168

 

знак препознавања

знак препознавања

(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0008401      167 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА. –   Власта Велисављевић (90) глумац је откако зна за себе.. – А кад вам је било најтеже?
Моју каријеру и мој живот су, непосредно после Другог светског рата, у тешким животним условима, угрозили агенти Удбе. Да ли је у питању била ваша политика?
Сместили су ме у затвор, не због моје политике – већ због моје етике. Нисам хтео да издам кума. Био је пуковник ЈНА, а по националности Словенац. Спремао је, са колегама, државни удар. Није хтео да се одрекне љубави према Совјетском Савезу. А кумова жена и моји родитеље су, због нас двојице, били избачени из станова.
Који доказ су имали против вас?
То су биле само руске књиге које сам позајмљивао од кума. На робији сам био три године. Прво сам „летовао” на мору, на Голом отоку, а потом сам упућен на „турнеју” по другим затворима. У свима су тукли затворенике. Кад се иследници уморе од туче позивали су неке боксере да нас „доврше”. Најсуровији удбаши били су у мом првом „прихватилишту”, код нас, у Београду, на Бањици.
Шта је било са кумом, пуковником ЈНА?
Мој кум је, после помирења Тита са Русима, преко Албаније побегао у Русију. У ствари пустили су га да „побегне”. У Москви је завршио медицински факултет и остао у Русији са женом и децом…
Кад и где сте се вратили глуми?

Кад сам се, после три године робије, докопао слободе нико није хтео да ме прими у позориште. Ипак, имао сам срећу да су ме прихватили у Мостару. Тадашњег управника мостарског позоришта Сафета Чишића памтићу док сам жив. Никад ме, за разлику од многих, није гледао као робијаша већ, искључиво, као глумца па, потом, и пријатеља. Мостар памтим и по још једном посебном човеку. Био је је то Џемал Биједић, тада високи партијски функционер Босне и Херцеговине, а седамдесетих година председник југословенске владе, с којим сам се, у Мостару, дружио као са најбољим пријатељем, а ту су, уз мене, често били фудбалери Вележа.    https://surbita.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF-%D0%BA%D0%BA-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0/a/%D0%B1/%D0%B2/%D0%B3/%D0%B4/%D1%92/%D0%B5/%D0%B6/%D0%B7/%D0%B8/99-2/100-2/167-2/

ЛеЗ 0008402   „Лав против змије“.  –  АМЕРИЧКИ ИЗБОРИ У ПАРАЋИНУ: Само да не победи Хилари Зорана РАШИЋ | 27. октобар 2016. 07:38 | Параћинци различито реагују на огромни постер Доналда Трампа који се појавио у Главној улици. Милан Илић: Нисам досад срео никог ко подржава Клинтонове. –  – Ко год да буде тамо председник, нама је исто – сматра Душан Илић. – Американци су нас бомбардовали. Нису нам потребни ни Хилари ни Трамп, јер њихова политика је увек иста. Је л’ они нашег председника јавно приказују? Не подржавам представљање ниједног кандидата, шта ће то нама у Србији!   http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/2016/10/blog-post_27.html

ЛеЗ 0008403     НЕКОЛИКО ЗАШТО ПОВОДОМ ОВЕ НОВИНСКЕ ВЕСТИ… /  НИШТА ОД МЕСЕЧНЕ ПЛАТЕ. / ЗАКОН о рехабилитацији предвиђа и друге накнаде за некадашње политичке заточенике који су живи. Рецимо, примање пола просечне плате у Србији до краја живота и увећање пензије, што се, у принципу, не поштује.

__________________________

 *  Какав је то закон? „Средином децембра ће истећи рок за подношење захтева за рехабилитацију“. Зашто ако је већ донет не траје докле год буде било захтева?

       Зашто се исплате одштета стављају на рачун овог сиромашног народа?  Зашто се не укњиже на рачун одговорних и њихових породица? Зашто да народ плаћа њихову штету?

Погледајте добро ову новинску вест. Нема ни један коментар. Како је то могуће? Да ли је могуће? Зашто је то тако? http://litija1.blogspot.rs/2016/10/blogpost.html

ЛеЗ 0008404    Србска забрањена историја (Цео филм) .  (Историчар Милојевић) http://httpvrg.blogspot.rs/2016/10/blog-post_28.html

Др Мита Лукић

Др Мита Лукић

ЛеЗ 0008405  Раброво, “Жанки у част”,  “Индија за почетнике”   –  У ДОМУ културе у Раброву, од 4. до 7. новембра одржаће се Позоришне свечаности “Жанки у част”, петнaесте по реду, установљене као знак сећања на чувену глумицу Жанку Стокић (1888-1947), родом из овог села. Манифестацију ће отворити представа “Прах” Народног позоришта Београд и Шабачког позоришта, у адаптацији и режији Вељка Мићуновића, у којој играју Наташа Нинковић и Зоран Цвијановић. Наредне вечери на програму је представа “Трамвај звани жеља” Тенесиja Вилијамса, у режији Стефана Саблића, коју ће извести ансамбл београдског Звездара театра.

У суботу, 5. новембра, публика ће видети представу “Не дирај у моју жену”, рађену по текстовима Бранислава Нушића, коју је режирао Бошко Пулетић  http://httpvrg.blogspot.rs/2016/10/blog-post_40.html

ЛеЗ 0008406    КВАДРАТУРА СРПСКОГ КРУГА. –  На дугачком списку страдалника ове кампање нашли су се академици Веселин Чајкановић и Миодраг Томић, па директор Института за физиологију, генетику и селекцију Српске академије наука и уметности, проф. др Боривоје Д. Милојевић, затим директор Балканолошког института у Београду, проф. др Хенрик Барић, познати лингвиста Бранко Милетић, угледни германиста Перо Слијепчевић и његов брат Ђоко, чувени историчар Српске православне цркве… Па проф. др Јустин Поповић, један од водећих српских теолога, затим оснивач примењене ентомологије у Србији проф. др Михаило Градојевић, истакнути професор др Реља 3. Поповић, угледни интерниста проф. др Лазо Станојевић, уредник медицинске рубрике „Политике“, проф. др Радослав Грујић, један од аутора најпре чувеног, а потом брзо заборављеног Меморандума Српске православне цркве о геноциду над Србима у нацистичко-фашистичкој Независној Држави Хрватској… – ОВОЈ хајци против српске памети, која је трајала од 5. децембра 1944. до јуна 1945, код нас се деценијама ћутало. Савет Београдског универзитета у јуну 2008. формирао је радну групу са задатком да припреми извештај о прогону професора из 1945. године. Радна група наилазила је на многе непремостиве тешкоће у раду и тај посао до данас није завршен. Радна група констатовала је да Суд части БУ није судио по правним и демократским начелима, као и да је његова улога била првенствено идеолошка. Није им омогућено да саопште нешто више о судбини више од 60 асистената, доцената, ванредних и редовних професора. Хроничари ће констатовати слабо познавање историје властитог универзитета и потребу за озбиљнијим проучавањима. Изузев неколико радова др Момчила Митровића и Ђорђа Станковића (Записник и извештај универзитетског комитета КПС 1945-1948. „Народни и државни непријатељи после рата у Србији“) и публицистичког штива Пере Симића „Нечастиви на Београдском универзитету“ овом суморном страницом наше новије историје нико се није озбиљније бавио. У Архиву Србије и Историјском архиву Београда стрпљивим радом може се доћи до докумената помоћу којих се може реконструисати судбина више од 60 професора и сарадника БУ и научних радника (НЕЧАСТИВИ НА СТУДЕНТСКОМ ТРГУ).  https://plus.google.com/+MiroslavLuki%C4%87zavetine/posts/NFo5t5mf2Kf

ЛеЗ 0008407    УТИСЦИ СА БЕОГРАДСКОГ САЈМА КЊИГА. –   (према писању „Новости“) –  УЗ УЛАЗНИЦУ ОД 250 ДИН. И БЕСПЛАТАН ВАУЧЕР (Мали осврт)  – Што каже наш народ: Свако посматра из свог угла, са свог ћепенка. Да ли то значи да никаквој еуфорији нема места?  Ово добијете на поклон уз купљену улазницу за улазак на сајам. На први поглед неочекивано, лепо? Бесплатан ваучер за три књиге… Избор и није баш неки, ако ћемо право. Али поклону се у зубе не гледа, зар не?

Слично је, као и кад добијете на улицама Београда „24 сата“, тзв. бесплатне новине. Па од чега живи редакција тих новина, ако су бесплатне? – Од реклама.  Лист се штампа у релативно великом тиражу,  и они који оглашавају плате трошкове штампања листа – добро редакцији, добро и онима који немају ни толико да купе неке новине…

Па ипак, поклон је поклон. Београдске „Заветине“ су почетком овог лета, неколико месеци пре Сајма књига, отвориле  Позајмну Виртуелну библиотеку  књига и часописа.

Преко четрдесет наслова, „Заветине“, без рекламе и помпе, далеко од очију јавности, и кичерозне подршке и штампаних и неких електронских медија, деле са читаоцима Србије, бивших држава СФРЈ, Балкана, Европе, и осталих континената, ваневропских – књиге до којих се тешко може доћи по књижарама, или на сајмовима. Откуд све то знамо – па повремено нам се јаве читаоци, који су прочитали неку од књига или часописа „Заветина“, који се још увек бесплатно позајмљују, преузимају. Без ичије подршке, без подршке администрације Сајма књига,  надлежног министарства културе Србије, а то је изгледа тако што смо од почетка покретања  „Заветина“, изабрали другачији пут, онај мобарски, скоро ритуални…

http://velikazavetina.blogspot.rs/2016/10/blog-post.html

 

ЛеЗ 0008408    НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ (00412). – АТЛАС, НЕБЕСКИ СВОД НА ПЛЕЋИМА,  СРПСКЕ МОБЕ, ЗАВЕТИНЕ, ИЛИ  О ИЗДАВАЊУ РУКОПИСА И КЊИГА

Вероватно сте видели, претпостављам, не једном ову фигуру  Атласа?*  Она илуструје једну митску ситуацију или личност, која ми је последњих година често падала на памет. Као оснивач и уредник „Заветина“ (заједно са најужим члановима фамилије), понекад сам имао утисак да смо, као Атлас, осуђени, у овом свету у коме трајемо, да носимо претешки небески свод на својим плећима.  Нама се било смучило издаваштво у СФРЈ, и пре смрти диктатора Јосипа Броза, и покренули смо „Заветине“, на основама мобарског института.  Мобе су код Срба трајале вековима, као и песма која их је одржала,  и тако је народ преживљавао.  Мобаров институт је у ствари неизбежан начин опстајања и међусобног помагања, и увек је давао очигледне и опипљиве, животворне резултате.  Није мали број писаца у некадашњој држави који нису могли редовно, или готово никако да штампају своје књиге, из пре свега политичких или неких других разлога, али ти аутори нису имали снаге да се организују и да се супроставе једном  полупропалом, наводно утопистичком свету чанколиза, улизица и увлакача, свету који још увек траје и опстаје. За неку годину, биће скоро четири деценије, како београдске „Заветине“  живе, као „Посебна породична заветина“, као алтернативна или Независна издања, у оном суштинском смислу речи, и то је имало своју цену и још увек је има.

http://bibliotekez.blogspot.rs/2016/10/00412.html

 

ЛеЗ 0008409 Ноћ вештица . –    А ево шта је заправо позадина празника Halloween :
Овај обичај има своје порекло међу паганским келтским народима у Ирској, Британији и северној Француској. Они су веровали да се живот рађа из смрти , па су за почетак своје нове године узимали крај јесени, кад природа умире и када, према њиховом веровању, почиње време мрака, распадања и смрти. Тога дана су гасили ватру на својим домаћим огњиштима и свуда је владао мрак.
Према паганском келтском предању, душе умрлих би потпуно припале власти бога Самхаина, кнеза смрти, кога је ваљало умилостивити жртвоприношењем на дан нове године, а Самхаин би дозвољавао да тога дана душе умрлих посећују домове својих породица. Отуда обичај „маскирања“ у костуре, духове, вештице и демоне. На тај начин би живи ступали у „мистичну“ заједницу са умрлима, кроз чин подражавања мртвих и тумарања по мраку. Према веровању, душе мртвих које би долазиле у „посету“ биле су изнурене глађу и молиле су за храну, па их је ваљало нахранити – отуда обичај звани „trick or treating“. Уколико неко од живих не би угостио (treat) душе умрлих, стигла бих их освета (trick) бога Самхаина.
У време када су ови народи примили Хришћанство и када су заиста били Православни, тадашња Црква је установила празник „Свих Светих“ 1. новембра (на истоку се тај празник слави другог датума) управо да би се истребио овај окултистички обичај» а ноћ уочи празника Свих Светих („All Hallows eve“) служило се свеноћно бдење. Међутим, они који су остали у паганству и окултизму реаговали су тако што су појачали своје опасне ритуале, тако да је ноћ уочи Хришћанског празника постала ноћ вештица, враџбина, призивања злих духова и демона и других окултистичких радњи.
Чак је долазило и до крађе и скрнављења свештених предмета. Тако је пропао покушај западне цркве да се супротстави овом паганском обичају.
Овде је само укратко објашњено порекло и значење празника Haloween.
Јасно је да ми, Правословни Хришћани не можемо и не смемо учествовата у оваквој идолопоклоничкој светковини на било ком нивоу (макар то била „само“ забава за децу), јер то директно представља одрицање од нашег Господа и наше свете Православне вере. Јер, ако пристанемо да своју децу „маскирамо“ и пустимо их да иду по мраку и моле за слаткише, ми тиме својевољно пристајемо на заједницу са мртвима, чији бог није келтско божанство Самхаин, већ сам Сотона, кнез зла, а слаткиши (треатс) које буду добили неће представљати безазлени поклон деци, већ принос самоме ђаволу. Подсетимо се само да су наши преци, Хришћани из најранијих векова, пре бирали телесну смрт у најгорим мукама него што би пристали да принесу жртву идолима и тиме се одрекну Христа» Бог а нашег, који нам је заповедио: „Немој имати других богова осим Мене“.
У данашњем духовно убогаљеном свету влада тешка чамотиња и лењост, при чему је лако убедити готово свакога да је порекло оваквих празника безначајно и да је Halloween обична, безазлена забава (fun).
Иза овакве тврдње налази се атеизам, удаљавање од вере и својих коренова, негација постојања како Бога тако и ђавола. Наша Света Црква нас учи да је једино Бог судија свим нашим делима, а да нашим делима служимо или Господу, или Сотони, те да нико не може служити два господара.
Зато, уместо да „угасимо ватру на домаћем огњишту“, тога дана упалимо кандило пред славском иконом, помолимо се Господу, да нам пода храбрости да будемо и останемо другачији, да нас обдари снагом да устрајемо на Његовом путу и да нас избави од Лукавога. –
Свети Николај Жички и Охридски  https://plus.google.com/+MiroslavLuki%C4%87zavetine/posts/KFi19uYZoMx

 

ЛеЗ 0008410    5 тајних места која не смеју да буду ни на Гугловим мапама. -Од мистериозне сибирске тундре до локација на којима се тестира биолошко оружје, ове локације неки не желе да видимо ни на Гугловим мапама. Нису сва места отворена за јавност из очигледних разлога – владе и тајна друштва држе у тајности много тога, барем тако верују теоретичари завера.  http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/2016/10/5-tajnih-mesta-koja-ne-smeju-da-budu-ni.html

ЛеЗ 0008411  Једини амиш у Србији ? –  Кристофер постао српски амиш / Миша РИСТОВИћ | 29. октобар 2016. 07:45 | Унук Денче Петровића, који је пре три године из Вирџиније дошао у Нишку Бању, коначно добио наше држављанство. Планира да гаји воће и поврће и да отвори столарску радионицу  –  http://cjutanje.blogspot.rs/2016/10/29.html

ЛеЗ 0008412    НАМЕШТЕН РАТ? –  Наметала су се питања зашто је Јапан напао САД уместо да нападне Русију, зашто нацисти нису схватили да су њихове комуникације пробијене, зашто Хитлер није освојио нафтна поља Русије и Блиског истока када је имао прилику, зашто шеста армија није смела да се повуче из Стаљинграда итд. Одговор на та питања је данас јасан као дан: рат је био намештен.

Зашто се Хитлер, архинепријатељ јеврејских банака, правио као да није знао да Ротшилди контролишу Енглеску и Америку, иако су то сви знали. Логичније би било да у том случају Енглеска буде нападнута пре Русије, али ….

Књига Грега Халета под називом „Хитлер је био британски агент“ из 2005. године представља теорију по којој су окултни магови желели да поробе човечанство и успоставе јединствену светску власт. http://litija1.blogspot.rs/2016/10/blog-post_29.html

Небо изнад Арктика. Бранка ВрС

Небо изнад Арктика. Бранка ВрС

ЛеЗ 0008413    ТО НЕБО ИЗНАД КРУГА АРКТИКА, МОЖДА ИЗНАД КИРУНЕ, НАРВИКА? / Белатукадруз. – То небо којим сам опседнут,

Тај хоризонт  Хиперборејаца,

Те сензације без којих сам луд,

А са којима постајем још луђи!

 

Те слике, та потрага, та потреба

Да се пронађе Бог – Сиоран би одбрусио –

-… глава свих безнађа. Бог је безнађе

Које почиње тамо

Где се сва остала завршавају….

 

Ајјооооооој!

Разумео је овај Румун

Матилду из Магдебурга кад се жали

Да ни лепота света ни свеци не могу да је утеше,

Већ једино Исус, само срце Исусово…

 

То небо изнад поларног круга, Арктика,

Можда изнад Кируне, Нарвика,

Има нешто од светости

Која нам исисава крв.

 

То небо је тако огромно,

Као широки хоризонт испод њега,

Као горчина чежње из које се рађа

Свет  очишћен од баналности и копија …..  http://fabrikamaslacakla.blogspot.rs/2016/10/blog-post_30.html

ЛеЗ 0008414    УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критички есеји о највиталнијим проблемима савремене српске књижевности (Белатукадруз). –  Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига,  у позајмној Виртуелној  библиотеци Дигиталних издања  коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза  УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никакво изненађење…    http://velikazavetina.blogspot.rs/2016/10/blog-post_30.html

ЛеЗ 0008415    Близнакиња “Кличевачког идола”.  – Сензационално откриће у Виминацијуму / Б. СУБАШИЋ | 17. октобар 2012. 20:56 |  Откриће преисторијске фигурине женског божанства на налазишту у старом Костолцу. Близнакиња “Кличевачког идола” сачуваног на фотографији. –  АРХЕОЛОЗИ са Виминацијума ископали су у среду на локалитету “под Клепечком” фигурину женског божанства стару око 4.000 година. Реч је о близнакињи идола који се налази у свим светским историјама уметности. Проналазак је изазвао усхићење научника, јер је од “Кличевачког идола” – прве фигуре богиње мистериозне културе из српског Подунавља, остала само фотографија.

Славна фигурина, која је пронађена 1881. у селу Кличевцу и изазвала светску сензацију, нестала је у аустријском бомбардовању београдског Народног музеја у Првом светском рату.

– Проналазак готово идентичног идола је право ускрснуће богиње која је између осталог и симбол града Пожаревца – задовољно каже археолог Илија Данковић из Археолошког института САНУ.

…. – Директор археолошког парка Виминацијум, проф др Миомир Кораћ, додаје да равница између брда Носак, где је летос откривено гробље мамута, и остатака римске престонице Горње Мезије крије још један град из другог миленијума пре наше ере. – Копали смо канал да исушимо језеро које је направила киша на налазишту и открили да је 2.000 година пре нове ере овде било насеље које се простирало хектарима – каже проф др Кораћ. – Ово откриће ће натерати историчаре да преправљају књиге, јер је реч о граду бронзаног или бакарног доба, који је изгубљена карика између Лепенског вира, Винче и каснијих цивилизација. Археолози наглашавају да је гроб са древним фигурама идола откривен на истом посвећеном тлу где су сахрањивани Келти, Римљани и Срби све до 19. века. – Ово је доказ наше тезе о континуитету живота на овом простору, од преисторије до данас – каже Кораћ. – Ово је простор на коме живот непрестано буја, само се цивилизације преливају и трансформишу из једне у другу, али чувају добар генетски код  http://posebnaporodicnazavetina.blogspot.rs/2016/10/blog-post_30.html

ЛеЗ 0008416    ЉИЉАНА ЂУРЂИЋ. – ПЕТПАРАЧКА БАЛАДА ЗА Ј. Б.

Не постоји свет

Ни нешто тако као Америка

Постоји само сабласт света

Која ти ову причу илÄ неку другу

У мучаљива трпа уста

Као хостију

Танке су Господе моје и твоје везе са живима!  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D1%99%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%92%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008417   ДРАГОЉУБ ЂОКИЋ. – [ АРХАНГЕЛ МИХАИЛ ]

Архангел Михаил,

циција једна ;

Мери душу на грам!

У шта ће своју

душу да измери

тврдица једна,

стиснути длан?!

Архангел Михаил

одређује душу :

за рај или пакао

са земље грешне,

са посуде своје,

мале, црне,

велике као за

најскупљи женски мирис.    https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1-%D1%92%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008418    Рајко ЂУРИЋ. –  СУДБИНА

Судараш се са сенком смрти

Судбино моја

Да л ћемо дочекати вече

Ил ће нас гуја већ у подне

Ненадано раставити    https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%9B/

 

ЛеЗ 0008419    МИЛАН ЂОРЂЕВИЋ. – Двадесети век  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008420    Добрица ЕРИЋ. –  КУЋА НА БРЕГУ

1

Кућа на брегу

Липа стоји пред кућом

храст иза куће   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008421    ВЕЛИМИР ЖИВОЈИНОВИЋ – МАССУКА  – Речи

Речи? – Кад таче лист мој слух

и заљуља се на њему

вода се крену, талас пљусну, – чух

прамичак слова из бајака о Свему…    https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BC%D0%B0%D1%81%D1%81%D1%83%D0%BA%D0%B0/

ЛеЗ 0008422    Нина ЖИВАНЧЕВИЋ. – АНЂЕО УНИШТЕЊА

Мој анђео је саграђен од снажне воље и меких боја,

његова течна кожа милости нема

док ме води у заборав,

његова коса од кестена мирише на Тиљерије у јесен;

мој анђео нема никакве везе са тугом и лошим расположењем –

поставила сам га на саркофаг мојих угашених жеља,

врхови његових прстију су меко перје

које подсећа на неког ко што бејах ја,   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008423    Радован ЗОГОВИЋ. –  ЛИЧНО, САСВИМ ЛИЧНО

Једној галерији

 Та воденица без витла, вјетрењача без крила и стега

уображава да меље атоме, креирајући сунчев спектар;

да меље на бујној ријеци – уображава да је ријека,

на плими западног вјетра – уображава да је вјетар.

Уображава да брекће, на девет ћошкова, да расте од свог витла.

А камен њен, млински, замијешен од туткала и од трине,

уображава да је сатурн. Да трасе звијезда заплиће у ковитлац,

да вуче за собом космичке ројеве и маглине.   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008424    Јован ЗИВЛАК. –ПАПАГАЈ   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%BA/

ЛеЗ 0008425    Слободан Зубановић. – ИНЖИЊЕР АГРОНОМИЈЕ У

ПОДЗЕМНОЈ СТАНИЦИ  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008426    ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ МЛАЂИ. –Из болничких часова  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B-%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D1%92%D0%B8/

ЛеЗ 0008427    Александар  ИЛИЋ. – Лутање гриже

 У сану смрти како ли се сања?

И да ли –

О! да ли се сања?…   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008428  ОЉА ИВАЊИЦКИ     [ШКАРТ ЈЕ ИЗАЗОВ ]

 * * *

Шкарт је изазов. Не могу да почнем ништа ново док га не

савладам

Шкарт је…хм…шкартић! На њему је увек нешо нејасно. Лаке,

успеле ствари (слике) брзо пролазе кроз живот (…) али шкартови трају

годинама….

* * *

У углу горела је божићна јелка… и једне ноћи букнула од моје

(….) потребе да изгорим све чега се дотакнем. Ватра је снажно

обухватила дрвце прождирући заједно све предмете и пењући се

спирално навише. Таква иста ватра уништила је моју двојницу испред

Галерије графичког колектива, а да не остави ништа за собом до

рушевине једног хира (…..)  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1-%D1%81-%D0%B8%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008429    ДРАГОЉУБ С. ИГЊАТОВИЋ. СВЕТКОВИНЕ  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1-%D1%81-%D0%B8%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-2/

ЛеЗ 0008430    ЗНАМ  Миодрагу  Перишићу   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B-2/

ЛеЗ 0008431    Срба ИГЊАТОВИЋ. Угоди разнеженом људству   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B0-%D0%B8%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008432 Милета ЈАКШИЋ. – Мој завичај  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008433  ЖИВКО ЈЕВТИЋ (1898 – 1980 ). Професор књижевности, библиотекар;

песник; есејист. „До краја живота није престајао да пише, али је нерадо

своје рукописе давао на увид другима јер му је , према сведочењу

породице, извесни песник однео читав свежањ песама које му никад

није вратио, нити их је објавио под ауторовим именом“ (Батуран).

Пандуровић га је уврстио у АНТОЛОГИЈУ НАЈНОВИЈЕ ЛИРИКЕ 1926 (

кад није имао још ни једну објављену збирку). Књиге песама : САМОСВЕСТИ

(песме, пишчево издање, Крушевац, 1928) ; ПОСТОЈАЊЕ (пишчево издање,

Крушевац, 1932)…

Посмртно објављено : Живко Јевтић : САМОСВЕСТИ.

ПОСТОЈАЊЕ. ПРИСНОСТ (Крушевац : Јагодина : Народне библиотеке,

1996). – 312 стр. ; 21 цм. Тираж : 1000. (Дела Живка Јевтxића; књ. 1)   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%82%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008434    РИСТО Ст. ЈАРАМАЗ. – РИСТО СТ. ЈАРАМАЗ (1909 – 1942). Свештеник и песник. Пострадао 20. јануара 1942. „од руке блиских сродника, партизана, извршитеља партизанског

налога. Његов захтев, испољен јавно, да партизани уместо у Пљеваљску акцију

иду у Гацко, Билећу и Невесиње, да би тамо заштитили српски живаљ од

усташког терора, окарактерисан је као непријатељски чин (…) и наплаћен крвљу“

( Срба Игњатовић, у књ. сабраних песама Јарамаза ОГРЕВИ, Београд : Планета,

  1. године, стр. 7). За живота је објавио три књиге песама неједнаке вредности

: ОТКУЦАЈИ СРДАЦА (1926), ОГРЕВИ (1928) и ПРЕГРШТИ СВЕСТИ

(1931). Уочљиво је да је песник растао из књиге у књигу и да не треба да буде

заборављен… Књига његових сабраних песама појавила се безмало шест

деценија после његовог мучког убиства. Као и Николај Велимировић, и други

аутори, овај песник је био изопштен из духовног миљеа свога народа…   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE-%D1%81%D1%82-%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%B7/

ЛеЗ 0008435    ЉУБИША ЈОЦИЋ.  СА ОТПАДА

Димљиви талози ђубришта сиротињског тавана

кроз пукотину помакнутог црепа на танкој

љусци крова пробија зрак сунца благовести

на неколико места око глава светаца

скупљача крпа и другог отпада

на једној поштованој фотељи извалио се зарђали

избушени прогорели ауспух  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%88%D0%B0-%D1%98%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008436    Погром интелектуалне елите. –    Сусрет са историјом: Погром интелектуалне елите /  Иван Миладиновић | 30. октобар 2016. 21:31 | Коментара: 6  Како су пре седамдесет година вршене чистке на Београдском универзитету. Суд части за две године протерао са факултета око 70 декана, професора и асистената. – КОМЕСАРИ УНИВЕРЗИТЕТА

ПОРЕД Суда части, Комисија за обнову Београдског универзитета је крајем 1944. године поставила комесаре Ректората и деканата појединих факултета. Тако је послове из надлежности Ректората водио др Јеврем Недељковић, а функцију декана обављали су: др Васа Чубриловић (Филозофски факултет), др Јован Ђорђевић (Правни), др Александар Леко (Технички), др Баја Бајић (Богословски), др Петар Матавуљ (Медицински), др Младен Јосифовић (Пољопривредно-шумарски) и др Драгољуб Јовановић (Ветеринарски факултет).  http://arhivuosnivanju.blogspot.rs/2016/10/blog-post.html

ЛеЗ 0008437   ТАЈНА БЛАГОВЕШТАНСКЕ ЦРКВЕ. –  Мистерија блага проклете Јерине /  Јелена Илић | 30. октобар 2016. 07:50 | Лагуми пуни злата у престоници Ђурђа Бранковића, склоњени под најездом Турака, распаљивали су машту авантуриста. Археолози су скептични, неки још мисле да се под Смедеревском тврђавом крије богатство српских владара. / Још се трага и за остацима Благовештенске цркве у којој су похрањене мошти Светог Луке. За остацима саборног храма који су Турци порушили после 1460. године трагали су стручњаци из Немачке који су обавили геомагнетно снимање Великог града. На основу сателитског снимка, на Археолошком институту у Франкфурту израђена је мапа која је требало да открије остатке предмета и објеката на дубини до три метра. Међутим, археолози су били лоше среће   http://zavetineaba.blogspot.rs/2016/10/blog-post_31.html

ЛеЗ 0008438    Мајкл Кремо׃  Људска деволуција – ведска алтернатива Дарвиновој теорији. http://zavetineaba.blogspot.rs/2016/10/majkl-kremo-ljudska-devolucija-vedska.html

ЛеЗ 0008439  МИОДРАГ ЈУРИШЕВИЋ. – ЈАХАЧИ АПОКАЛИПСЕ   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/30/%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3-%D1%98%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008440   Ранко ЈОВОВИЋ. –   ОБРАЋАЊЕ БРАТУ

  Амфилохију Радовићу

Нека ме камен убије,

Наша небеса су камење –

Кад зборит више не умијем,

Кад слобода је мучење.

Мали је мој живот да плати

Сав раскол, мржњу и ужас –

Да Црну Гору схватим

Ја не знам у овај час.

Ја нијесам јагње жртвено

Нит болни, крвави усклик –

У Црној Гори једнако

Зри светац и невјерник.  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/30/%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008441   ДАРИНКА ЈЕВРИЋ. Фреска  …. https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/30/%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008442   Владимир Јагличић. Расковник   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/30/%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008443    Драган Јовановић ДАНИЛОВ. –  ПРИРОДА ШКОРПИЈЕ,

ПРИРОДА ПИСАЊА   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/30/%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2/

ЛеЗ 0008444   Саша ЈЕЛЕНКОВИЋ. – ПЕСМА ИЗ ПОШТАНСКОГ САНДУЧЕТА https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/30/%D1%81%D0%B0%D1%88%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008445    Скендер КУЛЕНОВИЋ. – БАРУХ – БЕНЕДИКТУС

ДЕ СПИНОЗА БРУСАЧ

I

„Кад бих био свјестан, камен који пада

мислио би падам слободом своје воље.“

Те пијемо млијеко из небеске шоље

мислећ да је вино наших винограда.

Пих га тако и ја, али једно вече

кроз прашински свемир моје брусионе

драгуљ што га брусим у брус мени рече :

„Ти си као и ја, слијепче васионе!“

„Док бијах под земљом, бјех црн без свједока.

Сад искрим под сунцем у твоја два ока.

Мраку или свјетлу, ја сам само шкриња.

Тек, копачу мисли; кад испод свог чела

креснеш драгуљ-мисо, природа без вела

скочиће ти на длан, свероткиња сиња.“  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/31/%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

Дога- слику препоручила М. Одризола

Дога- слику препоручила М. Одризола

ЛеЗ 0008446   БОЖИДАР КОВАЧЕВИЋ НЕДОСАЊАНИ КОШМАР

 

Сваке четврте ил’ пете (не знам тачно)

Године сањам недосањан сан

И осећам се после њега мрачно

И вучем се к’о авет цео дан.

 

Најстрашније у догађају том

Јесте што сањам увек исти сан.

Сваки је детаљ увек понављан

К’о најпрецизнијом сниман камером.  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/31/%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

 

ЛеЗ 0008447    ДАНИЛО КИШ. Златна киша. – Анатомија мириса  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/31/%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D0%BA%D0%B8%D1%88/

 

ЛеЗ 0008448    Остоја КИСИЋ. Кад град буде посипан пепелом  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/31/%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%9B/

 

ЛеЗ 0008449 Вук КРЊЕВИЋ. Стећак у Коритима. КОЛО НАОПАКО   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/31/%D0%B2%D1%83%D0%BA-%D0%BA%D1%80%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

 

ЛеЗ 0008450  Мирко Ковач. –    БИОГРАФИЈА БЕЗ ВЕСЕЉА

$ 7.

детињство)

Често затичем себе потиштеног на тој релацији детињства,

јер увек се питам је ли се то стварно збило,

јесам ли то био ја, онај босоноги пастир,

онај немирко толико пута шибан

од момка у униформи што нам беше додељен

да на часовима будно мотри на нас и на учитеља

који није подносио комунисте,

да пази да не запевамо ускликнимо с љубављу,

јер сат веронауке бејаше брисан из програма,

а бејаше кажњиво тада љубити Бога!    https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/31/%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87/

ЛеЗ 0009559