЗ 0009008  Post Scriptum уз Кратку историју српске поезије ХХ века. –  (….) Нема још увек, дакле, пожељних антологија, када је реч о представљању  српског песништва 20. века; и човек, који се суочио са већином антологија објављених до лета 2001. године, не може не осећати тугу  због тога. Припремајући треће издање Несебичног музеја, проводећи дане и ноћи над многим књигама, антологијама и појединачним уметничким делима објављеним током 20. века у српској књижевности, видео сам да  свака људска, па и уметничка мисао, гоњена нагоном сазнања, „одводи у бесмисао, ако се не причести Свесмислом. Тако и свако људско осећање. А такве мисли и таква осећања нису друго до црни демони у царству људске душе; сама пак душа није друго до пакао. – Причестити мисао божанским Свесмислом, божанском Логосношћу значи : преобразити је у богомисао. Тако и осећање : причести ли се божанским Свесмислом, оно се преобрази у богоосећање. А богомисли и богоосећања су као анђели. Пуна њих, душа је пуна анљела“ ( (Ј. Поповић, исто. стр. 263).  Тај језик је једноставан, разумљив; у њему су дата и мерила.  Настојао сам да међу уметницима у култури и књижевности 20. века, препознајем такве.  Нисам дозволио да ме сапне један жанр; знајући  да је „чак и бесконачно мали бол, за себе (…) бесконачно велики“. Већина критичара српских 20. века, са врло, врло ретким изузецима, носила је на савести печате својих огрешења, греха, штетећи високу српску културу. Инсистирам на греху, свом и туђем, и на оном најмањем, јер „грех не стари, него се, што дуже живи све више подмлађује, ако га човек у себи не сузбије савешћу. А савест то чини ако има Бога у себи…“  Грех и огрешење и у животу и у критици  је пре свега самоубилачки чин, „јер убија у човеку, бар мало душе, савести“. Ученошћу се грех не може претворити у негрех ( то јест могао је неутралисањем Фауст), међутим, за уметника будућности, за оне који наговештавају зачетак  православног или богочовечанског реализма, то је – неприхватљиво.  Изненађује ме да антологичари тзв. антологија лирске поезије током 20. века, ретко кад дефинишу шта је осећање у човеку. Творци или састављачи тзв. антологија мисаоне поезије нису се прославили. Прецењивали су човекову или песничку мисаоност. https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/05/post-scriptum-%D1%83%D0%B7-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D1%83-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%85/

ЛеЗ 0009009  AMERIKA NAPADA RUSIJU! U RING ULAZI KINA! EVO KO POBEDJUJE…

http://nesebicanmuzej.blogspot.rs/2017/01/amerika-napada-rusiju-u-ring-ulazi-kina.html

ЛеЗ 0009010  Једном да и „Друг Тито“, пре један дан, одвали  нешто духовито. –    http://nesebicanmuzej.blogspot.rs/2017/01/blog-post.html

 

ЛеЗ 0009011  Чишћење библиотеке / Бела Тукадруз | ЗАВЕТИНЕ+ on WordPress.com

Чишћење помоћне просторије, оставе за годишта књижевних часописа.

_________________________________________________________

  1. јул је 2013. Дошао сам до двоброја београдске„Књижевности“, 5–6/1981.годину.

 

ЛеЗ 0009012  Писмо из Ветингена. –   Кустос Мезезија Радомира Батурана – роман ломача .

Чуди вас наравно наслов јер вјероватно нико није назвао једну књигу ломачом премда су многе књиге завршиле на ломачи. Роман Кустос Мезезија сам назвао ломачом из два разлога. Историја коју Батуран исписује личи ми на, ломачу, пожар који је немогуће угасити, а гута државе и народе, обичне људе наравно нико не помиње у званичним историјама, а историја је јама у коју се баца све што није потребно побједницима.

Пожар се понекад утиша али то не траје дуго па поново плане пуном јачином, а свако ново распламсавање оставља нас слабијим и рањивијим него раније. Други разлог што сам књигу назвао ломачом, је тај што ће врли бошњачки „интелектуалци“ сврстати Батуранову књигу међу оне књиге којима је мјесто на ломачи. Односно самог аутора међу оне ауторе који наносе већу штету Босни него све војске које су прошле кроз њу. …. Миодраг Лукић (први пут публикује у „Сазвежђу З“)

http://osnivaczavetina.blogspot.rs/2017/01/blog-post_14.html

ЛеЗ 0009013  Фуснота уз  сам почетак Регистра III. – …. Састављач је, кад год је то било могуће – кад је реч о заступљеним ауторима, који су се бавили и есејистиком, на првом месту бирао поезију у најужем смислу речи, затим есеј, и на трећем месту прозу – прожету „есејистичком инспирацијом“…   “

РЕГИСТАР III: Архив НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА Плус ултра

_____________________________

(Субота, 6. август 2011. 14: 16. ч. ). – Изостављено се тиче се дубоке тајне антологије Несебичан музеј, као и свега онога што је временом из ње, или уз њену подршку, проистекло. Све ово треба имати на уму јер је у наизглед невидљивој а суштинској вези и са:  енигмом 8. издања Несебичног музеја (Пожаревац, 2009), Антологије ФЕНИКС (Веб издања на интернет страницама „Златног Расуденца“, 2009), Себичног музеја и Опалог лишћа… Јединствена панорама српске поезије 20. века, тј. о(т)пало лишће, крије многе тајне. Нове генерације ће „Опало лишће“ видети друкчије, друкчијим диоптријама него ли савременици. Није ми била намера да започнем лексикон или енциклопедију српске поезије 20. века, али могуће је да и на том пољу  Опало лишће буде подстицајније од чернозема и хумуса… https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/06/%D1%84%D1%83%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D1%83%D0%B7-%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0-iii/

ЛеЗ 0009014  Фуснота уз сам почетак Регистра III | ОПАЛО ЛИШЋЕ on WordPress.com

______________________________________________________

Понекада се неке ствари, ситне наизглед, губе успут, приликом публиковања обимне грађе. Тако је, стицајем околности, отпао овај део, из биографске белешке поводом Душана Матића, као гуштерски репић     ….

ЛеЗ 0009015  Appendix или Мала гностичка антологија. –  Данило КИШ

________________________________

Како бих свој текст ослободио, бар донекле, цитата и непосредних доказа, замислио сам да су од поезије Марије Чудине остали, као од Сапфо (VII и VI век пре н. ере) само фрагменти – а шта од песника остаје у нашем сећању, у нашем духу, до која строфа, који стих? – и понека песма. Као од гностичких песника или као богумилски споменици, којима је фрагментарност судбина, којима је фрагментарност изазов и освета судбине. Гностички дух баца свој презир у лице света и бога, а бог и свет им узвраћају истом мером. Пошто свет доживљују као сан каквог злог демијурга, гностици пишу стихове као по води.

Због фрагментарности песама – reliquiae relikquiarum  –  замишљено пустошење времена постаје реалније, едукативније. Овај избор има, дакле, овде*, двоструку функцију : он је у првом реду естетички („Сваки избор песама јесте, и мора бити, пре свега естетички“, каже госпођа Јурсенар), а тек затим, и истовремено, илустрација теза о поезији Марије Чудине као поезији прожетој до дна духом гностичког одрицања.

Овај је додатак дакле саставни део есеја под насловом „Изгнанство и краљевство Марије Чудине“.

Д.К.

___________________________________

* Објављено (на крају есеја „Изгнанство и краљевство Марије Чудине“) у часопису Градац, бр. 46, мај-јуни 1982, стр.31.

Треба поново прелиставати и читати књижевне часописе 20. века, јер у њима има, понекад, сасвим неочекиваних ствари. Накнадно сам открио ову Малу гностичку антологију Данила Киша,  одштампану на непуних девет стубаца Градца.  Некако је то промакло мени , и промиче другима.   https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/08/appendix-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%B3%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0/

ЛеЗ 0009016  Понуда једном српском издавачу (сведочанство из 2002. године).. – [  Прилог историјату рукописа трећег  издања Несебичног музеја, одломак из једног рукописа пронађеног ових дана ]

……Волео бих да ово издање објавите што пре, јер рукопис је спремљен…

Примите мој најсрдачнији поздрав.

За све остале информације стојим Вам на расположењу.

(Белешка : У међувремену , још једном, прерадио сам рукопис трећег  изд. антологије, сажимање је било готово током јесени, 2001. Избор је сужен на 150 аутора.  Предао сам Нову понуду потенцијалном издавачу и дискете. Новембра месеца 2001. И? Да ли је прихваћена моја понуда? 30. јануара 2002. године, чинило ми се, да од свега тога нема ништа! 4. фебруара 2002. почињем да верујем да је можда најбоље да до краја фебрауара одем по дискете –  рукопис.

Одлучио сам : Чекаћу до недеље, 7. априла 2002. године (Благовести)*. (Осам месеци је више него довољно за одговор и штампање. Ја сам практично дао скоро припремљен рукопис за штампу.)  После тога рока Понуда више не важи. (Сачуваћу на ЦД руму 3. верзију антологије, али ћу, највероватније, објавити, како знам и умем, 4. верзију :  радикално и реално издање. Многи ће отпасти; шта се ту може!? ) Једног дана, када материјално будем био у могућности, објавити библиофилско коначно издање ове антологије… Можда ће то бити оно право? ) (Средином  фебруара, 2002.)

_____________

* Петак, 3. мај 2002. Прошло је – више од пола године како сам предао потенцијалном издавачу рукопис трећег издања антологије НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ. Да ли ће и када објавити то 3. издање? Не вреди  дангубити и трошити време, чекајући да се издавач смилује. Прочитао сам у новинама, престоничком „јеванђељу“ да објављује (исти издавач)   на три страна језика!!! осредње делце једног литерарног превртача – пре неколико дана. За осредња дела осредњих писаца могу се, елем, наћи материјална средства за објављивање. НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ мора да – чека? Мора ли, заиста? https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/09/%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D1%83%D0%B4%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%87%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BE/

ЛеЗ 0009017  ПОНУДА, евентуалном издавачу. –  НЕСЕБИЧАН   МУЗЕЈ  Plus ultra  антологија српске поезије 20. века
треће, допуњено српско издање

Управо сам спремио за штампу рукопис  трећег, допуњеног и коначног издања  антологије српске поезије 20. века НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ, коју не могу сам објавити, пре свега због обима; Ви сте први којима нудим да објавите  треће и коначно издање ове књиге.

Шаљем Вам, уз друго издање ове књиге и  и најнужније информације о трећем коначном издању. Данашња цивилизација не полаже много на континуитет, занемарује гробове отаца и предака, па у њој има понекад  и грубијанства. Данашња цивилизација је, ма колико то парадоксално звучало, помало супротна истинској култури.  зато што је данашња и нова, скорашња култура, она, рецимо, између  два рата и после рата скоро до краја  20. века, није се осећала неугодно због тога свог стања.  Данашња цивилизација и култура „не тражи древне и дубоке изворе, она се поноси изумима садашњице, она нема предака, она не воли гробове; цивилизација увек делује тако баш као да је настала данас или јуче. Све је у њој ново новцато, све је прилагођено за употребу данас. …   https://sites.google.com/site/odandedovde/miroslav-lukic-beleznice-dnevnici-i-1969—2009/ponudaeventualnomizdavacu

Ч као чичак (лековит од корена до цвета)

Ч као чичак (лековит од корена до цвета)

ЛеЗ 0009018  Канал ФИЛТРА  (001). а)    Преглед антологија, избора или панорама поезије  објављених у периоду 1944 – 1994. године, као књиге. – 1. Богдан  Поповић : АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ (приредио и поговор написао МИЛОСЛАВ ШУТИЋ), Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1997. (20 – 21 издање). – 334 стр. – 20 цм.  (Тираж 5000 примерака!) ( прво издање ове антологије је објављено 1911, у Загребу, у издању Матице хрватске; седмо 1931. године.)  https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/01/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-001/

ЛеЗ 0009019  Канал ФИЛТРА (002)   https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/01/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-002/

ЛеЗ 0009020  Канал ФИЛТРА (003) https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/01/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-003/

ЛеЗ 0009021  Канал ФИЛТРА (004)   https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/01/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-004/

ЛеЗ 0009022  Канал ФИЛТРА (005)   https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/01/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-005/

ЛеЗ 0009023  Канал ФИЛТРА (006)  https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/01/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-006/

ЛеЗ 0009024  Канал ФИЛТРА (007)   https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/01/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-007/

ЛеЗ 0009025  Канал ФИЛТРА (008)  https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/02/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-008/

ЛеЗ 0009026  Канал ФИЛТРА (009)  https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/02/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-009/

ЛеЗ 0009027  Канал ФИЛТРА (010)   https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/02/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-010/

ЛеЗ 0009028  ПОВОДОМ ТРИ СТРАНИЦЕ ИЗ КОВЧЕГА БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА / Белатукадруз. –  …. Ко ово буде читао, и ако,  ако помисли да сам јутрос устао на леву ногу, неће много промашити. Јутрос сам устао први, око 7. И онда гледао кроз прозор на оближњи кров како се бори пар  – ваљда се тако зову – гачци? око корице хлеба. (Оне две наше црне птице.) Пар су, сликао сам их већ толико пута, али хлеб не деле. Прво је мужјак покушавао да кљуцне,али му женка није дала, одскочила би са својим парчетом хлеба у кљуну, и увек упадала у дубљи снег, док је мужјак ишао и кљуцао мрвице за њом. Сачекавши тренутак да јој отме парченце хлеба и да се стушти надоле… Грозна слика. Вероватно су и људи такви? Потресла ме је новинска вест о оном човеку који је завршио на ВМА, гладовао је скоро 5-6 дана, да би имала шта да поједу његова деца, стара мајка и жена. У каквом ми то свету живимо? Колико је таквих, или још страшнијих прича, остало неиспричано? На гробљу Лешће је пре неки дан умро ноћу неки бескућник. Пре извесног времена је била вест о неким човеку бескућнику из Ниша, који живи у напуштеној гробници! – Шта политичари раде? А о чему пишу песници и писци? Као и обични људи, и сви ти апострофирани, имају маске на лицима. Маске-људи. Такви су ме разочарали, таквих има и међу мојим тзв. пријатељима у Србији. Криза је од људи временом направила не камиказе, него наказе.

Треба скидати маске свим тим малим људима, скоројевићима… Што би да живе на туђ рачун!…
Е,ваљда због тога утиска машио сам се књиге, КОВЧЕГА, има још неколико примерака, и књига се отворила на 108. страни, која се завршава причом о страху, којом одломак у овом посту почиње. „Добро упознати себе, значи, можда, упознати голем страх, страх од смрти…“После те реченице следи одломак, који се односи на један период, рецимо, и моје младости, и који је могао понети, барем овде, један другачији, прави наслов „Растанак“. У одломку је то био растанак са мојим старим ондашњим пријатељима, Кучевом, завичајем, родним местом и дивним печким плажама, које је све одреда прогутала прашума речна која се формирала последњих четрдесетак година.   http://nesebicanmuzej.blogspot.rs/2017/01/blog-post_14.html

ЛеЗ 0009029  Канал ФИЛТРА (011)   https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/07/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-011/

ЛеЗ 0009030  Канал ФИЛТРА (012)  https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/07/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-012/

ЛеЗ 0009031  Канал ФИЛТРА (013)  https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/07/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-013/

ЛеЗ 0009032  Канал ФИЛТРА (013)   https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/07/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-013/

ЛеЗ 0009033  Канал ФИЛТРА (014)  https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/07/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D0%B3%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-014/

ЛеЗ 0009034  Канал ФИЛТРА (015)  https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/07/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-015/

ЛеЗ 0009035  Канал ФИЛТРА (016)  https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/09/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-016/

ЛеЗ 0009036  Канал ФИЛТРА (017)  https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/09/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-017/

ЛеЗ 0009037  Канал ФИЛТРА (018)  https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/10/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-018/

ЛеЗ 0009038  Канал ФИЛТРА (019)  https://antologijaol.wordpress.com/2011/09/10/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-019/

ЛеЗ 0009039  Канал ФИЛТРА (20). –  б) Преглед антологија, избора или панорама песништва објављених у периодици (1944 – 1994)    https://antologijaol.wordpress.com/2011/12/23/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-20/

ЛеЗ 0009040  Канал ФИЛТРА (21). – в ) Додатак (а)
Антологије српске поезије 20. века на страним језицима . Овај
списак је непотпун; дајемо информацију о оним антологијама, које су нам доступне.* Списак се може временом проширити, тј. употпунити; то би могли учинити и студенти завршних година славистике по свету   https://antologijaol.wordpress.com/2011/12/23/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-21/

ЛеЗ 0009041  Васа МИХАИЛОВИЋ. – Арсеније Чарнојевић    https://antologijaol.wordpress.com/2013/02/07/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-2/

Ц као цер

Ц као цер

ЛеЗ 0009042  Стивен СПЕНДЕР (1907-1995). –  Непрестано мислећи

Мислим и мислим на оне који истински велики беху.
Који, из утробе мајчине сећаху се душе историје
кроз коридоре светла где сати сунца су
бескрајног певања. Чија је љупка амбиција
била да њихове усне, дотицане ватром,
могу да испричају о духу затвореном од главе до пета у песми.
И који су с гранчица пролећних скупили
чежње, по телима њиховим попале ко цветови.

Оно драгоцено никад се не заборавља,
суштински ужитак крви из незастаривих врела
пробија стене и светове старије од земље наше.
Никад не поништава ужитак јутарње једноставне светлости,
нити предвечерње гробове љубављу изневери.
Никад не допушта саобраћајној гужви да гуши,
буком и маглом, расцветавање духа.

Ближе снегу, ближе сунцу, и највишим пољима
гле како имена им зањихана трава слави
и барјаци белих облака
и шапат ветра у начуљеном небу.
Имена оних који су се животом својим за живот борили,
који су срца у средиште ватре поставили.
Рођени у сунцу путоваху према сунцу кратко,
и потписаху ваздух својом чашћу.  https://principova.wordpress.com/2011/12/08/%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80-1907-1995/

 

ЛеЗ 0009043  ЕЛИЗАБЕТ БИШОП (1911-1979). – Сонет

Врх мене треба музика да лине,
врх прстију ми фино осетљивих,
врх замрљаних усана ми живих,
са мелодијом, чистом до дубине.
Ох, нек је песма лепршава, стара,
да пој њен одмор од смрти придода,
песма што пада ко на главу вода –
сан удовима набреклим од жара!

Ту је магија с мелодијом родном:
одмор, тих уздах, што најзад покрену
и хладно срце, изливом до дна
што проналази мук мора под водом
и глачан кам у лунином басену
који задржа грб ритма и сна.

  1. https://principova.wordpress.com/2011/12/08/%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D1%82-%D0%B1%D0%B8%D1%88%D0%BE%D0%BF-1911-1979/

 

ЛеЗ 0009044  Даглас АЛЕКСАНДЕР СТЈУАРТ (1913-1985). – Непознати војник

Нисмо га довољно дубоко; распао се споменик
отворио се гроб, укинуте сy заставе и цвеће,
па нек нам се поглед јасно управи, на њега, голог Човека.
Поздравите га ћутањем јер сви говори беху лажни,
оденуте га у нови каки, тутните му пушку
и запутите га натраг, да се изгуби у чуду градских улица
где очи тако брзо чврсну за урачунатост смрти,
где тешко да ће га штедети погледом, приправног да умре за нас….. https://principova.wordpress.com/2011/12/08/%D0%B4%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80-%D1%81%D1%82%D1%98%D1%83%D0%B0%D1%80%D1%82-1913-1985/

 

ЛеЗ 0009045  Карл ЏЕЈ ШАПИРО (1913-2000). –  Недеља: Нова Гвинеја

Војна труба зове на молитву молом,
оркестар храбрије свира химну спремну,
са свих страна – групно, у дуету, соло –
свак би хтео да се поклоним баш Њему.

Звук нам мије лице, срце што не боли.
Шатори. Слушамо клечећи, стојећи;
домороци путем иду полуголи
милостињу своју мирно односећи.

Над брдом пиштољи пуцају ко врата,
још један авион мисију обнавља.
Џунглу, ван маневра, гризу жмарци рата
док у кругу свете обреде обавља.

Дуго сам ван кућне негдашње Недеље,
доручак, за вести о злочинству склоност,
стрипови, ребуси, ћаскања, весеље,
сан уз Филхармонију, и Времена тромост.

Дуго лењ, у подне чистим сву топлину
интелекта, братски уме – сваког трена
кашике, тањири, цвеће – ал не мину
твоја љубав, лепа, драга, оснежена. https://principova.wordpress.com/2011/12/08/%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BB-x%D0%B5%D1%98-%D1%88%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%BE-1913-2000/

 

ЛеЗ 0009046  Дилен ТОМАС (1914-1953). – …. Детињство је проводио у родном селу своје мајке, на фарми у Кармартеншајру, одакле потиче велики број топонима из његове поезије, међу њима и славни „Брежуљак у папрати“.
У својој шеснаестој години напустио је школу да би радио као новински репортер; то је посао с нередовним примањима који му доноси живот динамичан, али неуређен, удружен с његовом рано показаном склоношћу према вискију. Прву збирку, „18 песама“, објавио је новембра 1934. године. Године 1937. оженио се са Кејтлин Макнамара, плесачицом коју је упознао у јавној кући лондонског кварта Фицровија; зли језици тврде да ју је упознао преко Аугустуса Xона, њеног тадашњег љубавника који је с њом остао у вези и после њеног ступања у брак. Брак је пун бурних расправа и обостраних, повремених, невера. Имали су троје деце, два сина и кћи……

Брежуљак у папрати

Јер бејах млад и лак под јабукама
крај распеваног дома, и срећан што трава је зелена,
и ноћ је над долином озвездана,
време, дај да ускликнем и разаберем се
у златном расцвату њених очију,
и јер уважен бејах међ паоцима, принц јабукових насеобина,
у временима давним, горд, владао сам дрвећем и лишћем,
одлазећи пут цветова и јечма,
низ реке светлости топле.

Јер бејах зелен и безбрижан, славан сред амбара
срећног дворишта, јер певах док ми фарма беше дом,
под сунцем, младим једном само,
време, дозволи ми да играм и будем
злато у милости значења твојих.
Јер зелен и златан бејах ловац и пастир, теоци
одзиваху се на мој рог, лисице на бреговима лајаху хладно,
и звоно је одзвањало споро
у шљунку потока освештаних.

Све то дотраја сунцем. Тако је дивно било, и високе су
траве расле врх кућа, и мелодије димњака, и зрак
разигран до суза,
и ватра зелена ко трава.
А ноћу, под звездама једноставним,
док се враћах сну, сове су односиле фарму у даљину,
читавог месеца сам дуго слушао, блажен сред коњушница, ћукове
који односе сенокосе, и коње
засветлиле у тами.

А затим се пробудих, и фарма, као скитник бели
у роси, враћа се, с петлом о рамену: све
усја, све беше – Адам и дјева,
небо се ускупи опет
и сунце поста округло у онај исти дан;
тако је морало бити по рођењу једноставног сјаја
у зачетку претходећег места, очараних коња који излазе топли,
ржући радосно, из зелене коњушнице
у поља награде.

Јер уважен бејах међ лисицама и фазанима, уз дом накићен,
под новим облацима и срећан колико се може
на сунцу које се рађа опет и опет,
трчах непромишљеним путевима својим,
моје жеље јурцаху кућом, травом високом,
и ни за шта не бринух, заигран с небом плавим, јер време дозвољава
упркос превратним напевима тако мало јутарњих песама
пре но деца зелена и златна
крену за њим, остала без лепоте.

Нису ме бринули бели јагањци дани, ни што ће време
узнети ме увис ласти што допуни сенокос сенком моје руке,
под месецом који увек излази,
ни што враћен сну
зачућу фарму заувек отишлу,
пробуђен да схватим, ње више нема на бездетној земљи.
Ах, јер бејах млад и лак у милости његових значења,
време обдржа ме зелено умирућим,
премда и певао сам у ланцима, ко море.

https://principova.wordpress.com/2011/12/08/%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD-%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%81-1914-1953/

ЛеЗ 0009047  Џон БЕРИМЕН (1914-1972). –  …. Беримен је био идол својих студената, а на његова предавања долазили су и етаблирани песници. Но, он је стално патио од депресије и усамљености, које је утапао у боци. Први пут се оженио 1942. године. Године 1953. се разишао са женом, а три године касније и званично развео од ње. У то време неколико пута га хапсе због скандалозног понашања у пијаном стању. Други брак је такође кратак (развео се 1959. године), а трећи, закључен године 1961, потрајао је нешто дуже, иако је песник свако мало у разним болницама, на узалудним рехабилитацијама. Године 1967. добио је грант да би завршио књигу „Песме сна“ – одлази у Ирску, како би покушао да живи повученије, али алкохолизам га поново враћа у болнице Минеаполиса. Године 1970. доживео је религиозно просветљење, али није променио начин живота. Седмог јануара 1972. године бацио се са Вошингтоновог моста у Минеаполису, у Мисисипи….  https://principova.wordpress.com/2011/12/08/%D1%9F%D0%BE%D0%BD-%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD-1914-1972/

ЛеЗ 0009048  Роберт ЛОУЕЛ (1917-1977). –   Историја

Историја живи од оног што затекне,
гута и затвара све што смо стекли –
тако је глуп и страшан начин на који мремо,
насупрот писанијама, животи немају краја.
Авеља докрајчише; смрт није недохватна,
блиц електро камере за скептика
чије краве, збир лобања, крај електричне жице пасу
и чија беба по сву ноћ јеца као нов апарат.
Као у библијама нашим, предатор бледа лица,
у измаглици, прелеп, излази вребало-месец
ко да му дете лице даде; две рупе, две рупе
моје су очи, уста, међ безносим лобањама –
о страшна је невиност лица мог
у сребрном спасењу јутарњег мраза.   https://principova.wordpress.com/2011/12/08/%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82-%D0%BB%D0%BE%D1%83%D0%B5%D0%BB-1917-1977/

ЛеЗ 0009049  Ричард ВИЛБУР (1921). –  Парабола

Прочитах како Кихот, јашући преко чкаља,
дође до раскрснице: стазица беше скрита;
он избора чистоту не хтеде да окаља,

већ препусти то коњу, ко да га за пут пита.
У славу лажи басна окреће се на шалу.
Глава је коња горда, али коњска копита

толико беху тешка, да крете он – у шталу. https://principova.wordpress.com/2011/12/08/%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B4-%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B1%D1%83%D1%80-1921/

 

ЛеЗ 0009050  Филип ЛАРКИН (1922-1985). –  Прави стихови

Јебали су се твој отац и мати,
тад без намере, али, ипак, јесу.
Сад свака слабост њихова те прати,
и још додаше нешто тек твом месу.

Не, они су се јебали без шале,
збацивши стара одела у кући,
сентименталне, допола, будале,
отпола вуци, бесно се кољући.

Човек људима носи бриге многе,
све дубље што се ближи плићак с гробом.
Бежи одатле што те носе ноге
и не остављај потомке за собом.

ЛеЗ 0009572   

 

Advertisements