164

saz-z-skoro-krug

(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0008201   163  (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА – Пером у рабош.-  Рубрика београдских „Књижевних новина“, седамдесетих.  У њој је између осталих публикован и текст  Зоран Глушчевића, ПЕТ ВАРИЈАЦИЈА на тему врело прашко пролеће 68, због којег је овај број КН забрањен. Доносимо факсимил те новинске странице и тога чланка, којом отварамо и ову нову страницу Ластавичјег ибришима“.  –  Зоран Глушчевић, ПЕТ ВАРИЈАЦИЈА на тему врело прашко пролеће 68   (Факсимил чланка штампаног у КН)   https://surbita.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF-%D0%BA%D0%BA-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0/a/%D0%B1/%D0%B2/%D0%B3/%D0%B4/%D1%92/%D0%B5/%D0%B6/%D0%B7/%D0%B8/99-2/100-2/163-2/

ЛеЗ 0008202  Филмскa фрескa Београда. –  Дух несталог Београда Р. Р. | 07. октобар 2016. 22:41 | Обновљени документарац о нашој престоници приказан на фестивалу у Италији. Аутор филма Војин Ђорђевић, а прва премијера 1932. у биоскопу „Уранија“ – НАЈЗНАЧАЈНИЈИ филмски запис о Београду између два светска рата приказан је јуче на престижном италијанском фестивалу немог филма, јединственој светској манифестацији која се одржава у Порденонеу.Реч је о документарном филму „Београд, престоница Краљевине Југославије“ редитеља и сценаристе Војина М. Ђорђевића из 1932, сниматељи су били „Новак и Смех“, а продуцент предузеће „Југословенски просветни филм“. Свечана премијера првог филма о нашем главном граду одржана је у биоскопу „Уранија“ средином марта 1932, који је био попуњен публиком до последњег места. Аутор филма Војин М. Ђорђевић (1897-1985) био је познати новинар, фотограф, историчар филма, а у том тренутку и генерални секретар Државне филмске централе у Београду. У време новинарске премијере, средином јануара 1932, овај документарац имао је алтерантивни наслов „Београд на размеђу Истока и Запада“, био је дугачак 2.050 метара, а онда је за мартовску премијеру скраћен на око 1.500 метара   http://knjizevnenagradezavetina.blogspot.rs/2016/10/a.html

ЛеЗ 0008203   НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ (00410)       . –  ДА ЛИ ЈЕ ДОШЛО ВРЕМЕ ДА СЕДНЕМ И НАПИШЕМ  НАЈОТВОРЕНИЈЕ НЕШТО НА ТЕМУ СРПСКИ ПИСАЦ? –

Интернет је добра ствар јер је спојио свет, али на другој страни – сви хоће џаба. Ја сам одавно престао да поклањам своје књиге  баш зато. Можда ћу и умрети тако – затрпан својим књигама – далеко било !  –  али, брате, гребатори свих фела су ми се (по)пели на главу, и верујте ми, после свих ових година, можда и седнем и напишем осврт на тему „Српски писац“ – даш му прст, он хоће шаку, даш му шаку, он хоће руку…. главу, док не стигне до душе да и њу узме, као онај којем име не помињем. Зашто је то тако? ….  http://bibliotekez.blogspot.rs/2016/10/00410.html

ЛеЗ 0008204   Из пожутелих новина, брошура.  Розанов, цитат из „Осамљености“. – „Сумрак у Жичи“ Милана Комненића и коментар. – „Студент“ је био лист који се читао, лист који је редовно излазио. Понекада био и забрањиван, и био је добар лист за публиковање рукописа, како сасвим познатих песника, тако и оних који су почињали. Тај лист је чуван, у нашој  кући, сређен по годинама. Неке су месеце били напали мишеви, понешто нагризли, али срећом било је и дупликата појединих  бројева листа, тако је смањена штета. Овај исечак је сасвим пожутео, неко је на њему подвлачио, писао; нисам више сигуран, после 47 година да ли сам то био ја, мој млађи брат, или неко од мојих синова. Сумрак, пролазност и смрт долазе тихо, као на прстима. Ко жели да сазна понешто о својој земљи, или било којој другој, нека листа пожутеле новине; тамо га чекају невероватне ствари и открића, изненађења. Библиотеке су, такве библиотеке, које су сачувале те старе пожутеле новине, актуелнија и занимљивија места од тзв. актуелне штампе и уопште периодике, данас.  http://70simbolisz.blogspot.rs/p/iy.html

ЛеЗ 0008205   СА БЕСКРАЈНЕ ТРАКЕ, или САЧУВАН ЛИСТ
РУБРИКЕ  „Разорници“ из једног листа хрватског седамдесетих http://70simbolisz.blogspot.rs/p/iy.html

ЛеЗ 0008206  ЧУЧУК-СТАНА И КАПЕТАН ЈОРГАЋ . Чучук-стана се удавала два пута: први пут за Хајдук Вељка највећег српског јунака свога времена, и други пут, после Вељкове смрти, за Георгиоса Олимпиуса Јоргаћа, највећег грчког јунака свог времена… – Из старих пожутелих новина.-  http://70simbolisz.blogspot.rs/p/iy.html

Бела Тукадруз

Бела Тукадруз

ЛеЗ 0008207    ( Среда, 1. јул   2015. – Салаш СЕВЕРАЦА) – БилтенСазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00350)  – – (ДУХОВИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ) ИМАГИНАРНИ МУЗЕЈИ (прва верзија„УЗМИТЕ папирну траку и спојите јој крајеве изврнувши их у облику осмице: добили сте Мебијусову траку, која је за математичаре тврд орах. То више није цилиндар, имамо само спољну и унутрашњу површину које се неприметно стапају. То је сада деформисани цилиндар, уврнути ваљак унутар кога би се моторциклиста у непрестаној кружној јурњави нашао у одређеном тренутку на леђима с точковима мотора у ваздуху! Стварност треба изобличити, само мало је изврнути да би нам открила нове размере простора и времена. Мислим да се Грегор Самса нашао пред таквим изазовом у тренутку кад се преобразио у инсекта. Подређен људским законима равнотеже, он једноставно више није могао ни да хода ни да пузи. Да би се изборио са простором у коме иде час горе час доле, у коме се више не зна шта је унутарње а шта спољашње, ништа друго му није преостало него да постане инсект. Преображај људи и предмета последица је јуриша унутарњих слика. (…) Ешар се не задовољава пресликавањем природе : то свако зна, или скоро свако. За њега је васељена чудо, тајна. ‘У тродимензионалном свету, показати истовремено лице и наличје није могућно. ‘ Полазећи од те замисли, Ешар се упустио у космичку пустоловину потраге за четвртом димензијом. Да би се створио свет тако сличан а тако различит од онога кога ми опажамо, прво га морамо видети другим очима, из друге перспективе. А потом постићи такво савршенство израде, такво мајсторство да нам се предочи „привид простора“. У нашем свету површности, Ешар је можда последњи настављач уметничке традиције за коју је „потпуно овладавање занатом“ врлина, идеал. (… ) Под руком мајстора и који промишља свет, свако његово остварење покреће механизам мишљења који нас неумитно доводи до суштинских питања: Где је почетак? Где је крај?“Данило Киш је написао овај текст за рубрику Ле мусее егоисте (Себични музеј) која већ годинама постоји у Ноувел Обсерватеуру и где људи од угледа – уз приложену репродукцију – тумаче своју „слабост“ према некој слици (или цртежу). – (Библиотека СВЕДОЧАНСТВА)  ЛеЗ 0002498,  ХАНИБАЛОВ ШАТОР / Зоран М. МАНДИЋ  … И да будем искрен, годинама не знам где ми се заметнуо јужнопацифички Речник питања са острва пацова. И, како, уопште, да напишем овај текст, макар и у форми депеше, свестан колико и Џулијан Асанж, о томе да је прича о брату Ликсу и сетри Вики уздрмала свет, чак и уназад, све до паганина Ханибала Оршевског и његовог трезорског симулакума у: слезини, хемоглобину и јетри антрополошког здања мог савременог егзистенцијалног бића, које воли да: чита, упоређује, пише и записује.И сарађује са браничевским књижевним текама. И ко зна до када би трајало то незнање (које је најтеже научити} да недавно нисам налетео на један позивни пропагандни плакат за утакмицу коју су на старом Баск-овом фудбалском игралишту требали да одиграју ЦРНО-БЕЛИ против ШАРЕНИХ. На плакату је, без кладионичних мамаца, писало:

БЕЛИ – на голу – Белатукадруз, леви бек – Јовица А., десни бек – Александар  Л.,
леви халф – Јован П., центархалф – Мирољуб М., десни халф – Бошко Т., лево крило – Душан С.,лева полутка – Леонид Ш., центарфор – Бранко М., десна полутка – Сава Д. (Миливој Н.),десно крило – Станислав В. (капитен), портпарол –  тренер – Милић С. од М., главни консултанти Бата М. и Милош Ц.,. официри за медије –  Сава М. и Зокс.

ШАРЕНИ – на голу – Драган Ј., леви бек – Александар Ј.  (капитен), десни бек –
Војислав К., леви халф – Фрања П., центархалф – Саша Р.., десни халф – Давид А., лево крило – Драган Х., лева полутка Милован М. –  центарфор – Милосав Т., десна полутка – Александар Л, десно крило – Раша П., портпарол – тим – менаџер – Радивој М., главни консултант . Недељко Р., официр за медије – Благоје Б.. Утакмица, нажалост, није никада одиграна, одложена је због поледице. А, ех, ех, ех….:))), да је одиграна, макар и једно полувреме, јер само би се на њој заједно, са ревијом разнобојних оковратних шалова, у публици, нашли многи ликови, рецимо: Јован Скерлић, Бранко Ћопић, Христифор Жефрановић, Јован Рајић, Раде Драинац, Доситеј Обрадовић, Стојан Новаковић, Ј. Ј. Змај, Јован Цвијић, Ј. Стерија. Поповић, Владимир Ћоровић, Јован Дучић, Алекса Шантић, Ђура Јакшић, Владислав Петковић Дис, Иво Андрић, Антоније Исаковић и Бранко Радичевић. Зашто жал и жалост? Зато, што би, само, одигравање једино једне такве утакмице у наведеним, или сличним саставима, дала одговоре на нека важна питањима о спорењима…  – (ДОПИСНИЦЕ)  ЛеЗ 0002497,   „Дон Гиљермо Аполинер“, „прималац непознат“. БЕРЛИН – Разгледница са потписом у виду цртежа Пабла Пикаса продата је на аукцији у Немачкој за астрономских 166.000 евра. / „Ниједна разгледница није постигла овако високу цену“, тврде у аукцијској кућу Гертнер из Штутгарта. / Купац, амерички колекционар чије име није познато, купио је разгледницу лицитирајући путем телефона. / Разгледницу са панорамом из ваздуха јужног француског града По, Пикасо је послао свом пријатељу, куму и чувеном песнику Гијому Аполинеру 5. септембра 1918. Али, уместо да напише неколико речи, шпански мајстор је нацртао цртеж који се, према Гертнеру, може сврстати у сликареву кубистичку фазу. Разгледница никада није стигла на Аполинерову адресу.- – – https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-003/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00350/

ЛеЗ 0008208      ( Недеља, 5.  јул  2015. – Салаш СЕВЕРАЦА)  – Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00351)  –  ЛеЗ 0002514,  Небески плави камен, који је, можда, иза себе оставила нека напредна, ишчезла цивилизација? Италијан Анђело Питони је 1990. године посетио Сијера Леоне, негде недалеко од Конакрија на граници са Гвинејом, како би потврдио да ли је регион Коно заиста богат дијамантима, како би затим набавио концесије за компанију која га је унајмила. Проучавајући регион, Питони је наишао на невероватно откриће које је из непознатог разлога остало занемарено. Он је пронашао плави камен са мистериозним белим линијама на површини. Један племенски поглавица је објаснио Питонију да постоји древна легенда која објашњава зашто је ова област толико богата дијамантима. Он је рекао како је Бог пре много времена открио да се спрема побуна међу анђелима. Анђели су прогнани на земљу у облику статуа, али поред њих је на Земљу пало и пуно делова „неба“ и „звезда“. –   – ЛеЗ 0002511,  Музеј ружа судије Ђуре Киша Кинеска пословица каже: ако хоћеш да будеш срећан један дан напиј се, седам дана ожени се, а ако желиш да будеш срећан целог живота гаји руже – у то верује Панчевац Ђура Киш – ЛеЗ 0002515,  Из нових српских, живих књижевних часописа. Одломак из рукописа романа “Кустос Мезезија бележи”, гл. 39  / РАДОМИР БАТУРАН Ноћ дугих ножева још траје…

 “И гле, један из Исусовог друштва
пружи руку, исука свој мач и удари
првосвештениковог слугу, те му одсијече уво.
Тада му рече Исус: Врати свој мач
на његово мјесто; јер сви који се маше за мач
– од мача ће погинути”.
Јеванђеље по Матеју 26 (51-52)

Много непојамног, за мене у измаглици, било је у том Кустосовом

ћутању о својим родитељима. Док сам се ја поносио својим Анто-

нијем Комитом, он се омотао ћутањем о свом Језди. Мој отац је

био пивски комита и сточар, а његов угледни трговац сарајевски.

Они су живели у кули на Овчари, а ми у дашчари на Урвенику.

И мој Антоније није никада звао наше муслимане из Дрине

овако како их данас зовемо, него увијек Турцима. А због чега

стриле Хрвате зове Крватима, само упола сам слутио. –  – https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-003/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00351/

ЛеЗ 0008209   ( Среда, 8.  јул  2015. – Салаш СЕВЕРАЦА) – Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00352) – – (РЕНЕСАНСА) Ванредна вест!…. „Заветине“ су гледане и веома посећиване, не само у Београду, Нишу, Врању, Новом Саду, Пожаревцу, Трешњевици и Ариљу, Ужицу, већ и у Власотинцу, Зајечару, Лесковцу, Прокупљу, Куршумлији, Зрењанину, Апатину,Сомбору, Суботици, Параћину, Бајиној Башти, целој републици Босни и Херцеговини, Црној Гори, Македонији, Хрватској, у Румунији, Бугарској, Грчкој, Словенији, Аустрији, Немачкој, Француској, Италији, Енглеској, Шведској, Турској; у Русији, Канади, Америци, на Аљасци, у Иноднезији, Аустралији… Ова вест коју објављујемо је ванредна и за многе наше потајне пријатеље по свету, широм планете Земље, које још увек нисмо упознали, а упорно нам се јављају из Африке, Јужне Америке. Једна од девиза „Сазвежђа ЗАВЕТИНА“ којима се многима у Србији није можда свиђала је
„Цео свет је једна држава“?  „The whole world is one country“! –
Зар то ова вест на један племенитији начин не доказује? Верујем да ће ова вест бити драга и онима који „Сазвежђе ЗАВЕТИНА“ сматрају из врло разних или прозаичних разлога „непријатељем“ – више него драга, да ће их обрадовати, јер ова вест доказује и показује да су „Заветине“ отвориле – не само за српску књижевност и културу – на стотине прозора, кроз које се види далеко-далеко, високо-високо, дубоко-дубоко… Ако то многима није било јасно из симболичне поруке слике заглавља сајта „Заветине“ (на коме је први пут објављена, на коме постоји и ажурирана платформа за преглед најразгранатије културне електронске „хидре“), можда од данас хоће?(ЗАВЕТИНЕПресс) ЛеЗ 0002529, Краљ Александар је боље разумео време него историја њега, или : Краљ Александар осмислио Европску унију  СТАРА народна мудрост каже како је спознаја властите прошлости истовремено и сазнање о себи, ко си и шта си. Можда, зато, није згорег малчице подсетити на неке детаље из наше, али и европске, прошлости од пре стотинак година. И то у дану када се на референдуму у Грчкој, опет можда, одлучује о судбини Европске уније. Да подсетимо како је настајала идеја о федералној идеји и каква је била улога и допринос тој идеји Краљевине Југославије, Београда, а посебно краља Александра Карађорђевића лично – (BALKAN ORIENT PRESS+) ЛеЗ 0002519, Ко су разбијачи Југославије?  Интервју Благоје Граховац: КГБ је разбио Југославију – Дневници из ратних штабова деведесетих година прошлог вијека коначно су отворени. Књига “Гласови из глуве собе”, аутора генерала авијације у пензији Благоја Граховца, као ријетко које штиво данас изазвала је узнемиреност у региону и велико интересовање и стручне и лаичке јавности. “Гласове из глуве собе” у мају је објавила издавачка кућа Лагуна из Београда. Због књиге се генерал нашао на брисаном простору. На њега су и раније насртали многи моћници, како из војне тако и из цивилне власти, али, како каже, није много марио за високе положаје и удобне кабинете. Чувао је, каже, и сачувао све своје потчињене, своје принципе и своју слободу  – (БЕЛА ТУКАДРУЗ) ЛеЗ 0002527, Како коме – или „шарене цене“ превода … За преводиоца се углавном каже да је невидљиви посредник између култура, који неретко остане анониман, а његове заслуге недовољно признате. Међутим, један аутор, и један превод, изразито је приметан када се погледа конкурсМинистарства културе за суфинансирање превода српске књижевности на стране језике.   https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-003/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00352/

знак препознавања

знак препознавања

ЛеЗ 0008210  ( Субота, 11.  јул  2015. – Салаш СЕВЕРАЦА) – Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00353)   – (BALKAN ORIENT PRESS+) ЛеЗ 0002538, Рехабилитација Престолонаследника Александра
После обраћања Њ.К.В. Престолонаследника Александра и проф. др Оливера Антића у Вишем суду у Београду, суд је тачно у 12 часова и 13 минута донео следеће решење у предмету РЕХ 17/15: „Усваја се захтев за рехабилитацију Њ.К.В. Престолонаследника Александра Карађорђевића, од оца Петра Карађорђевића, рођеног 17.07.1945. у Лондону, у Великој Британији, на територији проглашеној за територију КраљевинеЈугославије, те се УТВРЂУЈЕ да је Указ 392 Председништва Президијума Народне скупштине ФНРЈ од 08.03.1947. године ништав од тренутка доношења, у делу који се односи на Њ.К.В. Престолонаследника Александра, као и да су ништаве све његове правне последице. Рехабилитовано лице, Њ.К.В. Престолонаследник АлександарКарађорђевић, сматра се неосуђиваним. –  (БЕЛА ТУКАДРУЗ) ЛеЗ 0002535, ЧВРСТИ ДОКАЗИ О ДРУГОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈИ  Ако је Антарктик заиста био даље на северу него што је сада и ако није био покривен ледом до пре 6.000 година пне, ко је онда живео у то време да је могао то да забележи на мапи, пре свих познатих цивилизација? И ко је то могао да уради дуго пре измишљања морског хронометра у 18 .веку, који је коначно решио проблем тачног праћења географских дужина на високим морима? – (ЛАМЕНТ) ЛеЗ 0002534, …. … Џон Кери говори о линијама фронта у рату између НАТО-а и Русије и њених савезника. Он је суштински објаснио шта је линија ватре. Она се шири од Грузије, преко самопроглашене републике Јужне Осетије и Абхазије, кроз Украјину, Донбаски регион, Крим, Транснистрију, Молдавију и такође Грчку, Македонију, Србију… Амерички научник Вејн Медсен, један од најобавештенијих истраживача на свету и аутор студије „Геноцид и тајне операције у Африци“ у интервјуу за Геополитику пре два месеца је предвидео ситуацију која се данас дешава у Македонији.  Интервију преносимо у целости. Анализа Вејна Медсена, објављена на енглеском сајту Фонда стратешке културе под насловом „Да ли је Војводина нова инстант-држава на Балкану?“ запањујуће прецизно је описала планове „Европске уније и НАТО-а, да српска покрајина Војводина постане следећа инстант-држава на Балкану, чиме би се придружила Косову и Метохији, које су ЕУ и НАТО претходно отели од Србије и претворили у етничку албанску државу под управом терористичке ОВК“. – (Академија Феникс) Један од путева и начина Отварање сталног конкурса за кандидовање чланова „Академије Феникс“ Пре двадесет и више година, на крају 20. века, сањали  смо о  оснивању „Академије алхемије“,  подстакнути размишљањима једног духа (којег нису успели …  – (Академија Феникс) ЈУНГ И ПРАВОСЛАВЉЕ – Владета Јеротић ИНДИВИДУАЦИЈА И ОБОЖЕЊЕ (одломак)

Вероватно да највећа несагласност између званичне хришћанске теологије све три вероисповести и учења Карла Густава Јунга постоји у погледу односа хришћанског Тројства и Јунгове идеје о кватернитету као идеалном облику целине људског бића, али и постојања уопште. До симбола кватернитета Јунг је дошао, као и до већине других открића у области психологије, на основу конкретне психичке стварности човекове, која осим принципа добра садржи још и принцип зла. Јунг је схватио Зло не само као психичку нужност, већ и као нужан принцип развоја уопште. Следећи гностичку идеју о расцепљености стварности на „добру“ и „злу“ половину, Јунг овакву поделу приписује и хришћанству, па сматра да се она може савладати психичком синтезом четворства.

https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-003/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00353/

ЛеЗ 0008211  ( Среда, 15.  јул  2015. – Салаш СЕВЕРАЦА) – Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00354) –  –  –  – (УЗДУЖ И ПОПРЕКО) ЛеЗ 0002545, Друмови Немањића ЗАБОРАВЉЕНА траса средњовековног немањићког Краљевог пута, чије име опстаје само у предању на простору Раса, биће ускоро уписана у службене мапе европског пашачког коридора којим годишње пролазе милиони туриста. Управо та саобраћајница од Поморја преко Милешеве, Пештера, Дежеве,

Раса, Студенице, Столова и Жиче до Мораве довела је до цивилизацијског, привредног и војног уздизања средњовековне Србије. Каравани су је користили и вековима после пада српске државе под османску окупацију. –  (ЂЕРЂЕЛИН) ЛеЗ 0002542, НАРОД И ЗЕМЉА МОРАВА У ПРАИСТОРИЈИ – САКРИВЕНА ИСТОРИЈА СРБА / Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ ТРОЈАН-ГРАД НА ВЕЛИКОЈ МОРАВИ И КУЛТ БОГА ТРОЈАНА (Проширена верзија) (Библиотека ПЕЛАЗГИОН) ЛеЗ 0002543, КУЛТ БОГА БАКА У ОКОЛИНИ ПАРАЋИНА / Мирослав Димитријевић Први Бог Бак (Нино Белић-лево) и други Бог Бак (Сербо Макеридовић-десно) кога су Срби Балкана и Русије звали цар Тројан. Бог Бак (Нино Белић) и Бог Сербон (Сербо Макеридовић), приказани као крилати богови бакови (бикови),  симболизују два србска светска царства  – (Заветине препоручују) > BALKAN ORIENT PRESS + > ЛеЗ 0002544, Pismo ambasadoru Velike BritanijeGospodinu Denisu Kifu …. Odkud vam pravo? Posle svega navedenog, postavlja se pitanje da li Velika Britanija ima moralno pravo, odnosno kredibilitet, da bude „Judge and the Jury“ ne samo u slučaju Srebrenica nego i uopšte. Koliko je genocida, zločina i otimanja nacionalnih dobara učinjeno u ime i za račun V. Britanije u proteklim vekovima britanskih kolonijalnih ratova na svih pet kontinenata, od Amerike, preko Afrike, Indije i sve do Kine, gde se broj žrtava meri stotinama miliona. Koliko ju genocida, zločina i otimanja nacionalnih dobara počinjeno u ime i za račun Velike Britanije …. –  Књижевни часопис ЗАВЕТИНЕ +

Бр. 8-9, јануар – мај 2015, папирно издање   299,00 дин

Бр. 8-9, јануар – мај 2015, ЦД   210,00 дин

Бр. 6-7, октобар – децембар 2014, папирно издање   299,00 дин

Бр. 6-7, октобар – децембар 2014, ЦД   210,00 дин

Бр. 5, септембар 2014, папирно издање   299,00 дин

Бр. 5, септембар 2014, ЦД   210,00 дин ….. https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-003/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00354/

ЛеЗ 0008212   ( Субота, 18.  јул  2015. – Салаш СЕВЕРАЦА) – Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00355) – (ЂАВОЉА КАПИЈА) ЛеЗ 0002560 Европа или смрт? Стотине хиљада људи је кренуло, и још неколико милиона је спремно да крене, и сви понављају: „Европа или смрт”. Избеглице из ратом, немаштином захваћених подручја ступају у обећану земљу са огромним културалним и верским разликама. А ми, са своје стране, отуђени и од себе и од ближњих, постајемо све више ксенофобични, или се бар плашимо најезде странаца. Ником није лако, ни избеглицама, ни Србији, ни Мађарској. Наравно, ни Европи.  –  (Библиотека ПРЕТЕК 1) ЛеЗ 0002553 Душа Медиале  Миро Главуртић „Медиали” је дао име. Милован Видак кодекс. А Леонид Шејка есенцију, душу. Остало је историја српског сликарства, које се подсећамо од вечерас у 20 сати у галерији Хаос, на изложби поводом осамдесет година од Шејкиног рођења. Омаж уметнику (1932–1970) чини деведесет његових цртежа, позајмљених из око тридесетак приватник колекција и два музеја – Музеја савремене уметности и Историјског музеја Србије. Иако је познато да је уништио велики број радова из ранијих фаза, на изложби ће ипак бити свеобухватно представљен јер је сакупљено све што се у овом тренутку може пронаћи, нека дела чак први пут излазе на светлост дана а датирају из 1953. Приликом прикупљања радова откривена су и два фалсификата – једна графика и један цртеж фломастером и они се због сумњивог ауторства неће наћи пред публиком. Човека присутног на сликарској сцени од 1950, једног од оснивача групе „Балтазар”, која доцније прераста у „Медиалу”, аутора чувеног дела „Трактат о сликарству” (издат 1964.) називали су и овако: архитекта, сликар, теоретичар, езотерик, визионар, исконски интелектуалац, геније. Свакако ренесансни човек – (Библиотека ПРЕТЕК 1) ЛеЗ 0002554   Леонид Шејка, подсећање … У свету у коме је метастазирала материја у мери у којој је сада читав свет постао депонија, у коме је отпад пренаселио човекове снове, свесно и несвесно, Шејка је сматрао да се предмет мора спојити са ритуалом и да је уметност једини путоказ у други, једини стварни, стваралачки живот. У тренутку када је објављена смрт морала, Шејка је тврдио да је сликарство „морални чин” и писао: „Овај атеље својим блистањем показује да се ту збива један свечани чин, чин сликања. То је светао час живота, живота испуњеног, осмишљеног, стваралачког, међу стварима које су огледало спокојства и унутрашње равнотеже”.Шејкин одлазак такође носи печат ритуала и симболике. Омиљени Шејкин сликар, узор и учитељ, био је Вермер ван Делфт, рођен 1632, тачно три стотине година пре Шејке. Петнаестог децембра 1970, у снежни, сиви дан, заувек је отишао Леонид Шејка, истог датума када и Вермер  – … ОДЛУКА да се остаци епископске цркве из 4. века крај Беле Паланке покопају под асфалт ауто-пута показује стање нашег духа, који се олако одриче од баштине и идентитета, каже протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, професор Богословског факултета у Београду. – Неко неук је оценио да базилику треба сакрити од јавности, иако је реч о непроцењивом сведочанству да је Југоисток Европе био простор где је хришћанство израсло у светску религију – каже др Поповић, историчар и теолог. Саговорник „Новости“ наглашава да су археолошка истраживања у Србији, иако малог обима у односу на остатак света, дала изузетна материјална сведочанства о преласку света у монотеистичку еру. –  https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-003/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00355/

ЛеЗ 0008213   СИВО НЕБО / Стеван Бошњак – Обор

О свему помало разговарасмо ми
док кроз сутон румени и тихи
ухрањене враћасмо крмке
у оборе склиске
у њихов суђени стан
без отвора за небо
за погледе гроктаве и ниске
радо је
са дивљом чежњом
одлазило у оборе то тупо крдо
уз заглушно  роктање
и октаве смрада
хрлило у дом
малопре описан свој 
да тамо у калу залегне
вечан да сања сан
без новог буђења
ћутљиво без ропца
мењајућ ноћ за дан
ко Сизиф падајућ и пењућ се
уз високо до неба измета брдо

из пропратног писма аутора:  2. 01.2013.

Драги Мирославе,

ево нађох ово у документацији, објављено у Стварању, 2001. Имао сам тужне, ал самим тим не и нетачне, визије.Ово је Ранко Јововић објавио, а ја написао непосредно по испоручењу Председника, ужаснут визијом провалије у коју смо, тим чином, скочили. Најтужније и најстрашније је то било вече, и она магла у оној тами пред оним зидинама, од постања Србства.

Поздрав, Стеван Бошњак (старином Борковић из Борковића од Жупе Пивске).  https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%BC%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0/%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%B1%D0%BE-%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D0%BE%D1%88%D1%9A%D0%B0%D0%BA/

ЛеЗ 0008214  ( Понедељак, 20.  јул  2015. – Салаш СЕВЕРАЦА)   – Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00356)  – (Библиотека Великих претеча) ЛеЗ 0002566 ПИ и Поезија. Има ли сличности? Поезија је можда нешто старија фрајла од броја Пи. Као што број Пи има бесконачно много децимала, тако и Поезија, чини се – нема краја;скоро да је бесконачна и неизрециво ирационална. Не зна се када је почела, али је сасвим сигурно да је постојала и много векова и миленијума пре Хомера. И древна и тзв. модерна поезија имају безброј децимала.И поезија је, ако је трансцедента, неподложна сабирању, одузимању, множењу, делењу и кореновању.Узалудно је покушавати да се што прецизније израчуна вредност поезије, оне праве – која је понајближа на првом месту геометрији, али и бројевима, и на првом месту броју Пи.(САЛАШИ СЕВЕРАЦА) ЛеЗ 0002567 РОМАНОВИ  ИСТОРИЈСКЕ везе које постоје између Срба и Руског царства су веома дубоке. Оне су пролазиле кроз одређене мене, имале своје узлете и падове, али остаје чињеница да су две тако неравноправне државе и два народа, по моћи, богатству, војној сили и пространству, многе нити спајале – каже, за „Новости“, Драгомир Ацовић уочи монументалне изложбе „Четири века дома Романових – Буђење сећања“, која се поставља у крипти Храма Светог Саве. Она ће овом приликом први пут бити отворена за јавност.  –  (ЦАРИГРАДСКИМ ДРУМОМ) ЛеЗ 0002568 Вечне везе Србије и Русије  ЉУБАВ ПРЕМА НАШЕМ НАРОДУ Затирање Дома Романових, егзекуција читаве породице, показало је време, не може да убије идеју и симболе које Романови и данас представљају – рекао је председник Николић. – Николају Другом припада ореол светитеља којим га је овенчала Руска православна црква, и због дубоке вере коју је исповедао, и због симбола жртве, и због тога што је био заштитник словенства, и због свих особина праведника и мученика чији су живот и дела уткани у учење људског спасења  – УЈКИН ДОМ мирослава Лукића,   роман, у којем је описана епизода краја царске породице Романова – (НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ)   ЛеЗ 0002574   Ритуално убиство царске породице Романов Пред убиство царске породице Романових се у једној од суседних соба куће Ипатијева окупило 11 крвника који су те ноћи стрељали царску породицу са њеним слугама. Ево њихових имена: Јанкељ Хаимович Јуровски, Никулин, Степан Ваганов, Павел Спиридонович Медведев и Лаонис Горват, Анзељм Фишер, Изидор Ендељштејн, Емиљ Фекете, Виктор Гринфељд, Имре Нађ и Андреас Вергази (плаћеници – Мађари). Сваки од њих имао је револвер наган са седам метака. Јуровски је сем тога имао и маузер, а двојица – пушке са бајонетима. Сваки убица је унапред одабрао своју жртву. Тако је Горват одабрао доктора Боткина. Али, притом је Јуровски свима строго забранио да пуцају у Господара Цара и Царевића: хтео је (или му је то, можда, било наређено) да сопственом руком убије Руског Православног Цара и Његовог Наследника. Кроз прозор се зачула бука мотора камиона од четири тоне «Фиат», спремног за превоз тела. Стрељање уз буку камионског мотора, да би се пригушили пуцњи, представљало је омиљени поступак чекиста  –  (СРБИЈА У ОГЛЕДАЛУ) ЛеЗ 0002576   КРАЉИЦА СИЛВИЈА: ВАША КУЛТУРА РАСКОШНА  Рођендан Александра Карађорђевића: За 500 краљевских званица 100 агената И ДРУГИ дан прославе 70. рођендана престолонаследника Александра Карађорђевића на Краљевском и Белом двору протекао је у духу званичног краљевског, али и државног протокола.У суботу ујутро допутовао је принц Алберт од Монака, а поподне шпанска краљица мајка Софија. Раније пристигли гости су после доручка у Краљевском двору обишли
Београд и крстарили бродом по Сави и Дунаву. Ручали су на броду, где им се придружио принц Алберт од Монака, али су и посетили „Базар“, продајну изложбу рукотворина жена избеглица и пазарили. –  (УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА) ЛеЗ 0002577   Веома повољна акција „Заветина“ – три књиге одабраних песама и четири романа Беле Тукадруза …Акција: Краљевске инсигније ПАКЕТ књига 7 + 1 + поклон   (јул- август – септембар 2015)  Ова летња акција „Заветина“ намењена је српским читаоцима који већ годинама живе расути по свету, онима који су преко лета почели да долазе у Србију, али и домаћим читаоцима, до којих још увек нису стигле вести о постојању песника и романописца Беле Тукадруза.  –  https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-003/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00356/

ЛеЗ 0008215  ( Среда, 22.  јул  2015. – Салаш СЕВЕРАЦА) – Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00357)   – (Белешке. Дневници I (1969 – 2009 – 2016.) (ЖИВОТНА КЛИЦА СВЕТА) ЛеЗ 0002580   Све што се дешава, природом је предодређено од самога почетка и суђено Самом себи / Марко Аурелије Антонин … Како је уопште малена разлика у трајању живота појединих људи! А са каквим тегобама, са каквим људима и у каквом бедном телу треба ту разлику проживети! То нема никаквог смисла. Сети се само како је безгранична прошлост и како ни будућност нема граница. Каква је разлика између живота детета које поживи само три дана и човека који је видео три људска поколења?  –  (ИЗ Архива Мојих успомена) ЛеЗ 0002579 ОДБРАНА ПОЕЗИЈЕ СА ОСВРТОМ НА ДУНАВСКЕ МУКЕ НАРЦИСА (скица за метафору мале песме о лажирању и лобирању}  & Зоран М. МАНДИЋ …. Успех је не подићи. Ни себи ни незнању. Ни поезији. Не бити између чак ни у заразном комшилуку с-варљивог непостојања. Одбацити ова и она чланства. Зато читање у дебелој небеској књизи треба почети са редовима фуснота поређаних испод записа о: мору, облаку, ватри, хормонима, вирусима, бактеријама, брату и никотину. Све је у вери. У харизми препознавања.  – (КВОЧКА) ЛеЗ 0002582 Случај Џејмса Тилмана, који је дуго важио за „најутицајнијег човека Вашингтона“ у БиХ, пример је како функционише механизам корупције… СРЕБРЕНИЦА – Стотине милиона евра слило се у Босну и Херцеговину за Сребреницу у последњих двадесет година, а само мали део је употребљен за обнову града, рекао је Маринко Секулић, новинар РТВ Сребреница, који је истраживао средства која су у последњих двадесет година неконтролисано улазила у Босну и Херцеговину за овај град. „Главни део новца узму странци, наши на нивоу БиХ, мањи део локалне власти, а најмање они којима је намењен“, рекао је Секулић за Спутњик, оценивши да је Сребреница највећа перионица новца на Балкану. – ( СВЕТИОНИК) ЛеЗ 0002584 Српска шара у пепелу ИЗАБРАО сам самоћу на овом брду које се лепо зове – Вождовац. Шетам и гледам више у небо и дрвеће него у људе. Прошло је већ дванаест година како сам се са светом опраштао. Онда је Онај у чијој је то надлежности рекао: Хајде још мало. Али под одређеним строгим условима. Не пушим, не пијем, не идем тамо где ме не воле. У град се не спуштам, ако не морам. Не жалим се. Све је како треба. Осим што ништа није како треба – каже, за “Новости”, песник Рајко Петров Ного –  (Белешке. Дневници I (1969 – 2009 – 2016.) (ЖИВОТНА КЛИЦА СВЕТА) ЛеЗ 0002586 Четири свеске, испод лавине прашине или о улози случаја Дух је као коса: косимо и иступи се. Треба рез избрусити чим покосимо једну препелицу (тако кажу у мом селу – откос).  Тапкам од недеље, док сам ја трошио готовину и свирао к. За мале паре, наша мајка, у зноју лица свога, спремала доручак, ручак, вечеру, намиривала стоку, свиње, живину, брала пасуљ… Мој дух је лењ и тврдоглав као магарац, треба га шибати, бичевати до крви! Када бих ја у животу урадио хиљадити део  онога што наша Наталија уради за недељу дана, знао бих да нисам живео узалуд. Родитељи су нам сувише дали (не можемо ни замислити колико!)  (Накнадно додато : Када сам после мајчине смрти сређивао њене ствари, па и везове и друге ручне радове, тамо је било на стотине прелепих рукотворина, неке сам од њих пренео у стан касније, да мојим синовима буду пред очима.  Када је наша мајка све то стизала да извезе, да украси! Никада је нисам чуо да запомаже. Да кука. Као што ни нашег оца никада нисам чуо да похвали мајку. Он је вешто скривао своја осећања од нас деце. Тек кад смо је донели из болнице, 2002, у оним црним колима, отац је заридао да је цела улица одјекивала… Али….  … 15. 07. 2015)  –  (СЕВЕРЦИ) ЛеЗ 0002589 Нова акција „Заветина“: ПАКЕТ књига 3 + 2 + поклон    Псовка / Александар Лукић – Београд : Заветине; Србија у дубоким водама / Зоран М. Мандић – Београд : Заветине: ми, 2015; Велика испраћуша : у спомен маестру пер Пјетру / Александар Лукић – Београд : Мобаров институт : Заветине, 2011 ; Мирослав Лукић:НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ. Антологија поезије 1938-2000. Друго прегледано и допуњено издање. – Заветине, Београд, 2000; – – https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-003/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00357/

ed-y-00010akademija-al1.jpg

 ЛеЗ 0008216      25. јул 2015.  –  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00358) –  (366,и даље) Посећеност „Сазвежђа Заветина“ расте из трена у трен!! ….Приближавајући се јубиларном, тојест 365 броју „Билтена Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“, „Заветине“ су публикујући током минулих година на хиљаде чланака, проза, стихова, вести, осврта, фотографија, коментара, есеја, овидљавајући ону другу, друкчију и непознату Србију Србији и свету, достигле неслућене тираже веб издавача!
Нашим пријатељима у Србији, на Балкану, по Европи и ваневропским континентима, шаљемо поздрав: уз обећање да ће „Билтен“ од броја (00360) бити публикован, на једној од нових и приступачнијих локација! значи, већ почетком августа 2015, Билтен ће наставити да излази редовније, и приступ тој локацији биће слободан. У исто време, користимо прилику, да замолимо наше пријатеље, и све оне друге које лично не познајемо, да не шаљу копије Билтена, или обавештења људима које не познају, јер онда се стварају неспоразуми. Ко буде хтео, и кога буде занимало, може да се пријави, директно „Заветинама“, и ми ћемо на личне мобилне адресе проследити Билтен свима заинтересованима…  –  У Београду, 25. 07. 2015 Уочи Сабора Светог архангела Гаврила –  (Салаши СЕВЕРАЦА) ЛеЗ 0002591 НАОЧАРИ ФЕРНАНДА ПЕСОЕ
«27. новембра 1935. године, као и обично, шетао је доњим градом, ушао у кафану Мартињу да Аркада, попио кафу, попричао са Алмадом Негреиросом, смејао се карактеристичним грохотним смехом, испрекиданиум нападима кашља. На повратку кући, као сваке ноћи, свратио је у кафану на ћошку своје улице и наручио кутију шибица, пакло цигара и чашу јабуковаче. Затим му је власник кафане наточио ракију у једну црну флашицу коју је Песоа редовно носио са собом и пунио пред одлазак на спавање.
У ноћи између 27. и 28. новембра нагло му је позлило. Смештен је сутрадан, 28. новембра, у француску болницу Свети Луј, са дијанозом «цироза јетре». Крај његове самртне постеље, где је лежао у агонији, дежурале су само три особе: капелан, болничарка и лекар. У једном тренутку, 30. новембра, отвборио је очиу и «видевши да ништа не види», промрмљао је: «Додајте ми наочари». Биле су то његове последње речи. Сахрањен је у породичној гробници на лисабонском гробљу Празереш…»
(Из Животописа песника)
1
Мит – опет се суочавам са митом.
Под креветом, у плакарима.
Иза ормана; под орманом.
Као хидра је. Муљ породичних предања. –  –  –  (НЕИЗБЕЖНО) ЛеЗ 0002592 Преминуо Милан Комненић У Београду је јутрос у 75. години преминуо Милан Комненић, угледни књижевник и преводилац, један од најистакнутијих чланова Српског покрета обнове (СПО) током 90-их година, саопштила је породица. –  (МОБАРОВ) ЛеЗ 0002600 Прастари каменогорски бор зову Светибор, јер су се крај њега у временима кад село није имало цркву сви побожно окупљали, Богу молили, литије обављали Камена Гора – Одјекнуо је пад исеченог прастарог храста из Савинца далеко од те шумадијске варошице, и до најудаљенијих забити Србије. Чуло се о томе и у Каменој Гори, пријепољском селу у планинама на крајњем југозападу државе, где такође имају једно врло старо дрво – бор којем је око 400 година. –  (БЕЛА МАЧКА у Тијабари) ЛеЗ 0002597 Mртва трка између ретких комбајнера и намножене популације дивљих свиња  У жељи да спасу род пшенице, сељаци траже помоћ од ЛУ “Понишавље”, које одобрава одстрел дивљачи. Највише ловачке среће имали су неку ноћ Милош Младеновић и Нешко Костадиновић, ловци поменутог удружења, који су одстрелили дивљег вепра, тешког читавих 215 килограма! Капиталац је пао недалеко од села Нишор, тек после петог метка.
Младеновић и Костадиновић се ловом баве десетак година и ово им јер први улов, који би пожелели и много искуснији стрелци. –   https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-003/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00358/

ЛеЗ 0008217 Мистерије. –  Повезаност Црног витеза  са Теслом.- Али, мит о Црном витезу ипак има један врло занимљиви елемент. Наиме, он се често повезује са експериментом Николе Тесле из 1899. године. Већ неколико пута теоретичари завера кажу да је Никола Тесла тада добио поруке ванземаљског порекла и то управо са Црног витеза. Те 1899. године Тесла је у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу на свом радио пријемнику чуо необичне ритмичне звуке.

Никола Тесла је тај догађај годинама касније описао овако:

Никада нећу заборавити прве осећаје које сам доживео када ми је синуло да сам посматрао нешто од потенцијално несагледиве важности за човечанство. Имао сам осећај као да сведочим рођењу новог знања или открићу велике истине. Још и данас се врло јасно сећам тог догађаја и апарата, као да је и сада испред мене. Моја прва посматрања позитивно су ме престрашила јер су у себи имала нешто мистериозно.Био сам сам у лабораторији и била је ноћ, али тада ми на памет није пала идеја да су те сметње можда интелигентно контролисани сигнали. Промене које сам приметио биле су периодичне, са толико јасним карактеристикама броја и реда да нисам могао да их повежем ни с чим што ми је било познато. Биле су ми познате, наравно, такве електричне сметње с обзиром на то да је њихов извор било Сунце, Аурора Бореалис или пак земљине конвекцијске струје, али оне, сигуран сам, нису биле узрок ономе што сам ја чуо. Иако нисам могао да дешифрујем њихово значење, било је немогуће да о њима размишљам као о нечему случајном. У мени константно расте осећај да сам био први човек који је чуо поздрав једне планете другој„, записао је бриљантни Тесла.  Blic.rs Фото: Архива Хаппy ТВ  . Теслино чедо или ванземаљски брод   http://bibliotekez.blogspot.rs/p/misterije.html

ЛеЗ 0008218  НАШИЈЕНЦИ, антологија Душана Стојковића. –  ДУШАН СТОЈКОВИЋ
ГРАМАТИКА СМРТИ  ПРОЗА – IDEM   НАШИЈЕНЦИ. – (Предговор) САМОУБИСТВО – ЈЕДНАЧИНА СА ТРИ НЕПОЗНАТЕ Антологијом Проза  Idem окончава се трилогија којом се приказује проза писаца који су дошли у додир са самоубиством, било да су га извршили сами, било да су се на њега одлучили, или бар помишљали то да ураде, јунаци њихових литерарних остварења. Она је, заправо, двотомна. Ова која је сада пред вама садржи читаве приповетке, кратке приче или делове романа српских писаца које садрже мотив самоубиства. Она која јој је претходила (једнако насловљена) односи се на стране прозаике наднете над бунар самоубиства. Уводна књига антологичарске трилогије, Проза  Ida, представила је дела прозаика, и наших и страних, ко- ји су починили самоубиство. На преко две хиљаде страна чита- оци су тако у прилици да се позабаве прозом која „решава“, не решавајући пошто се то никако и не може, једино постојећи „доиста озбиљан философски проблем – самоубиство“, како то вели Албер Ками. Притом, Ками, хтео то да призна или не, „тап- ка“ за Францом Кафком по којем „метафизичка потреба је само потреба за смрћу“. Камију ће се иронично супротставити наш Бо- рислав Пекић који ће прибележити да је, заправо, „једини озби- љан философски проблем како самоубиство избећи“. Истина би, и не само зато што је то већ уобичајена фраза којој се често прибегава, већ зато што то тако, убеђен сам, бива, била – негде по средини…. https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0/%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2/

ЛеЗ 0008219   Народна библиотека “Његош“ представила је синоћ песничку збирку “Сабране песме“ проф. др Стојана Богдановића, доктора математике, песника, филозофа – по много чему изузетне и необичне личности не само у српским оквирима. Објављено је 26.09.2014.  http://httpvrg.blogspot.rs/2016/10/biblioteka-predstavila-stvaralastvo.html

ЛеЗ 0008220  Ситна душа. (Фељтон) –  Ситна душа; 09. март 2005. 00:00 | Коментара: (невероватно – коментара уопште нема на овај фељтон, ни после десет година,како је штампан! )  – Писац за Марка Ристића каже да је господско дете, а комуниста са душом праље. Ристић је, у „Гласу ЈАЗ У“ објавио рукопис „Три мртва песника“, у које је уврстио и живог Црњанског. –  Пише: Драган Р. Аћимовић

ЦРНЈАНСКИ је једном мене назвао „мегданджијом“ јер се хватам укоштац. Ја му сад кажем да је кавгаджија и мегданджија, и да му то ништа не смета. Такви смо. Подсетим га како га је један лондонски емигрант оговарао у писмима, нама у уредништву „Риалитија“, док је био наш дописник из Лондона и да је то вероватно била последица неке његове свађе с тим човеком, јер све што је казао о њему „ни пас с маслом не би појео“, кажем ја. Црњанском засијаше очи:

– Имате ли то писмо?

– Чувам га у Јоханесбургу.

– Пошаљите ми га, тужићу га.

Обећах, али морам признати да нисам био искрен. Знао сам да би му то само загорчало живот, ушао би у компликације и потрошио вероватно нешто новца од своје сиромаштине.

Биће боље да донесем шта је говорио о својим колегама, књижевницима и уметницима. – http://zavetinealineja.blogspot.rs/2016/10/blog-post_12.html

ЛеЗ 0008221   Ра­ди­вој Шај­ти­нац  КРАЈ ОТПОРА Ди­ја­мант­ски је сјај мр­ве екс­пли­цит­но­сти   ко­јом По­е­зи­ја ове­ко­ве­чу­је тре­ну­так  

Лу­ки­ћу, Лу­ки­ћу, упор­ни пре­во­ди­о­цу
Не­чи­је ма­пе ни­чи­је зе­мље
Вр­ли При­ја­те­љу, ако смем и ако хо­ћеш, Бра­те,
За­што од се­бе и дру­гих тра­жиш пре­де­сти­ни­ра­но
Пре­свла­че­ње, нор­ма­ти­зи­ви­за­ци­ју и фор­ма­ли­за­ци­ју
Ко­му­ни­ка­ци­је, стил­ско је­зич­ку би­жу­те­ри­ју
Ка­ко те ни­је жао да и ва­гон Ро­за­но­ва пре­тре­саш
Ко де­ка­бри­стич­ки по­кај­ник, фо­ли­зо­фо­ид­ни по­е­ти­ча­рац

Пе­сник је ве­ћи, бо­ли­ји, све­тли­ји и ви­ши,
Не фор­ма­ли­зуј ис­кљу­чи­во пра­во на ре­зиг­на­ци­ју
Ак­ти­ви­стич­ко- мо­би­ли­за­тор­ске ин­диг­на­ци­је.
Па­тим и бе­сним са­мо ја, мо­ја је са­мо жуч зе­ле­на
У сва­ку ту­ђу мо­же се ле­ба ума­ка­ти
И по­врх све­га при­зна­њем утвр­ди­ти
да у сла­ву бит­ке про­тив би­ро­крат­ског књи­жев­ства
то баш по­ли­ти­ча­ру, во­ђи стран­ке и ми­ни­стру
спољ­них де­ла сле­ду­је
пе­сни­че Лу­ки­ћу, Бо­гу је­дан,
ауто­ру ја­спи­са
то­ли­ко је оча­ја у оно­ме што се мо­ра об­ја­шња­ва­ти …

https://antologijaol.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD/%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98-%D0%BE%D1%82%C2%AD%D0%BF%D0%BE%C2%AD%D1%80%D0%B0/

ЛеЗ 0008222  ДУХ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ. – (Позив на сарадњу у новом броју пожаревачког књижевног часописа „Браничево“, штампан у београдској  „Политици“, субота 12.мај 2012, стр. 5  културног додатка, тематски усмерен на дух српске књижевности ) –  «Дух је нешто што је апсолутно, што је «стварност», што знамо да се дешава, а лежи у нама без и једне речи о себи. Он је све и, вазда, баш због тога и не може се у његово бити», записаће у Блискавицама у јесен 1943 Бранко Лазаревић. «Дух је део природе ствари; свет је божански сан, из којег се сваког тренутка можемо пренути на лепоту и извесност дана», сматра  Емерсон. Записујући то у првој својој  књизи, Природи, коју је штампао анонимно (1836) у 500 примерака. Емерсон вели: »И све функције природе могу се сажети у једну, која човеку признаје неограничен распон. Кроз сва своја царства, до рубова и слепе стране  ствари, она је верна узроку у којем је њено порекло. Она увек говори Духом. Она навешћује апсолут….» За Лазаревића је човеков дух  «misterium…Из бескраја улети нешто у дух, пролети за тренутак и излети поново у велику помрчину». Како српска књижевност, пре свега у 20. веку, или последњих деценија, изражава, и да ли изражава, тај  факт: тајанствени и загонетни лавиринт човековог духа и мозга, те милионе ходника, тремова, сала, пролаза, улаза, прозора, слепих прозора? Каква је природа српске књижевности – од давнине до данас, а нарочито последњих  стотинак година? Шта је – дух српске књижевности?Постоји ли? Је ли описан у доступним  не баш бројним књижевним историјама српске књижевности? Или у непознатим још увек, необјављеним апокрифним рукописима? Или у узгредним фрагментима српских  књижевних листова и часописа?Је ли тај дух жив?Или умртвљен? …. https://antologijaol.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD/%D0%B4%D1%83%D1%85-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/

ЛеЗ 0008223   Администрација Нечисте крви, или Прелазак Рубикона. ЈЕ­ЗИЧ­КИ РЕ­ДАК­ТОР: АН­ДРЕЈ ЈА­НУ­АР­ЈЕ­ВИЧ ВИ­ШИН­СКИ.УРЕД­НИК БИ­БЛИ­О­ТЕ­КЕ СТВАР­НОСТ КЊИ­ЖЕВ­НО­СТИ –  УВОД У ПРО­ШЛОСТ УВОД У БУ­ДУЋ­НОСТ –     У Мољ­ко­ви­ће­вим до­ступ­ним штам­па­ним ства­ри­ма има ви­ше исти­но­љу­би­во­сти не­го у књи­жу­ри­на­ма и оних ко­је хва­ли! Умро је не на­пра­вив­ши ком­про­ми­се, до­сле­дан се­би. Што га не пре­штам­па­ва­ју не­при­ја­те­љи, за­точ­ни­ци Нео­бич­не ла­жи, то је ра­зу­мљи­во.

Што га не пре­штам­па­ва­ју при­ја­те­љи, ко­је је имао за жи­во­та, сва­ка­ко, то је не­схва­тљи­во! Да ли су му би­ли пра­ви при­ја­те­љи? И ка­ква су то при­ја­тељ­ства ко­ја ни­су и иза­гроб­на?

Умро је сит жи­во­та, ка­ко на­пи­са, уби­ја­ју­ћи се шљи­во­ви­цом. Не, Мољ­ко­вић ни­је био бо­ем и ал­ко­хо­ли­чар, био је из­у­зет­на лич­ност, ин­ди­ви­ду­ал­ност. Ви­део је крај Нео­бич­не ла­жи, ви­део је Бу­ду­ће. Мир­но је до­че­као смрт и пре­о­бра­же­ње, ко­ја она со­бом но­си. Ви­део је мно­го то­га бит­ног, али ње­га ни­су ви­де­ли они ко­ји су ми­сли­ли да ви­де. Ни­су ви­де­ли да из­ме­ђу ре­до­ва ко­је је пи­сао, сти­лом ко­ји је ири­ти­рао, ни­че за­ме­так ствар­не кри­ти­ке – не са­мо те­ку­ће књи­жев­но­сти већ и кул­ту­ре и при­ли­ка…

Осу­ђен на мар­ги­ну за зе­маљ­ског жи­во­та, овај ће пи­сац вас­кр­сну­ти, ве­ру­јем, ако ни­кад пре, а оно кроз ко­ју го­ди­ну, ка­да ста­са­ју ње­го­ви уну­ци…

Умро је, да­кле, Мољ­ко­вић са на­дом ко­ју ни­је рас­тва­ра­ла – шљи­во­ви­ца. Овом чо­ве­ку ни­је би­ла по­треб­на же­сто­ка ра­ки­ја да би у њој на­шао за­бо­рав, уте­ху, по­бе­гао од исти­не. Не, и не!

Шљи­во­ви­ца је по­треб­на ме­ни, и мно­ги­ма дру­ги­ма, ко­ји не сти­го­смо да га упо­зна­мо за зе­маљ­ског жи­во­та, и ње­го­вим при­ја­те­љи­ма, ко­ји му не уз­вра­ти­ше ме­ром ко­јом је он уз­вра­ћао као чи­та­лац, ре­дак­тор и кри­ти­чар њи­хо­вих ру­ко­пи­са. Јер по­сто­ја­ла је и та вр­ста књи­жев­не де­лат­но­сти, крип­то­граф­ска до­ду­ше, ко­ју би вре­де­ло ис­тра­жи­ва­ти… Она се раз­ли­ко­ва­ла од тзв. јав­но пу­бли­ко­ва­них офи­ци­јел­них кри­ти­чар­ских на­гва­жда­ња…

Шљи­во­ви­ца, исти­на, UN­DER­GRO­UND ČOČEK или UN­DER­GRO­UND TAN­GO, дра­га­чев­ске тру­бе, гро­бља ши­ром Ср­би­је, за­пу­ште­не утри­не Ми­ро­ча, би­стре и здра­ве во­де Ста­ре пла­ни­не, нај­за­го­нет­ни­је срп­ске пла­ни­не, за­пу­ште­не се­о­ске цр­кви­це по­пут оне Ивањ­ске (ис­под Ра­да­на), ето не­ких, не свих, по­бро­ја­них зна­ко­ва пре­по­зна­ва­ња Дру­ге Ср­би­је, ко­ја ни­је огре­зла у Нео­бич­ној ла­жи. Пит­ке во­де у се­лу Крем­на, бо­ро­ви, и Бе­ла ку­ћа Мољ­ко­ви­ћа. Или­ја је та­мо сти­гао сле­де­ћег да­на на­кон што је пре­ми­нуо, и че­ка да се ба­рем нај­бли­жи се­те да је сти­гао и да му до­ђу на раз­го­вор…

Дру­га Ср­би­ја са­би­ра се уз шљи­во­ви­цу, на­ду и Гор­чи­ну.

Блат­ња­ва је од ли­те, му­ља и по­вод­ња Нео­бич­не ла­жи. Али, уми­ће се она… На сво­јим из­во­ри­ма…  Мирослав Лукић, Језички редактор: Андреј Јануарјевич Вишински. Уредник библиотеке Стварност књижевности 53 – Текућа литература. Необична лаж 70   (Одломци из романа У ДРУШТВУ ПУСТИЊСКИХ ЛИСИЦА, Београд, Народна књига, 2005) – публиковано као прилог у оквиру  тематског броја часописа Браничево, 1-4/2012, посвећеног свођењу биланса српске поезије 20. века.)   https://antologijaol.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD/%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB/

ЛеЗ 0008224  Превредновање. –  Пут  према превредновању …

(одломак из једног рада који у целини чека на објављивање деценијама!)

…Када сам напунио двадесет и четврту годину, није то било скоро, инстиктивно сам осећао да се пост – како рече Блејк – тиче уметности. Био сам песник пре 24. године, и потрудио сам се да то останем и после – верујем,  до данашњег дана. Међу мојим пријатељима у младости је било и песника, музичара, сликара, ћифта и издајника. Блиски су ми били они који беху окренути духовном миру, сабирању, слављењу, не спољњим обредима и Антихристу. И моји тзв. најбољи пријатељи, временом су почели опадати, као увело лишће у јесен. Зашто? Почели су да губе, са успесима које су постизали, вечно тело, тј. машту, тј. самог Бога, самог Христа, чији смо ми удови.Али ја то нисам тако јасно схватити (одмах ), као што сада пишем. Схватио сам касније, можда понајвише читајући Блејковог ЛАОКООНТА. Неки су међу њима схватали значај Божанског Тела, сликали га или опевали; огледа се у неким њиховим делима ( у оним делима која су стремила Вечности, и у којима је све визија).  Не жалим за љубавима и пријатељствима које су ветрови година однели ко зна где.  Јер да ли су то биле праве љубави и истинска пријатељства, ако се између мене и мојих драгих испречио новац, успех, царство Цезарево, велики Сотона?

Било је оних који су закони новца пре тридесете тако покорили, омађијали ( узели су све што се могло узети – станове, атељеа, синекуре, (и да не набрајамо остало ….списак је дудачак); истовремено, шта је било са њиховом уметношћу : да ли је напредовала?

Да ли је била уметност оно што су створили пре тога? Да ли уметност уопште може бити док се лепота не покаже гола?

Најинтелигентнији међу њима су били одлични трговци, лицемери. Нисам то могао да не приметим већ у двадесет и шестој, седмој, у тридесетој, кад су понеки од њих почели да склапају тајне споразуме са Царством. Ако су уметници, како су могли да склопе споразуме са Царством, које је против уметности?

Једном је од њих  (а он није једини), Природа постала врхунско божанство, богиња. Срећом, судбина и Бог су нас  на време раздвојили на много година; он је отишао у свет да живи са Сотонином женом, прихвативши рат и беду.

Друштво мртвих песника је, понекада, много боље од оних за које смо годинама били у заблуди да су нам пријатељи, својта, и да ће такви остати до гроба.

Анђели, и посебно један међу њима (кога сматраху за живота занесењаком, лудаком : Блејк) опомињали су ме деценијама :

…Без непрестана рада ништа се не може учинити.

            Рад је уметност. Ако га напустиш, бићеш изгубљен….  https://antologijaol.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/

ЛеЗ 0008225  Разноразна писма . А И ОВА ПИСМА СУ РАЗНОРАЗНА – назив рубрике у београдском листу „Студент“, из које вреди донети с времена на време, фасимиле неких штампаних, публикованих писама. Како би се стекла „арома“ седамдестих у ондашњем Београду и бившој СФРЈ, граду који је био права балканска и светска престоница, и књижевна метропола…  Било би добро да се дају факсимили сличних писама и из неких других новина, оних отворено режимских, какве су биле… (изволите, допуните сами, млади, будући истраживачи)… Писмо  Миодрага Булатовића, штампано у листу „Студент“, на стр.. 8, , 12.маја 1970. Год    http://mynevadress.blogspot.rs/p/raynorayna-pisma.html

ЛеЗ 0008226    Разноразна писма –  Писмо  Издвачког предузећа „Просвета“, Издавачког савета „“Просвета“, штампано у „Студенту“ бр, 8, 12 маја 1970, на  стр. 7. http://mynevadress.blogspot.rs/p/raynorayna-pisma.html

ЛеЗ 0008227   Писмо управном одбору „БРАМС“-а. – Штампано на 7. стр. листа „Студент“, 12.маја 1970. (Факсимил)   http://mynevadress.blogspot.rs/p/raynorayna-pisma.html

ЛеЗ 0008228   „Велика Хоча“ –  Први део документарног филма.

Продуцент – новинар : Славен Крањц Продуцент – новинар : Славен Крањц
Режија и камера : Предраг Ђурђић Монтажа : Предраг и Александар Ђурђић
Текст писао : Бранко Димитријевић Отпремљено је 14.01.2010.  http://httpvrg.blogspot.rs/2016/10/velika-hoca-prvi-deo-dokumentarnog-filma.html

ЛеЗ 0008229  Канал ФИЛТРА. – део подстицајне књижевне грађе. – Подсећање (одломци из Дневника) (НЕДЕЉА, 12. мај 2002.) – Рукопис трећег издања ове антологије, знатно обимнији од овога, предао сам пре скоро годину дана једном београдском издавачу. Рукопис је садржао и две моје студије плус : студију о књижевној истини и студију о српској култури и поезији 20. века. Рукопис је био припремљен за штампу, на седам дискета. Премашио је обим од 100 шт. табака. Штампање те књиге би вероватно коштало много пара. Издавач до дана данашњег није ми јавио – шта је са тим рукописом. Чекао сам до Ускрса ове године, а онда донео одлуку : о свом руву и круву ћу објавити треће издање антологије (…). Наметнуло се некако само по себи, да рукопис тога припремљеног трећег издања поделим у две књиге. У првој књизи била би антологија; у другој – РЕЛИГИЈАПОЕЗИЈЕ, на коју упућујем евентуалног читаоца. Ова књига, до овог тренутка има 1160 непреломљених страница, куцаних писмом Цирил Гарамонд 11 пинта.
Антологија НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ Плус ултра и РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ повезане су пупчаном врпцом. Верујем и знам да сам урадио огроман књижевни посао; надам се да ће ова књига бити од велике користи – како читаоцима поезије уопште, тако и српске. Надам се да ће ово коначно издање , кроз простор и време, само себи
крчити пут. Сигуран сам да ће бити велики подстрек књижевној генерацији која тек долази, која ће тек доћи. На крају, ова књига је окренута Новом почетку… Нови почетак је окренут – колико Вечној Србији, толико и Потпуној истини.   (…)Састављач НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА Плус ултра био би обрадован чињеницом да неко покуша и састави корективне антологије – антологије у којима би били заступљени аутори 20. века, којих, на жалост, нема у трећеми коначном издању ове књигеСматрам, што је и природно, своју књигу – отвореним изазовом да се то учини. У сваком случају, дао сам и ову врсту „рачуна“ на коју можда и нисам био обавезан; али пошто је ово књига обиља и претека – дајем и ове информације, које могу скратити евентуалним истраживачима и антологичарима пут, јер пут којим сам ја ишао бејаше мукотрпан, дуг и предуг. Обично тим путем иду тимови Института за књижевност. У ствари – не иду! Још увек се боје да зађу у ту непрегледну српску шуму, чија су стабла обрасла бршљаном.. https://antologijaol.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0/

ЛеЗ 0008230   (via Zašto se krije da je 1988. u Velikoj piramidi u Gizi pronađen vanzemaljac u kristalnom kovčegu)   –   Египатски часопис Rose al-Yusuf је у марту 2000. године објавио необичан чланак о ванземаљцу откривеном у Великој пирамиди у Гизи.Наводи се да је француски египтолог Луј Капарат 1988. године истраживао унутрашњост Велике пирамиде када је случајно наишао на тајну одају. Просторија је била запечаћена чим је пирамида завршена, пре више од 4.500 година, а у њој се налазио „кристални, провидни сандук“.Кристални сандук је служио за одржавање човеколиког ванземаљца или хибрида човека и ванземаљца у животу, при чему је Капарат навео да се он налазио у неком облику хибернације. Откриће до тада непознате одаје унутар Велике пирамиде звучи интригантно, али проналазак ванземаљца је још невероватнији. Даљим истраживањем одаје откривени су трагови о идентитету овог бића, пошто су археолози пронашли древни свитак папируса. Према хијероглифима на свитку, ово биће је заправо ванземаљски гласник који је стигао у древни Египат за време владавине фараона Кеопса. Његова мисија је била да најави долазак своје браће, која су изразила велико интересовање за египатску културу.Фараон је посетиоца третирао са много поштовања, пошто је на папирусу писало да је Велика пирамида заправо саграђена за чување кристалне капсуле са човеколиким ванземаљцем. Чињеница да је систем за одржавање живота радио и након неколико хиљада година подржава теорију да су пирамиде саграђене уз помоћ ванземаљске технологије, али и даје кредибилитет теорији да су пирамиде у ствари пријемници енергије. Кратко након овог открића, Капарат је позвао свог пријатеља и колегу, биолога Ф. де Брага, који је у то време био у Шпанији. Он је сео на први авион за Каиро, надајући се да ће узети узорке крви, ткива и ДНК од ванземаљца у хибернацији. Међутим, када је авион слетео, де Брагу су египатске власти моментално послале натраг у Мадрид. Државна безбедносна служба је конфисковала кристални сандук са ванземаљцем и преместила га на непознату локацију. Више се никад није чуло за Капарата нити за тајне одаје, а Египат није дао никакву званичну изјаву поводом овог случаја. Међутим, ово није ни први ни последњи инцидент у којем је у пирамиди пронађено тело које није људско   http://zavetine.tumblr.com/post/151710236542/via-za%C5%A1to-se-krije-da-je-1988-u-velikoj

ЛеЗ 0008231  СРПСКА РЕНЕСАНСА. – Иконе које су сачувале национални понос & Борис СУБАШИЋ | 11. октобар 2016. 14:33 |У Музеју Српске православне цркве отворена изложба иконописа из времена прве обнове Пећке патријаршије од 1557. до 1690. Године. – СКРИВЕНО благо српске духовне и уметничке баштине, више од сто готово непознатих икона, правих ремек-дела, доступно је јавности од 10. октобрана изложби „Српски иконопис на подручју обновљене Пећке патријаршије 1557-1690.“ у Музеју Српске православне цркве. Ову изузетну поставку, један од најважнијих културних догађаја ове године, свечано су отворили патријарх српски Иринеј и министар културе и информисања Владан Вукосављевић. Он је поручио да иконопис са простора обновљене Пећке патријаршије представља један од стожера нашег културног идентитета. – Занимљивост овог веома богатог и плодног периода је известан тематски отклон од византијске школе иконописа, јер се главне хришћанске теме обогаћују догађајима из националне историје – рекао је Вукосављевић. – То говори једну врло значајну ствар, да су стуб нашег националног идентитета и стуб очувања националног поноса представљале с једне стране епске народне песме, а с друге овакав иконопис. Тако је у потпуности остварен дубок социолошки, друштвени и психолошки циљ: требало је поробљеном народу рећи да не представља турско робље већ да је имао славу, државу, идентитет и понос. И да ће, ако сачува свест о томе, до обнове државе и славе сигурно доћи. Историја је показала да су били у праву   http://knjizevnenagradezavetina.blogspot.rs/2016/10/blog-post.html

01. poznati brkovi,Bela Tukadruz podloga, 16 str. 2.JPG.opt476x357o0,0s476x357

ЛеЗ 0008232    МЕСЕЧИНА ПО БЕЛАТУКАДРУЗУ. – Филм посвећен поезији Белатукадруза /алиас М. Лукића, 1950 –  Сниматељ Ив. Лукић. Продуцент Др Димитрије Лукић Отпремљено је 21.02.2012. http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/2016/10/blog-post.html

ЛеЗ 0008233   НОБЕЛОВА НАГРАДА / Белатукадруз. –   Бродски ју је добио пре педесете,
Шејмес Хини са педесет и неколико,
а Сајферту је доделише у дубокој старости.
Многе су заобишли. Списак је подугачак.
За сиромашног песника висина новчаног добитка је скоро
баснословна, не рачунајући оно што уз Награду иде приде. Та
награда има смисла ако се писцу додели пре педесете.
Нобелова награда није довољна за оно што хоћу.
Само је сујетним будалама Нобелова награда циљ а не средство.
Велики писци клијају из једног зрна.
Не бринем што ће многе песме остати недовршене и што ће
многи фрагменти
заменити сламу на ватри.
Има нешто што је страшније – трагедије генија, несреће мојих
пријатеља, лудило, шизофренија, Вечни неред.
У београдском поткровљу је неред,
али зар није и овде, на овом салашу?
Сећам се првог власника, као кроз маглу, више бих могао да
испричам о његовим унукама и распадању фамилије него о
његовој физиономији.
Чак бих више могао рећи и о овом пределу, о овом путу што
вијуга узбрдо, уз који се он успињао годинама стрпљиво и с вером.
Стара пријатељства не важе ако се растуре на првим тежим
пробама!

Жена може стати између пријатеља
и начинити од обојице животиње,
свиње или псе.
Ову сам песму започео у јесен, у престоници, а завршавам је, ево,
почетком пролећа, крај бунара напуштеног салаша у Хомољу … https://zavetinekruna.wordpress.com/2016/10/12/%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0008234    NEWSWEEK ПРЕДСТАВЉА Сентиментално васпитање: Једна зима са Добрицом Ћосићем Да ли је Ћосић био мој пријатељ? Мислим да јесте, колико сам допустила. Кад смо се упознали, био је у успону, ја сам падала. Он је имао 67 година, ја 29. Обоје смо били прилично тужњикава сорта. Нисам била фан његове литературе, никад га о томе нисам питала (Драгана Удовичић)    (… ) Пристао је да ми помогне, рекавши да не само што има најбољу новинарску документацију у Србији већ да о нашем писцу зна много, ако не и све. Управо је завршавао књигу о Ћосићу, „Човек у свом времену“.
Састали смо се у ресторану „Мадера“, а где другде. Тамо се окупљао политички, спортски, интелектуални и културни крем Београда, Слава је био један од њих. Кад смо се растали, имала сам све што ми је требало, костур текста био је готов. Недостајало је само неколико детаља. Одмах сам позвала Институт друштвених наука и ускоро пила хладну нес кафу с Љубом Тадићем и Небојшом Поповим. Институт је било место где смо ми, новинари омладинске штампе, често ишли да питамо или разговарамо о демократији, људским правима и осталим недостацима социјализма.
Допала им се тема и прича коју сам већ имала, а онда ме је један од њих, не сећам се који, упитао да ли сам икад разговарала са Ћосићем. Пошто нисам, Небојша му је одмах телефонирао.
„Добрице, овде је једна млада новинарка која пише текст о теби. Једноставно мораш да је упознаш.“
Дао ми је Ћосићев број телефона и ја сам га предвече позвала. Замолила сам га да се видимо, како бих проверила неке догађаје из његовог живота. Договорили смо се да се наредне вечери видимо у ресторану хотела „Ексцелзиор“. Наоружана Славиним подацима, које сам знала напамет, препорукама праксисоваца и готово личним ратом против Милошевића, ушетала сам у „Ексцелзиор“ као Тито на белом коњу.

Наш први разговор није био предуг. Ћосић је био обазрив, уљудан, благонаклон и неколико пута ме је заиста засмејао. Описивао ми је и имитирао сељаке из своје Велике Дренове који су били на Ушћу, звучнике звали звучњаци, а срце им је играло кад су загрмеле трубе. Мене звучњаци лакше купе од свих грешника и отпадника. Није се бунио на моју опаску да Милошевић од њега краде своје националне идеје, прешао је преко тога елегантно. Било је то прилично весело вече.
Ипак, да не останем кратких рукава, испричао ми је путовање „Галебом“ које му је згадило и Тита и комунизам. Прецизно је набројао колико је пари кошуља, одела, кравата, ципела и доњег веша свако од Титових гостију морао да понесе, колико се јело и пило, додворавало и понижавало – поражавајуће за све обожаваоце кумровечког бонвивана. (…)  https://plus.google.com/+MiroslavLuki%C4%87zavetine/posts/ZTZ3C7XaAVR

 

ЛеЗ 0008235  в. Одјек. Добит од овог Веб издања? Није само баштенска, сезонска, напротив! –  Уместо поговора овом издању :::::  ………Опало лишће такође треба уклонити са осетљивих изданака, траве, зимзелених биљака и травњака јер биљке могу да иструле због влажног лишћа. Недостатак светла доводи до ружних смеђих флека на травњаку.  Међутим, лишће може да буде и корисно. Слој до 10 цм може да се остави испод дрвећа, грмља и жбуња и на рашчишћеним лејама за цвеће и поврће. Пожељно је да се лишће пажљиво рапореди у леје помоћу грабуља и покрије слојем земље тако да га не одува ветар и да би се убрзао процес труљења. На тај начин ће се формирати свеж и богат хумус који ће доприноси интензивном цветању биљака наредног пролећа. Лишће које брзо трули, као оно са воћака и жбуња који цветају, најпогодније је за овај процес који се зове компостирање земљишта. Хранљиве материје у лишћу и одсеченим гранама се понашају као еколошко ђубриво због овог изузетно рационалног метода употребе велике количине лишћа. Покривач од лишћа штити биљке од ниске температуре.  —- (Наставља се…Опало лишће шта урадити са њим?)  — – Изводи из критика штампани на крају 2. издања антологије српске поезије Несебичан музеј О првом и другом допуњеном издању моје антологије није се писало на
велика врата; али објављено је низ текстова, углавном млађих писаца и песника.
1. В. П. М. : ПОУЗДАНО ЧУЛО ЗА ПОЕТСКО И ЕСТЕТСКО, „Данас“,
Београд, бр. 612, петак 12. март 1999, стр. 12.   https://antologijaol.wordpress.com/%D0%B2-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/

ЛеЗ 0008236  а.ПРЕДГОВОРИ. – Из Предговора антологији Несебичан музеј, 3. издање

_______________________________________________

РЕГИСТАР I
 
Увод у Уметност махагонија. Од Алајбегове сламе ка Богочовеку
(Предговор трећем и вероватно коначном српском издању.
Увод у Зоне преливања : српске културе и поезије 20. века)

Уметност махагонија је, према речима Бориса Пиљњака, уметност ствари
које су преживеле своје мајсторе и сопственике.
Уметност махагонија је надживела све, господо, културу и литературу!
Лажи, много лажи. Поколења и векове. Заблуде, пожаре и мржњу…Ратове и
трагедије.
Уметност махагонија је надмоћна, надмоћнија од редукованог
разумевања културе и цивилизације, и без речи уме да саопшти многе истине,
горке и болне…
Култура и цивилизација гутају једна другу.
Треба ли таксативно доказивати све то?
Наравно…    https://antologijaol.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0/%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/

ЛеЗ 0008237   Предговор првом, другом и трећем издању „Несебичног музеја“. – РЕГИСТАР  I. Увод у  Уметност  махагонија Предговор трећем и коначном српском издању Увод у  Зоне преливања : српске културе и поезије 20. Века –   ² Случај Комедијант, Судбина, или Бог, удесили су да се треће издање НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА  појави, ево,  годину дана после другог :  и оно је замишљено, као оно најављено, четврто – коначно издање ове књиге. Не треба много да причам и образлажем. Учинио сам то у претходним текстовима. Покрећући нове књижевне часописе „ЗАВЕТИНЕ Плус ултра„, „Уметност махагонија“ и  „Дрво живота„, мислио сам да у њима објављујем  део грађе – Додатак за четврто и коначно српско издање ове антологије, што сам и учинио у „Заветинама…“ и „Уметности махагонија“. Исто тако, мислио сам да у зборнику „Велика магаза“ ( наставку Аламаха за живу традицију, књижевност и алхемију) објавим један обимнији Додатак – Другом допуњеном издању НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА. Сада, када зе појавила изгледна прилика за треће издање, ја сам се прихватио да га урадим; а да у споменутим часописима наставим истовремено да објављујем онај део грађе који неће моћи да уђе ни у треће коначно српско издање ове антологије. То је посао који ће потрајати низ година, као и рад на састављању   Нацрта Кратке историје српске поезије 20. века.
Прича се, да тако кажем, не завршава објављивањем  трећег издања ове антологије поезије српске 20. века ; њен најузбудљивији део, чини нам се, тек отпочиње њеним објављивањем.   Ова антологија, морам то да кажем одмах, није канонска : оне не устоличава, она открива, она је откровењска и васкрсењска. >>>>>   Саставити још једну антологију, најкобнију („Најкобније је што се оне -„немогућне, нагомилане залихе извешталих клишеа“ или „формуле које напросто значе спречавање и кочнице“, како каже Вујић –  путем школе распрострањују и предају, тако да кажемо, са колена на колено, те се њиховим мандаринским понављањем умртвљује свако слободно посматрање и могућност других, новијих, аспеката. Наши студенти, наши млађи наставници књижевности, наши читаоци написа, чланака и критика по часописима и публикацијама, понављају готове, примљене формуле о људима, о покретима, о делима из наше књижевне прошлости ; понављају непрекидно, тако да то понављање одиста не заслужује друго име до једно које можда није баш најкњижевније ни најотменије…“), то би био посао – да будемо мало грубљи, као и В. Вујић – за наше свете краве и књижевне преживаре.Знам да сам учинио нешто друго, састављајући антологију НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ : схватио сам то ове јесени, 1998. године, довршавајући своју књигу есеја РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ, и поново читајући  оно што сам урадио током лета 1997. године. Чине ми се више него тачне речи Николаја Берђајева да је резултат светског живота и светске културе „постављање проблема стваралаштва, проблема антрополошког откровења. Све нити се спајају у тој тачки, све се концентрише у тој тачки“… Моја књига ће открити извесну специфичну тежину српске поезије у ХХ веку, схваћене у најширем смислу речи. Можда ће некога повести и према непознатом истинском стваралаштву у крајњем, коначном, религиозном значењу те речи?Можда ће бити доживљена као одважна иницијатива у писању Кратке историје српске поезије у ХХ веку? У разумевању наслућеног стваралачког живота, или као извесно беспоштедно прочишћавање пута до њега?У сваком случају, ова књига је настала вертикалним кретањем у висину и дубину, јер стваралачки духовни живот није кретање по површини. Ова књига је рангирала ауторе, зашто и то не рећи, према томе колико је у њиховим опусима било духовне смелости и иницијативе унутрашњег човека да се упути према најдубљим безданима духа. Мистика овде није мода, већ је оно што је одувек и била,  што је показивала : свет унутрашњег човека који се супроставља свету спољашњег човека. “ Мистичка откривања унутарњег човека су увек, у различитим облицима, сведочила о микрокосмичности човека. Мистично искуство открива унутар човека космос, читаву безграничну васиону. Мистика је суштински супротна сваком затвореном, од космичког живота изолованом индивидуализму, сваком психологизму. Мистичко удубљивање у себе је увек излажење из себе, пробијање преко граница. Свака мистика проповеда да је човекова суштина – више него људска, да је у њој сакривена тајанствена веза са Богом и светом. Прави излазак из себе, из своје затворености и одвојености, скривен је у самом човеку, а не негде напољу, у унутрашњем, а не у спољашњем…“  Берђајев је тачно запазио да душевни елемент још није мистични елемент. Унутрашњи човек је – духован, а не душеван. Какав је однос био према мистици у српској поезији током ХХ века? Необавезан? Помодарство? Синоним хаотичности модерне душе? Површан? Пантеистички? Колико је српских песника у ХХ веку код којих је мистика постала преображени живот света? Није ли претежнији део српске поезије у  ХХ веку заобилазио око хиљадугодишње окултистичке традиције, скривених подземних токова у светској култури?  Будућа Кратка историја српске поезије ХХ века мора жигосати позитивистички и рационалистички пут, јер на том путу је модеран човек и песник видео стравичне плодове… Средином децемба 1998. У Београду.  https://antologijaol.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0/%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BC%D1%83/

ЛеЗ 0008238   Поговор 8. издању „Несебичног музеја“  (Пожаревац, 2009). – ИЗЛАЗ ИЗ ЛАВИРИНТА или Увод у превредновање –   Највећа анегдота – то је српска модерна поезија Наметног века! То је читава збирка анегдота!Како је српска култура била покрадена 1938. године. Или 1945. године. Или 1960. и неке?… Не, не допада ми се да седим за својим радним столом и да одлепљујем модерну српску поезију друге половине Наметног века, као фластер од своје длакаве ноге! Иако сам толико времена страћио на српску културу и поезију 20.века.Да би се српска поезија извела на нормални развојни пут, потребно је да сви Срби песници, па и они најхваљенији, најсујетнији, сви до последњег, изађу из регионабесмртних заблуда. Понекада ми се чини да су, понеке моје књиге (Архив у оснивању, 1 – 5, Несебичан музеј, или Антологија ФЕНИКС – сва издања) започеле излазак из блиставих заблуда широких размера, зато се о тим књигама ћути, зато се ћутало! Тзв. модерна српска поезија друге половине Наметног века остала је као збачена (змијска) кожа која се може предати у неки од музеја, пошто овај народ нема Музеј књижевности и воштаних фигура…Нису схватили, нису чак ни покушали : усуђујем се рећи – нису чак ни прочитали! Јер су, изгледа, са ВОЗА УМЕТНОСТИ, сишли на некој успутној станици (можда још онда кад су објавили своје прве књиге?), и утопили се у бари на некој успутној постаји… Уместо уводне напомене. – „Ви сами, ма ко да сте, знате или ћете сазнати, путеве сазнања уметности, или – ако хоћете – истине – енергију сазнања; енергију која обрађује камен, плетење игли чипком у ваздуху, зато што овде нема хеклица; ово су ствари од нити, од камена, од успомена и прекора, из чежње. Нема лаког пута за човека – није пут потребан, потребно је посматрање, вишеструко, разнолико, бесмртно – знање осваја свет. Бесмртне су заблуде, оне украшавају и узвисују живот“ (В. Шкловски, ЕНЕРГИЈА ЗАБЛУДЕ, Београд, Просвета, 1985, стр. 329, поглавље „Још једном о почецима и завршецима ствари – дела; о сижеу и фабули“)

Прештампавања књига нуде аутору могућност дотеривања, поновног обделавања и стапања материјала. Паунд је имао на уму да то уради приликом прештамавања „Cantosa“, али до тога није дошло. Није стигао? Паунд је, по Елиотовом признању, најодговорнији за преврат у светској поезији 20. века. Његови дужници су многи: Елиот, Јејтс, Камингз…Па ипак, коначни суд о „Cantosu“ није изречен (да ли се још увек ишчекују плодови зрачења овог подухвата на развој поезије?). Ако песници Наметног века, или тумачи, нису стигли да дају коначне судове о споменутој Паундовој summi poundiani, зашто би неки други песник, словенски, руски, српски, или француски, румунски, шпански, очекивао за себе више? У том смислу, када је реч о свим антологијама,које сам саставио, па и о овој, треба бити стрпљив и ствари препустити времену… https://antologijaol.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0/%D0%B1-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-8-%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D0%BE/

ЛеЗ 0008239   МОЈИ РАЗГОВОРИ / Стојан Богдановић. -Стојан Богдановић ОЂЕ И НАМО

Приче Прво издање, 2016. Главни и одговорни уредник МИРОСЛАВ Б. ДУШАНИЋ

Издавач НАИС-ПРИНТ, НИШ – МОЈИ РАЗГОВОРИ  У Кини сам често виђао људе како обухвате дрво и чврсто га стежу. Тако чврсто да су на неком дрвету за деценије ископали ноктима поприличне рупе. Занимљива ми беше та појава те се распитах шта им то значи, шта то раде? И добих одговор. Разговарају на даљину са својим прецима, са својим рођацима који су давно, или скоро, отишли у свет. Насмејах се. https://poglediiskosa.wordpress.com/2016/10/13/%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0008240  Прича која је расплакала регион  http://httpvrg.blogspot.rs/2016/10/prica-koja-je-rasplakala-region.html

ЛеЗ 0008241   б. ПОГОВОРИ. –  Канал  ФИЛТРА. Напомене уз прво издање ове књиге, објављене као посебне   
1.
Крајем 2003. године, постало је јасно, да треба, колико је то могуће, сажети треће издање антологије српске поезије НЕСЕБИЧАН
МУЗЕЈ Плус ултра (ЗАВЕТИНЕ :Мобаров институт, Београд 2002, 944 стр. ситнога слога), како због књиговезаца тако и због евентуалних
читалаца, ових данашњих и оних будућих, кроз време. Решио сам да РЕГИСТАР  I и РЕГИСТАР III објавим као
посебну књигу, под насловом Канал ФИЛТРА. Одлучио сам да оба регистра буду прештампана онако како су и објављена у трећем
издању НМ, четвртој књизи мојих Дела у 32 књиге (октобра 2002). Да уочене грешке исправим. Канал ФИЛТРА  заузима око 270 страна –
више од шеснаест табака. Та околност ме је унапред спутавала да поговор таквој једној књизи, овај текст, не буде преобиман.
А могао би, и требало би, с обзиром, да у српској књижевности 20. века има толико гомила Шљаке и нерашчишћених
ствари, захваљујући, пре свега, дејству овејаних богобораца и најистакнутијих представника бирократске књижевности од Скерлића
до Деретића, од господе Поповића до Константиновића, Мишића, Миодрага Павловића, Новице Петковића, и др…

  1. Да ли смо довољно упознали књижевну прошлост, шта је икаква је? Млади Винавер је веровао да јебудућност материјал од кога
    ће бити створена прошлост. То се изгледа догодило. Био је не само песник, него и визионар. Винаверови књижевни синови сву своју
    садашњост и амбиције потрошили су изгледа да би им та будућа прошлост била што лепша. И зато не један песник у 20. веку, а
    поготову они афирмисани, тј. наметани после Другог светског рата, имају онолико важности (пре свега Васко Попа) колико је била њихова
    моћ да учине зла. О томе официјелна критика ни мукајет!
    Антологија НМ гледала је песнике и поезију 20. века поиздаље, да би је целу видела. На основу њеног читања можда ће се мало боље
    разумети прошлост? Винавер је својим укриваним есејом ОДБРАНА ПЕСНИШТВА видео на време стварне проблеме српске културе и
    поезије, не само 20. века. Они су актуелизовани овом антологијом, и овим регистрима, који се сада објављују као посебна књига. Будућност
    је пронашла изгледа себе, решавајући у прошлости своје проблеме…

https://antologijaol.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0/%D0%B1-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/

ЛеЗ 0008242    Двадесето и двадесет и треће Винаверово питање.  – Или питање 20: Зашто је г. Велибор Глигорић објавио ликвидацију модернизма? – Одговор: Јер је запослен као чиновник у ликвидационом одељењу министарства трговине и индустрије, па као добар чиновник жели да се одужи савести. Али постоје још и други разлози (стр. 180). Или питање 23: Које су дахије наредиле књижевну сечу кнезова? – Одговор: Богдан Поповић, Павле Поповић, Милан Грол, Милан Богдановић у име свога пророка Јована Скерлића. Кабадахије: Марко Ристић, Велибор Глигорић, Жика Милићевић, Божа Ковачевић, Павле Стефановић и читав низ потурица, то јест бивших верника културе и књижевности, који су са двоструким жаром кренули да пале оно што су некад обожавали (стр. 181)   Погледајмо мало у Личне податке, при крају другог издања Винаверове ПАНТОЛОГИЈЕ. Велибор Глигорић. Подкивач – мајстор из Малог Мокрог Луга. У своме  занату стекао је и лепу подкивачку културу и нарочито уме да дува у мехове (стр. 188). Марко Ристић. Деда Богдана Поповића (стр. 189) Богдан Поповић. Дуго се времена мислило да уопште не постоји и да је легендарна личност. После се показало да је приватни детектив и да је уловио познатог француског превратника и обијача Бомаршеа. Тврди се да од онда живи као повод за ситна питања г. Павла Поповића. По некима г. Богдан Поповић није унук Марка Ристића и између гг. Поповића и Ристића не постоје никакве друге везе, осим стилских и идејних (стр. 189).  – http://mynevadress.blogspot.rs/

ЛеЗ 0008243  МИ у Хрватској тражимо разлоге зашто Иво Андрић није наш, а у Србији се траже разлози зашто је „њихов“. – Хрватски академик: Андрић припада свима /  Ј. КЕРБЛЕР – Д. БОГУТОВИЋ | 13. октобар 2016. 17:00 | Коментара: 7  Крешимир Немец за „Новости“, о монографији о нашем Нобеловцу. Књига има 640 страница, а само на 60 пишем о политичким и љубавним кривудањима. – МИ у Хрватској тражимо разлоге зашто Иво Андрић није наш, а у Србији се траже разлози зашто је „њихов“. Ми смо у Хрватској искључиви, док су Срби укључиви – каже, за „Новости“, академик Крешимир Немец, аутор књиге „Господар приче“ која говори о великом писцу и добитнику Нобелове награде, а биће промовисана средином следећег месеца.

Сам Немец тврди да му је страно то „својатање Андрића“, јер Андрић заправо „припада свима“: – То је уосталом била и његова жеља, он се осећао Југословеном, рушио је Аустроугарску и сматрао да ће бити успостављена једна срећна јужнословенска заједница. Касније се разочарао. Како је у јавност процурио део рукописа у којем се говори о породичном пореклу писца, те његовим политичком и љубавном животу, аутор књиге Немец, који је члан Хрватске академије знаности и умjетности, каже да је то само мали део онога што је написао годинама проучавајући грађу. – На шездесетак страница пишем о Андрићевим политичким и љубавним кривудањима, а књига има више од 640 страница и у њој се Андрић обрађује на много другачији начин од оног што се сада спомиње у новинама   http://mynevadress.blogspot.rs/2016/10/blog-post.html

ЛеЗ 0008244   Чега све нема у коментарима уз вест о додели Нобелове награде за књижевност Бобу Дилану!. – ….. Спорна Диланова изјава о Хрватима  Боб Дилан је избегао казну у Француској, по тужби хрватске дијаспоре, због контроверзне изјаве о Хрватима у магазину „Ролинг стоун”, када је рекао да „Афроамериканци могу да осете расисту баш као што Јевреји могу нацисту, а Срби Хрвата”. Издавач француског издања часописа „Ролинг стоун” Мишел Бирнбаум на суду се бранио тврдњом да је Дилан уметник и песник и да су његове речи, па и оне у спорном интервјуу, једна врста поезије, док се његов адвокат позвао, између осталог, и на пресуду хашког трибунала по међусобним тужбама Хрватске и Србије за геноцид. Бирнбаум је открио да је Иво Јосиповић, док је био председник Хрватске, покушао да наговори Дилана да дође на разговор и да се или извини или некако другачије изглади спорну изјаву. Бирнбаум је додао да је и он требало да буде позван на тај састанак, али је Дилан одбио да у томе учествује.  http://httpvrg.blogspot.rs/2016/10/blog-post.html

ЛеЗ 0008245   б) Преглед антологија,  избора  или панорама  песништва  објављених   у периодици  (1944 – 1994) . – 1. – 2. АНТОЛОГИЈА НАЈНОВИЈЕ ЛИРИКЕ, са предговором С. Пандуровића и поговором Велимира Живојиновића Массуке, Београд, Мисао, 1921. Друго издање. Предговор : III – VIII стр. Поговор : IX – XI стр. Заступљени су ови песници : Сибе Миличић ( 2 песме), Десанка Максимовић  (11), Тодор Манојловић (3),  Густав Крклец (3), Ватрослав Немир (?)  (1),  Недељко Николић (2), Даница Марковић (3), Свет. Стефановић ( (2), Т. Ђукић (4), Ненад Митров (2), Ж. Милићевић (5), Вој. Кулунџић (3), Божидар Стојадиновић (4), Ђорђе Глумац (1), В.  Массука (5),  Ранко Младеновић (1), Гвидо Тартаља (1), Аница Савић (1),  Милутин Јовановић (1), Душан Васиљев (6),  Радован Јовановић (1), Д. Живковић (1), Иво Андрић (2), Сима Пандуровић (2), М. Црњански (1), ……. https://antologijaol.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0/%D0%B1-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%BE/

ЛеЗ 0008246  в ) Додатак  (а)  Антологије српске поезије 20. века на страним језицима…. – Овај списак је непотпун; дајемо информацију о оним антологијама, које су нам доступне.* Списак се  може временом проширити,  то би могли учинити и студенти завршних година славистике по свету** 1. Петер Урбан : Junge Lyrik aus Jugoslavien. – HIMBEEREH SIND  HIMBEEREH SAGE ICH. Регенсбург, 1971. – 72 стр.  Стихове је превео на немачки и кратак предговор о југословенским песницима написао Урбан, дајући о сваком песнику нужне библиографске податке. Овде се наводе само имена српских песника : Матија Бећковић ( 7), Мирољуб Тодоровић ( 11), Вујица Решин – Туцић (5) —– https://antologijaol.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0/%D0%B2-%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D0%B0-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98/

ЛеЗ 0008247   Непотпун ПРЕГЛЕД ПОСЛЕРАТНИХ АНТОЛОГИЈА ПРОЗЕ НА СРПСКОХРВАТСКОМ ЈЕЗИКУ. – г) Додатак (б)         Канал ФИЛТРА овим прегледима није потпуно исцрпљен. У ове прегледе није уврштен мањи број антологија или панорама, или избора, из прозаичних разлога (састављач до њих није могао доћи). Овим инвентаром је обухваћена главнина антологичарских настојања у периоду 1944 – 1994. год. Ма колико да има још антологија, панорама или избора који нису обухваћени овим прегледом, њих свакако треба све пописати и прикључити овом инвентару. У томе би могао бити од помоћи Универзитет, то јест катедра за српску књижевност ХХ века… * ….. https://antologijaol.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0/%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%83%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE/

ЛеЗ 0008248  Предисторија ЛИШЋА. – ПРЕДИСТОРИЈА Опалог лишћа Од почетка, тј. од првог издања антологије српске поезије 20. века НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ (1999), па до осмог издања (2009), Несебичан музеј  је – дело у настајањуотворено дело. Преко те, наизглед споредне и неважне околности, многи су прелазили олако. Једанаест година је прошло од објављивања 1. издања ове антологије, коју су критичари обасули хвалоспевима „антологија антологија“. На последњим страницама 2. издања Несебичног музеја, постоје и ови редови:  „Већина књига, објављиваних у нормалнијим околностима и респективнијим тиражима, има свој живот, који понекада траје две године. Лукићева антологија објављена у симболичном тиражу од 250 примерака планула је за непуна три-четири месеца. Одаво је било сазрело време за антологијско приказивање српске поезије у ХХ веку и непоткупљиве билансе, што је Лукић добро схватио и показао. Лукић као антологичар, није платио данак времену, као већина његових претходника – од богдана Поповића, до Михиза, М. Комненића и Миодарага Павловића и др.….  https://antologijaol.wordpress.com/o/

ЛеЗ 0008249  Јосип Броз Тито у поезији. – Из чачанског часописа ГРАДАЦ, бр. 34, мај – јуни 1980. Редакција: Милијан Милошевић, Радојко Николић, Миленко Пајић, Милосав Маринковић и  Бранко Кукић. Уредник Бранко Кукић.. – Да ли се тога сећате?

Тих и таквих бројева часописа, те и такве поезије, тих и таквих актера? Погледајте где су сада, ако којим случајем нису на неком гробљу, или гробљу слонова.

Питам Вас : зашто овде нема књижевне лустрације?

Одговорите ми. Врло радо ћу објавити…

Овде не треба дизати тон, већ само листати књижевне часописе, новине, издавачке планове издавачких гиганата титославије, и одговори ће навирати сами од себе.  https://antologijaol.wordpress.com/o/%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/ad-circulandum/%D1%98%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BF-%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B7-%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%BE-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B8/

ЛеЗ 0008250    Паланка филозофије / Владимир Димитријевић. – НАПОМЕНА Уредника „Опалог лишћа“: Колико знамо, „ПАЛАНКА ФИЛОСОФИЈЕ“, или тематски број посвећен поред осталогф и философији европаланке, није прештампаван, није дигитализован,  помало је заборављен после само осам година након штампања. Није објављена посебна књига, није тај грдни материјал укоричен и доступан најширем кругу радозналих и разумних читалаца. Текстова из овог темата, оних најподстицајнијих, писаних са несумњивом енергијом, нема ни на светској Мрежи. Ми смо до овог тематског броја дошли чистом игром случаја, на жалост. Ту има подстицајне грађе за размишљање о много чему; донели смо садржај овог тематског броја часописа, као и литературу на основу које је састављен. Било би лепо да се ови текстови укориче и одштампају као посебна књига, као фототипија, предлажемо неком од издавача у Србији да то изда. Лепо би било да се може дигитализовати све то што се налази између корица споменутог часописа, јер то све задире углавном у НЕЗАВРШЕНЕ РАЗГОВОРЕ…

Плакат првих Билтена "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ"

Плакат првих Билтена „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“

ЛеЗ 0009555  

Advertisements