176

Слике Бранке ВрС

Слике Бранке ВрС

(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0008801     175 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА. –  На какве све закључке упућује овај  чланак?. – Изабрани чланак,указивање. – Активирано две трећине државних гаранција. – Порески обвезници ће догодине платити 34,8 милијарди динара кредита државних фирми Аутор: Аница Телесковићуторак, 13.12.2016. у 22:00. –  Само у току следеће године, како може да се види из буџета, на наплату стиже 34,8 милијарди динара. То је директна цена коју ће држава да плати јер проблеми у пословању јавних предузећа нису решени.Колико велики је цех јавних предузећа може да се види и када се погледају неке друге ставке у буџету. На социјалну заштиту (око 30 милијарди) држава ће потрошити мање пара него на отплату гарантованих кредита.
Тај износ превазилази субвенције пољопривреди (31,6 милијарди) и више него двоструко је већи од укупних дотација привреди (14,53 милијарде). Скоро десет пута мања средства буџетом планирана су за студентски стандард (четири милијарде). Фонд за младе таленте је, на пример, чак 44 пута мањи (766 милиона динара) од укупног фонда који је држава морала да спреми да покрије дугове јавних предузећа. Још скромнија средства буџетом су планирана за избегла и расељена лица (746 милиона динара)
. –   Мој је курзив у овом тексту. Подвукао ам ствари које ни у сну гласачи Србије не смеју више гурати под тепих, заборављати, поготову што иду избори, на којима би требало да се КАЗНИ демократским путем  економска политика ове владе….  https://surbita.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF-%D0%BA%D0%BA-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0/a/%D0%B1/%D0%B2/%D0%B3/%D0%B4/%D1%92/%D0%B5/%D0%B6/%D0%B7/%D0%B8/99-2/100-2/175-2/

ЛеЗ 0008802     АДА НАТАЛИЈА. (Речно острво на Пеку. Испод бившег Српачког Јаза.Лакомица) http://fabrikamaslacakla.blogspot.rs/2016/12/blog-post.html

ЛеЗ 0008803    Миле Кекин – Ја нисам ваш. http://fabrikamaslacakla.blogspot.rs/2016/12/mile-kekin-ja-nisam-vas.html

ЛеЗ 0008804     Јединствена књига Шона Ашера “Музеј преписке”…. –  Писма као временске капсуле Марина Мирковић | 23. децембар 2016. 22:12 | Јединствена књига Шона Ашера “Музеј преписке”, са кореспонденцијом која садржи пикантерије из живота многих славних личности. – четрнаестогодишњак) са Кубе Фидел Кастро, упутио је крајем 1940. писмо које почиње речима: “Добри мој пријатељу Рузвелте”! Фидел који је “у радију чуо” да ће Рузвелт бити председник САД још један “период”, замолио је свог “америчког пријатеља” да му у писму пошаље једну новчаницу од десет долара зелених америчких, јер такву није никад видео те би је радо имао, и чувао. И још му је понудио да му покаже највеће “минас” (руднике) гвожђа на Куби, уколико Рузвелт жели гвожђе да прави бродове!

Овај истински бисер, само је једно од тачно 125 “личних писама која би требало да припадају свима” – како и гласи поднаслов изузетне књиге “Музеј преписке”, коју је код нас објавила “Геопоетика”.  Аутор Шон Ашер, који је ове несвакидашње, јединствене документе сакупио и приредио током четворогодишњег рада, најпре их је пласирао на веб-сајту, а огромна његова популарност довела је до претакања овог сјајног штива у “физички облик” тј. књигу. http://fabrikamaslacakla.blogspot.rs/2016/12/blog-post_24.html

ЛеЗ 0008805     МОЛИТВА СВЕТОМ  АРХИСТРАТИГУ МИХАИЛУ . –  Господе Боже, велики Цару Беспочетни, пошаљи, Господе, Архангела Твог Михаила на помоћ слугaма Твојим (имена), избави нас од непријатеља наших, видивих и невидивих.
О Господњи Велики Архангеле Михаило, излиј миро благостиње на рабе Твоје (имена).
О Господњи Велики Архангеле Михаило, што демоне уништаваш, запрети свим непријатељима нашим који се боре против нас, учини их као овце и уништи их као прах пред лицем ветра.   …. 
http://carskirez.blogspot.rs/

ЛеЗ 0008806     Ова жена џелат, о чијој свирепости су брујали медији у региону….. –   „НОВОСТИ“ ОТКРИВАЈУКрваву Азру „откуцао“ бивши муж. Нинко ЂУРИЋ | 24. децембар 2016. 22:02 |  Када је Азра Башић покушала да га убије, Неџад Башић дотурио Србину познанику матични број доскорашње супруге.  Ова жена џелат, о чијој свирепости су брујали медији у региону, али и у САД, где се годинама вешто скривала под лажним именима и адресама. Међутим, ни тамо, ова бивша ратна припадница Хрватског већа одбране није „мировала“. У Америци је покушала да убије Дервенћанина Неџада Башића, свог тада законитог супруга и некадашњег ратног саборца, како би се докопала његовог животног осигурања! Само захваљујући свом псу, бивши берберин из Дервенте није скончао падом низ дубоку литицу и завршио на дну језера. Тај покушај гурања низ литицу и убиства, Башић није опростио Азри. Још у току бракоразводног поступка, породици и пријатељима свирепог убијеног Благоја Ђураша, који су јој били за петама, одао је број њеног животног осигурања. Била је 2003. година и почетак њеног краја, заправо откривања и привођење правди, по тврдњама дервентских логораша, једне од највећих крвопија у протеклом рату. Саговорник „Новости“ Славиша Ђураш (40), најстарији Благојев син, присећа се да се дуго нису знале било какве поуздане информације о џелату његовог оца, брутално убијеног 26. маја 1992. године у тадашњем Дому ЈНА у Дервенти.- Знали смо да је стигла са хрватском јединицом из Ријеке и да се звала Азра. Због свирепости, логораши су је прозвали Крвава Азра и Азра Два Ножа – говори Славиша. – Врло драгоцен траг нам је било и сазнање да се у рату удала за нашег суграђанина, брицу Неџада Башића, чије је презиме узела уместо својег девојачког Алишановић.  http://zivotjesenisan.blogspot.rs/2016/12/blog-post.html

ЛеЗ 0008807    НОВИБУСУР  417 –  418 –  419 / 20. децембар .2016 – 7. јануар 2017. –  О СУДБИНИ СТВАРАОЦУОПШТЕ

Каква је била 2016. година? Шта нам доноси 2017.? Већ добијам честитке за нову, 2017.годину,међу њима је и предвиђање за  хороскопски знак Рака за 2017. годину.*

Слична предвиђања  добијао сам  и минулих година, а посебно крајем 2015. године, а погледајте шта се догодило: почетком фебруара 2016.умре напречац Михаило (оснивач и власник «Заветина»), а средином исте године, оде са овог света и Шоле (животна сапутница). Судбина је сувим угљеном исцртала ту 2016. годину.  Уместо предвиђаних успеха, мирног живота и неких других предвиђања (хороскопских), којима се може радовати само будала, наступиле су две неочекиване смрти блиских бића у размаку од неколико месеци. И те смрти су почеле да уређују неке односе, и ствари, на начин  на који нисам помишљао ни у најгорим часовима живота.

Те смрти су откривале –неоткривене ствари.

Те смрти су показивале, што је било замаскирано пре њих.

Те смрти су упућивале на неизбежни Закон коначних ствари.

Почео сам све чешће да мислим не само на оне блиске умрле у 2016, већ и на све оне оне умрле минулих година,молећи се за празник Архангела Михаила  у  поноћ 18. на 19 септембар и 20. на 21.новембар, када Архангел Михаило на свој празник ноћу одлази у ад, и спушта своје крило у гену огњену, која се за то време гаси. Молио сам се да Архангел Михаило услиши моју молитву  у којој молим да упокојене избави из ада**.

Размишљао сам и о својој судбини, о гробовима светлим и тамним, и у неким тренуцима заборављао на судбину  ствараоца – нарочито у месецима када су жалост и стихија  навалили са свих страна.

Шта уметник и ствараоц да очекује у овом свету, оваквом какав јесте? Слободу и још понешто. Иван Иљин сматра: «Уколико је таквом човеку неопходан стваралачки мир, њему треба обезбедити тишину и безбрижан живот. Ако му је потребна мермерна громада да би из ње створио нешто налик Микеланђеловом „Давиду“, треба се побринути да тај мермер обавезно стигне у његову мајсторску радионицу. Уколико он машта о новој, невиђеној виолини, која ће производити анђеоску музику, треба му помоћи у остварењу тог сна. Уколико му је у његовој лабораторији потребан нови апарат за регистрацију људске ауре, неопходно је учинити све како би му се жеља испунила. Његово општење са спољним светом – с природом и с људима – мора му бити олакшано колико год је то могуће. Треба га поштедети оскудице и немаштине. Треба га изоловати од грубих, простих и наметљивих људи. Не сме се допустити да он, слично Леонарду да Винчију, цео живот тражи себи прозаичну или вулгарну зараду мимо свог надахнутог позвања. Он не сме цео живрт да трпи немаштину и да се бори с дуговима попут Рембранта, Бетовена, Гогоља и Достојевског. Не сме се мирити с тим да њега, попут Шопена, прерано отерају у гроб сиромаштво и глад. Недопустиво је остављати га незаштићеног у опасном часу, кад некакав порочни или зли авантуриста налик Дантесу и Мартинову, крене на њега, као на Пушкина и и Љермонтова, да га убије у двобоју. Напротив, његов животни пут мора бити заштићен и поравнат како би он слободно могао да се посвети своме надахнућу, стварајући своја најбоља дела и исказујући своје визије за вечност. Јер у таквом човеку заиста струји Божија бујица, а његове речи и песме ослушкују анђели. “ ***

Београд, недеља 25. децембар, Спиридон Чудотворац – субота 9. јануар 2017 (по старом православном српском календару 7526), Рождество Христово – Божић…     М. Лукић    http://bibliotekez.blogspot.rs/2016/12/417-418-419-20-2016-7-2017.html

ЛеЗ 0008808 Уметност „задња рупа на свирали“.  –  ПОЛЕМИКЕ БАС културни ас! & Миломир Краговић, књижевник и новинар | 24. децембар 2016. 16:30 | Коментара: 2. /Тужна прича око књижевне награде добија неочекивани обрт: полувековну традицију спасава компанија БАС, која уплаћује 200.000 динара и чува образ великог песника Милана Ракића. – МАЛО је фалило да се најстарија српска књижевна награда „Милан Ракић“ окити афером. Држава је, једноставно, рекла да нема пара, а сирото Удружење књижевника Србије једва да може да плати штампање плакете за добитника. Овај инцидент у култури, како оцењује председник Удружења књижевника Радомир Андрић, актуелизује бројна питања: од тога да је уметност „задња рупа на свирали“, до немања озбиљног плана шта то Србија хоће у овој креативној, запуштеној области.   http://fabrikamaslacakla.blogspot.rs/2016/12/u.html

ЛеЗ 0008809     ПАРНА ЛОКОМОТИВА И ВИЛИН-КОЊИЦ. – Није то давно било (пре неких шесдесетак година), кад сам био дечак и ишао предвече уз железничку пругу (Бордо —  Париз — Милано —  Загреб — Београд — Пожаревац — Мишљеновац — Кучево) (с-и Србија) да затворим салаш крај Пека, где смо држали кокошке и пловке. Тада је пролазио вечерњи локал, из правца Београда, једина наша веза са светом, који је вукла парна локомотива, парњача, према којој су Мишљеновчани мерили време. Тад се железничка пруга завршавала у Кучеву! И бука проласка воза подизала је вилин-коњице, који су летели над водом, па слетали на лишће јова. То су они лепи мали плавичасти водени природни хеликоптери чији живот траје само један дан… тада то нисам знао….

Каква супротност — челична црна грдосија из које куља дим и пара, и летећи вилин-коњиц, не већи од дечијег прстића! Па ипак, вилин-коњиц је надживео то гвоздено чудовиште, што нас је повезивало са светом, барем у сањарењима. Али, има још понегде ових парних локомотива, зарђалих и пуних (за Србијанце) носталгије! Коме је кретену пало на памет да све те локомотиве претопи, уништи?!   ПАРНА ЛОКОМОТИВА И ВИЛИН-КОЊИЦ.

ЛеЗ 0008810     Честитке и коментари.-  „Драги Мирославе Лукићу,

Хоћу само да изразим своју радост и неку врсту ганутости, када сам прочитала у „Билтену ЗАВЕТИНА“ да сте ви добитник највише награде „Српске духовне академије“ – књижевне награде „Раваничанин 1“ – награде за животгно дело; мило ми беше око срца и унесе ми наду и веру у светлију будућност да још постоје они који имају уши да чују и очи да виде, те препознаше да сте ви тај духовни Светионик.

Од срца Вам честитам и желим да још дуго у здрављу и миру поживите и стварате.

Заувек Ваш пријатељ , Соња“ (4. јуна 2015)

Сличних, не баш овако од срца написаних честитки, стигло је до данас неких тридесетак на моју адресу из Сомбора, Апатина, Ниша, Прокупља, Врања, Крагујевца, Прибоја, Пријепоља, Књажевца, Пожаревца, из Швајцарске, Немачке, Француске, Канаде (Торонта). То није била ствар куртоазије: они који су ми писали, и пре него што сам примио награду, као да су се обрадовали више од мене. Међу пријатељима, који су ми се јавили тим поводом, није било ни једног добитника ове награде, осим песника Мирослава Тодоровића. А највише су се, више од мене обрадовали тој награди, понављам – песници, јер то је, како сам на додели овог признања схватио, награда коју додељују песници песницима. –  https://zavetinealineja.blogspot.rs/

ЛеЗ 0008811 Ова села и куће им дођу успут, из Немачке, Француске и других западноевропских држава, када се враћају према отаџбини. Кажу да им је довољно да имају свој дом, да се одморе пре него што наставље ка Турској. – Странцима кућа и њива за 2.000 евра В. Ћирић | 26. децембар 2016. 22:00 | Села на издисају у пиротском крају, дуж источне трасе Коридора 10, меркају Турци, Бугари, Французи… За мале паре дом са пристојном окућницом и обрадивом земљом. Издвоје једну до две месечне плате и ето им имања .   – КУЋЕ у запуштеним селима и селима на издисају у пиротском крају, нарочито у онима која су ближе источном краку Коридора 10, све су занимљивије за странце. За неколико хиљада евра може се купити кућа са пристојном окућницом и девичански чистом земљом која се деценијама не обрађује.То је још пре шест година показао Мајкл Михаел (41), из Француске, пореклом са Гвинеје, када је пазарио стару кућу у Чиниглавцима. Не може се рећи да влада јагма међу странцима за дотрајалим зградама, али је од тада продато неколико кућа у селима попут Чиниглаваца, а последњи пазар је обављен у селу Срећковац, с десне стране Коридора 10, тачно преко пута Чиниглаваца, где су пазариле две турске породице. Међу онима које интересују старе куће су и Бугари, нарочито они чији су преци из ових крајева.  http://fabrikamaslacakla.blogspot.rs/2016/12/blog-post_26.html

ЛеЗ 0008812     ЈУБИЛАРНИ ДВОБРОЈ ЧАСОПИСА “ЉУДИ ГОВОРЕ” 29 – 30/ 2016

Загранични књижевни часопис канадских Срба, на – око 400 страна: 300 на српском, 100 на енглеском!

ДЕО ЧАСОПИСА НА СРПСКОМ

У рубрици УМЕСТО УВОДНИКА објављујемо текст ”Побуњен човек” Радована Ждрала, философа из Новог Сада;

Рубрика ПОЕЗИЈА: песме Зорана Радосављевића из Београда, Наде Петровић из Крагујевца, Предрага Деспотовића из Базјаша (Румунија), Ивана М. Петровића из села Кланице код Ваљева, Жељка Сулавера из Едмонтона (Канада), Милене Драпа из Модриче (Република Српска).

ПРОЗА: кратке приче Горана Недељковића из Берлина,Уроша Тимића из Смедерева, Душана Стојковића из Младеновца, Дејана Богојевића из Ваљева….. ЈУБИЛАРНИ ДВОБРОЈ ЧАСОПИСА “ЉУДИ ГОВОРЕ” 29 – 30/ 2016

44650a3e1ce9a71204453508f83d8ac5

ЛеЗ 0008813     ПРИЈАТЕЉИ СУ БЛАГО.Готово невероватна прича… – Поезијом лечи бол: Грлим га и чувам у детињству завичаја Милена МАРКОВИЋ | 26. децембар 2016. 18:00 | Коментара: 1 . Чедо Вукмировић се од бола за страдалим сином брани поезијом и у њој налази уточиште. Сину Данилу, покошеном на пешачком прелазу, посветио игроказ. Сећање на сина да буде лепше од наших живота. –  ПРИЈАТЕЉИ СУ БЛАГОЧедо Вукмировић каже нам да игроказ – његова посвета Данилу – можда не би никада стао међу корице књиге да није било Чединих земљака и пријатеља Милоша Кордића и Милоша Бајића („пријатељи су благо“). Они су га охрабрили да објави игроказ. Потписао га је издавач – Завичајно удружење Крајишника „Никола Тесла“, Пландиште.. – Не жели Чедо Вукмировић да говори о томе кроз шта су његова супруга и он прошли док се судски спор годинама вукао. С каквим су се све онељуђеним лицима сударали. И како су на крају примили вест да је убица њиховог сина ослобођен. Да нико није крив што Данила више нема. Што је закорачио на улицу, што је у пуној брзини на њега ударено, што је прекинута његова младост, што су Вукмировићи остали без јединог детета… Неправду су закопали у своја срца, нису допустили да их обузме и разнесе. Напротив, она их је усправила.  http://velikazavetina.blogspot.rs/2016/12/blog-post.html

ЛеЗ 0008814   ТЕСТАМЕНТ ЗА МОЛЕРА  / ЗОРАН М. МАНДИЋ.    –     Шулц је у почетку младости желео да буде само писац, али спутавајуће га је у завршавању започетих рукописа ометао његов опоро назначени препотентни сатирички дух. Анализом односа који се наметнуо између полова те две стварносне урођености изазивао је озбиљне шумове у нарастању његове замршене биографије, како грађанске, тако и књижевне. Делови те замршености личили су на туморе без ћуди због којих је безуспешно започињао студије на неколико факултета у Новом Саду и Београду. У тренуцима неписања хвалио се по локалним кафанама како је књижевне идеје налазио у „бунару“ својих депресија, а из кога је једног сивог дана ненадано извукао скицу на којој је писало Тестамент за молера. / За разумевање овог увода неопходно је у неколико реченица осенчити Шулцов животни пут …  https://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D1%82%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B0-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%BC-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008815     ЗОРАН М. МАНДИЋ
ОСНАЖИВАЊЕ РЕЧИ ПРОЧИШЋЕНИМ ЈЕЗИКОМ
Душан Чоловић: ОТКИНУТО ОД ВЕЧНОСТИ, Центар за културу Младеновац и Шумадијске метафоре Младеновац, 2016.

Тематски захват наслова песничког рукописа Откинуто од вечности Душана Чоловића (1934, Орашац крај Аранђеловца) може се поетички сагледавати, критички самеравати и филозофски тумачити из разних углова вечне, трајне и бесмртне, или ванвременске, природе раднозналости човековог духовног бића. И његовог сабирања у чистоти и светости знања.Широки опсег песничких назнака, слика, рима и других „украса“, које се у телу ове књиге, хоризонтално, вертикално и дијагонално, наслањају једна на другу, сличи на реку бројних питања, која је себи и другима постављао филозоф Армин Риси када је говорио о вечности као позадини времена, подсећајући при томе на мистике који су тврдили да је време сенка вечности. Као што је и сан сенка сенке. А, у таквим затамљеним, или замагљеним, просторима за разумевање улога и процеса имагинарних граничника какве су феноменолошке фигуре вечности и времена, песнику, дакле и Душану Чоловићу, углавном (пре)остаје тешка и незахвална улога трагања за одговором о разлици између тих граничника …. https://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/%D1%82%D0%B7%D0%B2-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/

ЛеЗ 0008816     Konferencija za novinare povodom izrucenja Slobodana Milosevica   http://zivotjesenisan.blogspot.rs/2016/12/konferencija-za-novinare-povodom.html

ЛеЗ 0008817     Putnicki voz kroz klisuru Svrljiskog Timoka – Passenger train through Sv…   http://zavetinekruna.blogspot.rs/2016/12/putnicki-voz-kroz-klisuru-svrljiskog.html

ЛеЗ 0008818     Svrljiška klisura full   http://zavetinekruna.blogspot.rs/2016/12/svrljiska-klisura-full.html

ЛеЗ 0008819     Трагом „IV свеске“.  –  То је та свеска. То су корице те свеске.Вођена је од 1.јула  – до краја летњег ферија. Савшта у њој има, а понајвише записа, поезије. Рајнер Марија Рилке је на почетку, стихови преписивани мојом руком (препев Коље Мићевића, циклус „Воћњаци“… а онда на преко двеста страна много углавном необјављиваних стихова двадесетједногодишњака, из Звижда, студента компаративне књижевности. Затим исечци из новина, недељника, изводи из књига. И ја на све то нисам обраћао пажњу све – до минулог лета, када сам  сређивао своју библиотеку, дневнике, бележнице и др. Свашта има у тим сваштарама. Пре свега – израза душевног живота, али и ствари које сам скоро сасвим заборавио…  Добро је да нисам уништио ту свеску, тврдих корица и оно што је сакупљено, сачувано у њој. Из више разлога.

И због оног, егзистенцијално, основног. Чиме сам ја испуњавао тај дуги летњи распуст у Звижду? иозмеђу редова записаних стихова, туђих и мојих, исечака из новина и часописа, превода, стихова не само Рилкеа, него многих песника, види се – макар силуета, ако ништа друго могућег портрета уметника у младости. Тада сам имао 21 годину, велику слободу и мир и уточиште једне стабилне породице. Нисам се бавио  – мислима о жендиби, мислима о успеху, мислима о стварању потомства. Ја сам даноноћно бдео у соби свог рођења, писао повремено, читао, читао, читао… Али не, ка нисам био калуђерски искушеник. – Таман посла. Тад су још увек била жива та звишка села, која су мој завичај; пуна младића и девојака, света; и било је углавном неколико плажа на Пеку, а једна је била и на нашем имању, у Лакомици, она најбоља…Не, никада нисам заборављао да постоје и – други путеви, друкчији избори, друкчија откључавања, ко зна чиме све диктирана…

Долазили су ми пријатељи у госте, остајали по неколико недеља (Микан Аничић, студент сликарства, родом из Бадовинаца на Дрини, и други); било је могућности, јер  имали смо вишак стамбеног простора и ону неопходну простосрдачност и гостољубивост; али тога лета, догодило се нешто – она студентска дружења у Београду, беху прекинута. Виђао сам се са пријатељима из мога најближег звишког окружења, повремено, који се беху оженили. Они беху нешто старији од мене; нашли су запослееа, почели да праве децу. Ја сам уместо тога читао даноноћно, и – писао даноноћно. Ето, у овој свесци, сваштари, има о томе много потврда, доказа…  http://xn--agregatzavetin-ewl.blogspot.rs/p/blog-page_72.html

ЛеЗ 0008820     На усељење стигао и Деда Мраз. –   Дом подигли срцем за само 20 дана М. Н. | 27. децембар 2016. 22:55 | У пештерском селу Урсуле породици Бајрама Баждара обновљена кућа која је почетком децембра изгорела у великом пожару. Захвалност хуманитарцу Енверу Календеру и сјеничким предузетницима . –  ЗАХВАЉУЈУЋИ несебичном ангажовању сјеничког хуманитарца Енвера Календера Линде и помоћи више сјеничких фирми и појединаца, за само 20 дана санирана је кућа породице Бајрама Баждара (36) из пештерског села Урсуле која је почетком децембра потпуно изгорела у великом пожару. – Почетком децембра били смо без игде ичега, сад имамо пристојан смештај у приземљу изгореле куће. Срећни смо и до неба захвални свима који су нам помогли. Знали смо да у Сјеници има пуно добротвора, али нисмо веровали да ћемо нови кров над главом добити за само 20 дана – каже Бајрам Баждар, који је после пожара са супругом Амелом (26), и троје деце – Аделом (6), Азелмом (3) и Ајланом (2) био смештен у комшијској бараци.  http://velikazavetina.blogspot.rs/2016/12/blog-post_29.html

ЛеЗ 0008821  Ко је тзв. Бобан Симеуновић? –    Оно што су и неки српски медији пренели да је такозвани Бобан Симеуновић у вези са масакром у Берлину је лаж. Србима су приписали све што се може, само још да их вежу са радикалним исламизмом. Тај Бобан није Србин и нема никакве везе са Србима. То што је Бобанов отац Славољуб из Шарбановца живео код Бора, не говори да је Бобан Србин. Бобан је рођен у Немачкој и рођени је Немац. Он је одрастао у Немачкој, школовао се у Немачкој, читав живот је провео у Немачкој, има држављанство Немачке а нема Србије и не зна српски језик. Бобан је Немац који је прешао у ислам. Исту тезу су протурили са Бобаном Депићем који је уствари џихадистички кољач Лавдрим Мухаџери, а он је Албанац са лажним српским пасошем. Поново подвлачим, Срби немају везе са џихадом или радикалним исламом, Бобан нема везе са Србима, он је производ немачког друштва које га је одгојило. Масакр у Берлину је смишљен да би се медијски покрило убиство руског амбасадора у Турској а то су извеле тајне службе ЦИА и БНД из базе Инџирлик. Галијашевић тврди и да су Немци режирали лажни напад у Берлину што је утврдио и немачки новинар који ништа од наводних трагова крви нигде није нашао. То је та матрица лажи која постоји још из наводног напада на Светски трговински центар где терористи наводно губе своје легитимације и документа баш на месту наводног злочина. 19 пасоша је остало од наводних узвршилаца терористичког акта у Америци. То остаје као спомен Обаминој администрацији која је убила 3 милиона муслимана и 7 држава разорила и вратила их у камено доба. У Америци нема терористичких акција али их има у Европи јер их Американци организују. Да би се разбила Ал Каида треба се разбити ЦИА, а она је поставила Ал Каиду и у БиХ. Немачка је дозволила тоталну дезитенграцију безбедносних агенција и зато им се догађа намештени лажирани масакр у Берлину са тобожњом изгубљеном личном картом терористе. Тог наводног терористу су убили италијански полицајци у рутинској контроли а у 5 сати ујутру не постоје рутинске контроле. Пропусти које је немачка безбедносна служба правила су превише дилетантске да би биле стварне. Измислили су и гуруа у целој операцији а гуру постоји у Индији а не у исламу, па су измислили и српског џихадисту који не постоји. https://plus.google.com/+MiroslavLuki%C4%87zavetine/posts/6DXoJx4ezym

ЛеЗ 0008822     ОДЛОМАК ИЗ ЈЕДНОГ ПИСМА / Белатукадруз. –  04.05.2015. 16:03

Newspapers Ecumenical

М….a, ја сам век провео у школама, а понајвише сам се задржао као професор књижевности у централнобеоградској школи, испод Вуковог и Доситејевог музеја, у ОШ “Михаило Петровић Алас”…. Дакле, ето, у неку руку колеге смо, млађи сте годину дана од мога старијег сина (доктора стоматологије). Ископајте што год можете о свирачкој дружини Суз, ако знате о томе доста, онда ништа. Ако незнате, учите од оних који знају. Немојте гајити илузије о удруживању, што не значи да не вреди покушати. Али морате разумети и верујем да то осећате да српско друштво и култура таворе у једном галиматијасу свега и свачега и дисконтинуитета. Погледајте, случај са нашим, прадедом у неку руку, професором Mихаилом Птеровићем Aласом — каква трагедија! На Kосанчићевом Венцу 22 породица Петровић је имала 2 стана, Михаило је имао и вилу у моравском стилу на Дедињу — и све су то отели “нови господари” (1945) иако Петровић није био издајник, већ научник светског гласа. Он је умро 1943, а у оно што је припадало Петровићима уселили су се неки нови грамзиви људи. Данас Алас има само гробно место и Вечну кућу на гробљу, а нема ни легат ни музеј. Да ја имам неки подрум на старом граду, ја бих отворио књижару , назвао бих је Ново друштво СУЗ, из пркоса према забораву и срамоти нашој друштвеној. https://medium.com/http-velikazavetina-blogspot-rs/-aa6d48fe7bc2#.smt1aacm8

ЛеЗ 0008823   НОВИБУСУР 417…  (новогодишњи троброј)  О СУДБИНИ СТВАРАОЦA УОПШТЕ   …. – Каква је била 2016. година? Шта нам доноси 2017.? Већ добијам честитке за нову, 2017.годину,међу њима је и предвиђање (за хороскопски знак Рака) за 2017. годину.* …. https://medium.com/@newspapersecumenical/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%B1%D1%83%D1%81%D1%83%D1%80-417-9124fb016f95#.i9gk7t8x5

ЛеЗ 0008824   ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ.   Разобличавање варалица. –  Оно што му у животу измакне, лажов хоће лажима да постиг-не. Да ли је био вољен? Да ли га је волела иједна од тих жена које заузимају доста простора у његовим белешкама? Да ли га је коначно волела и жена са којом се оженио и која је трагично заврши-ла? Да ли га је могла волети ма која жена, таквог какав јесте? Ако су га волеле неке, то није могло трајати дуго, јер љубав је као снег – траје док други снег не забели. Шта знамо о његовим љубавима? Оно што је он сам о њима записао. Да ли је увек записивао истину? Кад су неке од тих жена писале о њему и о љубави, то делује врло срцепарајуће. Колико је у свему томе било искрености? Љубав је непознати вир, што се више гази, ближе дну. Љубав и смрт се прате.
Не лаже само онај који нешто увеличава, него и онај који нешто умањује.  …. – Одломак из романа „Пасија по Ааарилису“, стр. 315, и даље.

Покушајте да нађете у библиотекеама (јер одавно ове књиге у књижарама нема) овај роман и наставите да читате, ако желите да стигнете до анђела. И до опасне теме – разобличавања варалица (свуда, и овде и у свету). Ако не успете у томе, навратите поново овамо. Ако се не бојите разобличавања. Ове новине немају другог програма, осим тога…  https://m950.wordpress.com/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82/

ЛеЗ 0008825 Одабрани одломци…. Из дневне штампе, књижевних часописа, електронских локација…  СЕСТРА О  БРАТУ

(….)   Прво што Марина говори о свом брату јесте да се он увек разликовао од других: „Он је био човек ванредних способности, који је кроз један урођен уметнички сензибилитет, који ја сматрам његовом главном особином, желео да саопшти нешто другим људима. Понашао се као пророк”, закључујући да је он ту своју мисију успео да оствари.

Док седимо на веранди даче у Таруси, која није њихова стара породична кућа, иако су као млади боравили у природи недалеко од овог места, Марина развија своју теорију да се режисери деле на две категорије: на оне који разумеју природу и умеју то да прикажу у својим филмовима, и на друге, „асфалтне и урбане”, који немају никакав осећај за говор природе. „Од малена смо расли са осећајем да смо саставни део природе. Током Другог светског рата живели смо у малом месту на Волги, Јурјовецу, а и пре тога смо проводили дуге периоде са мајком на селу. Знали смо да сатима стојимо на мостићу изнад реке, рецимо у Подмосковљу, где је Андреј после снимао „Огледало” и просто посматрамо воду како тече, и подводне алге како се њишу. То обожавање, али и поштовање природе присутно је у свим његовим филмовима”, усхићено казује.  http://velikazavetina.blogspot.rs/p/blog-page_29.html

ЛеЗ 0008826     СЕОСКА УЛИЦА У МИШЉЕНОВЦУ  МИСТЕРИЈА ЈЕДНЕ УМЕТНИЧКЕ СЛИКЕ..*

„ Сеоска улица у Мишљеновцу “ / Драгомир Глишић … и остало | ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ on WordPress.com

ГЛИШИЋ, ДРАГОМИР (Ваљево, 1.3.1872. — Београд, 17.6.1957.), Србија. — Уље/платно, дим. 46,0 x 60,0 цм, ориг. оквир, дим. 60,7 x 74,7 цм, сигнирано: д.д.к. ДГлишић 1932. Иза на платну аутор исписао посвету 4.4.1942.г.,. хрватском књижевнику Звонимиру Кулунџићу, који се у то вријеме у Београду бавио писањем предговора и текстова за проспекте/каталоге изложби. На горњем дијелу блинд раме аутор оловком написао: Мотив из Звижда окр Пожаревачки “село Мишљеновац”. — Откупљена од обитељи Звонимира Кулунџића у Загребу.

Један од највећих пленериста Београда-Србије у 20. Стољећу СЕОСКА УЛИЦА У МИШЉЕНОВЦУ МИСТЕРИЈА ЈЕДНЕ УМЕТНИЧКЕ СЛИКЕ..*

 

ЛеЗ 0008827     ПОД ДУГОМ МЛАДОСТИ  Радомир  Батуран. –
1.

Вратих се из Канаде

Иза четрдесет лета.

Газим стазама младости

– дамарам душом  и телом.

 

Сину дуга са Вагана

До Црног врха Капавице.

Устрептах под луком њеним

– дамарам душом и телом.

 

Спектар дуге премости луком

Суморову и Милугору.

Указаше се стопе љубави

– дамарам душом и телом. …. http://suzovci.blogspot.rs/2016/12/blog-post_31.html

ПОД ДУГОМ МЛАДОСТИ Радомир Батуран

2f3d3c4a7367d30056a7a149721595cc

ЛеЗ 0008828    Шум Ораовице  /  Радомир Батуран, Торонто. –    (Пролог из романа у рукопису ”Кукасти над Србијом”)

Има појава у човековом животу које се не дају описати.Носите их у свести читавог живота, јављају се кад оне хоће, некаквим чудним метафизичким путевима.Ни смер им не разазнајете, боју им не препознајете, звук не дефинишете, мирисе не удишете, укусе не осећате, али, ипак, знате да је то оно само ваше, јединствено у вама и око вас кад год сте у неприлици.Знате се као домаћи, препознајете се нејасноћом, безобличјем, али непогрешиво као најпрецизнија кодирана порука и њен прималац.Најсличнија је таласу који има свој ритам, своју брзину, али и звук, и боју, и мирис, и укус, само што их ваша чула тешко препознају, а ваша свест их не уме описати.Разазнаје их и прима несвесно, неким непознатим чулом.Таква ме појава прати од прве свести, кроз све перипетије овог мог гуравог живота, и пратиће ме до скончања.То је шум моје Ораовице, на улазу у Грделичку клисуру, где сам рођен и примио прве сигнале овоземаљског света.Доживљавам је као најлепшу синфонију сунчаних зрака са околних висова, зујања пчела Ораовичким поље и пој жетелица и косаца, брујање црквених звона, блејање и рика блага.А све те зрачне слике и ритам и звук моје Ораовице обједињавао је удвојен, али уједначен, непрестани шум Мораве и Бистрице чији се ехо појачава кроз зијев окомитих страна клисуре. Ту синфонију носио сам у уву где год сам живео: од Ораовице до Београда и Новог Сада, Загреба, Мостара, на окршајима на витешком пољу-небу пилота изнад Београда, Смедерева и Вршца, у пешадијским окршајима у Недићевој Стражи и Љотићевом збору, по европским избегличким логорима, па, ево, слушао сам га пола виека и у Америци и Канади.

Ораовица је заселак села Бистрице које се формирало на речици Бистрици.Ораовица је на источној страни, ближе Јужној Морави.Сместила се на уском Ораовичком пољу, према његовој северној завали, а село Бистриц је на јужној страни.На пољу према Јужној Морави, некако одвојено и сасвим слободно раскрилила се прадедовска кућа.Заштитнички осматра прво помоћне зграде, нешто ниже према котлини, а онда погледом обухватила цело поље и својим, скоро увек отвореним јужним и источним прозорима мотри на целу котлину и Грделичку клисуру   http://azbukazavetina.blogspot.rs/2016/12/blog-post.html

ЛеЗ 0008829    (Одабрани  чланак) 10.наставак фељтона Бојана Јовановића:Антропологија зла. – КИЧЕРСКА ХАРИЗМАТИЧНОСТ Ј.Б.  ТИТА. –    Феномен политичког идиотизма изражава интелектуалну немоћ да се сагледају узроци сопствених невоља и оцртава безнадежност духовног стања колектива  http://tzvkulturnidodatak.blogspot.rs/2017/01/blog-post.html

ЛеЗ 0008830     ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (4)  Историјско-језичка и археолошка предочавања

Пише: Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ. / МОРАВА – НАРОД ОД ИНДИЈЕ ДО ИРСКЕ И ОД ТИБЕТА ДО АТЛАНТИКА. –  ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (5). ТЕМЕНИЋИ – НАРОД ОД  РОДА СЛАВНОГА ЈЕРАКЛА. –  ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (6)  БРЕГИ (ФРИГИ) – ПОШТОВАНИ ОД ЕГИПЋАНА КАО НАЈСТАРИЈИ НАРОД НА ЗЕМНОМ ШАРУ

http://misljen.blogspot.rs/p/blog-page_9.htm  l

ЛеЗ 0008830a ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (4) . Историјско-језичка и археолошка предочавања. Пише: Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ. МОРАВА — НАРОД ОД ИНДИЈЕ ДО ИРСКЕ И ОД ТИБЕТА ДО АТЛАНТИКА. — ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (5) ТЕМЕНИЋИ — НАРОД ОД РОДА СЛАВНОГА ЈЕРАКЛА. — - ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (6) БРЕГИ (ФРИГИ) — ПОШТОВАНИ ОД ЕГИПЋАНА КАО НАЈСТАРИЈИ НАРОД НА ЗЕМНОМ ШАРУ

РАТАРИ ЗВЕЗДАНИ НАРОД

Народ Ратари потиче још из времена ‘’ведских људи’’, кад су Аријевски Срби боравили у Индији и поштовали богињу РАТРИ, ‘’која је сјајем својих очију (звезда) растеривала мрак и помагала људима да се снађу у помрчини’’. (Цермановић-Кузмановић А. и Срејовић, Д. „Речник грчке и римске митологије“, Београд, 1992). Уживала је велико поштовање у аријевској цивилизацији, а Срби су, по пресељењу, дивљење према својој божици пренели и у Србију, и више својих насеобина назвали именом звездане богиње РАТРИ. РАТАРИ су, дакле, села звезданог божанства, то су праисторијска ЗВЕЗДАЊА, која и данас сијају на земљи, али и у србском језику.

Аријевска богиња звезданог неба — Ратри сачувала се и у имену србског племена Ратари. Ратари су део великог србског народа Вељића или Љутића, једног од највећих у Европи, поред Бодрића, и играли су изузетно важну улогу у стварању данашње Европе, у историјским, културним и политичким догађајима

ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (4)

ЛеЗ 0008831       Два морала / Светислав Стефановић.  –  Када сам пре двадесет и више година први пут упознао г. М. Драшковића, био је он емигрант из Србије у коју се није смео вратити као оглашени противник тада постојећег стања. Г. Ст. Протић био је у то доба једна од жртава Преког суда, због атентата против постојећег стања. Па у чему се садашње постојеће стање тако битно на боље поправило, у чему је оно вредније и ваљаније од ранијег, да ти људи, који су онда били ватрени борци против постојећег стања данас су још много ватренији његови поборници и заступници? Баш сасвим противно је случај. Свуда у свету, па и код нас, постојеће се стање показало као преживело, негде је већ створено сасвим ново стање; а и тамо где ново није још створено оно је у стварању. Постојеће стање је данас у апсолутној декаденцији – и ти исти људи који су негда радили на његовом рушењу, када је оно имало у себи још доста животне моћи, раде данас на његовом одржању када се оно само собом неповратно руши.

Ако се говори о разлозима, разлог за такав рад мора лежати само у моралу самих тих људи и самих партија. И он ту и лежи. морал њихов претрпео је измену: од морала народних слугу и бораца развио се (у) морал власника. Окусивши једном и више пута сласт владања, тешко је се одрећи. Чаробна реч власти чини чуда, и као највећи мађионичар она цело биће једног човека и целе странке промени у сасвим супротно   http://misljen.blogspot.rs/2017/01/blog-post.html

ЛеЗ 0008832     Каква је ово земља, Србија? Рекли су….-  Синиша Павић: ДИКТАТУРА НОВЦА. * ПРЕПОЗНАЈЕТЕ ли земљу у којој сте одрасли у генерацијама којима је остављате? Плашите ли се за њену будућност, или и даље верујете у боље сутра?

– Ми смо данас препуштени стихији и диктатури новца. Бојим се да ћемо ускоро имати само систем којештарија….  http://akademijaalhemije.blogspot.rs/p/blog-page_1.html

ЛеЗ 0008833     МОСКВА НА НОГАМА: Маршу на Дрину Војног оркестра Ниш скандирало хиљаде … http://akademijaalhemije.blogspot.rs/2017/01/moskva-na-nogama-marsu-na-drinu-vojnog.html

ЛеЗ 0008834    О “слабом” човеку, човеку којег видим као победника у животу, и бранио сам слабост као једину истинску наду –   Три деценије од смрти Андреја Тарковског: Филм као вера, љубав и молитва Радмила РАДОСАВЉЕВИЋ | 01. јануар 2017. 09:36 |  Три деценије од смрти Андреја Тарковског, великог руског редитеља и једног од најутицајнијих аутора у историји кинематографије. – У СВИМ својим филмовима желео сам да говорим о “слабом” човеку, човеку којег видим као победника у животу, и бранио сам слабост као једину истинску наду. Зато у мојим филмовима никада није било хероја, него само карактера чија је снага лежала у духовном убеђењу оних који су на себе преузели одговорност других. Ови ликови често личе на озбиљну децу својим иреалистичким ставом, који их штити да не падну у свеопшти цинизам живота. Својом жртвом они покушавају да поставе брану на пут који води човечанство у пропаст, јер ништа на свету није важније од пробуђене савести човека, савести која га спречава да све краде од живота…”

Овако је говорио Андреј Арсенијевич Тарковски, руски филмски, позоришни и оперски редитељ, писац, глумац, монтажер и теоретичар филма, и један од најутицајнијих аутора у светској кинематографији, који је преминуо 28. децембра 1986. у Паризу  http://bezdanaumetnost.blogspot.rs/2017/01/blog-post.html

 

ЛеЗ 0008835    Шта је тачно у писању хрватске штампе о енглеској краљици Елизабети, а шта нагађање, или јефтини сензационализам?
Ова вијест убрзано се шири интернетом. Британска краљица снимала је традиционалну Божићну поруку, овога пута у подоста депресивном тону.  Она је наводно у првој верзији поруке, како преносе инсајдери из ББЦ-ја  замолила своје поданике  да схвате да  је оно што је краљевска обитељ  учинила у вези принцезе Диане било потребно како би се осигурао опстанк династије. Та вијест опет је распирила многе теорије на Земљи. Што је краљица хтјела рећи? Јесу ли умијешани у убојство принцезе Диане?
Међутим вијест која је заправо узнемирила јавност је та да је краљица наводно поручила људима да уживају у посљедњем Божићу на Земљи јер, како је наводно рекла злонамјерни снаге, много су  јачи од ње, и расту у цијелој Еуропи, придобивајући териториј сваки дан. ‘Надам се да ћете уживати својем посљедњем Божићу, рекла је с наводно краљица, прије него што је особље ББЦ-а, под строгим наредбама савјетника из палаче, послано на паузу. Радници ББЦ-ја, како наводи beforeitnews али и други портали, чули су краљичин говор који нису смјели.Касније тијеком дана Божићна порука наводно је поновно снимљена, али промијењена и мање проблематичнија за краљевски естаблишмент, него што је у старту требала бити.  Ипак по многим коментарима људи и ова друга порука није ништа мање депресивна од прве која је наводно напрасно заустављена за јавност. С обзиром на то да је недавно букнила вијест да Велика Британија укида кршћанство те да га планира потпуно затомити из јавности и тако се прогласити некршћанском нацијом, заправо овај краљичин говор и има неког смисла. Међутим, многи сматрају да краљица зна нешто што свијет не зна и није спреман чути, док трећи сматрају како нетко покушава смјестити краљици.

Можемо подсјетити и на то да је Папа Фрањо у једном свом говору након Паришког напада рекао да би овај Божић могао бити посљедњи за неке људе на Земљи алудирајући на све који се убијају у ратовима свијета данас, па је могуће да је тако нешто пожељела учинити и краљица, а да су је у томе спријечили због угледа династије.

= извор: VIJEST SE ŠIRI – BRITANSKA KRALJICA NAJAVILA: ‘Uživajte u posljednjem Božiću na Zemlji?!’  – Autor: Zrinka K.Subota, 26. Prosinac 2015. u 16:30 Bižićna poruka napravila kaos!   –  http://cafebookzavetine.blogspot.rs/2017/01/w-q-w.html

ЛеЗ 0008836     Уметничке композиције које у Москви саставља Мухинов тим на специјалној жичаној подлози почетком године биће допремљене у Београд. – Храм Светог Саве: Купола спремна за долазак Христа. Раде ДРАГОВИЋ | 01. јануар 2017. 15:50 | Репортери „Новости“ на највишој тачки Храма Светог Саве, где су у току последње припреме за склапање мозаика. Прве коцкице декорације биће утиснуте почетком марта, а ентеријер Храма биће у пуном сјају 2019. године . – – У току је прекривање унутрашњости куполе посебним и италијанским „мапеи“ малтером – док се успињемо ка темену куполе објашњава нам ђакон Мирослав Николић, главни архитекта Храма Светог Саве. – То ће бити подлога на којој ће бити залепљен мозаик. Тим руских уметника, предвођен чувеним академиком Николајем Мухином, у Москви увелико ради на композицијама које ће украсити врачарски храм.

Унутрашњост бетонске куполе ишарана је бројевима, позицијама, ознакама висине, котама и радијанима. Ове ремарке оставили су Мухинови сарадници који су крајем децембра посетили Београд и детаљно премерили и обележили унутрашњост куполе. Сводови су неколико дана били покривени картонима са контурама фигуре Христа и светитеља. То је била генерална проба декорације која ће се наћи на плафону највећег српског православног храма.

– Уметничке композиције које у Москви саставља Мухинов тим на специјалној жичаној подлози почетком године биће допремљене у Београд – објашњава ђакон Мирослав. – У овој екипи је чак 80 врхунских уметника. Према плановима, прве коцкице декорације биће утиснуте у малтер Храма већ почетком марта 2017.    http://zavetineaba.blogspot.rs/2017/01/blog-post.html

ЛеЗ 0008837    ЗАШТО НЕМА ПРОМАЈЕ? — Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА.   Теза (по Славици Ан.) : Промаја: Срби се плаше промаје висе него душмана, колере или политичара. И на најмање струјање ваздуха у просторији скачу као опарени и склањају се са промаје или затварају врата или прозор. Они добровољно пристају да климе и вентилатори дувају директно у њих, али када је промаја у питању то је друга прича. Од детињства нас плаше нечим сто називају фацијалис. Чак нам и демонстрирају како ће нам се лице укочити и како ћемо изгледати страсно. Прете нам и упалом ушију, мозга, укочењем мишића, одузимањем делова тела. Куд промаја оком, туд ми скоком. Мрдне ли се мало завеса на 40 степени и дуне ли кроз кућу, настаје општа пометња, већа него да је ту завесу померио масовни убица који се иза ње сакрио у намери да нас све истранжира.  /   Новогодишњи поклон: причице са Фејсбука? Или прилика да се исприча једна тешка прича о нама самима?  ЗАШТО НЕМА ПРОМАЈЕ? — Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА

ЛеЗ 0008838     Јасно је да је наше разумевање историје непотпуно и да постоји много уверљивих доказа који указују да су на Земљи постојале интелигентне и цивилизоване културе дуго пре него што су се људске културе појавиле на Блиском истоку око 4.000 година пре нове ере. Мапа адмирала Пирија Рајса из 1513. године је део појављивања комплетније приче о нашој историји, која навелико изазива раширено схватање. Прављење мапа је сложен и цивилизован задатак, а сматра се да се први пут појавило 1.000 година пре нове ере са вавилонским глиненим таблама. Антарктик је званично први пут уочен на руској експедицији 1820. године и у потпуности је прекривен леденом површином за коју се сматра да се формирала пре око 34-45 милиона година. Из тог разлога, Антарктик није могао да се појави на мапи пре 1820. године., а све мапе које садрже Антарктик требало би да имају назначене ледене полове који су стари неколико милиона година. Мапа света коју је направио отомански картограф и војни адмирал Пири Рајс, изазива извесне сумње о томе шта заиста знамо о древној цивилизацији. Мапа Пирија Рајса, која се фокусира на западну Африку, источну обалу Јужне Америке и северну обалу Антарктика, садржи детаље обале за коју многи историчари и геолози сматрају да је Земља краљице Мод, тј Антарктик. Невероватно, на овој мапи ледени континент није прекривен леденом површином, већ густом вегетацијом. Како мапа из 1513. године може да садржи континент који је откривен тек 1820. године? И ако су континент откриле цивилизације које су се појавиле 4.000 година пре нове ере, зашто нема ледених површина на мапи? Парадокси на овој мапи нису имали већег значаја док Чарлс Хапгуд, професор историје из Њу Хемпшира, САД није рекао да информације на мапи Пирија Рајса подржавају другачији поглед на геологију и древну историју. Хапгуд је веровао да је мапа потврдила његову светску геолошку теорију, која објашњава како су велики делови Антарктика могли да буду без леда до око 4.000 година пре нове ере. Хапгудова презентација је толико убедљива да је чак и чувени теоретски физичар и филозоф Алберт Ајнштајн написао подржавајући коментар за Хапгудову књигу из 1953. године: „Његова идеја је оригинална, пуна једноставности и – ако се докаже – од велике важности свему што је везано за историју површине Земље“ – Алберт Ајнштајн.   https://plus.google.com/+MiroslavLuki%C4%87zavetine/posts/Wcj4nPmMB4T

ЛеЗ 0008839     Едвард ТОМАС (1878-1917). Ин мемориам

Цвеће стаблу у ноћи магла је приближила,
то је ускршњи спомен, зато тако мирише;
сви далеко од куће, сад треба са ближњима
да буду окупљени, и да не оду више.  https://principova.wordpress.com/2011/12/05/%D0%B5%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B4-%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%81-1878-1917/

 

ЛеЗ 0008840     Карл САНДБЕРГ (1878-1967) .   Разјашњења љубави

Има то место где љубав почне и место

где љубав нестане.

Додир два длана за који имена речник нема.

Поглед ока пламан као велико срце Витлејема отворено,

или зелена ватрица лампе.

Самотна брижност шапата, чудесних као

стрмени над Мисисипијем.

Руке, очи, шапат – и ван љубави граде

над земљом.

Љубав своје ципеле има, и њихово је

приспеће мистерија.

Постоји упозорење које љубав шаље и цена

дуго се, по изрицању, не зна.

Постоје објашњења љубави на свим језицима

а мудријег још нема:

има то место где љубав почне и место

где љубав нестане – а љубав не иште ништа. https://principova.wordpress.com/2011/12/06/%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BB-%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3-1878-1967/

ЛеЗ 0008841     Владимир ЈАГЛИЧИЋ — Библиотека ПРЕТЕК 1. …./ Херцеговини

Бива, стари ме укор прене,

стражари сликом непотпуном:

да л херцеговски бор из стене,

да л Карађорђе над Добруном.

Јавка прошлости изнемогле

што замућено срцем тиња,

да избистри се као поглед

са Градца изнад Невесиња.

Стене, стојбино, кости света!

У правди вишој предњачиле,

каменисте се, од детета,

да би ми, сада — свест значиле;

свест о висини недоступног,

чистоти коју газ не прља,

и правац дела неког крупног

куд изабраник само срља.

Дрвеће, војско стогодишња,

верно ми путиш другу стазу:

не колеба те к небу ништа,

подршко братска у поразу!  Владимир ЈАГЛИЧИЋ — Библиотека ПРЕТЕК 1

ЛеЗ 0008842    РЕАГОВАЊА…   читалаца  НОВИБУСУРа  (26.12. 2016 –  2.01.2017)   http://bibliotekez.blogspot.rs/p/blog-page_10.html

ЛеЗ 0008843     СТУПЦИ КАО ЗУПЦИ

«Поштовани Лукићу

Идемо редом…

Нисам знала да је таква пракса, од сада на даље само шаљем из рукописа… Искрено говорећи до сада нисам ни водила евиденцију где сам и шта послала, зато што изузетно ретко где шаљем ( само ако ми потраже или ми препоруче)… Сазвежђе ми је, што стари кажу, легло на срце, па ћу се мало и потрудити да се такве ствари не понављају… Хвала за Билтен… Биће ми задовољство да га исчитавам… И хвала за одабир песама…» Ово писмо је стигло на уобичајену адресу уредника «Заветина» почетком јануара 2015. године – оно се разликује од многих писама које сам добијао претходних година. И од сасвим непознатих ми посетилаца «Сазвежђа З», и од потенцијалних будућих сарадника, али, богме, и од писама чланова тзв. «Групе Зз», неке врсте претходнице Новог Друштва СУЗ. Пропао је тај покушај оснивања тог Друштва које би, не само чувало успомену на чувеног математичара Мику Аласа, него и на тај круг око Аласа, или представника тзв. Прве Српске Ренесансе. А пропао је, из – претпостављам – врло прозаичних разлога. Временом, тај покушај обнављања једног лепог друштва почињао је да се претвара у тзв. једносмерну комуникацију,као некада када су књижевни часописи штампали све што им стигне у поштанско сандуче. Времена су заиста била неповољна не само последњих десетак година него и дуже за обнављање неких добрих традиција и основа…

СТУПЦИ КАО ЗУПЦИ  исто

ЛеЗ 0008844     Занимљивости. ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ. – Само желим да умрем

Мушкарац из Индонезије, Мбах Готхо, тврди да је најстарији човек на свету. –  Ли Чинг Јуен, човек који је живео фантаститчних 256 година!  http://bibliotekez.blogspot.rs/p/blog-page_43.html

ЛеЗ 0008845  Дијалекти источне и јужне Србије. –   Александар Белић је одмах почео да развија научну делатност. Године 1905. покреће часопис „Српски дијалектолошки зборник“, чију је прву књигу испунио својом монументалном монографијом Дијалекти источне и јужне Србије, што се може сматрати за истинско уобличавање дијалектологије као научне гране. На молбу чувеног слависте Бодуена де Куртене написао је опширна упутства за испитивање народних говора, која су објављена у гласилу руске академије 1913. Убрзо (1913), покреће „Јужнословенски филолог“, намењен ширим филолошким истраживањима, до данас најзначајније лингвистичко гласило на словенском југу, а потом и „Нашег језика“ (1932), трећег лингвистичког часописа – за проучавање књижевног (стандардног) језика и језичке културе. У време кад је у научни живот Србије ступио Александар Белић српски књижевни језик вуковског типа био се већ развио у изграђен језик. Такође, већ је био завршен процес српско-хрватског језичког уједињавања преузимањем вуковског књижевног језика од стране Хрвата: 1899. године у Загребу је објављена Маретићева „Граматика и стилистика хрватскога или српског језика“, у чијем предговору је аутор истакао да је све рађено по Вуку и Даничићу. Белићу је ово језичко јединство било блиско; српски вуковци су веровали у идеју једног, српског, народа са једним језиком и три вере, политичка елита – једног, југословенског народа. Хрватски вуковци су остварили идеју језичког јединства. Српски књижевни језик је послужио да се штокавци католици, чакавци и кајкавци (уз помоћ вере) обједине у јединствену хрватску нацију. И после Другог светског рата, Александар Белић се укључио у процес обнове српско-хрватског језичког заједништва. Истина, по сведочењу Михаила Стевановића имао је резерву према анкети о обнови српско-хрватског језичког јединства док се није „уверио да та анкета није покренута по било чијој сугестији, са ма које стране“, очито верујући да то неће с друге стране бити опет орочено. Велике су Белићеве заслуге за изучавање српског језика, како на историјској, тако и на савременој равни. Кад је посреди савремени српски језик, вишеструко је задужио српску науку – од акцентологије до синтаксе; сматра се једним од оснивача словенске синтаксе, посебно синтагматике и синтаксе глагола. Прихватио је позитивне особине младограматичарске школе, посебно најпрогресивније идеје руског лингвисте Фортунатова Своје теоријске погледе на језик изнео је у обимном двотомном делу „О језичкој природи и језичком развитку“. Милка Ивић, наш водећи познавалац опште лингвистике, истиче да је инсистирао да се речи испитују с погледом на њихов облик, функцију и значење. У његовим погледима да именица подразумева „збир особина“ М. Ивић види претече теорије генеративне семантике. После Другог светског рата Александар Белић се поново нашао на почетку: било је нужно обновити рад Универзитета и Академије, односно окупљати десеткован научни кадар. Године 1947. при Академији се оснива Институт за српски језик, у који се преносе лексикографски и сви велики послови на плану проучавања српског језика. Белић је изабран за првог директора Института и на тој функцији ће остати до краја живота. Поново покреће сва три часописа, који у току рата нису излазили. Стара се о стварању научног кадра: сви српски лингвисти из друге половине прошлог века његови су ученици, многи су постали велики научници, а међу њима су и академици Ирена Грицкат и Митар Пешикан – из Института за српски језик САНУ; у Институту су каријеру започињали и Милка и Павле Ивић, професори Новосадског универзитета, његови ученици су и академик Михаило Стевановић са Београдског и академик Јован Вуковић са Сарајевског универзитета. Поред свега поменутог, Белић је био и организатор научног живота, оснивач Друштва наставника српског језика, оснивач Славистичког друштва Србије, један од покретача и учесник међународних конгреса слависта. Било је планирано да се Трећи конгрес одржи у Београду у јесен 1939, али је 1. септембра уследио напад фашистичке Немачке на Пољску. У таквим околностима је одлучено да се откаже његово одржавање. Требало је да прође осам деценија да Београду поново буде поверена организација таквог научног скупа: 2018. године у Београду ће се одржати 16. међународни конгрес слависта, на коме ће српски слависти подсетити свет славистике на великог српског лингвисту и заслужног слависту академика Александра Белића.  https://plus.google.com/+MiroslavLuki%C4%87zavetine/posts/i6H4LEVaZjP

ЛеЗ 0008846     Борислав РАДОВИЋ. –  МИТСКА  ПРИЧА

У оно доба кад су ткачи

митова вукли митске нити,

основ беху облик и начин

глагола имати и бити.

 

Онда би вукли митске нити

и на сва уста и  сва звона

славили поход у забити

разних змајева и грифона.   https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/03/%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

 

ЛеЗ 0008847     Ранко РИСОЈЕВИЋ. – Света Тереза Авилска

( стари заборављени сонет)

 

Ништећи ме, тијело ми извијаш у лук,

хитни ме, понеси у амбис, бол и вај,

ту држи, ту бије било, обгрли струк

и крени. Дуго да идемо. Тај пут је рај.

 

Из свега се рађам, никоме се не дам

осим теби који ме већ знаш цијелу.

Амбиса је пемного, небеса седам

у сваком сам нага на опијелу.

 

Гдје је Ријеч  којом кротиш страсти?

Гдје разговор што развезује душу?

Плашим се да једном морам пасти

 

и изгубити те. Пронеси ме кроз тмушу

да знам и не знам и да све сласти

не згасну у трпку зимску оскорушу.  https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/03/%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

 

ЛеЗ 0008848     Слободан РАКИТИЋ. –    НА КРАЈУ ПУТА

 

Крило бившег анђела

засветли сред мрклине.

У мрењу тек просине.

Дан црн је, а ноћ бела.

 

Житна поља свуд свела.

Црне се пустоловине.

Са дна ил с висине

сама долеће стрела.

 

Пуцају све нити века,

затутњи из далека

смрачен одавно видик.

 

Сву ноћ кукају петли.

На крају пута засветли

бившег анђела лик.

 

  1. https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/03/%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008849     Иван РАСТЕГОРАЦ. –  DELIRIUM GIGANTICUS

         ( или КАКО ДОСЕЋИ РТАЊ )

 

Подижем торњеве,

релејне станице,

монтирам жичаре

да га досегнем.

Уплићем серпентине

да га обавијем.

Отварам руднике угља

да га поткопам.

Окрећем своје справе,

окрећем најзад

свој рт на њ.

 

На успоне сам слаб,

оштар ваздух ме уједа.

Где год се макао

он ме одмерава

својим Шиљком,

својом вршком чуком.

 

Проучавам траве

из књига,

али на ливади

моје незнање

гуши се у обиљу лековитог биља

 

Не могу поднети

стрпљење ове планине.    https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/03/%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86/

 

ЛеЗ 0008850   СИНИША РИСТИЋ. –  ОДВЕЗИВАЊЕ ЧВОРА  ЗАВЕТНОГ,

                        ЗРАЧАК

 Оцу Тадеју, старешини манастира Витовница

 

Дух је енергија

неуништива,

бескрајна, дакле – вечна

Од рђе времена, мрака ноћи и тела

благослов одваја зрнце по зрнце

светлости

 

Грех је енергија сапета у човеку

И пошто је тежи од душе

пада као камен на дно вира

не плови површином вечности

као цвет пасуља или кромпира

 

Земља смртнике космосом

и кромпиром храни

млеком и медом и крушкама

јагњетином и бачијским сиром

вргањима и рибљом чорбом

свињетином. Зато је мисао

тамна и нејасна, тешка и – тајна.

 

Суђено рочиште гоји

оне на које стрпљиво чека

 

Свако има своје тачно време

и час

и трен у којем нема врдања  …

https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/03/%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%B0-%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0009568