170

Дрво Живота? Топола? Симбол? Или - Бранка ВрС

Дрво Живота? Топола? Симбол? Или – Бранка ВрС

(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0008501   169 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА. – …  Некад разгледнице, а данас слике, стижу са свих страна света,па чак и из оних крајева који су нам се читавог живота чинили недоступним. Човек је покушавао да савлада прстор на овај или онај начин, па и фотографијама, никад се не осећајући као победник…Али само ретки су путовали далеко- далеко, хиљадама и хиљадама километара од свога родног дома. И путовања су покушај да се савлада простор, пронађе Бог, или да се душа приближи фатаморганама својим.Пратећи путовање Branke Vedder са југа Шведске до поларног арктичког круга и назад до Гетеборга на њеном профилу на Г+  могли смо да уживамо и да провиримо у те далеке крајеве европског крајњег севера, који су за већину становника ове планете обавијени снегом, ледом и поларним маглама. Исидора Секулић је путовала у ове крајеве давно, затим Црњански – па ево и Бранка – наше Пречане привлачи веропски север. Али, наравно, постоје и други наши људи по свету, на другим континетима, који путују или учествују (у за већину незамисливим експедицијама), путују као што је и професор и математичар и оснивач музичке дружине „Суз“ Михаило Петровић Алас путовао читавог живота. Ми овде отварамо ову страницу, са намером да доносимо фотографије и разгледнице путника широм планете: који су имали времена и воље да забележе својим телефоном или камером, или обичним фото-апаратом неки крајолик, детаљ, сензацију, што можда већина људи на свету није….  https://surbita.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF-%D0%BA%D0%BA-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0/a/%D0%B1/%D0%B2/%D0%B3/%D0%B4/%D1%92/%D0%B5/%D0%B6/%D0%B7/%D0%B8/99-2/100-2/169-2/

ЛеЗ 0008502 ШЕШЕЉ: ЈЕСИ ТИ БРЕ ДЕВЕНПОРТ НОРМАЛАН?!   Објављено је 10.11.2016.
„Британац да нас убеђује да уђемо у ЕУ а они тамо нису хтели“ Иако је данас у Скупштини Србије требало да представи извештај Европске комисије о напретку Србије, Девенпорт то није могао да учини јер су представници радикала и Двери имали примедбе, између осталог, што извештај није достављен на српском језику.  http://zavetinekruna.blogspot.rs/2016/11/seselj-jesi-ti-bre-devenport-normalan.html

ЛеЗ 0008503  TRAMP BRANI SRBIJU: Sramota me zbog bombardovanja, Srbi su nasi saveznici! http://zavetinekruna.blogspot.rs/2016/11/tramp-brani-srbiju-sramota-me-zbog.html

ЛеЗ 0008504    Spomen – ploce u Hotel des Invalides u Parizu…. – Па, свашта се дешава. драги Ђорђе. Поздрав из Београда! / Georges Konikovic. / Прилози17.09 (пре 5 минута) /  Zdravstvujte !

Pre dve nedelje odvedem decu u Musee de l’Armee i na prvom spratu, medju mnogobrojnim
spomen-plocama (plaques commemoratives) posvecenim francuskim ratovima, pobedama, ratnicima itd,
nadjem i ove dve ploce.
Drugarski
Dj.

https://plus.google.com/+MiroslavLuki%C4%87zavetine/posts/PEr9JV5Fgw8

ЛеЗ 0008505  …. На овом потезу, у засеку пута, са десне стране, налази се подземна партизанска болница из Другог светског рата ….. – http://mladisuzovci.blogspot.rs/2016/11/blog-post.html

ЛеЗ 0008506  Лакоћа ширења породичне империје…. ДОНАЛД ТРАМП. – ДОНАЛД ТРАМП – ПОВРАТАК СТАРЕ АМЕРИКЕ (2)Лакоћа ширења породичне империје. Мирко РАДОЊИЋ и Раде ДРАГОВИЋ | 12. новембар 2016. 17:00 | Када је 1943. у хотелу „Њујоркер“ умро Никола Тесла, ФБИ је послао Трамповог стрица Џона, угледног научника и професора, да прегледа заоставштину српског генија. Тај део приче до данас је недоречен. – РОЂЕЊЕ под срећном звездом искуснији посматрачи одавно су препознали као основни предуслов за успешан амерички сан. Беба Доналд Џон Трамп имала је ту срећу: рођена је 1946. године у удобном гнезду имућне њујоршке породице, као четврто по реду од укупно петоро деце.

Преци Доналда Трампа по очевој линији су Немци, а по томе он истовремено припада етничкој већини – највише Американаца је управо немачког порекла – а задржава и добре предиспозиције да проведе живот међу тамошњим кремом – Американци немачког порекла су у просеку боље образовани и богатији од укупне популације   http://zavetine.blogspot.rs/2016/11/2-12.html

ЛеЗ 0008507  Драган ЛАКИЋЕВИЋ.  Влага у маховини

Све сам написао и ништа не желим више,

само још влагу у трави да опишем.

Тај мир ваздуха над лишћем што је пало

у росу јесењу, у стоструко огледало,

где се расуло сунце – кад усред модрих трава,

док хуји време и све ми ишчезава.

(…)    https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/31/%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD-%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008508  ЈЕЛЕНА ЛЕНГОЛД  [ Сличице из живота капелмајстора ] https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/31/%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B4/

ЛеЗ 0008509  Даница МАРКОВИЋ.   Летње вече

Кад зрикавац у већ зрелој и високој

Трави своју песму започиње давну,

Будећи видика успавани покој

Мелодијом древном по потесу равну;          https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/31/%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008510 Тодор МАНОЈЛОВИЋ. –   Из дневника

Забележићу још и смирену јесењу ноћ

изгубљеног и лагодног лутања

Дуж гломазних скоројевићких палата

И суморних заборављених старих уских плотова,

По широким безбојним новим улицама

И покуњалим пустим сокачићима,

У чијем се тада местимично прошараном

Испрекиданом мраку титрало, крило

Много необуздане чудне поезије.

На афишама и фирмама биле су исписане

Фантастичне песме и кабалистичке речи

Које смо домишљански везивали међу собом

И са звездама изнад нас.

Јер звезде су нам биле сасвим блиске,

Висиле су у грању још зеленог дрвећа

И падале су често као ватрене шишарке,

Негде, низ хоризонт од црне кадифе   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/31/%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008511 Сибе МИЛИЧИЋ. – САН СВЕМИРА

Легох на ноћно поље, усред мирисног цвећа

И сна рукама нежним затворих свести врата :

Сазнати шта је тајна, загробна, вечна срећа

Помоћу сна доброга, најближег смрти брата.

Ал зашто сан да није најверна смрти слика?

О, колико немира са оне стране свести!

У сну, из свега бију хучни потоци крика,

Свему около мене сан носи болне вести!

Нит траве сања српа месечевог сечиво,

Дебло змајевски пламен што га ништи до праха,

Птица крваву стрелу неодољног замаха,

Ружа сломљено срце, болно, неизлечиво  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/31/%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008512  Ранко МЛАДЕНОВИЋ. – Велмошка молитва

Земљо моја,

земљо страсних и болних хероја!

У теби нам стезали сурово

страсти наше

са седам колана!

У теби нам расли свати млади

да их дамо

смрти на венчање!

У теби нам од копаља дугих

седам лета

градили носила!

О, ти наша огњена урвино!

Сакри претке

у гробу дубоко,

да кроз кости трава не проникне;

да ти никад,

мајко, никад више,

не пропада језик кроз вилице;

нити да ти,

мајко, икад више

висе змије о белим дојкама! https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/31/%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008513   Запис на топу у Hotel des Invalides у Паризу. Georges Konikovic Прилози18.36 (пре 20 минута) коме скривена копија: мени У двористу војног музеја (Hotel des Invalides) у Паризу налази се један стари топ, вероватно из Наполеонових ратова. А на топу, запис цирилицом : Посетили Берлин 11 маја 1945 г. Десетар Иван Ф. (Дњепропетровск) Сауленко Л. Д. Три дана после капитулације Немацке, у хаосу потпуно порусеног града пуног мртвих рањених гладних и несретних, руски војник Иван урезао је у бронзу неизбрисиви траг своје „посете“ Берлину Другарски, Дј. (Ђорђе Кониковић, Париз)   https://plus.google.com/+MiroslavLuki%C4%87zavetine/posts/hi3pdPEBDPP

dscn1078

ЛеЗ 0008514  Ненад МИТРОВ. –    ОДА СИЛНОМЕ НИШТА

 (…..)

Заблуде сам пио из отровног студенца

умешних мудролија Ламетрија, Хекла,

док се апсурда бљутавог нисам љуто згнушао;

тек после свега тога, теби сам у траг ушао,

познао да си ти овога света квитесенца,

из утробе да је твоје козмичка лакрдија потекла!  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/31/%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2/

ЛеЗ 0008515  ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ. – ПРОВИРИ ЧОВЕК ИЗ ШПИЉЕ

Провири човек из шпиље,

нигде зеленила ни румени,

угарака изобиље,

угљенисане звери, угљенисано биље,

црни се згорела ломача

где је шума била,

дечја тела испечене ларве,

не разликује се псећа од људске главе,

расуте гомиле рогова, папака,

опиљци људских и зверињих зуба.

Поцрнела небеска бића :

Месецу напрсло чело,

https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/31/%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008516 Душан МАТИЋ. – ДА ИМЕНУЈЕШ СЕНКЕ ЗВЕЗДА

V

– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –

Рука ти једна ипак у бистрим потоцима светлости почива друга до

лакта загњурена у кумовој слами меса    https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/31/%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008517  Танасије Младеновић. ПОРАЗ

Нисам се спремао за пораз,

А он је ипак

Дошао.

Требало је унапред знати

Да је удес неизбежан.

И да га нико избећи

Не може.

И сама смрт је врста пораза.

Природна или неприродна,

Представља и део и пораз

Живота.

Недостајало је само једно :

Најобичније

Људско искуство.

Зашто дедови и очеви

Не могаху

Да нам га

Пренесу?  …. https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/31/%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008518 Васа МИХАИЛОВИЋ. –   АРСЕНИЈЕ ЧАРНОЈЕВИЋ

1

Спремајте се за далеки пут, децо моја.

Земан дође да веру своју бранимо не смрћу

већ животом. Тамо где не секу главу ако се не

поклониш туђој вери. И где су вртови душе зелени

и наде у лепши живот безмерне.

Хајте, децо моја, у земљу у којој ћемо име

и веру сачувати, макар се никад не вратили.  https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008519   Светислав Мандић. – АНЂЕО ИЗ МИЛЕШЕВЕ

 Гледао сам барокне фасаде на Булевару светог Михаила

лондонске мостове, и Риалто, највеличанственији,

и свуда шапутах самом себи

да си ми ти једина истина

и да ја, заиста, по једном великом кругу,

доходим твојој лепоти.

Проносио сам твој мир и твоју љубав од Мораве

до Темзе,

и кад сам се радовао,

и кад сам на далеке улице ко рањена птица пао,

никад те, никад, мили мој, нисам заборављао  …. https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008520 Слободан МАРКОВИЋ. –  Сребрна тишина

Душану Костићу

Све што смо рекли већ некуда лети

и наше ноћи сад су можда птице,

и наши дани мали, али свети

и на прозору  непознатог лица

и грање касно и зелено што би

провело с нама до смрти у соби.

 

Ми смо ништа, али сузе наше

и наше руке везане су тако

да и мртве разбијају чаше

и на дну стола буде се полако,

па ако нема никог да га зграбе,

оне су саме и пред собом слабе  https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

dscn1071

ЛеЗ 0008521 Vojislav Šešelj: Tramp i ja kao predsednici vraćamo Kosovo Srbiji!

http://zavetinekruna.blogspot.rs/2016/11/vojislav-seselj-tramp-i-ja-kao.html

ЛеЗ 0008522  Branko Dragaš: Srbi zatočenici svojih političkih idola!   http://zavetinekruna.blogspot.rs/2016/11/branko-dragas-srbi-zatocenici-svojih.html

ЛеЗ 0008523   Lični stav – Bora Čorba: „Arkan je bio moj prijatelj koga se nikada neću…

ЛеЗ 0008524  Zelena emisija 54  http://zavetinekruna.blogspot.rs/2016/11/zelena-emisija-54.html

ЛеЗ 0008525  Друга фаза археолошког истраживања Рамске тврђаве.  –  Завршена друга фаза археолошког истраживања Рамске тврђаве  Бета | 12. новембар 2016. 18:42 | Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево завршио је теренске радове друге фазе археолошких истраживања Рамске тврђаве   http://trecasrbija.blogspot.rs/2016/11/blog-post.html

ЛеЗ 0008526  Никола МИЛОШЕВИЋ.  –  МЕЛАНХОЛИЧНИ НАГОВЕШТАЈ

„Заборавићеш муку, као воде која

протече опомињаћеш је се.“

 Постоји, међутим, још један разлог без кога овај „оглед“ , врло

вероватно, не би био написан. Ја оживљавам и анализирам ову

успомену зато да бих на крају доживео меланхолични наговештај.

Шта је то меланхолични наговештај? то је нешто што се налази и на извесним сликама. Једну такву слику видео сам доста давно. У

њеном средишњем делу назиру се изобличене сеоске куће, замрзнуте

у огромној, прозрачној кугли месечеве светлости. Сваки предмет

оставља утисак неке необјашњиве слеђености. Све је потпуно утишано

и празно.

На једном другом платну, опет, оцртава се огромна зграда са

читавим низом једноличних отвора који се у перспективи губе, сасвим

пусти. Зграда баца сенку средином улице, на којој нема никог, изузев

беличастог, једва тек мутно назначеног обриса једне девојчице која тера

обруч. Иначе је тихо.

Меланхолични наговештај може се дочарати и помоћу речи.

На пример, ја сам у некој књизи нашао једну овакву реченицу : “ Свако

сањарење траје колико сенка ласте“. У контексту поменуте књиге ова

формулација има друкчији смисао, али сам је ја дотерао онако како

мени годи. Сваки пут када се сетим те реченице, замишљам сенку ласте

како пролеће по врховима траве једно пре подне, смањујући се брзо.

Све то – и та реченица, и те слике – садржи у себи исти

доживљај. То је доживљај неке скоро апсолутне тишине проткан

осећањем исвесне сетне изгубљености   https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008527  Драгослав  МИХАИЛОВИЋ. –  СИН

Мој син. Ко у томе малом гмизавцу није видео лепоту коју су њему

закинули? Глупо је то, наравно. Па ипак, одједном и тако страшно. Тај

мали човек, који преда мном, ево, с Тужном симболиком, подсећајући

ме на мене самог и на хиљаде других које у свом веку видех, главиња

по пустоши овог простора сударајући се са бездушношћу предмета око

себе, шта је заправо ТО? Гледам га, и као да нешто видим. Нешто

што можда не бих смео видети. Опојан као пиће а, знам, краткотрајан

као зрак, силан као глечер а слаб, рањив као листак, чист као САД а

таман, стравично нејасан као СУТРА : шта ће од тога бити? Шта је

то човек? Је ли већ предодређен за жртву, што ми се по некој благости

на његовом лицу у једном ужасном часку учини извесним?    https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%BC%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%9B/

ЛеЗ 0008528  Срба МИТРОВИЋ. – Наследници ватре…  https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008529  Србољуб МИТИЋ . – СТИЛИТИ

– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –

– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – —

Пав ненадно

У крило земљино

Човек неук

Чудесима земним

 

Убоја се

Од трна и грма

И све му се

Учини страобно

 

Зубе зверје

Осетив и гујске

Тице видев

И дубје високо

 

Биље чудно

И немани страшне

Што згибоше

Од ока његовог

 

Опстануше

Човеку у души

Да га киње

У крви потоњој

 

Да у страви

Заборави своје

Право име

И дом и почело.   https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008530  Томислав МИЈОВИЋ. НАД БЕЛИНОМ   https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008530   Бранко МИЉКОВИћ. – ТАМНИ ВИЛАЈЕТ

 Туђом су песмом очарани. Тешка

Неверства крију у срцу што стрепи :

Славује странпутица. Сунце је грешка

Плаћена виђеним ужасима слепим.

Ноћ уместо ока лукава ватра нуди,

Ал стоје кужни у истрошеном ваздуху

И следе видљивост различито људи,

Биљке и звезде подмићене у слуху.

Понор сумња у њих јер их  испуњава ;

Само су слаби изван опасности.

У злочин је умешан и онај који спава.

Никога нема да јакима опрости

Што сиђоше у тамни вилајет и злато

Које се не може узети открише.

Што год да чиниш зло чиниш јер блато

Из тог подземља славно је све више.  https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D0%BC%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008531   Вито  МАРКОВИЋ. – Суза моја

Суза моја

Нагони ме казат

Добро није

Што се оку чини

Испод срца

Крију се човеци

Једно јесте

А друго се каже

Свет се свету

Пружа по дуљини

Дуг се човек

Мери по чувењу

Кратак богме

По прераној смрти

…   https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008532   Никола МИЛЕНКОВИЋ. – [ВЕЧНО ПРЕД ВЕЧНИМ]

                Дрво громом спаљено

 Непомичан стојиш крај пута,

пролазим, питам :

– чекаш некога?

Не чекам,

ово дрво је мој дом…. https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008533   Божидар Милидраговић. – ЦРВЕНА  ВОДЕНИЦА

                 Село на Косову

Јалова муња двапут је обасјала

и двапут  у црно завила

ову земљу.

Не види се вода за којом идем.

Само још реч ћути у утврђеној граници.

И она у корову.

1969.

 

ХАД

 

Даље! Још  Даље!…

Г. Цапрони : I campi

Поља

непрегледна

с оне стране

Ти

животом својим заустављен

на кочијаша вичеш

Даље! Још даље!…

  1. јануара 1984. https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

 

ЛеЗ 0008534  Зоран  МИЛИЋ.-   ДУША  У СТУДЕНИ

                    ЛАЖНИ СВЕЦИ

 Месец бежи под облак

Сунце бежи под облак

Свеци беже под облак

За  месецом у пламену

Пас у пламену

За псом у пламену

Ловац у пламену

За ловцем у пламену

Пуцањ у пламену

 

Неко стоји

 

Лажни свеци имају

Уши на раменима  …. https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008535   илан Милишић. – ПОВРАТАК ДОМАЋИМ УЗОРИМА

 Жудња масохиста је чиста –

У крви опрана

И слатким сузама причешћена.

Исус је био први

У нашој кући, добростојећој –

Молио је оца да га пусти да се

Игра са малим злим носатим

Ученицима трговачке школе, и са

Дјецом из поправног одма   …. https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008536   Мирко МАГАРАШЕВИЋ. – ПОСЛАНИЦА БОРХЕСУ

 Примам те у моје тамне снове

Хорхе Луис Борхес

да у њима нађеш онај мир

који ниси могао да стекнеш

ни у једној души

којом си био обузет

живећи на струнама толиких

жудњи и судбина….   https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008537   Станоје  МАКРАГИЋ. –  БАЈКА

 Премда је све ово записано

Давно у дебелим књигама

Ипак данас ја

Излазим аждаји на мегдан

За љубав цареве кћери

Ал све мање ми изгледа

Да је та аждаја права аждаја

И  да је царева кћер заиста царева

И да сам ја заиста ја   https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008538   Мирослав МАКСИМОВИЋ.-  АРМАГЕДОН

 Дубље у шуми, у влажној трулежи

где дрвосече руше нежне смреке

(грање не пада, већ са неба бежи

да, уморно, у маховине меке

положи кости) секира галами,

врше се брзи људски обрачуни,

док забезекнути пањеви сами

не забеле се – хајде, душе, дуни!

јутарња се магла с бојишта диже,

а стаза избија, по  вучјем трагу,

на пропланак, двеста метара ниже,

до колибе где, стишавши дисање,

умирени радници троше снагу

на непотребне ствари, на писање.  https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008539   Љубица МРКАЉ.   ТРАНСФЕР ИЗ ПАРИСКОГ МЕТРОА

       ИЛИ СЛИКАЈУЋИ ПЕРСЕЈА   https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BC%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%99/

ЛеЗ 0008540   Ратко МАРКОВИЋ  РИЂАНИН.- НИТ КОЈА САВ СВЕТ ЗАОДЕВА

Под манастиром пола баште

у поретку победне фаланге

биљем у обиље израста

друга половина сања дугу зиму

према мору пропланак сетом дише

мирише на недра нека далека

ластавице с прозора Савинога пирга

вретено времена

вежбама увезује чвор  https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%80%D0%B8%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD/

ЛеЗ 0008541  Љубица МИЛЕТИЋ.-   Оцу нашем Кирилу

Спавај, оче Кириле,

Сачували смо и твој завет у нашем слуху.

Ако се овде родио свет

Из пера по коме је канула душа,

Мора да се Бог одрекао хлеба и воде,

Мора да је постио у твоју част.   https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008542   Амбро МАРОШЕВИЋ.- СЈАЈНА НЕПРИЛИКА  https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008543   Милан  МЛАДЕНОВИЋ.- ЈЕДНО  ЈЕ  ДНО https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008544   Зоран М. МАНДИЋ. – МАЛИ (П)ОГЛЕДИ

 2.

Као и многи његови ликови

песник је екстремно зпознајни путник

од неуспелог самоубиства до одушевљења

животом

и заљубљености у шизофреничаре

(идеалну  жену)     …   https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%BC-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B/

 

ЛеЗ 0008545   Јово МАРИЋ. –  Марку Паовици

               и  Милки Домузин

 

претешко је бреме пало на мене

пријатељу мој

не могу више срдачно

да ти пружим руку

 

и теби се обраћам

љубави моја

теби која ме не разумијеш

и дубоко позлијеђујеш својим присуством

претешко је бреме пало на мене

не могу више да те цјеливам радосно

 

управљам заран поглед према вама

али се његов жар обраћа унутра

 

осмјехујем се љубавно

али се осмијех мој обраћа унутра

 

мутна крв кола мојим жилама

 

и мој живот већ бива моја смрт

оно што треба да осјећам

оно што треба да чиним у прави час

осјећам и чиним накнадно

 

– – – – – – – – – – – –    https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B/

 

ЛеЗ 0008546   Мираш МАРТИНОВИЋ.- ВЕРГИЛИЈЕВА 

         ВЕЧЕРЊА ШЕТЊА РИМОМ     https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%88-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/ 

ЛеЗ 0008547   Милован  МАРЧЕТИЋ.-   ИЗ ЈОВОВОГ ПРОЛОГА

 иако већ почетак је

још не знам какав је сценарио

пуста је позорница

иза кулиса

вјежба неколицина

послана декретом

можда бих  могао нешто покушати

јер јасно – представа је експериментална

 

ту фарсу са цензуром

опет понављају

а тројица у шаптачници

прерушени су министри

умјесто маски кажу гримасе   https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008548   Снежана МИНИЋ. – [Девет душа] https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/01/%D1%81%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008549   Рајко ПЕТРОВ НОГО. –  НА КАПИЈАМА РАЈА

 Из шуме улазимо право у комунизам

На вратима магацина ко на капије раја

За голе и гладне За башибозук и низам

Енглески хубертуси и труманова јаја

 

Сиротиња се слила у јавна купатила

Спирамо трулу прошлост  И новоговор блиста

Неписмена се руља поштено напатила

Да међ  апостолима препозна свога христа    https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/02/%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2-%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE/

 

ЛеЗ 0008550   Милан НЕНАДИЋ.-БЛИСТАВЕ ЗАБЛУДЕ    https://antologijaol.wordpress.com/2011/08/02/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0009561