175

(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА

 

Иње.23.12.2016

Иње.23.12.2016

ЛеЗ 0008751     174  (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА   Бранко В. РАДИЧЕВИЋ.-  Бранко В. РАДИЧЕВИЋ  (1925. –  2001. ). Песник, прозни писац.  Књиге поезије : Сутонски дани ( 1949), Песме (1949), Лирика (1951),  Земља (1954),  Вечита пешадија (1956),  Војничке песме (1961),  Три чокота стихова  а о вину ни реч  ( са В. Поповићем и Сл. Марковићем, 1961), Божја крчма (1965), Сељачка поема (1965), са Овчара и каблара ( 1970), Изабране песме (1971), Похвалнице и покуднице (1975),  Земљосанке (1978), Текла река Лепеница (1979),  Вита јела зелен бор ( 1986), Кадионик (1990)….. –  https://surbita.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF-%D0%BA%D0%BA-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0/a/%D0%B1/%D0%B2/%D0%B3/%D0%B4/%D1%92/%D0%B5/%D0%B6/%D0%B7/%D0%B8/99-2/100-2/174-2/

ЛеЗ 0008752     На какве све закључке упућује овај  чланак?. – Изабрани чланак,указивање. – Активирано две трећине државних гаранција. – Порески обвезници ће догодине платити 34,8 милијарди динара кредита државних фирми Аутор: Аница Телесковићуторак, 13.12.2016. у 22:00. –  Само у току следеће године, како може да се види из буџета, на наплату стиже 34,8 милијарди динара. То је директна цена коју ће држава да плати јер проблеми у пословању јавних предузећа нису решени.
Колико велики је цех јавних предузећа може да се види и када се погледају неке друге ставке у буџету. На социјалну заштиту (око 30 милијарди) држава ће потрошити мање пара него на отплату гарантованих кредита.
Тај износ превазилази субвенције пољопривреди (31,6 милијарди) и више него двоструко је већи од укупних дотација привреди (14,53 милијарде). Скоро десет пута мања средства буџетом планирана су за студентски стандард (четири милијарде). Фонд за младе таленте је, на пример, чак 44 пута мањи (766 милиона динара) од укупног фонда који је држава морала да спреми да покрије дугове јавних предузећа. Још скромнија средства буџетом су планирана за избегла и расељена лица (746 милиона динара)
. –   Мој је курзив у овом тексту. Подвукао ам ствари које ни у сну гласачи Србије не смеју више гурати под тепих, заборављати, поготову што иду избори, на којима би требало да се КАЗНИ демократским путем  економска политика ове владе….

http://posebnaporodicnazavetina.blogspot.rs/2016/12/blog-post_14.html

 

Аранђеловдан

Аранђеловдан

ЛеЗ 0008753     Квантне дубине контекста (О поезији Мирослава Тодоровића) / Миодраг Мркић. –

Осветљавање духа – душе песника  Мирослава Тодоровића (и не само њега) видимо и у квантно-нано миљеу. Овде дајемо нешто фрагментарно у наговештају.

…Да… Јесте… Ето, тешко је побећи од малограђанске претенциозности. У мреже претенциозности моје уловљен је и песник Светих мученика.

 

Претенциозност

 

Знам да сам малограђански претенциозан када говорим у неколико мојих књига  о квантној нано l’art poetique. Наравно у квантној физици постоје феномени, формуле, правила…Не говори се о томе да је музика „на суптилни начин повезана са феномени-ма квантне физике“. Говори се о „повезаности између светова уметности и квантне фи-зике“.
Квантни свет у песничким делима… Квантни простор и време у песничким делима. Да се не размећем  „знањем“, рецимо да се сликовито говори у квантној физици о „ос-лушкивању атома“. Питање је шта су „атоми“ у песничким делима? Можемо их у оквиру информационе димензије  (простор, време, материја, кретање и информациона димензија) наћи у песничким делима у ономе што  математички поетичари  називају „блаженим стањем“ за разлику од нултог  степена (0) песме.

Можемо те информације наћи у гласовима, полугласовима, фонемама, морфе-мама, речима, реченицама  (реченица је настала пре речи), у емоционалној експре-сивности гласова и нарочито самогласника, у метафори и симболици и 250 стилских фигура  (по руским формалистима).

Те лирске атоме можемо наћи у доживљају сваког читаоца  јер свако песничко дело има икс (x)  значења.  То значи да свака песма није једна. Она је само једна  као графички, графемски феномен.  http://zavetinemansarda.blogspot.rs/2016/12/blog-post.html

 

http://zavetine.tumblr.com/post/154463660602/via-%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%B5-%D0%B4%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0

ЛеЗ 0008754     Обожавам књиге са штампарским грешкама / Ева Рас. –  Ева Рас: Срби, величајте себе а не Броза! В. СТРУГАР | 13. децембар 2016. 21:15 | Коментара: 13 . Глумица Ева Рас, за „Новости“, о новој књизи којом жели да сруши мит о Југославији: Носталгичари и даље величају то бајно доба, које и није било тако ружичасто. –  НОВА књига Еве Рас, која носи симболичан и поетичан назив „Србијо, љубави моја“ је двадесет први наслов у књижевној биографији наше глумице, која ће првог дана нове године напунити 76 година. – Никад нисам правила билансе, нисам човек од успомена – каже Ева Рас, покушавајући да преброји сва своја дела. – Мој цео живот прошао је у неким паузама, па је и од објављивања последње књиге прошло пет година. Иначе, ово је већ треће дело, нека врста документарног романа, настало као одјек времена. Популарна глумица (коју публика посебно памти по антологијским филмовима Душана Макавејева „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ“ и Александра Петровића „Биће скоро пропаст света“) подсећа да је прва књига ове врсте била „Тито без холивудизовања“, потом и „Бадерисани Екрем и Ева“ – о њених 160 дана проведених у ријалити програму. – У новом роману (издање „Југарта“) покушавам да срушим ружичасти мит о владавини Јосипа Броза. А он не престаје. Напротив, живи и стално се потхрањује – истиче једна од најпознатијих глумица црног таласа. – Ми који смо сведоци његовог времена ућуткани смо. Југоносталгичари величају и даље то бајно доба, у стилу, имали смо домовину од Триглава до Ђевђелије, велике плате и станове, могли да путујемо… А баш и није било тако ружичасто. Понекад ми се чини да смо живели у две различите државе.  http://zavetinedonacije.blogspot.rs/2016/12/blog-post.html

 

ЛеЗ 0008755  ДИЛАНОВ ГОВОР: Као да сам на Месецу Б. Ђ. | 11. децембар 2016. 19:15 | Говор Боба Дилана прочитан на традиционалном Нобеловом банкету: Нисам имао времена да се питам да ли су моје песме књижевност

ЖАО ми је што не могу да присуствујем церемонији, али знајте да сам духом са вама, и да сам почаствован. Бити награђен Нобеловом наградом за књижевност, нешто је што нисам могао ни да сањам – поручио је амерички кантаутор Боб Дилан у свом захвалном говору, који је, у његово име, синоћ прочитала америчка амбасадорка у Шведској Азира Раји, на традиционалном Нобеловом банкету у Стокхолму.

Дилан није дошао на свечано уручење, а шведска краљевска породица, чланови Академије, овогодишњи добитници Нобелове награде, и више од 1.300 угледних званица у здању градске скупштине, чули су оно што је сматрао да овом приликом треба рећи:

– Од малих ногу волео сам да читам и упијам дела оних који су били достојни таквог признања: Киплинга, Шоа, Томаса Мана, Перл Бак, Албера Камија, Хемингвеја. Ове громаде књижевности чија се дела уче у школи, држе у кућним библиотекама широм света и о којима се говори са пуно поштовања, одувек су остављале дубок утисак на мене. То што сам се сада придружио именима на тој листи, заиста ме оставља без речи.

Дилан је написао да не зна да ли су поменути писци икада помишљали о Нобеловој награди, али да претпоставља да свако ко пише књигу, песму или драму било где у свету, притајено о томе сања дубоко у себи:

– Да ми је неко рекао да имам и најмање шансе да добијем „Нобела“, помислио бих да имам исте изгледе за то као и да се нађем на Месецу.   http://tzvkulturnidodatak.blogspot.rs/2016/12/blog-post.html

 

ЛеЗ 0008756     Из „Изабраних песама“ / Душан Стојковић (1948 –  )  . – ЧОВЕЧЈА РИБИЦА

 

ако се човек повуче

хоће ли она бити његов

траг

 

жмиркава

слепа

смежурана

ружна

 

долази ли њених пет

минута

 

када је посетим

сваки пут у по/стој/ни

и нехотице јој бацим

прегршт светла

 

позоба ли га

 

крије ли унутрашње

светло

којим ће разнети

мрак пећ/ине

 

хоће ли

(с)лепа

(прог)ледати

 

носимо ли је као под/ставу

унутрашњу нашу кожу

 

јесмо ли (са)зрели

да нас глисте

слисте

„то је питање“   https://sites.google.com/site/sazvezdez/zona-prelivana/izizabranihpesama

ЛеЗ 0008757     БУБЕ У ГЛАВИ  (АНТОЛОГИЈА ПЕСАМА ПОЛУДЕЛИХ ПЕСНИКА). –  Душан Стојковић 

(Публикује се по одобрењу састављача)  Сепарат  часописа „Акт“, 2014 *  ISSN 1451-544X   – Фридрих Хердерлин ЖИВОТНИ ТОК

 

У висину ми је стремио дух, а љубав га је

Надоле вукла; јад га је повијао снажно;

Тако пројурих живота лук

И враћам се тамо одакле пођох.

Превео са немачког Миодраг Павловић

https://sites.google.com/site/sazvezdez/zemnih-jada-do/bubeuglaviantologijapesamapoludelihpesnika

 

ЛеЗ 0008758     Стеван РАИЧКОВИЋ. – ЕНГЛЕСКЕ ТЕМЕ  У НАПУШТЕНОЈ КУЋИ https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/03/%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D1%80%D0%B0%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/ 

ЛеЗ 0008759     Александар РИСТОВИЋ. – ДУХ ДВОЛИЧНОСТИ  Време је учинило своје

с предметима за свакодневну употребу,

сад је безвремено,

али његова персонификација

могу бити (опет)

длето,

ова уста

или стене дуж морске обале.

Мало шта могу учинити сам

са својом књигом

или  с непрекидно живим сећањем

на будуће другове,

тамнице

и заточеништво.  https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/03/%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008760     Едвин Арлингтон РОБИНСОН (1869-1935). – Карма

Божић трепти у зраку, свету доброту даје,

ал нека пукотина ко да се њему присни

што Божић разликује од Божије замисли.

Јер неко тамо стоји – не купује, нит продаје:

зар одговор секире рука треба да има?

Размишља. Делимично, увид пробија газ

кроз снег: па то је један смрзнути Деда Мраз,

изнад угла, са својом брадом и звончићима.

 

Изненађење, модно. Не више љут ко рис,

он зна да онај тамо полаже давна права:

пријатељ који стигне с неког далеког странства.

Не баш сигуран у то, налази компромис:

десет центи у xепу разумно напипава

за Исуса који је умро због човечанства.   https://principova.wordpress.com/2011/12/04/%D0%B5%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%BD-%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%82%D0%BE%D0%BD-%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BE%D0%BD-1869-1935/

ЛеЗ 0008761     Хилари БЕЛОК (1870-1953). –  Фебруар

Зимског месеца тиха кола језде,

и свака ноћ се кроз немост пробија.

Месец лагано гребене повија,

сни су све даље од уснуле звезде.

Не буди тиху ноћ у рђав час;

али сву земљу већ тресе промена

убрзавања, и твога, рођења.

Сунце је близу врхбрда, због нас.

 

Ново рођење пузнуће у дан

да очне капке године пољуби;

пробудићеш се за савршен сан,

да смехом чиниш свет драгим, од сутра,

више мрмором но сном што се губи.

Ћутња је мртва, Зоро; стижу јутра.  https://principova.wordpress.com/2011/12/05/%D1%85%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BA-1870-1953/

 

ЛеЗ 0008762     Стивен Крејн (1871-1900) –  + + +

 

У пустињи

сретох човека – нагога, дивљег;

чучи на земљи,

држи своје срце у рукама,

и једе.

Запитах га: “Је ли укусно, пријатељу?”

“Горко је оно, горко!”, одговори он,

“Али, мени се допада,

јер је нагорко

и јер је то срце моје”.   https://principova.wordpress.com/2011/12/05/%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD-%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%BD-1871-1900/

ЛеЗ 0008763     Волтер де ла МЕР (1873-1956). – Епитаф

Ту лежи једна дивна дама; беше

корака лака, срцем изнад свију.

Мислим да није никад било лепше

у Вест Каунтрију.

Али лепота нестаје; пролети;

Како год ретка, њу најзад убију.

Кад се ја смирим, ко ће да се сети

даме што лежи у Вест Каунтрију?  https://principova.wordpress.com/2011/12/05/%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%80-%D0%B4%D0%B5-%D0%BB%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D1%80-1873-1956/

ЛеЗ 0008764     Роберт Фрост (1874-1963). – Стабала звук

Чуди ме, ако реч је о дрвећу,

шта, ми, њихово, другде понесемо:

зашто заувек звук једних понећу,

више но других, као да њих нећу,

њих, ближих месту где смо настањени?

Патимо због њих данима у мраку,

губимо меру хода низ стрмени

и меру наше остајне радости

и загрљаје у струјнулом зраку.

Такви су да их наше корачање

не може стићи никад, те жалимо;

И што је говор тај познат нам мање,

и како иду старење и мудрост,

све нам говори да се не даљимо.

По поду једва сенка ми се макла,

моја се глава клима на рамену

кад гледам стабла како се марљиво

њишу – са врата, ил с прозорског стакла.

Треба да одем некаквим стазама,

морам тих један да начиним избор

онога дана кад чујем над избом

како из страха ћаскају са нама

облаци бели што застиру свође.

Још бих понешто имао да кажем,

ал морао бих ускоро да пођем.    https://principova.wordpress.com/2011/12/05/%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82-%D1%84%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82-1874-1963/

ЛеЗ 0008765   С каквим ће се Кир Јањом сусрести крагујевачка публика? О томе, али и о педагошком раду у земљи и иностранству разговарамо са уметницом која је из Србије, као и многи други, отишла почетком деведесетих. У земљу се вратила после двадесет година, са помешаним осећањима. – Кад сам се вратила, дочекала ме је уморна, разочарана и конфузна Србија. Ипак, ту су ми неки стари пријатељи, стекла сам нове, изузетно креативне и занимљиве, значе ми моји студенти и колеге. Волим свој позив и радује ме повратак глуми на српском. У фебруару ме чека нова премијера у Битеф театру – „Балкан реквијем“. Река се види са мог прозора, у новинама се појаве вести о нашим младим успешним научницима и спортистима, купујем дуње на пијаци, понека београдска јутра су блистава и сунчана, моја мајка је ту, волим да путујем, тад ми се чини да је све могуће. Тако се трудим да свако јутро „отоплим“, да се не замрзнем од количине лажи и манипулација којима смо окружени. Професор сте глуме на Академији уметности у Београду. Педагошким радом сте се бавили и у Канади, сада предајете у Пољској. Имали сте прилике да уочите културолошке разлике, али квалитетно образовање је, претпостављамо, свима потребно. Квалитетно образовање је у свакој професији важно јер те учи да мислиш. То је процес, и за студенте и за професоре, који не зависи само од количине знања, већ и од приступа, прилагодљивости потреба различитих генерација, специфичних интересовања. То је посвећеност развијању људских способности. Пошто сам предавала у Канади, а сада предајем у Београду и Лођу у Пољској, занимљиве су ми културолошке разлике. Кад сам дошла у Београд, својим студентима сам говорила „Ви“. Било ми је потребно извесно време да схватим да они то нису доживљавали као моје поштовање према њима, већ као дистанцу. Мени је било свеједно, али њима није. Прешла сам на „ти”. У Канади сам предавала на језику који добро говорим, али који ми није матерњи. Тад сам изоштрила чула и за облике невербалне комуникације. У Пољској сам предавала програм „Шекспир између два језика”. Инструкције сам давала на енглеском, али смо Шекспира радили на пољском. Био је то експеримент који се допао и студентима и мени, па смо то исто радили и ове године. Глума тражи интензивно присуство, поготово кад нема луксуза који вам пружа матерњи језик. Тад је „све“ или „ништа“. И непогрешиво се осети кад нешто „проради“.  https://plus.google.com/+MiroslavLuki%C4%87zavetine/posts/4rcJcj4KLHG

ЛеЗ 0008766     МАЛИНА И ДРУГИ ЈАДИ или: ЗАПИСИ О СУСРЕТИМА СА СТВАРНОШЋУ. – Малина и други јади : штиво посвећено књизи, речима и малинама / Мирослав Тодоровић; приређивач Недељко Богдановић. – Ниш: Свен, 2016. 159 стр.; фотогр.М 21 цм. – (Одзиви). –  …. После странствовања (по земљи и свету, одакле је прикумио многе поетске гласове и облике, а и о томе постоје књиге: Лете ће бараке, Песме путовања…), песник се враћа себи, својима и завичају, и никако да се прилагоди ономе што затиче, нити да избегне оно што га сусреће, да одбегне ономе што га сустиже. У међувремену, променила се и слика завичаја. Одједном (наново) примећује све лепоте природног окружења (које су му годимама измицале), сретне га и понеки драг познаник, али и многс несагласности у социјалним односима. Једно му се укаже као нека чедна вредност, као дар природе, а друго као незахвалност човекова, као егоизам са којим човек ради у корист своје штете. (С природом се некако мири, али с људима то тешко иде. Али, има дана кад изневери и једно и друго.

Ту слику сада опева, ослоњен на искуство мисаоно и интегрално.

Али, кад се успостави нови сусрет са стварношћу која се у међувремену до границе препознатљивости изменила, настаје рационалнији приступ поновном доживљају. Промене се и боје, стигне чак и црно у боји, а помуте се и сећања. Реалност покажеи неке суровије обрисе. Онај завичај оформљен у детињству замењен је сликом која се за пола века од сневаног преобразила у живот сировог и суровог, тегобног и једино стварног, социјалног миљеа.

Из потребе да реагује и на једно и на друго, годинама сачињава и објављује (у новинама, углавном у Политици и Вечерњим новостима) своје реакције на спољне изазове. Те реакције су засноване на његовом префињеном сензибилитету, што није  ништа ни ново ни чудно, али су, по правилу, ослоњене на многа литерарна упоришта и одабрана места шире (светске) литературе, што је за нас необично, изазовно.

То је управо обележје ових текстова које се нама наметнуло као новина, и као резултат, и као срећан покушај да се ово, данас, и овде, стави у однос са оним што баштини светска култура и што њом оснажено води извесној кристализацији времена и простора, тако да се дневна актуелност претвара у универзалне поруке.

https://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/https://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/2016/12/15/%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8-%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8-%D0%BE-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82/

ЛеЗ 0008767     Домановић и Кустурица. – Кусти ниче воћњак на Вилиној коси & Владимир ИЛИЋ | 15. децембар 2016. 13:08 | Мештани села Соколићи, надомак Чачка, одушевљени вредним „комшијом“, редитељем Емиром Кустурицом. „Профа“ купио 15,5 хектара на којима ће ускоро засадити кајсије, крушке и шљиве. – БРУЈЕ тешке грађевинске машине. Крче плацеве на потезу названом Вилине косе, у селу Соколићи, недалеко од Чачка, како би земља била спремна за пролећну садњу воћа. Прослављени редитељ Емир Кустурица купио је овде чак 15,5 хектара земље и, према нашим сазнањима, планирао да посади саднице кајсије, крушке и шљиве.

Председник Месне заједнице Соколићи, Радивоје Домановић, каже нам да славни режисер годинама у овом селу, на око пет хектара, узгаја пшеницу, јечам, кукуруз… за потребе Мокре Горе.

– Кустурица се први пут у Соколићима појавио пре седам година, када се у наше село доселила породица Драгана Радивојевића, званог Лав, чији је „професор“ кум. Саградили су дивну кућу. Све се то свидело Кусти, баш као и цело село и решио је одмах да купи имање – казао нам је Радивоје. – До сваке куће у нашем селу долази асфалт, имамо уличну расвету, контејнере на сваких 100 метара, игралиште, дом културе, цркву… Није искључено да и Кустурица овде сагради нешто, јер се село посебно допада његовој ћерки Дуњи, која често долази.  http://edicijabranicevo.blogspot.rs/2016/12/blog-post.html

знак препознавања, цигла

знак препознавања, цигла

ЛеЗ 0008768     Dejan Lučić – DOBILI Smo Od RUSA PSIHOTRONSKO Oružije! (Vo Centar)  http://edicijabranicevo.blogspot.rs/2016/12/dejan-lucic-dobili-smo-od-rusa.html

ЛеЗ 0008769    Miroslav Lazanski NOVO – RUSKA IMPERIJA CE UNISTITI EVROPU

http://zavetinekruna.blogspot.rs/2016/12/miroslav-lazanski-novo-ruska-imperija.html

ЛеЗ 0008770     MIROSLAV LAZANSKI – Beograd dobija najvecu Dzamiju na Balkanu!  http://zavetinekruna.blogspot.rs/2016/12/miroslav-lazanski-beograd-dobija.html

ЛеЗ 0008771     AMERIKA SPREMA OSVETU ZA SIRIJU – BOSNA CE GORETI!   http://zavetinekruna.blogspot.rs/2016/12/amerika-sprema-osvetu-za-siriju-bosna.html

ЛеЗ 0008772     CENZURA ISTINE – NAJNOVIJE – Islamizacija Balkana ulazi u završnu fazu?!…  http://zavetinekruna.blogspot.rs/2016/12/cenzura-istine-najnovije-islamizacija.html

ЛеЗ 0008773     Miroslav Lazanski – PRVI CILJ RUSKIH NUKLEARNIH RAKETA 150km Od Beograda!  http://zavetinekruna.blogspot.rs/2016/12/miroslav-lazanski-prvi-cilj-ruskih.html

ЛеЗ 0008774   RUSI KREĆU NA MILA I VUČIĆA?! Dodik će se jedini izvući?

http://zavetinekruna.blogspot.rs/2016/12/rusi-krecu-na-mila-i-vucica-dodik-ce-se.html

ЛеЗ 0008775     ČIČA PROTA SA CERA: UBILI SMO SRBIJU, NEMA JE VIŠE!   http://zavetinekruna.blogspot.rs/2016/12/cica-prota-sa-cera-ubili-smo-srbiju.html

ЛеЗ 0008776     Трамбол Стикни (1874-1904)  + + +

 

Навикох да мислим

мислима осуштињеним у телу, чак

и кад усправљам тело суштински у мислима:

две нераздвојиве ствари, по природи једнаке,

и сличне, а у креацији песме

половљене апсолутном размером: да није тако.

Друкче навиру оне кроз нагон шуме да грање одржи,

тресући до беута обикли дотад жлеб: стабла борова,

оштећене коре: обогаљено дословце свако

од удараца и трења, ил од смртоносног бола,

оплетено, свако, ивером друкчим: напокон

неопредмећено и обезобличено, стрше увис

где у плавој влази трули свак ко

беше избљуван у страву из мора.  https://principova.wordpress.com/2011/12/05/%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BB-%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%BD%D0%B8-1874-1904/

 

ЛеЗ 0008777     Ејми ЛОУЕЛ (1874-1925). –  У мраку

Мора ли свака вредност рођајне муке проћи,

и звезде жив сјај да се из мора невоље роди?

Кроз неизвесност тужну зар мора све да води

оставивши скрхане животе, у немоћи:

ко ће, ми ил Судбина, победити? Тек време

откриће унутрашња значења свега; али

не знамо последице. Наш је тек занос пали,

и чежња разбијена, трошна, сред патње неме,

и агонија снова; сваки наш дан окраћа

због визија нам, ал их свака ноћ натраг враћа;

Желимо задржати снаге покушај жив

да сан постане стварност. Ал увек смо у мањку

блеска, и живот тече сав омражен и сив,

сат прати сат, нервозно, и мртвачки, у мраку.  https://principova.wordpress.com/2011/12/05/%D0%B5%D1%98%D0%BC%D0%B8-%D0%BB%D0%BE%D1%83%D0%B5%D0%BB-1874-1925/

 

ЛеЗ 0008778     Гилберт Кит ЧЕСТЕРТОН (1874-1936)-   Обраћеник

После трена кад главом поникох, да л у страху,
и свет се преокрену, усправан дође телом,
и ван изађох где се стари пyт усја бело,
ја иђах, слушах шта то људима говораху
шуме језика лишћем ког јесен не узима –
да бити није невољено, ал је чудно и светло;
да старе загонети нису постале сметњом,
већ нежност, ко у људи што смеше се мртвима.

Мудраци мноштво мапа предаху – да се чита
космоса попис, трагом ко стабла кад пророде,
њихов орећи резон кроз небројена сита
складишти песак, злату дозволивши да оде:
ал све то за мене је мање но песак сиви,
зато што моје име Лазар је, и јер живим. https://principova.wordpress.com/2011/12/05/%D0%B3%D0%B8%D0%BB%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82-%D0%BA%D0%B8%D1%82-%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BD-1874-1936/

ЛеЗ 0008779     Марсден Хартли (1877-1943). – У заливу Робин Худ

Плима унутра надолази, и ван се надима плима;

уз сукње литица, и у њиној сени, виде се

остаци дана како пропадају без краја

измеђ галебових и црвендаћевих кликтаја.

Тамо је мост, и испод проточне струје

остатак вечери се примулама

показује:

то је река, настала од уморног мора

пошто признаде јаку му личност;

не грми, котрљање не храбри и не иште,

већ учи ово место понизности обичној,

и наставља да одражава ванумно неко

лишће.

Ове вечери зелене

окупљене су чежње међу

дозрелим  крунама лета

док киша ради на струјању,

док море пере враћене унатраг

воде међ малим градовима,

шапћући све жељније

и нежније – морске птице мисле, с кућевним посвећењем.

Ваздух затрептао сјајкањем дана несвога

пада на славу јуче потонулога;

ноћни кораци унутра, нога мека и издвојена

у мазном облику плоти;

ове вечери зелене

окупљају се чежње, обликујући песму

ничега у својој мелодичној

првоти.  https://principova.wordpress.com/2011/12/05/%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B4%D0%B5%D0%BD-%D1%85%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BB%D0%B8-1877-1943/

 

ЛеЗ 0008780     Sandžačke Sevdalinke – rhm. Hamdija ŠAHINPAŠIĆ (1914-2003)   http://zavetinekruna.blogspot.rs/2016/12/sandzacke-sevdalinke-rhm-hamdija.html

ЛеЗ 0008781     У потпуном мраку и светлост мале свеће има сјај звезда . – ….. Ова књига није свађалица,није искључива, не. Доказ (налази се на средини 94. странице у овој књ.): „…однос власти према уметнику остао је исти од цара, „консулских времена“ до данас (Андрић:Травничка хроника.) Хоћеш да будеш уметник у Србији? Трпи. Давно су нас сврстали међу сиротињу и залуднике и наменили казан…“

Али да ту станем и да опоменем и Тодоровића и многе друге српске писце који нису по вољи власти (кад су добри писци били по вољи власти, осим кад су им били потребни због нечег?) — зашто се, драге колеге не организујете? И политички и професионално? Зашто не направите једну књижевну задругу, јер је и последњем од вас верујем јасно да је она која као постоји изневерила замисао мисије својих оснивача? Зашто не покрећете књижевне часописе и зборнике, у којој бисте бранили слободу, и достојанство постојања и књижевне професије и уопште уметника? Зашто не изаберете часнике између себе? Зашто очекујете да то неко други ради уместо вас? Кога чекате? Годоа? Па није ваљда све толико црно и кукавно? Доказ — мобаров институт? То нам је остало од предака, као начин. Сигурно је да постоје и друге стваралачке и професионалне иницијативе, треба их учинити видљивим у ова тешка времена и по друштво и по уметност и културу. У потпуном мраку и светлост мале свеће има сјај звезда. (16. 12. 2016. Предзору)

 

ЛеЗ 0008782     Čitava ova frka i propaganda oko Alepa se dešava jer su Američki specijalci opkoljeni u obruču, isti oni koji su stvorili ISIL i ostale terorističke frakcije u Siriji. Pojedine frakcije unutar obavještajnih službi SAD-a su finansirale i stvorile takozvane opozicione militantske skupine, koje su terorom i ubijanjem civila pokušale da svrgnu legitimnog predsjednika Asada.  https://medium.com/@newspapersecumenical/%C4%8Ditava-ova-frka-i-propaganda-oko-alepa-se-de%C5%A1ava-jer-su-ameri%C4%8Dki-specijalci-opkoljeni-u-obru%C4%8Du-42385efc6efc#.z3jfxgypq

ЛеЗ 0008783     Оружани напад на руског амбасадора је извршен за време отварања изложбе фотографија „Русија у очима Турака“.  – АТЕНТАТ У АНКАРИ: Руски амбасадор преминуо након рањавања на изложби (ВИДЕО) – Новости онлине | 19. децембар 2016. 17:25 > 18:12 | Амбасадор Русије у Турској Андреј Карлов преминуо је након атентата за време руске изложбе у Анкари  http://velikamagaza.blogspot.rs/2016/12/blog-post.html

ЛеЗ 0008784     “Много бре 10.000 коња за једног загорског магарца”! – Црвени бик на Титовим крилима П. Ракочевић | 20. децембар 2016. 16:56 | Коментара: 3  Некада Титов авион данас краси авио музеј Ред Бул у Салцбургу. –  Некадашњег доживотног председника државе која више не постоји Југославије, Јосипа Броза, многи западни државници, новинари, социолози и психолози су сматрали највећим расипником свог времена. За већину више милиона Срба који живе широм планете, Броз је био и највећи унесрећитељ Србије. Разлог: повлађивање Хрватима, непроцесуирање хрватских ратних злочина над Србима и другим народима почињених у Другом светском рату, нису прогањане усташе док су српски четници гоњени и убијани широм света, Уставом из 1974. Хрватској и другим републикама је омогућена каснија државност не штету Србије, Хрватима је и после 1945.г. „сачуван“ поклон јадранске обале „вредан“ могућих 20 милијарди € годишњег прихода од туризма иако Јадран никада није био цео хрватски итд. Данашњи посед Хрватске огромног дела јадранске обале је омогућила српска победа у Првом светском рату! Листа због чега многи српски исељеници ниси волели сомопостављеног маршала је заиста предугачка. Јосип Броз, тобожњи комуниста, који је, иако бравар, највише волео царски живот, није куповао ништа јер је то кобајаги добијао на “поклон” од народа који га је “неизмерно волео”! Тито је, кажу његови поштоваоци, све оставио народу: и дворце, и виле, и благо. Можда има у томе неке истине, али од те Брозове заоставштине српски народ још увек нема никакву корист. Данас се у дворцима и вилама углавном башкаре синови и унуци његових бивших комуниста који данас Србима продају неку тобожу “демократију”, често настављајући пљачку свог народа коју је започео бравар.(….)  Авион је имао четири јака Прат Витнеј мотора „дупла звезда“ типа Р 2800. Сваки мотор је имао по два пута девет цилиндера укупне запремине од по 46 литара и снаге 2500 КС по мотору који су покретали елисе. Један старији авио-механичар, причали су његови пријатељи неколико месеци пре него што је декица умро, “потрефио” је подужи затвор јер је неким својим колегама из авиотехнике 1959. године у шали рекао, алудирајући на снагу мотора: – “много бре 10.000 коња за једног загорског магарца”!   http://cjutanje.blogspot.rs/2016/12/10000.html

ЛеЗ 0008785     Miroslav Lazanski – AMERIKA CE ZRTVOVATI HRVATSKU RADI DESTABILIZACIJE B…  http://zavetinekruna.blogspot.rs/2016/12/miroslav-lazanski-amerika-ce-zrtvovati.html

ЛеЗ 0008786     Највећа револуција очекује се у штампању људских органа од биолошког материјала…..  Ствараjу чуда сa 3Д штампачeм Ивана МИЋЕВИЋ | 18. децембар 2016. 22:28 | Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву постао познат у Европи по најновијој технологији. Машина „рађа“ људске имплантате, али и делове за аутомобиле… КУК, зубни имплантат, сложени део за машину, прототип за аутомобилску индустрију – све то, уз помоћ 3Д штампача, праве у лабораторији „3Д импулс“ Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву. Ова институција има најбољу опрему за 3Д штампу у овом делу Европе, а из фондова ЕУ сада је добила додатних скоро пола милиона евра да све своје знање подели с привредом, тако што ће направити нешто попут Википедије, али само за тродимензионалну штампу. Од Нове године почиње њихов четворогодишњи пројекат у коме ће, с језика науке, овај процес, који представља будућност индустрије, да преведу на речник разумљив инжењерима и студентима. Све то знање биће бесплатно за кориснике  – http://zavetineaba.blogspot.rs/2016/12/blog-post_20.html

ЛеЗ 0008787     ФЕЉТОН САЗВЕЖЂЕ ЗАВЕТИНА. –  ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (3)

 Историјско-језичка и археолошка предочавања

Пише: Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ

МЕДИ-ГЛАВНИ СРБСКИ НАРОД, ГОСПОДАРИ ПРВОГ СВЕТСКОГ ЦАРСТВА

       Стари србски назив за бакар је – мед, по чему су древни Срби, као први проналазачи бакра, и добили име. Тим називом Руси, Бугари, Пољаци и други Србима братски народи и данас именују метал – бакар. Меди су живели на врло широком простору јужно од Дунава, односно од Алпа до Црнога мора. Меди на територији данашње Србије звали су се – Горњи Меди, а они према истоку – Доњи Меди. Ромеји су србску државу Медију на Балкану поделили по истом територијалном принципу на Горњу и Доњу Медију, односно на провинције – Горњу и Доњу Мезију. У време кад Меди почињу да се територијално шире преко евроазијског континента, обухватали су простор од Европе, преко Балкана, Медитерана, Блиског истока, Мале Азије, Међуречја до Индије, рачунајући и четири њене покрајине. Било је то прво највеће србско и светско царство, које је настало под царем Аријем Србиндом. И данас на целом овом простору постоје материјални докази медске – србске цивилизације, а о њиховом присуству говоре и бројни топоними на сва три суседна континента.

Најочигледнији пример је име – Медитеран. Овај назив је настао од етнонима Меди и латинске речи terra=земља, што значи-Медска земљаМетитеран је обухватао данашње Средоземно море са залеђем  Европе, Блиског истока и Африке. Тај назив дали су му Латини. А Срби су ово море  у праисторији звали Бело море. Медију су несрбски народи називали Арија и Меде Арима. Плиније и Трог Помпеј тврде да су Сармати пореклом од Меда. Сармати, Парти и Меди су били рођаци. „Медију данас, тврди Бошар, већим делом, зову Серван (Сербан), а један  медијски краљ звао се Сарбак“. „Халдејски историчар Бероз, из трећег века п.н.е, писао је да је династија која je владала у Еламу, пре 2000. г. п.н.е. била “медијска“ (12.ст.45). У Старом завету “Мадај“, то јест Меди, су приказани као један од синова Јафетових који се појављује далеко од Европе, у Азији.

http://misljen.blogspot.rs/p/blog-page_9.html

ЛеЗ 0008788     ОВО ЈЕ ПРАВА ИСТИНА О ПРОЈЕКТУ ВЕЛИКА СРБИЈА И МЕМОРАНДУМУ САНУ   http://zavetineaba.blogspot.rs/2016/12/ovo-je-prava-istina-o-projektu-velika.html

ЛеЗ 0008789     Увод. Стихија. ПОВОДАЊ.ПЕК. Звижд, с-и Србија.
Пек овако полуди, једном у сто година, као разјарени шпански бик    http://zavetninovcegzavetina.blogspot.rs/2016/12/blog-post.html

ЛеЗ 0008790     Vlaške igre  http://fatamorganeimajezavetine.blogspot.rs/2016/12/vlaske-igre.html

ЛеЗ 0008791     Kolo – Trojno (Sava Centar 06.04.2010.)  http://fatamorganeimajezavetine.blogspot.rs/2016/12/kolo-trojno-sava-centar-06042010.html

ЛеЗ 0008792     Коло – игре из Пчиње  http://fatamorganeimajezavetine.blogspot.rs/2016/12/kolo-igre-iz-pcinja.html

ЛеЗ 0008793      Центар села наспрам небеске дубине. / Мишљеновац. Лицем у лице. 2010.
Снимак Заветине. Сниматељ Ив. Лукић.
Продуцент др Димитрије Лукић
студио з: заветине: мобаров институт, београд, 2011
Друга, друкчија, непозната србија / Отпремљено је 28.03.2011. http://zavetninovcegzavetina.blogspot.rs/2016/12/blog-post_21.html

ЛеЗ 0008794     Никада неће бити оно што није било сањано, 2. –  Стихови Белатукадруза, 2

Двориште Лукића у Мишљеновцу Звижд. Велика субота 2011

Скривена Србија. Немонтиран материјал..

Снимак Заветине. Сниматељ Ив. Лукић.

Продуцент др Димитрије Лукић

студио з: заветине: мобаров институт, београд, 2011

Друга, друкчија, непозната србија  http://zavetninovcegzavetina.blogspot.rs/2016/12/2.html

ЛеЗ 0008795 Добра вест. Позајмна, виртуелна библиотека ДЦЗ ,1 (књиге) Библиотека дигиталних издања – књиге, бесплатан преглед. Од вечерас „Библиотека Документационо информационог Центра Сазвежђе З“ омогућила је слободан и бесплатан преглед читаоцима широм планете земље, три нова издања (у целини). Реч је о књигама: а. ЈУСТИНИЈАНОВ РИБЊАК: Одабране песме: 1968-1998 / Мирослава Лукића (1950 -), б. БЕЛА АНТОЛОГИЈА: Одабране песме (Београд, 2001) Мирослава Лукића (1950 -), и в. ТАЈНА ПРОФЕСОРА МЛАДЕНОВИЋА, разгиовор са покојним професором младеновићем о многим актуелним темама наше књижевности и културе, па и о томе како му је украден рукопис једне књиге… https://plus.google.com/+MiroslavLuki%C4%87zavetine/posts/GkK54ekbsXr

ЛеЗ 0008796     Ово је први докторат о голооточким страдалницима одбрањен у Западној Европи, али и изван граница бивше Југославије. –  Голи оток и пред научном Европом! Јелена МАТИЈЕВИЋ | 22. децембар 2016. 14:33 | . Докторат Београђанке Милице Прокић о ужасу логора први ван граница бивше Југославије. Рад одбранила 9. децембра на Одсеку за историју британског Универзитета у Бристолу . – ГОЛИ оток – телесна историја затворског острва и његових затвореника 1949 – 1956″, наслов је доктората Београђанке Милице Прокић, који је 9. децембра одбранила на Одсеку за историју Универзитета у Бристолу у Енглеској! . –   Није случајно да се ова млада Београђанка посветила истраживању ужаса Голог отока. Њена породица – бака, деда, бакина сестра и њен муж, преживели су тортуру заточеништва у казаматима непослушних и политички неподобних, крајем четрдесетих и почетком педесетих година минулог века. Али, на неки начин, велики ослонац Миличином раду била су дела академика Драгослава Михаиловића, којем је јуче у Српској академији наука и уметности предочила резултат свог вишегодишњег рада. Био је то дирљив сусрет „судионика“ – оног који је Голи оток преживео и младог научника који је истраживања голооточких страхота преточио у рад. – То је, могу да кажем, историја телесне казне и историја телесног искуства заточеника – каже Милица Прокић. – Све оно кроз шта су прошли. Психичка присила кроз физичко малтретирање, како се то научно каже, „уникатна култура насиља“ је југословенски ендем, јединствено примењиван у информбировским логорима. То је огроман, невероватан спектар најстрашнијег малтретирања и тешко је поверовати да су се такве ствари догађале. Дневник баке, голооточанке Мирјане Лопичић Перпар, Милици је био први путоказ у ову тешку тему.  http://arhivuosnivanju.blogspot.rs/2016/12/blog-post.html

ЛеЗ 0008797     „More sokol pie“ Macedonian Folk Song – „Море сокол пие“  Македонскa нар…  http://carskirez.blogspot.rs/2016/12/more-sokol-pie-macedonian-folk-song.html

ЛеЗ 0008798     Jovano Jovanke. – Отпремљено је 04.07.2009. – „Jovano Jovanke“ performed by Bilja Krstic & Bistrik Orchestra, Serbia. Adaptation from a Macedonian traditional folk song.  http://zavetinedonacije.blogspot.rs/2016/12/jovano-jovanke.html

ЛеЗ 0008799     Leo Rojas – Der einsame Hirte  http://carskirez.blogspot.rs/2016/12/leo-rojas-der-einsame-hirte.html

ЛеЗ 0008800     Leo Rojas – Brothers    http://sazvezdjez.blogspot.rs/2016/12/leo-rojas-brothers.html

ЛеЗ 0009567