167

 

бундеве

бундеве

(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0008351   166 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА –   СЛОВО О ПРЕЛЕСТИ. Свети Игњатије Брјанчанинов:  …Сви смо ми у прелести (прихватање лажи за истину). Свест о томе представља најбољу предохрану од прелести. Исто тако, највећа је прелест сматрати себе слободним од прелести. Сви смо ми обманути, сви преварени, сви се налазимо у лажном стању, свима нам је потребно да нас Истина ослободи    https://surbita.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF-%D0%BA%D0%BA-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0/a/%D0%B1/%D0%B2/%D0%B3/%D0%B4/%D1%92/%D0%B5/%D0%B6/%D0%B7/%D0%B8/99-2/100-2/166-2/

ЛеЗ 0008352 Министарство војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије…-  Колиба Милорада Мише Хаџића (1889-1943) сасвим обична планинска кућица за смештај пастира у сезонској испаши стоке, у брдима изнад села Јабланица код Горњег Милановца, у историју је 1942. ушла као – Министарство војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије! Прво званично, од владе у емиграцији и краља Александра II Карађорђевића у Британију. Део је то (и)сторије отпора фашизму: српског, југословенског и савезничког. Сведоче о томе стари Јабланичани, тадашња деца, а потврђује и Звонко Вучковић, високи официр у Ђенералштабу покрета отпора под командом Драже Михаиловића, у својој књизи „Сећања из рата“, издатој у Лондону 1980. Нажалост, теже доступној Србима сада. – Мишо Хаџић био је мој рођени стриц – сетно прича Зоран Хаџић (80). – На Солунском фронту из наше фамилије било их је 14, Мишо и његов отац заједно, вратило их се 11. Мишо тамо губи око. Као четника Таковског одреда под командом Звонка Вучковића, убили су га 1943. комунисти, а после рата породици одузели велика имања. Није имао деце, најближи род смо му ми, синовци од два брата. Тек пре 20 година подигли смо му споменик, раније је то било преопасно…. http://mladisuzovci.blogspot.rs/2016/10/blog-post_23.html

ЛеЗ 0008353    Власта Велисављевић (90) глумац је откако зна за себе.. – А кад вам је било најтеже?
Моју каријеру и мој живот су, непосредно после Другог светског рата, у тешким животним условима, угрозили агенти Удбе. Да ли је у питању била ваша политика?
Сместили су ме у затвор, не због моје политике – већ због моје етике. Нисам хтео да издам кума. Био је пуковник ЈНА, а по националности Словенац. Спремао је, са колегама, државни удар. Није хтео да се одрекне љубави према Совјетском Савезу. А кумова жена и моји родитеље су, због нас двојице, били избачени из станова.
Који доказ су имали против вас?
То су биле само руске књиге које сам позајмљивао од кума. На робији сам био три године. Прво сам „летовао” на мору, на Голом отоку, а потом сам упућен на „турнеју” по другим затворима. У свима су тукли затворенике. Кад се иследници уморе од туче позивали су неке боксере да нас „доврше”. Најсуровији удбаши били су у мом првом „прихватилишту”, код нас, у Београду, на Бањици.
Шта је било са кумом, пуковником ЈНА?
Мој кум је, после помирења Тита са Русима, преко Албаније побегао у Русију. У ствари пустили су га да „побегне”. У Москви је завршио медицински факултет и остао у Русији са женом и децом…
Кад и где сте се вратили глуми?

Кад сам се, после три године робије, докопао слободе нико није хтео да ме прими у позориште. Ипак, имао сам срећу да су ме прихватили у Мостару. Тадашњег управника мостарског позоришта Сафета Чишића памтићу док сам жив. Никад ме, за разлику од многих, није гледао као робијаша већ, искључиво, као глумца па, потом, и пријатеља. Мостар памтим и по још једном посебном човеку. Био је је то Џемал Биједић, тада високи партијски функционер Босне и Херцеговине, а седамдесетих година председник југословенске владе, с којим сам се, у Мостару, дружио као са најбољим пријатељем, а ту су, уз мене, често били фудбалери Вележа.   https://plus.google.com/+MiroslavLuki%C4%87zavetine/posts/7osmDMvNgXn

ЛеЗ 0008354  „Одувек сам волео путопис, најотворенију књижевну врсту…“. –   Шта Вас је подстакло да напишете „Поглед пролазника“? – Са својим филмовима, или због њих, много сам путовао. Путовање ме одавно не интересује ако не радим док путујем. Другим речима, ако сам на путу без камере, бели папир постаје екран који ваља испунити садржајем. Одувек сам волео путопис, најотворенију књижевну врсту. У њега улази све: лица и предели, стих и јеловник, цртеж, сликарски доживљај и есеј, „сензуална етика“, чак, сусрет са смрћу… Путопис је „унутарњи пејзаж“ путника, нека врста епистоле. Објављивао сам у свим нашим главним часописима и новинама, јављао сам се и у „Политику“ из Америке, Индије, из Аустралије, са Исланда и Малте… Неколико пута био сам сасвим на домаку књиге, али ме је управо снимање филма или ново путовање одвајало од ње „на кратко време“…. http://knjizevnenagradezavetina.blogspot.rs/2016/10/blog-post_23.html

ЛеЗ 0008355  МЛАДИ ДАНАС НЕМАЈУ НАДУ /   Душан Бацаловић . –  Са Титом на насловници „Новости“ & Милена Марковић | 23. октобар 2016. 12:06 | Душан Буцаловић, савременик привредног бума СФРЈ и сведок српске трагедије на Космету. Прича успешног директора Вунарског комбината и „Универзала“, кога је Броз послушао и похвалио. – СТАЛНО сањам да се враћам у моје Коморане. У нашу Дреницу. И, тај сан не траје кратко. Оно што је збиља детињства човеку се враћа с годинама. Што је старији, преживљава је све живље. Човеку, када уђе у неке године, а ја трошим осамдесет трећу, чини ми се да је важно да врати време. Да се преиспита: шта је учинио, шта је пропустио… Белези детињства, младости и каснијих година стално траже некакве рачуне. Копају некакве немире… Мој одговор је: ако си трајао часно, спокојно ћеш и до самог краја. Ето, то је мој одговор.Душан Буцаловић.  http://krugovi.blogspot.rs/2016/10/blog-post_23.html

ЛеЗ 0008356  ГЛАВОБОЉА  И ПРЕ  ОТВАРАЊА САЈМА КЊИГА. – „Међународни Сајам књига у Београду само је џиновско огледало у коме се као под лупом виде наши пропусти око књиге“ -записао је београдски новинар и писац Милан Влајчић, пре неколико деценија – донели смо факсимил не тако давно,подсетили на то. Али кога брига за ту врсту подсећања? Јер добронамерни новинар је изнео и аргументацију и слику једног стања, које се током минулих деценија није поправило ни у чему, напротив. Проблеми су се само увећали….   http://fabrikamaslacakla.blogspot.rs/p/blog-page_60.html

ЛеЗ 0008357  О чему је овде заправо реч? И да ли се новинари овим темама баве како би подигли тираже својих новина?

Живимо у времену које је тешко, и можда треба организовати курсеве за преживљавање? Обично у таквим временима апатије и безнађа искрсну и те приче о о закопаном благу, скривеним оставама злата и других драгоцености. Као дечак наслушао сам се таквих прича, када је ондашња држава навалила тешко бреме на сељаке у СФРЈ. Колико  нас је маштало о том чуду да ће нам се у сну рећи где да копамо и ископамо дукате? Некако  у то време сам први пут чуо једну од легенди о поп Мартину и хајдук Рајку и закопаном благу, које су наводно оставили на планинском потесу од Мајданпека до планина југоисточне Србије. О томе је, поред низа других, писао и Г-дин Субашић, пре извесног времена,и ја сам пренео тај његов текст, и може се видети напомена, коју сам тада написао :  ЛеЗ 0001405 .  Неке нове детаље о поп Мартину и хајдук Рајку нисам чуо, а колико сам могао да видим,  овог амбициозног новинара та врста упућивања које сам дао није занимала.  –  Легенда о хајдуку Рајку.. –  Према легенди, хајдук Рајко је у хомољским крајевима опијао путнике и пљачкао их, а благо сакривао у пећини надомак мајданпека.. Након што су по предању Рајка обесили, пећина је постала мета многобројних ловаца на закопано благо. Хајдук Рајко је на једној руци имао 4 прста и на гробу попа Мартина у Бугарској, са којим је сарађивао, наводно је записано да је шака са 4 прста знак где је благо закопано. војводи Рајку који је живео у овим крајевима у 17. веку и, према предању, за видела служио госте у механи старог рударског насеља, а ноћу, са својим пријатељем поп Мартином, нападао турске караване и опљачкано благо, како се тада веровало, скривао управо у пећини. Према причи, поп Мартин је живео у неком селу у близини Београда (најчешће се помиње Гроцка) и док је био мали, Турци су га одвели да буде јаничар, али је некако успео да им побегне,и од тада страшно мрзи Турке”. Захваљујући његовим дојавама, Рајко је увек знао када брод из Београ креће са турским благом. А дојаве је поп Мартин Рајку прослеђивао у торби пуној ораха, при чему би у један од њих ставио поруку са тачним временом поласка турског брода.   О чему је овде заправо реч? И да ли се новинари овим темама баве како би подигли тираже својих новина?   http://krugovi.blogspot.rs/2016/10/blog-post_96.html

знак препознавања

знак препознавања

ЛеЗ 0008358 Отворен Сајам књига. –   Поздрављајући у име ИР Ирана 61. Међународни београдски сајам књига, књижевница и редитељка Наргес Абјар подсетила је на то да је роман „На Дрини ћуприја” Иве Андрића, пре четрдесет година, преведен и објављен у Ирану.
– То је књига од око четири стотине страница чијим читањем се може закорачити у свет житеља малог места који на обали Дрине живе четири века. Ненаметљива моћ књиге лежи управо у томе што је у стању да са четири стотине папирних страница подигне мост који повезује четири стотине година живота и, затим, тај исти мост продужи до сваке куће у свету, до сваког језика и културе. Листање ове књиге, док седим у свом дому удаљеном неколико хиљада километара, попут птице ме одводи на реку: у летњу жегу, петнаести век, у маштарије деце која лове рибу, међу отиске стопала древних јунака… – приметила је Наргес Абјар.
По њеним речима, у Ирану се преводе и објављују скоро сва значајна светска дела. Историјат писања у Ирану сеже у древно доба, у време када су књиге исписиване на каменим плочама и, касније животињским кожама, док и превођење књига, такође, сеже у епоху Ахеменида, око пет векова пре нове ере.
– У древном Ирану реч књига се употребљавала за „свету књигу”, а писање и писменост су, исто тако, сматрани светим – додала је Наргес Абјар.-  https://plus.google.com/+MiroslavLuki%C4%87zavetine/posts/beeoS3zQtBj

ЛеЗ 0008359

Откривена тајна тестамента Јованке Броз (ИНФО) У документу који је мистериозно нестао, Јованка Чолак Кирали говори отворено о својој тетки, Титовој животној сапутници и многим другим стварима због којих су јој „српски кадрови“ дошли главе! Због овог документа, Јованка је дуго носила кривицу чак и због тога што је Тито „остарио“. Тетку, Јованку Броз, Јованка Чолак Кирали срела је новембра 1980.…

ПРВИ ИЗЛАЗАК ИЗ КУЋЕ. Равно 15 година Јованка Броз није смела да напусти своју назовивилу, и да се прошета по улици. Дозволу за излазак добила је тек 1993. године, а разлог је био посета Ечкој, где је живела њена сестричина Јованка Чолак Кирали. – Ова жена данас прича: „Чекала је месец дана сагласност и потпуно неочекивано, добила ју је. Ја сам у Ечкој у свом дому окупила фамилију, наше Личане, и то је било спектакуларно. Јованка је дошла у службеном возили, а стотине људи тискало се да је види. Сећам се и личког менија„, говори она. Нажалост, одмах по повратку у Београд, Јованкин службени аутомобил се покварио, одвезен је у сервис и она га више никад није користила.  – ОД ЛИКЕ ДО ЕЧКЕ Сестричина Јованке Броз рођена је 1951. године у Титовој Кореници у фамилији Ђерић.Име је добила по славној рођаки и животном сапутнику председника СФРЈ.Судбина жене по којој је добила име у великој мери одредила је и живот Јованке Чолак Кирали.Развела се и побегла из “мешовитог брака” у Хрватској. Деценију касније уследио је поново рат, у ком је опет Лика страдала.Најмоћнија од свих Личанки у СФРЈ тада је била увелико изопштена и немоћна, а Јованка Чолак Кирали маршаловој удовици је постала и „прозор у родни крај“.Јованка је живела у овом периоду у Минхену и Ечкој и све време је била део мреже за помоћ српском народу из дијаспоре.  http://zavetine.tumblr.com/post/152241346917/kona%C4%8Dno-otkrivena-tajna-testamenta-jovanke-broz

ЛеЗ 0008360  А ко је сада писац? / Небојша Васовић. –  (одломак из најновије књиге Небојше Васовића: ЕВРОПСКИ ДАВИТЕЉИ ИЗ НАШЕГ СОКАКА*)

(….) Мото Античке естетике Анице Савић Ребац гласи: „Основ свег нашег сазнања је стварност, а њу можемо упознати само прецизним посматрањем. То важи и за научника и за песника. Али наше посматрање постаће плодно само ако смо способни за што разгранатије асоцијације које тек омогућују пуно разумевање; иначе остаје сиров материјал“. (Античка естетика и наука о књижевности, КЗНС, Нови Сад, 1985, 37) Другим речима, перцепција и имагинација су неодвојиве чак и у науци, а камоли у уметности.

Да ли се појам ортиналног у литератури данас дефинише већ према прилици и тренутним потребама или још увек  постоје некаква мерила која указују на континуитет у схватању овог појма? Шта значи данас рећи за некога да је ортиналан стваралац?

У књизи Пропланак и ум Душан Матић примећује да постоје две врсте писаца: они који преузимају теме и формалне поступке својих претходника и иноватори који „копају руду“, откривају нове садржаје и нове обликовне поступке. Као једног од најоригиналнијих српских писаца Матић истиче Растка Петровића, и то из више разлога. Он каже:

„Мислим да би наши литерарни хроничари требало да о томе поведу рачуна кад пишу, на пример, о Растку Петровићу, да је његова књижевна и уметничка култура била велика, јер је он познавао дело Џојса, Кафке и Вирџиније Вулф, дакле дела која су се тек касније афирмисала, а његово песничко бриљантно, бурно, блиставо дело било већ завр-шено.“ (Нолит, Београд, 1969, 282)

Другим речима, своју уметничку ортиналност Растко не дугује својој ерудицији. Оно најбоље у његовој литератури не може се објаснити утицајима страних и признатих писаца. Његово дело било је већ довршено и пре него што су Џојс, Кафка или Вирџинија Вулф доживели светску славу. Ако би се овакво књижевно мерило применило на Данила Киша, морали бисмо да признамо да је Киш нека врста епигона, каквим га је сматрао још Јеремић:

Сваки говор о Кишу завршава се слављењем Борхеса или којег другог великана светске књижевне сцене, као да није реч о појединцима, већ о подвигу читавог једног списатељског племена  http://misljen.blogspot.rs/2016/10/blog-post_24.html

крстолики цвет детелине?

крстолики цвет детелине?

ЛеЗ 0008361  Рубрика: ШИФРА „ЈЕГУЉА“. – Страница, на којој ће бити доношени изводи, или већи одломци из рукописа савремених српских писаца, изван књижевних секти и ћепенака… 7.  БЕРМЕТ И АРДЕЛИЈА / Белатукадруз

  1. ЗАШТО БАШ БОСИЉКОВАЦ?

…БОСИЉКОВАЦ  је – бајка – мирише на босиљак. Оно ако ћемо право, та бајка је невероватна и тужна.

Написао сам БОСИЉКОВАЦ и застао. Као да је неко ушао у Велику магазу и прекинуо ме. Седим у једној од соба Велике магазе, зиданој по плану бивше Мезулане, која више нигде не постоји осим у записима Рукописне књиге. У Језику. Собица је налик на секташку капелицу, зидови су у иконама, горе мутна кандила и светли воштаница. Седим за столом и имам утисак да ме неко озбиљно гледа. Не знам ко. Нико није ушао у собицу и ничег другог овде нема осим писаћег стола, прибора за писање, Рукописне књиге и њене посестриме – кожом повезане и истог формата, али још увек празне. Ту су још кревет, лампа, и мирише на чемпресово уље, смирну и восак.

Собица је испуњена црквеним сумраком и мирисом босиљка.

На прозорима и дању и ноћу, уместо завеса: ћилимови, како не би било светло него само чежња за њим.

Написао сам, дакле, БОСИЉКОВАЦ, уверен да ће се отворити као ковчежић, који опет треба отворити да би се опет нашао ковчежић и да би потрајала фантастична кинеска игра са ковчежићима. Вероватно у овој игри нема довољно мудрости, али:коме је мудрост помогла? Мудрост је потребна живима, јер на известан начин раствара превртљиву судбину, несреће, а пошто је све то скупа страшно и болно, то растварање је благотворно.

Драж ове фантастичне игре са ковчежићима проистиче из жеље да се Босиљковац са свим својим обичајима и успоменама, схвати и надовеже на будућа времена.

Зашто баш Босиљковац?

Да сам изабрао неко друго место и неке друге фамилије и прилике, да нисам изабрао моју ужу и ширу фамилију, онда бих изабрао нешто коначно.

Али, шта значи Босиљковац, моја ужа и шира фамилија ?…. http://cjutanje.blogspot.rs/p/blog-page_24.html

ЛеЗ 0008362  Пронађене олупине из времена Османског и Византијског царства пружају нове информације… Шта крије „мртва зона“? &НовостиОнлине / Никола Крунић | 24. октобар 2016. 21:55 | Тим истраживача, случајно је током геофизичких истраживања открио у „мртвој зони“, на дну Црног мора, преко 40 олупина из периода Османског и Византијског царства.   http://cjutanje.blogspot.rs/2016/10/blog-post.html

ЛеЗ 0008363  Бранко Цвејић/ Треба да признамо шта се тачно догађа, а то је да људи у Србији једва могу да вежу крај са крајем…  –  Нагласио је да је потребно да признамо оно што се тачно догађа, да људи тешко могу да вежу крај са крајем, да се каже – видите, ово је јако тешко, ајде да видимо како ћемо се снаћи. – „Можда је задатак политичара да ми то не чујемо. Можда је у опису њиховог места да кажу другачије, али није у опису мог посла да верујем све што кажу“, рекао је Цвејић. Он је додао да је слобода не бојати се да кажеш оно што мислиш, али сви почињемо да се бојимо. „Код нас се изгубила средња класа, она пада све ниже. Постоји мали број људи који живи изузетно комфорно и богато, али мали, мали број. А остали сви како се снађе“, истакао је он.

„Ако је струја јефтинија него у региону, онда и за културу мора да се да оволико, а не оволицко. Морају људи да схвате да су то основне ствари живота“, рекао је Цвејић.

Каже да је прочитао како је председник рекао да „феноменално ради свој посао“.

„Замислите када бих ја рекао да сам феноменалан глумац. Па то треба публика да каже, а не ја. Не мислим да феноменално ради свој посао“, изјавио је Цвејић. https://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/2016/10/25/%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%98%D0%B8%D1%9B-%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%B5/

ЛеЗ 0008364  ЦРТЕ И РЕЗЕ.  КОНТИНУИТЕТ ПИСМА НА БАЛКАНУ  /  Далибор Дрекић. –  ШУДИКОВСКИ КВАДАР Од разарања 1738. године манастир је био заборављен све до 1923. када је професор беранске гимназије Душан В. Вуксан почео са откопавањем његових рушевина. Том приликом десно од врата која воде из припрате у цркву пронађен је узидан камен „с неким чудним натписима и шарама“ исписаним на његове четири стране …. http://misljen.blogspot.rs/2016/10/blog-post_25.html

yastavica-533

ЛеЗ 0008365  Јабуке / Др Неђо Јошић. –  Најобимнија колекција имена наших јабука садржана је у чувеној песми за децу „Ево јабука!“ Њен аутор је песник Војислав Илић Млађи (1877–1944), а овде бих да цитирам једну њену строфу: Илињаче, медењаче, ивањаче и зимњаче, / петроваче, видоваче, симковаче и тикваче,/ колајначе, просењаче, тањираче, градињаче, / оврљаче, котрљаче, и слаткаче и ребраче, / мирисавке и ресавке!
Већ и наведени штури преглед назива наших аутохтоних калемљених јабука показује да је наш народ био веома инвентиван у њиховом именовању. У творби имена најчешће је полазио од важнијих обележја воћног плода. Користио је именичке: брашњара, кождека, мирисавка,љубачина, и придевске основе: жутица, зеленика, крупнаја, мекача, а глаголске основе посве ретко: звечаљка. Посезао је за различитим видовима мотивисаности – непосредним: криваја, миришљавка, шарунка, и посредним или фигуративним:лимуника, рузмаринка, циганчицаhttps://misljen.blogspot.rs/

ЛеЗ 0008366  ИЗЈАВА СТОЛЕЋА: НЕБОЈША ВАСОВИЋ. – Шта би, по Вашем мишљењу, било најбоље решење у вези са Академијиним Српскохрватским речником?
Академици кукају: шта да радимо са речником, зар да га оставимо недовршеног! Авај, ако од 1959. нисте могли да га довршите, можда је време да га баталите и из разлога сопствене неспособности, ако не из разлога лингвистичких. Тврдим да ће пре Американци на Марсу отворити МсDonald’s, него што ће Српска академија довршити израду Српскохрватског речника. Такође тврдим да смисао објављивања овог речника и није у томе да се он доврши, већ да се његова израда што више одужи како би појам српскохрватски одрадио у српској средини онај посао који му је био намењен од почетка. Још нешто, не мање важно: ко финансира овај речник? … http://kompleksspasovo.blogspot.rs/p/blog-page_6.html

ЛеЗ 0008367  Милош ВИДАКОВИЋ. – Мусић Стеван

Две тамне сенке, два витеза журе

Кроз гору која умире у тами.

Две тамне сенке, два витеза, сами,

Положив копља, на коњима јуре.

Кроз гору лете коњи виловити,

Покаткад који завришти и рже.

Витези шапћу : Брже, брже, брже,

До зоре ваља на Косову бити.    https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/24/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008368  Александар ВУЧО. ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/24/%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%BE/

ЛеЗ 0008369  ДУШАН ВАСИЉЕВ. – ПРОЛОГ  Свеједно са или без риме,

нема важности опрема и сјај

ако душа болна

болним осмехом  над прошлошћу бди.

https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/24/%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2/

ЛеЗ 0008370  СТОЈАН ВУЈИЧИЋ . –  ПРЕОБРАЖЕЊЕ

              брату Тихомиру

који је погинуо у авионском удесу

код Дамаска у преображењској ноћи Ä75.

утопио се у месечину

саплео се о кумову сламу   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/24/%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD-%D0%B2%D1%83%D1%98%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008371  РАДОСЛАВ ВОЈВОДИЋ. – ДРАГИ ДЕМОН

 О, мируј, мируј, док гађаш стрелицом мрака,

драгим опојем наравно, немиром, непознатим,

и на почетку је зло : страх и крик,

и бол се, тавни, у златној крви отвара,

и шапће : свиће ли то, свиће ли, мој душе?

Има ли светлости, има ли тајне,

из ноћи ове пламсају, из зоре тишине,

црвен, ево, зелени ево, можда валови,

израста трава црвена, из зубље таме израста,

поносит уздиже се, гле, нејасан брег!   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/24/%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008372  АЛЕК ВУКАДИНОВИЋ. ЛУДИ СВЕТ. У НЕВРЕМЕ…. https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/24/%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA-%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008373  МОМИР ВОЈВОДИЋ ПАСЈЕ ГРОБЉЕ   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/24/%D0%BC%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008374  МАРКО ВЕШОВИЋ    ЕСЕКС, УОЧИ 25. ФЕБРУАРА  1601. ГОДИНЕ    https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/25/%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%B5%D1%88%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

bibliotekbl1310

ЛеЗ 0008375  Каква је улога САНУ у овом тренутку? Како је на њен рад утицала афера поводом Меморандума? / Небојша Васовић –  Истина о нашој Академији је потпуно супротна од оне опште прихваћене: да је то установа која промовише некакав српски национални програм. Ова установа не само што никада не стаје у одбрану српских интереса, већ спречава било који разговор на теме из наше новије историје; она не верује у науку, већ у цензуру: цензуришући своје чланове који се баве историјском науком, она индиректно предлаже да се историјска истина препусти новинарима таблоида. Врхунац правог деловања наше „националне“  академије најбоље открива њена одлука да спречи међународну раз мену енглеског превода књиге Магнум кримен академика Виктора Новака. Српска  академија плански спречава да се у иностранству сазна истина о Јасеновцу?! Шта овакав потез може представљати ако не симпатију према усташкој идеологији? Својевремени председник САНУ Никола Хајдин обећавао је да ће рад Академије очистити од примеса по-литике како би се она посветила чистој науци. На жалост, из поменутог примера се може видети да је Академија до гуше у политици и да је та политика ни мање ни више него  проусташка. А то што неки од њених чланова воле да се у јавности играју српског национализма, само је театар у функцији прикривања њене монструозне улоге.  https://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/2016/10/26/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D1%83-%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%83%D1%82%D0%BA%D1%83-%D0%BA%D0%B0%D0%BA/

ЛеЗ 0008376 МЛАДЕН СРЂАН ВОЛАРЕВИЋ. –   РЕЧИ СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА (1389 – 1427)   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/25/%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D1%80%D1%92%D0%B0%D0%BD-%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008377  ЗОРАН ВУЧИЋ У ТАМНОЈ РИЗНИЦИ  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/25/%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008378  ДУШАН ВУКАЈЛОВИЋ. –   О СВЕТЛОСТИ,

     О НЕЖНОСТИ, О МРАКУ

 Са великим одобравањем, са весељем, са страшћу без жеља,

чекам тај мир, ту непомичност и недодирљивост,

ту опомену другима, ту сласт у мени.

У том нежном додиру неће бити нежности,

ниједно надање неће бити испуњено

и никакав страх неће таћи моје срце

и оно ће се одмарати и скупљати снагу

не за покрет и не за мировање … https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/25/%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD-%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008379  МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ.-  МУКЕ С БРДОМ НА ЧУКАРИЦИ   Брани Вељковићу

Стан стан красан а брдо

Огромно. Ваздух такав ваздух :

ваздух што га нема. Ипак тешко се

стиже до Њега. До светлости

теже. Нема везе што је ту

друм. Ту је и брдо. Огромно

и специфично брдо. .. https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/25/%D0%BC%D0%B8%D1%99%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008380  НЕБОЈША ВАСОВИЋ.   – ИНИЦИЈАЦИЈА

   Никада не читај историје,

научне расправе, студије о

судбинама појединих народа,

или такозваног човечанства.

Књиге сасвим сигурно лажу.

Ако желиш да сазнаш истину,

пронађи некако старе новине,

од пре десет, педесет или сто година.

Видећеш да ништа није било случајно,

да су сви ратови били заказани

тачно у секунд, да су болести

и епидемије биле ширене по плану,  …  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/25/%D0%BD%D0%B5%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%88%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008381  ДРАГАН ВЕЛИКИЋ.  ПРИЗОРИ ИЗ ЖИВОТА ПРЕДАКА https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/25/182/ 

ЛеЗ 0008382  НИКОЛА ВУЈЧИЋ. Препознавање  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/25/%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%B2%D1%83%D1%98%D1%87%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008383  МИРО ГЛАВУРТИЋ.  АЗИЈА

 Азија се преда мном отварала као биљка

Тибет је светлео као петролејка

И личио на лобању Вилијама Блејка

Која је исто тако била светиљка

Крварила је Азија као ружа

Губила се Азија у сивилу

Облачила се у најлепшу свилу

Видео сам како Азија своје руке пружа

Азија је биљка која труне

Која се распада и опет ниче

Азија ми се учини као лобања

Коју је оставио Ниче.

  1. https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/25/%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE-%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008384  Иван ГАЂАНСКИ. – РЕМОНТ НЕБЕСА  Два брата Бачванина, повратник из

Америке и повратник из Русије, мртви,

седе на Добром пољу крај каменог

гуслара : – Гуди ти то, пријатељу,

онима што још нису дошли овамо.

По В. Петровићу

али

одједном иако се знало

једна две цело јато тешких чапљи доста лако

једна за другом као по програму

као видљиви чин ослобађања енергије

узлеће у већ спуштено небо

подсећајући на преварене добровољце   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/27/%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B3%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8/

ЛеЗ 0008385  МАНОЈЛЕ ГАВРИЛОВИЋ. ГАВРИЛОВИЋИ  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/27/%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%BB%D0%B5-%D0%B3%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008386  НЕНАД ГРУЈИЧИЋ. БОЖЈИ БАНКЕТ

Било лето, био живот : низа гроце клизи шљива.

Чарапуши у пролазу испод сукње пица свира :

Сиротан се на бостану наместио па призива,

На бициклу стиже отац : Склањајте се да паркира!

На небу се слике слажу : душу љубе божја уста.

Анђеоска пљушти милост на кошчице, на телеса.

Располућен облак дише : вазноси ме сила пуста,

Зрака сунца попут игле пришива ме на небеса. https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/27/%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D0%B3%D1%80%D1%83%D1%98%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008387  СИНАН ГУЏЕВИЋ.  РИМСКИ ЕПИГРАМИ

3.

По катакомбама учиш тишину и печал хришћанства.

Горе, по римском тлу, вечиту буку и бес.

4.

Што се мушкарци веселе да Мојсија лепог виде?

Зато што многог од њих Мојсијев утеши рог.

https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/27/%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BD-%D0%B3%D1%83%D1%9F%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008388  ДРАГАН ГРБИЋ. – МУСЕУМ. Здање…   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/27/%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD-%D0%B3%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008389  СЛАВИЦА ГАРОЊА. СТАРОЕГИПАТСКА МОЛИТВА

Погледам у небо, Боже мој, и не налазим утехе у њему.

Препаднем се, Свеприсутни, када видим звезду репатицу која пада,

А ја више ништа добро не умем себи да пожелим.

Преплашен сам као газела, јер ме зло надвладава са свих страна

И долеће без моје воље, у мисли, под звездама.

И зато више не гледам у звезде, не слушам

свештенике и не верујем

Добрим пророчанствима.

Шта сам то, Сјајнији од Сунца, сагрешио, и где се

линија на длану

Моје леве руке, променила?    https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/27/%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%9A%D0%B0/

ЛеЗ 0008390  РАДЕ ДРАИНАЦ  ( РАДОЈКО ЈОВАНОВИЋ)  Д                 

                    ЕНИГМА

Сећање је као паучина између дрвећа :

Гледам кроз огледало дана

Како из виолине пролећа

Излеће јато врана.

Сећање је као вода :

Гледам кроз кораке

Како ибиси за крмом брода

Замичу за облаке.

Али зашто никад не може да се заборави.

Нити да се избрише,

У сутон кад земља замирише,

И кад се над шумом поларна звезда јави,

У срцу нашем траг љубави?…    https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/27/%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008391  МИЛАН ДЕДИНАЦ.  ШЛЕСКА РАПСОДИЈА  (Незавршена)   ОПРОШТАЈ ОД СУНЦА КОЈЕ ОДЛАЗИ  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/27/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD-%D0%B4%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86/

ЛеЗ 0008392  ОСКАР ДАВИЧО. [КАИРОС, I] https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/27/%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80-%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BE/

ЛеЗ 0008393  ЂУРО ДАМЈАНОВИЋ.  СЛИЧИЦА ИЗ РАТА

Тукли су га.

Тукли су га, тукли су га.

(Јој! Ајој! Ојој!)

Тукли су га,

тукли, тукли.

(Јооој! Ајооој! Ојооој!)

Тукли, тукли, тукли, тукли.

(Јооооој!Ојооооој!)

Тукли су га, тукли су га,

тукли , тукли, тукли, тукли.

Ко?

„Ко?“ Војска.   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/28/%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE-%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008394  Тодор ДУТИНА.  ПОНОЋНА ПУСТОШ У ДОМУ МОЈЕ МАЈКЕ

Знаш ли ти, Господе,

како је сада пуст дом моје мајке…

Како су празне собе

пуне прашине и паучине

и која пуста мјесечина

бије у њене прозоре.

Знаш ли ти, Господе,

који је час тишине у дому моје мајке… https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/28/230/

ЛеЗ 0008395  Војислав ДЕСПОТОВ.  НИШТА СЕ ЗБИВА, НИГДЕ ПОСЕБНО

1

Ако је астрономија, глупа астрономија,

сасвим је безболно што сам и ја

открио све да клизи по плану и да застој,

исклизак, да узмем не смем

као дар – мар ману.  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/28/%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2/

ЛеЗ 0008396  БРАНКО ЂУРЂУЛОВ. НЕСРЕЋНИ ГЕНИЈЕ   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/28/%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%92%D1%83%D1%80%D1%92%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B2/

ЛеЗ 0008397  ЖАРКО ЂУРОВИЋ. РОДИТЕЉСКИ ВОЋЊАК   https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008398  МИЛОРАД ЂУРИЋ. – РОСА… https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008399  ГОЈКО ЂОГО. ВУНЕНА ВРЕМЕНА

ИСПИТ ЗРЕЛОСТИ

У четрдесет нул нул,

не знам ко сам,

али знам да бих с ђаволом,

у колу играо,

само да смем ђаволу казати

да је црн.

ОЗГО ЧИЗМА, ОЗДО ШИЗМА

Ми с бабама не зановетамо,

наше бајке живе на улици.

Њихови јунаци ваздан

кљуцају црве и црнце,

увече, рогове ловачке и златне значке

дарују великом поглавици.  https://antologijaol.wordpress.com/2011/07/29/%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE-%D1%92%D0%BE%D0%B3%D0%BE/

Шоле

Шоле

ЛеЗ 0008400    Шолетови „НЕЗАВРШЕНИ ЗАПИСИ“. –  Пут је ишао уз реку или је пресецао, но ми деца смо имали своје путеве, пречице. Цело је село било повезано пречицама. Оне су кратиле пут, приближавале циљ и имале своје лепе кутке,изворе, питомине, укрштања… Тако се село као жив крвоток кретало главним али и тим малим токовима. Тако се снабдевало.

Најбоље сам познавала оне путањке које су ме водиле и враћале до наших њива, ливада и појата…

Кадгод се дешавало да сам чувајући стоку која је мировалана неком одређеном месту испод неког дрвета уили стога направимо омиљено месрто коме смо се враћали.

Често,најчешће су то били храстови или оскоруше, њих смо јели целе, гњиле, ситне, слатке, пунили би желудац без могућности да се заситимо, само смо дршке бацали, стока и ми деца волели смо то воће нарочито овце које су пландовале под оскорушама најчешће.

Било је у селу разних крушака, а неке стоје и сад, генерације су надживеле многе крушке.

Овај пејсаж који ме окружује не пружа ми могућнсот да се сем у ризницама сећања позовем погледом и препознам та стабла или њихове потомке.

Крушке су нас храниле, штитиле и некако биле општеприсутне у сваком имању

http://carskirez.blogspot.rs/p/1.html

ЛеЗ 0009558  

Advertisements