158

(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА

ЛеЗ 0007901   157 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА).- ЛеЗ 0007872 Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00112 – 00115). –  (ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ) ТУНЕЛ : Тито је умро пре 32 године, а ми још увек (у Србији) живимо у дугом тунелу титоизма!
… Ево једног цитата Иљина, који упућује на очигледност нашег српског посрнућа:
Ми немамо права ни основа да наш крах приказујемо као “невину” и “безопасну” случајност. Ми морамо пронаћи у себи одважност и морамо изоштрити поглед како бисмо ствари видели онаквима какве оне заиста јесу; морамо у себи наћи вољу како бисмо изрекли сву истину и кренули новим путевима. Треба да се ослободимо свакодневних ситница и да се навикнемо да гледамо у даљину: куда иде, куда клизи савремени свет? шта нас чека? шта нам је чинити како бисмо предупредили најгоре и изградили нов, прелепи живот?….
(Извор: Иван Иљин: Пут ка очигледности, поговор, О духовном зтачењу, стр. 194. – Логос, Београд, 2012) Оног тренутка када је Тито сахрањен, Срби су имали једну државну идеју: Живео Краљ!  * (ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ) Из ТИТОНИКА / Феномен титоизма …./ Бела Тукадруз // Феномен титоизма не може бити схваћен ако се игноришу најгоре црте балканског, српског, хрватског, југословенског менталитета. Титоизам се бавио безбројним фалсификовањима, прилагођавањима прошлости. Све што се чинило деценијама чињено је да се докаже “да је овакво стање било одувек, из чега се извлачи закључак да другачије никад не може бити, то јест да овакво какво је сад треба да остане заувек. Све, и прошлост и будућност, треба да се окамени у стању у коме је данас”.Ове речи преузете су из есеја, Потоп у капима, песника Љ. Симовића.Као и следећа два примера. Вреди их се подсетити… https://surbita.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF-%D0%BA%D0%BA-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0/a/%D0%B1/%D0%B2/%D0%B3/%D0%B4/%D1%92/%D0%B5/%D0%B6/%D0%B7/%D0%B8/99-2/100-2/157-2/

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

ЛеЗ 0007902  Beli lavovi – Svilen konac  http://fatamorganeimajezavetine.blogspot.rs/2016/09/beli-lavovi-svilen-konac.html

ЛеЗ 0007903 Na kucnom pragu (ceo film) -Obicaji Radjevine-Dobrivoje i Dobrila Pantelic  http://fatamorganeimajezavetine.blogspot.rs/2016/09/na-kucnom-pragu-ceo-film-obicaji.html

ЛеЗ 0007904  Нисам добар писац зато што псујем, ја сам добар писац који псује. – Ведрана Рудан: Нека мушкарци рађају, ми ћемо гледати како гину њихова деца
Марина Мирковић | 11. септембар 2016. 19:47 | Коментара: 8. Књижевница и колумнисткиња Ведрана Рудан: Успех је кад имаш лову, власт и моћ. Политичаре обилазим у широком луку. Жене су на овим нашим просторима милион миља далеко од успеха. Бесмислен је сукоб Срба и Хрвата  http://suzovci.blogspot.rs/2016/09/blog-post_12.html

ЛеЗ 0007905  Да видимо и то чудо! –  Министар културе и информисања Владан Вукосављевић: Зауставићемо медијску порнографију. Националне пензије… откуп књига и др. http://suzovci.blogspot.rs/

ЛеЗ 0007906  Коме сам ја потребан! / Љубиша Ристић. – Од оне „Црне руке” до ове нове прошле су 33 године. Шта сте променили сем неких глумаца?

Глумце углавном нисам променио, само сам додао 25 нових глумаца и певача, 26 нових младих балерина – тако да нас је укупно 80, на сцени 50, а у алтернацији још 30! Од ликова, сем оних од раније (Европа, Ајфелова кула и Дебела Берта, Александар Обреновић и Александар Карађорђевић, престолонаследник Франц Фердинанд и Софија, краљица Драга и Никола Пашић, Апис и завереници, Принцип и његови другови), додао сам, истине ради и бољег разумевања Срба и Србије, Магу Магазиновић, Милунку Савић, Аницу Савић Ребац, затим Јована Скерлића, Димитрија Туцовића и Иву Андрића. Наравно да није могло без Воје Танкосића, Николаја Велимировића и Димитрија Митриновића.

А како од тог доба доживљавате све политичке промене у земљи?

Онако како Пашић каже у представи: Многе промене биле су у Србији… Може да буде, а може и да не буде!  http://suzovci.blogspot.rs/

ЛеЗ 0007907  Детаљи са гробља у Поточићу.  – Тражио сам гроб даљег рођака који је преминуо пре скоро четврт века, и нисам могао да га пронађем: да ли потомци нису имали могућности да му подигну и неки најскромнији надгробник? Или су га сахранили у неком рубном делу гробља, који је прогутала оструга, глог. орах или шљива?

Детаљи са овог гробља бацају човека у неку неизрециву тугу. Потомци су постали много заборавни и бездушни… Доказ – фотографије…   http://fatamorganeimajezavetine.blogspot.rs/2016/09/blog-post.html

ЛеЗ 0007908  „Можете ли замислити Европу данас с Југославијом као кључним играчем међу народима? Ја могу. Југославија је у ствари била један од највећих културних и друштвених експеримената у историји… –  Амерички политиколог Фил Батлер је за написао колумну у којој тврди да су разарање и распад Југославије били део ширег плана НАТО савеза. Намера је била да се ослабе геополитички противници западног блока у регијама Трећег света и да се прогутају здраве економије народа ових простора. „Никоме не треба тхинк танк да открије зашто је председник Бил Клинтон оклевао да посредује у Босни. Клинтон је у ствари настављао политику свога претходника, Џорџа Буша старијег, којој је циљ био да дестабилизује југославенски социјалистички успех. Сада знамо да су код нас тајно обучени побуњеници одиграли кључну улогу у фрагментирању регије преко организације познате као Атлантска бригада, која се борила у рату на Косову на страни Ослободилачке војске Косова (ОВК), а бројала је око 400 наоружаних бораца, као што пише „Цхристиан Сциенце Монитор“ 1999. http://fabrikamaslacakla.blogspot.rs/2016/09/mozete-li-zamisliti-evropu-danas-s.html

ЛеЗ 0007909  АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА. – Европска унија (ЕУ) већ следећег месеца предложити низ мера којима ће гарантовати већа права издавачима и омогућити им да од „Фејсбука”, „Јутјуба”, „Гугла” и других интернет фирми захтевају новчану накнаду за објављивање преузетих садржаја. –  Pohlepa. Novine kao što je ‘Politika’ trebaju da imaju svoj sajt ko što imaju. Ali treba pre svega da se orijentišu na prodaju novine u opipljivoj formi, odnosno na kiosku. Da izveštavaju ozbiljno, tačno, uz minimalne greške i onda će takve novinare i kupce imati. Novinari koji hoće da budu najbolji a ne najbogatiji, kupci koji hoće kvalitet i hoće to da plate. Onaj ko stvarno voli da čita novine, da drži taj svež papir tom će net izdanje služiti samo kao dopuna ili u slučaju da nije u prilici da dođe do samih novina. Držite se onoga od čega ste počeli i trajaćete i bićete uspešni, na netu se čitaju uglavnom instant vesti, ne ozbiljni tekstovi. Ko što ni knjiga neće postati čitanija na netu od one u koricama. Novo je pa je zanimljivo. Odustanite od papirnog izdanja i propašćete brzo. Drugo je B92 koji samo tako i posluju, ali naravno nisu ozbiljni već postaju sprdnja sa bulevarima i sličnim glupostima i načinom na koji to rade. Pa kako hoćete, pare ili život. –Selim Dijonпре 16 дана Ta autorska prava i silne pare su pogubne za umetnost i umetnike. Kako je to zazivelo umetnost se svela na seks, bludničenje, ubijanje, keš… https://poglediiskosa.wordpress.com/2016/09/12/%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B5%D1%83-%D0%B2%D0%B5%D1%9B-%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%B3-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D0%B0/

ЛеЗ 0007910  Воденични пут. – Нацрти књиге о безмерју. – Изашао сам на Велики пут,

широк, широк друм… /  Белатукадруз

Нешто ме зове тамо – тамо далеко

на северу.

Нешто ме враћа унатраг,

према југу.

Куда сам ја то кренуо, Боже?

Према расаднику, шумском расаднику,

или неком другом, вечитом расаднику?    http://cafebookzavetine.blogspot.rs/p/blog-page.html

ЛеЗ 0007911  Шпијунирање. – СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМСрби, шпијуни бечког двора / Иван Миладиновић | 11. септембар 2016. 17:32 | Како су годинама аустријске службе сазнавале све тајне званичног Београда. Моћни апарат лако проналазио достављаче, уходе, доушнике… Живојин Балугџић, лични секретар краља Петра I, био плаћеник аустријске владе    http://httpvrg.blogspot.rs/2016/09/blog-post_12.html

ЛеЗ 0007912  „Страшни суд“ који је Србију избацио на брисан простор, где је она, како би то рекао Бела Хамваш, била препуштена „тероризму олоша“. – … Свршило се и то време. Престала је кнежева забрана. Скинута је гвоздена завеса са наше крваво прекинуте историјске судбине. С престижног америчког Универзитета стигле су копије свих докумената које је кнез Павле чувао у својој личној архиви. Та, за науку изузетно вредна грађа, сада доступна у Архиву СЦГ (Архив Југославије), сасвим је извесно да ће допринети сазнавању истине о Југославији и разлозима српске трагедије након 27. марта 1941. године. Ово је књига о тој апокалипси, о том „страшном суду“ који је Србију избацио на брисан простор, где је она, како би то рекао Бела Хамваш, била препуштена „тероризму олоша“. У Београду, 2007. Аутори = извор:  Миодраг Јанковић вељко Лалић: Кнез Павле: ИСТИНА О 27. Марту

Књига „Кнез Павле, истина од 27. марту“ настала је на основу личне архивске збирке ЊКВ Кнеза Павла Карађорђевића која се чува на Колумбија универзитету (САД) и која је пре две године, искључивим залагањем ЊКВ Кнегиње Јелисавете Карађорђевић, стигла у Београд. Историчари су нових 12.000 докумената назвали „тренутком у којем се мења историја једног народа“ (директор Архива Југославије Миладин Милошевић), а са дозволом Кнегиње Јелисавете Карађорђевић, историчар Миодраг Јанковић и новинар Вељко Лалић добили су право да први истражују Архив. http://cafebookzavetine.blogspot.rs/2016/09/i.html

ЛеЗ 0007913 Улога београдског листа „Политика“ у новијој историји Југославије и Србије. – … За «Политику» је почео да пише Живојин Балугџић, бивши амбасадор, секретар краља Петра, бивши аусто-угарски шпијун, социјалиста, завереник против режима (касније, са Слободаном Јовановићем, оснивач тајне организације «Конспирација»). Од 1927. године, ликовни критичар «Политике» је Сава Поповић сликар, (звани «Глиста» и «Анархиста»), агент НКВД-а, из ролеx реплица Енглеске протеран због шпијунаже у корист СССР-а, пријатељ Мустафе Голубића (са њим суоснивач београдског «Црвеног камерног оркестра»), брат Жарка, пуковника обавештајне службе и Угљеше, начелника војне обавештајне службе Краљевине Југославије у време припрема и извршења пуча од 27. марта 1941. У «Политици» је већ 1931. године, тада један непознати млади Црногорац, очаран Лењиновим и Стаљиновим успесима, започео своју књижевну каријеру. Звао се Милован Ђилас. Следеће године је осуђен на три године затвора, али, после изласка са «црвеног Универзитета» у Сремској Митровици, опет објављује своје књижевне покушаје у «Политици» под псеудонимом Мило Николић. У «Политици» ради као новинар Анђа Бунушевац, супруга Николе Котура, секретара Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. Никола је нешто касније нестао, страдао у Стаљиновим чисткама у СССР-у.

Године 1933, готово целу редакцију «Политике» сачињавају чланови илегалне КПЈ или њени симпатизери.  http://cafebookzavetine.blogspot.rs/2016/09/uloga-beogradskog-lista-politika-u.html

ЛеЗ 0007914  Ko je, u stvari, bio Balugdžić? –  BALUGDŽIĆ KAO STARA FOTOGRAFIJA / Miloš Crnjanski

1

Државни послови су много важнији од приватног живота. И у мемоарима, оно што, пре свега, занима читаоца, јесте политичка страна књиге коју је прошлост на хартији исписала, својим коштуњавим, мртвачким рукама. Ипак, у овој мојој књизи, ја ћу помешати успомене о јавном раду Балугџића, и његовом приватном животу, из простог разлога, што је и то важно, кад је реч о једном капућехаји.

Оно што је прошло, нема смисла, то јест, после педесет година, ни државни послови историјских личности, ни политичке сензације у вези са њима, често нису од већег интереса. И највећи војник прошлости, постаје као оне фотографије старих генерала, које се чувају по француским, провинцијским, варошицама. После свега што се догодило у Европи, за последњих педесет година, ни највећи дипломата, из доба првог светског рата, не одскаче међу фотографијама наших, бивших тетака и стрина.

Нема смисла.

* НАПОМЕНА: Црњанскове „ЕМБАХАДЕ“ добио сам на поклон за рођендан од моје прве супруге, и ту књигу први и последњи пут прочитао током лета исте године, 1983. Када сам уосталом покренуо и „Заветине“. Допало ми се, како Црњански описује дипломату Балгугџића, о коме пре тога нисам знао много тога, као уосталом и о другим српским дипломатама. Примио сам здраво за готово, што се каже, оно што пише Црњански о свом шефу Балугу. С којим је, како опет тврди, остао до краја у „коректним односима“. Па ипак, у овом поглављу сам, још тада, пре 33 године, подвукао обичном оловком (овде је то иустакнуто црвеном бојом)  неколико реченица. Значи, ипак сам посумњао, на то ме је сам Црњански навео…

На интернету и у штампи, могу да се пронађу о Балугџићу текстови који тврде да је био плаћени шпијун Беча; колико јуче о томе је писао и новинар „Новости“ Миладиновић. Добро би било да су дати, црно на бело, и неки документи, који после свега то потврђују. Треба откривати истину, о сваком, поготову о дипломатама, јавним личностима, ако не одмах а оно са временске дистанце.  http://cafebookzavetine.blogspot.rs/2016/09/ko-je-u-stvari-bio-balugdzic.html

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Кључ, црвено лишће…крај лета (2016)

ЛеЗ 0007915  LAKOMICA. Један свет нестаје, други настаје. Итако се понавља кроз деценије, векове, миленијуме….  http://zavetine.tumblr.com/post/150351942877/%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%B5

ЛеЗ 0007916  Vashon Bicycle Tree / Прича о бициклу Дон Пуза. – Вероватно сте већ много пута видели ову слику, али сигурно нисте знали за праву причу иза овог несвакидашњег призора.
Једна од урбаних легенди каже да је то бицикл момка који је 1914. године отишао у рат и никад се  више није вратио. Његови родитељи су бицикл, као успомену на њега, оставили крај дрвета, а време и природа су затим сами учинили своје. Како је дрво расло, гутало је део по део бицикла, тј. расло је око њега. Међутим, ова прича садржи неке недоследности. Прва је чињеница да САД нису ушле у рат 1914. године против Немачке, већ тек 1917. Друга је величина самог бицикла. Он изгледа каодечји бицикл – највероватније власништво неког десетогодишњака, а Америка није слала децу у овај рат. Трећа је чињеница да овај модел бицикла уопште није ни постојао у време које му се приписује (почетак 20. века).  – Уопште не морамо да се враћамо чак у 1914. годину како бисмо разоткрили мистерију бицикла у дрвету на острву Vashon у Америци. Довољно је да се вратимо само до 1950. Ово је бицикл из 1950. године и припадао је осмогодишњаку по имену Дон Пуз.Причу о томе како је овај бицикл постао једно са дрветом и ушао у легенду испричао је сам власник бицикла, који данас живи у Kennewick-u као пензионисани заменик шерифа – за Seattle Times.  http://suzovci.blogspot.rs/2016/09/vashon-bicycle-tree.html

ЛеЗ 0007917  ДР ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ: Улога Јернеја Копитара у унијаћењу Срба (Научна студија)   –   Имајући све ово у виду, можемо закључити да остаје отворено питање није ли Вукова реформа, поред све немерљиве благотворности, можда у извесном смислу зауставила и на другу страну обрнула српску књижевну мисао, одбацивши апсолутно језик и стил „славјанских писаца“. Било је, чини се, у њиховом изразу више услова за дубину и за тајанствено, дакле, за емотивно, него што их је могао имати рационални језик Вуков.

Срби Вукову реформу још увек нису превазишли, те она и даље разара као и кад је створена. Та двојност Вукове реформе – „за прости народ“ и против православља и Русије – још траје и сеје отровне плодове. Невуковски језик, међутим, сачуван је у Српској православној цркви и може се рећи да је управо Црква, одбраном језика и писма, била на линији одбране традиције и заштите свог народа. Она је одбранила свети богослужбени језик Божијих књига и тако овим и будућим нараштајима сачувала мистерије вере, богопознања и светих тајни.

Вукова појава није случајна, већ је она дело аустријске тајне политике и дипломатије, срачунате на то да Вук буде тај човек који ће језички удаљити Србе и Русе и тако Србе укључити у аустријске Словене, како би се потом они окренули против Руса, пошто би претходно вероватно били поунијаћени и поримокатоличени, а тиме и отргнути од својих вишевековних православних корена и традиције. Стога и није неко изненађење то што се овакве или сличне интенције и данас, скоро па сасвим отворено, испољавају у политици неких западних земаља према Србији и њеним европским (или чак евроатлантским) интеграцијама.

На другој страни, појава Евроазијског савеза и жеља народа да се ослободи окова евроатлантиста, отварају и питање језика и културе. На жалост, у Москви ово не схватају и нема адекватне реакције на језичку и културну политику уопште на простору бивше Југославије….  http://zivotjesenisan.blogspot.rs/

ЛеЗ 0007918  „Руске цркве и реке“ и „Кина: читање спаљених књига“.  – УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ „ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ“: Симовићу за најбољи путопис  / М. А. К. | 13. септембар 2016. 14:13 | Награда „Љубомир П. Ненадовић“ за најбољу путописну књигу сутра ће бити уручена у порти цркве у Бранковини академику Љубомиру Симовићу, песнику, драмском писацу и прозаисти  http://edicijabranicevo.blogspot.rs/2016/09/blog-post.html

ЛеЗ 0007919   Култура је гора него у време Тита. Ђорђе Кадијевић: Људи су гори од вампира / Ј. ЛЕМАЈИЋ | 13. септембар 2016. 22:54 | Редитељ Ђорђе Кадијевић, први је добитник награде „Бела лугоши“. Култура је гора него у време Тита. –   – Српски хорор не постоји у правом смислу речи. Нико не зна где је српски филм, а још мање где је српски хорор. Хорор је у стварности, живимо у периоду ублаженог хорора а пролазили смо кроз аутентичне хорорске периоде. Правио сам филмове о вампирима знајући да их данас нема, побегли су када су видели шта људи раде.  http://suzovci.blogspot.rs/2016/09/blog-post_14.html

ЛеЗ 0007920  Natvris khe (Tengiz Abuladze, 1976) Multisubs  Ако овај филм нисте видели раније… http://cafebookzavetine.blogspot.rs/2016/09/natvris-khe-tengiz-abuladze-1976.html

ЛеЗ 0007921  Месечина можда зна? / Белатукадруз .  – ГДЕ ЈЕ ОНАЈ УГАОНИ КАМЕН?

Месечина можда зна?

И воденичар Пусте воденице,

и понека авет

што хипнотизиране испитује ноћу дуго.

Је ли то перверзно?

И није ли још перверзније

живети са неким који има

више лица скривених?   http://70simbolisz.blogspot.rs/2016/09/blog-post.html

ЛеЗ 0007922   ВАСКРС НА ИВАЊСКОЈ РЕЦИ 2016. – Ко је јунак овог „филма“? Воде, бујно зеленило, обнова, или је то нека друга невидљива сила, изасланица подмукле болести и смрти, која је ипак допустила да Она, која је Ивањску реку описивала у својим причама и сећањима, реку која је протицала кроз авалију у којој је рођена и одрасла, још једном види (нисмо знали да је то последњи пут). Шоле, којој је посвећен овај случајно сачувани документарац, убрзо нас је напустила, вратила се заувек у своје родно место, испод једног дубара испред цркве Ивањске. Чије то чизме у овом документарцу шкрипе? Чизмурине неумољиве судбине? Ко то измиче и остаје тајанствен у тим филмским записима, залетањима и враћањима? Ко то у том филму повремено зајеца, заусти да нешто каже, замумла и ућути? Јер све надјача набујала Ивањска река, доносећи неку силину са врхова Радана. Је ли то непоткупљив сведок, патник, неко коме је апсурд натоварио на нејака плећа нешто големо и злокобно, неумољиво, смртни човек? Ко то тамо повремено у даљини запева? Па Ускрс је, многи су дошли да га на свој начин обележе у свом селу; певају или слушају севдалинке, да забораве понешто, или пуштају старе плоче да надјачају аријама музику код суседа? Али воде набујале Ивањске реке су јаче од тих мелодија и тог празничног надметања. Људи имају право да слушају музику, можда је то боље него да воде разговоре о неком ко лежи и можда чека смрт кроз недељу – две, месец дана…А можда је водич и оно невидљиво у овом васкршњем филмском дневнику Чудо васкрсења? {„Чудо васкрсења приређено нам је баш зато да би нас искушавало, али у њега треба веровати јер искушење (да се престане веровати) и јесте мера вере“ – Ф. М. Достојевски}  http://70simbolisz.blogspot.rs/2016/09/2016.html

ЛеЗ 0007923  ШТА НАРОД ПРИЧА. –  Сачувани на магнетофонским врпцама. Гласови духова. Објављено је 14.09.2016. http://trecasrbija.blogspot.rs/2016/09/blog-post.html

ЛеЗ 0007924   ПУДИНИ: Миленко Влајин (Лукић) (1904 – 1992) -Припрема и издаје „Документационо информациони Центар Сазвежђа ЗАВЕТИНА“  Објављено је 14.09.2016  http://suzovci.blogspot.rs/2016/09/1904-1992.html

ЛеЗ 0007925 Зуква; Пива…Мишљеновац. –     * У селу Мишљеновац, општина Кучево (Звижд), постоји Поток који село дели на два дела Горњу и Доњу Малу: Горња има гробље на Старцу, Доња је имала гробље на Старом Гробљу – пола километара на север у правој линији (од гробља на Старцу), које је осамдесетих година деветнаестог века премештено на Поточић, око пола километра југоисточно од села (испод Нерезина). Тај Поток долази у село са југа, благом клисуром, где се састају Средњи и Крајњи поток: одатле, од Саставака испод Жутог Брда, па до првих кућа у селу, тај крај од старине зову Зуква. Наводно,  назив Зуква је дат  због јабука зуквача којих је ту одувек било, али не и данас. До средине Села, ма кoлико година била сушна, вода Зукве тече, жубори, а онда понире и кроз песак наставља невидљива према Пеку. Данас у Зукви има пастрмки поточарки, појавиле су се пре једно четврт века, откако је почело расељавање. Колико се зна , мало још места има са овим именом, нашли смо једно село у Пиви, мање село. Ту где Зуква утиче у Мишљеновац, прве куће припадају породицама које су се доселиле из Црне Горе, можда и из Херцеговине, али … то се никада неће моћи тачно утврдити. Мишљеновац није био стално насељен (помиње се у  турском „Браничевскопм тефтеру“); данашње село су обновили Срби и Власи крајем 17. века (када је имало око 17  кућа, ако је веровати сачуваним записима)…

Да ли су Пивљани обновили Мишљеновац?

Григорије Божовић    ПИВЉАНИ

http://simbolzavetina.blogspot.rs/2016/09/blog-post.html

ЛеЗ 0007926  На бачији 1. http://saharaamazon.blogspot.rs/2016/09/1.html

ЛеЗ 0007927  ХОМОЉЕ „Мистична Лепотица“  http://saharaamazon.blogspot.rs/2016/09/homolje-misticna-lepotica.html

ЛеЗ 0007928   Хомоље – Јесен у Хомољу 2008  http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/2016/09/2008.html

ЛеЗ 0007929  ПУДИНИ: Михаило Станка Митиног Лукић 1925 – 2016. Казивање је забележено осамдесетих година минулог, 20. века у Мишљеновцу. Жив говор   http://zavetineplusultra.blogspot.rs/2016/09/1925-2016.html

ЛеЗ 0007930 ГЕНЕЗА. – Првобитни назив ове стране био је Родослов. Откриће једног текста написаног на маргинама рукописа поезије који су ми одбили комунистички издавачи. Судбина се уплитала у мој живот на неочекиваним местима, на неочекивани начин. И ова страница би могла да објављује записе и текстове, који се директно и индиректно дотичу тога уплитања. Зар не, вредело био покушати?

..

РОДОСЛОВ… – Коњи су за нас били смртоносни, као и понос, настраност и неопрезност. Не зна се како су Турци ухватило Рајка*. Димитрија**, небесног и руменог као ружа, нашли су у локви пуној прљавожуте воде са белегом потковице на челу. Под копитама сопствених ждребаца.

Здравку***  је пастув сломио десну надланицу…. http://fabrikamaslacakla.blogspot.rs/p/blog-page_15.html

ЛеЗ 0007931  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00153 – 00156.- Публиковано 19. 07. 2014. – (ЗАВЕТИНЕPress) ПЕНЗИЈА ХРАНИ ТРЕЋИНУ СРБИЈЕ . – … ..У ПИО фонду кажу да је на списку пензионера у прошлој години било 1.703.140 имена, али и 2.504.484 осигураника међу којима има и радника, и уговораца и хонорараца… У великим градовима, као што су Београд и Нови Сад, однос између радника и пензионера је оптималан, у већини општина је уједначен, али је у чак 33 локалне самоуправе – неодржив….  https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D0%B1%D1%81%D0%B7-001-200/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00153-00156/

ЛеЗ 0007932  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00157 – 00160) . Доштампано 19. јула 2014. – (ЗАВЕТИНЕ +) ЕВО ИХ ОПЕТ / Радивој Шајтинац

Пијете,пијете,псујете ,повраћате,хулите
Одасвуд прдите, повраћате и шкгрутом
Дробите речник кукавички,гусле под мишку
Час ко гесло,час ко весло
И како сте пијењем пиће огадили тако сте и пазухом гусле
Унередили

Та малиганска васељена сербске поезије
Брунда и
И унеређује
По простору и времену,штацијама и манифестацијама,….  https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D0%B1%D1%81%D0%B7-001-200/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00157-00160/

ЛеЗ 0007933  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00161 – 00165). – Доштампано 20 јула 2014.
Први пут публиковано, некако у исто време, прошлог лета на веб сајту „My Opera„, који је променио делатност и намену…Желећи да на једном месту буду и ти бројеви билтена, које је „усисала“ околност и одлука руководства споменуте фирме, ми овде прештампавамо тај део, стицајем околности сачуваних билтена, како би на једном месту, била Архива билтена Сазвежђа ЗАВЕТИНА. На ово подсећам због посетилаца ове интернет локације, који посећују „Салаш СЕВЕРАЦА“ први пут, тек ових врелих дана јула месеца 2014. Приметили смо благи пораст посете ове локације током јула месеца, када се не публикује уобичајени и редовни билтен – због ферија, претпостављајући да је то – необичан парадокс – баш због тих садржаја билтена које доштампавамо, који можда више нису актуелни на први поглед, али само на први поглед. Шта су ови билтени и какав је њихов стварно домет – то нека цене други, нека квалификују као и неку врсту „лутања“, или како им је драго. „Заветине“ само остављају „траг“ у космосу, видљив не само за регион (Србију, Балкан), већ и много даље и више. Подсетићу: Тамо где је започело публиковање билтена ( на сајту „My Opera„) обавезно су публиковане и фотографије – откривајући једно сасвим другачије лице Србије; те фотографије су нестале неповратно, тј. неке су сачуване у сећањима посетилаца те локације, међу којима је било и особа из Русије, Индије, Канаде итд. Доштампавајући те старе, прошлогодишње билтене, годину дана доцније, ми настављамо са том традицијом публиковања фотографија – пре свега фотографа И. Шишмана, али и других сарадника „Заветина“ које нам се допадну… – Ур.  https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D0%B1%D1%81%D0%B7-001-200/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00161-00165/

ЛеЗ 0007934  ЋИРИЛИЦА – Рудан, Милић, Кецмановић, Видојковић – (ТВ Happy 12.09.2016.)  http://suzovci.blogspot.rs/2016/09/cirilica-rudan-milic-kecmanovic.html

ЛеЗ 0007935  Исечци Сачувани новински исечци…. –  Анкета београдске „Политике“, субота, 4. новембар 1980., стр. 11 :  Морал између начела и свакидашњице. –  Драгиша Витошевић : Скоројевићка зараза   http://suzovci.blogspot.rs/p/iseci.html

ЛеЗ 0007936  Весна Крмпотић : Тај нетко. – Из необјављених рукописа. Из необјављене збирке „Вилин свлак“) – „Политика“, субота, 4. новембар 1980., стр. 11  http://suzovci.blogspot.rs/p/iseci.html

ЛеЗ 0007937  ДИБИДУС. –  Дигитална библиотека  друкчије уређене Србије – Сурбита. Овде могу да се прелиставају и читају дигитализовани рукописи српских писаца…

ЛеЗ 0007938  ДИБИДУС. –  ДИБИДУС. –  Дигитална библиотека  друкчије уређене Србије – Сурбита. Овде ће моћи – не само да се прелиставају и читају дигитализовани рукописи појединих српских писаца…Већ – моћи ће да се прочитају и краћи коментари поводом тих рукописа накнадно писани, са дистанце…  – Маргиналије на последњим страницама рукописне збирке „Судбина раба Мирослава:песме“, Београд, 1972. – Ту рукописну збирку је одбио један од највећих београдских (комунистичких) издавача, о томе сам писао пре више година, када сам објавио краће изборе рукописа из те збирке у једном алманаху, и онда поново. Још док су били у животу уредници, који су тај рукопис одбили. И они су то, наравно, одћутали, а и шта би друго? Дибидус су се  обрукали.

Да ли сам све штампао касније, кад су се створили услови, из те „Судбине…“? Не. Некако су неки стихови и песме измицали, као и ове две, који данашњи читаоци могу да читају, оцењују, или погледају. ….  http://suzovci.blogspot.rs/p/blog-page.html

ЛеЗ 0007939   Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00166 – 00169). – Доштампано 20. јула 2014. годину дана доцније – (ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ ) ДАНАШЊИ ТИТОИЗАМ, ПO ЛЕОНУ КОЈЕНУ

Обновљено југословенство штетније је у култури него и у политици, стварајући последице које могу да буду и дугорочнијег карактера.
Данас смо сведоци једне нове културне афирмације комунистичке епохе Јосипа Броза. Честе су брозоносталгичарске изложбе и телевизијске емисије у којима се та епоха приказује као српско „златно доба”. Да ли мислите да је тај тренд спонтани производ наше културне дезоријентације или је усмераван одређеним намерама?
— Није лако уопштавати, али чини ми се да у тој фактичкој рехабилитацији комунизма има много више прикривене идеологије него спонтане жеље да новим очима погледамо ближу прошлост. То је јасно већ по смишљеном прећуткивању свих оних одлика комунистичког времена које је данас немогуће бранити: од масовних злочина над „класним непријатељем” 1944. и 1945. године, реваншистичког и репресивног карактера целог режима до средине педесетих година и наметнутог једноумља у политичким стварима све до самог краја, преко стварне поделе читавог друштва на вишеструко повлашћену елиту у коју се углавном улазило само са чланском картом комунистичке партије и више или мање обесправљену масу осталих грађана, до гротескног култа самог Јосипа Броза, „највећег сина наших народа и народности” и доживотног председника државе, о коме се јавно није могла рећи критичка реч а да се не заврши у затвору (или бар не изгуби посао)…. https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D0%B1%D1%81%D0%B7-001-200/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00166-00169/

ЛеЗ 0007940 Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00170 – 00173). – Доштампано 20. јула 2014. Годину дана доцније  – (Сазвежђе З) CANTO XII / Езра Паунд

Џон Квин исприча:
»Био једном један сиромашан поштен морнар, тешка пијандура,
Загуљен, галамџија, шљокарош и
Пиће га на крају у болницу доведе,
Оперисаше га, а нека сирота курва
Баш тада у женском одељењу се породи, те они
Ошацоваше морнара, донесоше му дете
И рекоше му, кад се освести:
»Гледај шта смо у теби нашли!«
И он погледа, и придиже се,
И кад изиђе из болнице, излечен од пића,
И кад се сасвим окрепи
поново на брод ступи
И шпарао је, пару по пару,
без престанка, пару на пару, …  https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D0%B1%D1%81%D0%B7-001-200/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00170-00173/

ЛеЗ 0007941  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00174 – 00177). – Доштампано 21. јула 2014 на дан Светог великомученика Прокопија . Годину доцније –  (ЗАВЕТИНЕ+) Чишћење библиотеке / Бела Тукадруз … Овде ни најбоља књижевна критика не може да изврши вредновање и превредновање. То је изгледа задатак фатума, тј. смрти. Погледајте, где су сви ти бивши уредници и сарадници књ. часописа “Књижевност” – сада, ових дана. Неки су се преселили на гробље, неки у угодније фотеље, у заборав сасвим заслужен. Неки уживају “националну пензијицу”, дабоме, заслужену. Кад погледате шта су, као уредници потписивали, сасвим су је заслужили, наравно!
“Књижевност” је мртав часопис; већ годинама; и узалудно је шминкање тог мртваца. Али, у библиотеци треба да буде укоричених годишта, и “Књижевности”, и “Комуниста”, дабоме, и других тврдих режимских листова и часописа, као нека врста подсетника. Да нас не би учили памети и “изворном читању” тзв. “млади критичари” ”Књижевности”, да нам не би доказивали немогућност изворног читања и разумевања. У суштини, “Књижевност” је окупљала једну сјајну бирократску плејаду писаца самоуправног социјализма, не поричем им памет и начитаност, не, не. …  https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D0%B1%D1%81%D0%B7-001-200/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00174-00177/

ЛеЗ 0007942  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00178 – 00181). – Доштампано 21. јула 2014 на дан Светог великомученика Прокопија . Годину доцније  –  ( SERBIAN PRESS CENTER) Бар их презримо / Батуран
Драги пријатељи,
Дух самопорицања докрајчује Србију. Актуелни председнци и потпредседници и њихови министри не хају за умирање Србије од ”беле куге”, за глад у Србији, за бесперспективност младости у Србији, али су се директно или индиректно укључили у злочиначки рад Трилатералне комисије која почива н идејма Збигњева Бжежинског, …

(ПЕЧАТ) ПЕТ ОЧИЈУ МОТРИ ВАС С НЕБА /Дејан Лукић (Лондон)

Открића Едварда Сноудена омогућила су нам увид у гигантске размере англоамеричког шпијунирања читавог света, и све могуће злоупотребе које из њега проистичу
Едвард Сноуден, човек који је британском „Гардијану“ и немачком „Шпиглу“ открио до којих криминогених граница америчке обавештајне службе шпијунирају не само своје евроатлантске савезнике него и властите грађане, има бар тај комфор да безбедно спава у транзитном простору московског аеродрома „Шереметјево“. Маргарет Њушам нема тај луксуз; спава са откоченим пиштољем под јастуком. Поред ње дежура, и дању и ноћу, шездесет килограма тежак немачки овчар, специјално истрениран за чувара у Центру државне полиције у Невади…   https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D0%B1%D1%81%D0%B7-001-200/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00178-00181/

ЛеЗ 0007943  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00186 – 00191). Доштампано 21. јула 2014 на дан посвећен Светом великомученику Прокопију. годину дана доцније. – (ЗАПИС 53) Умрети под туђим плотомШесдесетих, када је почело одсељавање у градове, Лаза Џелутан је имао најбољи и највећи виноград у М. Казан за печење ракије. Пивница му је била у самом винограду. Живео је са женом и старијим сином; нису имали пород. Млађи син му се призетио код Раде Нене. И онда је почела парница; старији син му се разводио од жене; морао је да јој исплати – све оно што је стекла. Почео је да распродаје имовину, и све ја распродао : кућу, њиве, виноград. Виноград је скупо продао млађем сину. Отишао је са старијим у Банат; тамо су купили имање. Ретко су стизале вести о њима. Син му се, кажу, оженио, добио пород. А Лазар је нашао неку млађу жену, јер му је у међувремену жена умрла. Понеке детаље знам, јер је Лазар био …

(ZAVETINE My Opera ~ инфо ) (Део Предговора књизи, која никад није откривена) (Фрагментаријум Беле Тукадруза…)  ПРЕТЕК (00002)

Ево књиге која никада неће бити објављена као књига.
До пре неколико година на писање овакве књиге могао се усудити неко ко је неурачунљив. Таква књига се тиче нечега што се догодило овде, она се може читати као увод у неке друге књиге које ће бити писане и објављиване у годинама које буду долазиле и ако већини буде стало до истине.Првоботни наслов ове књиге беше „Књига о Звезди Пелен“ и он је дошао са неба и из Библије у време чернобиљске хаварије (катастрофе) и смрти А.С.Због чега је написана? Не због оних који су њени јунаци, и жртве (мртви су); њу нико неће моћи да отпечати, слутим.Можда ће се дати само неколицини да је прочитају, разумеју, прогутају и осете њену горчину – укус пелина.Многи ће ову књигу кад им доспе у руке читати и разумети на свој начин; да ли ту састављач нешто може?Шта може?Сви које је преварила Звер и који живе на земљи и начинише икону Звери, сви ће они бити против читања и разумевања ове књиге. https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D0%B1%D1%81%D0%B7-001-200/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00186-00191/

ЛеЗ 0007944  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00192 – 00194). – Доштампано 22. јула 2014. године. Годину дана доцније-   (ZAVETINE My Opera) Армагедон / Бела Тукадруз

Према хилијастичкој (миленаристичкој) интерпретацији хришћанства, месија (Исус Христ) ће се вратити на земљу и поразити Антихриста („Звер“) и Сатану у бици код Армагедона. Сатана ће затим бити бачен у амбис или рупу без дна на хиљаду година, током којих ће Исус владати на земљи. Након што буде ослобођен из амбиса, Сатана ће скупити Гога и Магога са сва четири краја Земље. Они ће се окружити логор „светих“ и „град љубазни“ (мисли се на Јерусалим). Са неба Бог ће на земљу бацити пламен која ће их прогутати. Ђаво, смрт, пакао и они који нису уписани у Књигу живота ће бити бачено у Гехену (огњено језеро које гори од сумпора). (из енциклопедије)
Ево књиге која никада неће бити објављена као књига.
До пре неколико година на писање овакве књиге могао се усудити неко ко је неурачунљив. Таква књига се тиче нечега што се догодило овде, она се може читати као увод у неке друге књиге које ће бити писане и објављиване у годинама које буду долазиле и ако већини буде стало до истине…..

( Речник немогућег) Један кос пјева / Мирослав Б. Душанић
Ја с муком присиљен морам све да прикријем,
и тако да чиним
и тако да живим,
као да су ови дани сасвим нормални.
Али ни један једини дан се не угаси
и ни једна једина ноћ,
без крвавих трагова у мом срцу.
Ја страхујем безгласно.
Ја ишчекујем…..

(МИТАРЕЊЕ ЧУДОВИШТА) Без српског становишта и српске културне политике срљамо у самопорицање и нестајање / Радомир Батуран

Самопорицањe код Срба

У сваком послу гаранција успеха јесте љубав и промишљеност
са којом приступамо том послу. А креативни рад у култури свог
народа, без љубави и према том народу и према његовој култури,
без јасно утврђене нациооналне политика – странпутица је којом
незадрживо срљамо у самопорицање и нестајање.
Самопорицање је феномен свесног одрицања од сопствене су-
штине; настојање у свести и у поступцима да се побегне од себе са-
мог: од своје традиције, вере, нације, културе, језика и писма; поку-
шај да се постане неко други. То уман човек не чини, него се труди
да што свестраније и што дубље спозна своју суштину, да је наоб-
рази, надгради, оплемени вером, љубављу, васпитањем и лепим
понашањем и утврди се у њој са високим осећајем за етику, истину
и правду да би могао природно, без лажи у грудима, да се понаша
и дела. Истовремено, самопорицање је и оно што нам сопствена
свест казује о вредностима наше суштине   https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D0%B1%D1%81%D0%B7-001-200/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00192-00194/

ЛеЗ 0007945  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00195 – 00200). – Доштампано 22. јула 2014. Годину дана доцније.-  (Serbian Press Center) Свако место са железничком станицом има своју књижевну награду / Иван Тасовац

Веома сам захвалан књижевницима, и онима који су иницирали расправу, и онима који су накнадно достављали предлоге, и онима који су сумњали у могућност успеха ове расправе.
Такође желим да поздравим позване и овде присутне библиотекаре као представнике институција, без чијег труда и рада књига никада не би постала оно што јесте у свом пуном смислу – носилац колективног памћења сваке писмене културе.
Међу писцима, колико год се они разликовали међу собом, постоји сагласност о томе да је наша књижевна сцена „институционално запуштена” и да захтева „редефинисање”.
Држим да је суштина проблема са којим се суочавамо један негативан тренд у коме су савремени писци на путу да изгубе утицај кроз сопствени медиј – књигу. Друштвени утицај писаца више се остварује кроз масовне медије него кроз књигу. Публика писце све мање памти по њиховом литерарном изразу, а све више по колумнама или политичким изјавама у медијима, који и нису заинтересовани за књижевну реч, већ пре свега за ставове јавних интелектуалаца.
Тако се утицај неког писца не мери квалитетом дела, већ медијском пробојношћу. Последица тога је губитак квалитативне хијерархије, јединог логичног и праведног мерила стваралаштва. Тај губитак мерила афирмише и друге ванкњижевне критеријуме, што доводи до атомизације књижевне сцене и до појаве све већег броја лобија који се боре око све мањег колача….

(Галерија З) ЗООЛОШКИ ВРТ / Александар Лукић

Блажена мадоно куд нестадоше надахнућа?
Куд погодбе? Стварност – демонстрира рецепт
прост. Спрдњу, звекет ситниша за плаћеном
услугом у кур салону. Пун талон питања.
Тиранију магле гушћу но овчије руно
до поднева растерује сунце – повесмо
ишчезава. Јутарња молитва. Трула крпа
кошуље. Клепетало. Туцање камена о
камен. Очеве штаке – неподношљива самоћа.
Сестринство манастира пешачи
путем у име свете вере. Алилуја,
Алилуја, свети оци. Мирише пљескавица
печена са роштиља, цена – два еура.
Испоснице ходају сањајући,
охо – хо, небо – огањ, море – разигран
морски коњић, момак наг….

(Фењер Диогена из Синопе) „Дан у запуштеном воћњаку“ / Мирослав Тодоровић

Недељу дана сам се почетком септембра борио у старом воћњаку са незваним и
дивљим житељима. Виде нема домаћина па се уселили у воћњак: купина, коприва,
глог, брезе; буја народ шуме, грана се багрење. И храст је овде нашао станиште,
дивља трешња уз јабуку питому се привила. Самоникло руком ветра посејано буја
дрвеће а домаћа стабла се суше. Без бриге домаћина и воћњак нестаје …

https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D0%B1%D1%81%D0%B7-001-200/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00195-00200/

ЛеЗ 0007946  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00201- 00205) Доштампано 27. јул 2014. Св. Апостол Акила. (Годину дана доцније) –  (Шифра ЈЕГУЉА) Бели: Књижевна сиротиња…
* Дуго сте били библиотекар. Како су се, у вашем писању, искуства из библиотеке и књига, укрштала са искуствима из живота?
– За службовање, уопште узев, не питајте ме… Свака је служба робија… Али, робијање, то јест: служба у библиотеци, може се, неким волшебством, у ужитак неописиви претворити, што Вам и лично јемствујем… Елем, за било какву службу замешен од Бога напросто нисам, осим за службовање сопственој доколици, али сам у библиотеци ревно аргатовао, као да у неком обреду зането саслужујем… Не бих могао рећи да су се искуства из библиотеке и књига преплитала са искуствима из такозваног ми живота. Истински сам, наиме, схватао живот, па сам се зато од живота подаље измицао, у чему су ми књиге ваистину помогле, а и данас ми помажу. Али о укрштању, које сте поменули, о преплитању, ни говора да би било, почем се мимоходни пути укрстити, ни преплести никако не могу…

(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) Поводом „Старог покварењака“ / Б. Т.

… Ко или шта је покренуло оно што је Богдановић насловио као “Стари покварењак”? Животна свирепост која постоји према старијим и слабијим људима?
Можемо нагађати. Шта добијамо нагађањима?
“Стари покварењак”, Стојана Богдановића, по свему судећи, није најбоља, најубедљивија песма, овог песника, али је репрезентативан пример, једног, рекао бих, недовољно, познатог опуса на самом рубу периферије савременог српског песништва. Та песма садржи све врлине и мане једне књижевне парадигме, која је само на први поглед опште место многих песника и песама. “Стари покварењак” је, по Богдановићу, живот – живот који је, најгрубље речено, прошао….

(Златни Расуденац) Друкчи добош / Владимир КОРМАН (1932)

Ко кроз челични систем
нађе рђали чавао
не хтеде корак јединствен,
другом се ритму давао.
Неће старе тандеме,
не мари за сузе, за крв, и
навали на душу тешко бреме –
на ризик одважен први.
Зар ја да хвалим пламом рима
буфонерију, затвор дуги?

(ГУВНО звишких Лукића) К А Љ У Г А :
Осим глиба да л живог још иког овде има? / Соња Ковачевић

Место је моје каљуга
Згаснуте звезде сенка
Душа у сну обамрлих
Мрклином љигава пузи река   https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D0%B1%D1%81%D0%B7-001-200/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00201-00205/

ЛеЗ 0007947  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00206 – 00210). – Доштампано 27. јула 2014. (Годину дана доцније) –  (Deutche Wele) Шта су нацисти опљачкали у Србији?

Скоро 70 година након завршетка Другог светског рата и даље није познато која су све културна блага и вредне уметнине нацисти однели из Србије. Масовно су пљачкани јеврејски станови, али и музеји.
Са кључевима својих станова, Јевреји из Београда имали су обавезу да се пре тачно 73 године – 8. децембра 1941 – пријаве у канцеларију „Јеврејске полиције“ у Улици Џорџа Вашингтона број 21 (у близини данашње Ботаничке баште). Одатле су депортовани у логор на Старом сајмишту. Њихови станови, куће и радње су потом пљачкане, али готово да не постоје подаци колико је новца, злата и уметничких дела нестало.
„Немци су вредне предмете одвозили у Хамбург, који је био један од центара за прикупљање одузетих ствари из целе Европе“, објашњава Милан Кољанин, са Института за савремену историју. „Тамо су драгоцености продаване по багателним ценама и завршавале у кућама Немаца. Део јеврејске имовине у Србији био је продаван, а добијени новац је одлазио на рачун Банкферајна (банкарског друштва) у Београду, а потом пребациван у Немачку.“ О пљачкању станова Јевреја постоје докази на копијама микрофилмова, које је Србија добила шездесетих година од Америчког архива у Вашингтону. „На 89 ролни, свака има по 400-500 снимака, између осталог су и пописи Јевреја, њихових чланова породице, имовине коју су поседовали“, наводи Кољанин и додаје да је до сада обрађен само део материјала, који је коришћен за научне радове. До пролећа 1942. године убијено је више од 80 одсто Јевреја (око 13.000) са територије Србије.

(СУЗОВЦИ) ????????????????Зајечарска „ловачка салата“

Шта се крије иза кривичне пријаве против бившег директора библиотеке Саше Јеленковића?
Зајечар: Кривична пријава против бившег директора библиотеке
Полицијски службеници криминалистичке полиције у Зајечару поднели су Основном јавном тужилаштву у Зајечару, кривичну пријаву против Саше Јеленковића, бившег директора Матичне библиотеке „Светозар Марковић“.
Како се наводи у саопштењу полиције, Јеленковић се сумњичи за злоупотребу службеног положаја, односно да је злоупотребио путне налоге за службена путовања.
Нови директор библиотеке Славољуб Гацовић је по ступању на дужност, средином јула изјавио да 2010. и 2011. године библиотека није купила ниједну књигу, док је прошле године за обнову књижног фонда дато око 7 хиљада динара. Како је рекао, за гориво је само у 2012. плаћено више од 170 хиљада динара….

(Уметност махагонија, 1-2/ 2001) ФАБРИКА ЛУТАКА ГРУПУЛЕКС

Архив одбијених рукописа. Мирослав Лукић : Тартуф (Антимемоари лажног библиотекара) . – Писмо упућена Владимиру Јагличићу и Миодрагу Павловићу- стр. 6-8.  https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D0%B1%D1%81%D0%B7-001-200/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00206-00210/

 ЛеЗ 0007948  ТРИ ПЕСМЕ БЕЛАТУКАДРУЗА (алиас Мирослава Лукића) ИЗ 1972, ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ РУКОПИСНЕ ЗБИРКЕ „Судбина раба Мирослава“. Први пут се објављују. Факсимил.

Ево, пуне 44 године – и словима четрдесет и четири године –  чекале су ове три песме овај тренутак, стрпљиво, и дочекале га – хвала Богу! Песме се налазе на страницама 81,84,85, у оквиру циклуса „Песме преписане из срца“.Ево, и сада ми пролети кроз главу, док поново читам факсимиле тих стихова – у чему је био проблем тих „уредника“? Да угуше, међу онима који долазе из најнеочекиванијих праваца, оне талентоване? Питао би их то и на оном свету, ако се будемо срели. Али, људски је грешити, и нису ни први ни једини у томе. Ти „фатални“ уредници, дрчни, наметнути дискретно. Ондашња Партија је свуда постављала своје људе, своје филтере, али и Бог је постављао своје замке. И будућност је имала своју рачуницу…

Овој песми нису потребна објашњења. Нити илустрације. Довољна је сама себи.
Говорим сасвим прибрано о тим мртвим уредницима, као о бирократским  чиновницима,  држећи се оног – о мртвима све најбоље прва три дана после укопа, а онда све с обзиром на истину и чињенице.
Био сам у прилици да, као антологичар, пажљиво прочитам све те рукописе из 1973. године, које су претпоставили рукопису „Судбина раба Мирослава“, па и овим песмама. Објавио сам ту анализу и тај списак на другом месту. Уредници су терали неку своју бирократску, неразумљиву, самоуправну моду, њихов ауторитет се није заснивао на уредничком ауторитету, већ на ауторитету ауторском и неком другом, псеудо-ауторитету. Да се заснивао на стварним и књижевним мерилима, они би ми одговорили док су били живи, тј. када сам штампао „АЛМАНАХ“ (за живу традицију, књижевност и алхемију, 1998). Не треба бити много паметан и разбијати главу тиме зашто нису. Нису одговорили, јер их је тзв. положај и „епоха“ размазила и развратила, срозала до најдубљих понора и греха игноранције…. И ту стављам тачку!  http://suzovci.blogspot.rs/p/blog-page.html

ЛеЗ 0007949  Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ  (00211). – Почев од 22. децембра 2013. године, настављамо да публикујемо „Билтен Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ на страницама „Салаш СЕВЕРАЦА“, због разлога које смо навели. Молимо Вас, јавите нам  како видите овај билтен не само у Србији, него и широм света. Бићемо Вам захвални, пре свега на ујоченим грешкама или умесним примедбама! –

небо изна модро, дубоко, без краја, са једном малом сребрном полутачком у средини (лето 2013, у Звижду, снимак Иван Лукић. Фотодокументација Заветина)

(СУЗ)   ВЕЛИКО А НЕСТА / Владимир Јагличић

Успон, пропаст и одбрана Александријске библиотеке

Библиотеке су гробља на којима се свакодневно догађа чудо васкрсења. Не треба жртвене крви, ни идолопоклонства, нити свештеног посредништва – потребан је само живи длан који оживљава све што такне – домалочас мртву твар. И то је оно важно: онај први који је започео изградњу библиотеке дуго је мислио о смрти, покушавајући да је обесмисли….

(ЗИМСКА КРАТКОДНЕВНИЦА)  Уврежене идеје

Страница покренута као полигон за расветљавање уврежених идеја

ЖУТО ДУГМЕ / Александар Лукић

„Не путуј у Хомоље, тамо ће те убити за жуто дугме!“.

Овако гласи резиме приче, сведен на ниво једне реченице, којој вреди посветити пажњу. Ту предрасуду уврежену у главама већине Срба  (на сам помен Хомоља) толико пута морах да слушам. Београђани иначе, препреден и углађен свет, предњачи са приповедањем исте, већ, од Аутобуске станице до Српске академије наука, а репови њене легенде допиру и до њачећих магараца привезаних за камену клоцу, или маслину, изџикљалу крај морске обале. Магарци такву накараду од тврдње… „ … убиће те за жуто дугме. Ој! Јој! Ој!“, понављају по неколико пута дневно. Бар једном у животу имали су да чују и отрпе Хомољци, у разним приликама и ситуацијама, у које их је живот умео одвести,  ту магарећу  заблуду…  https://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D0%B1%D1%81%D0%B7-001-200/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5/%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-00211/

ЛеЗ 0007950   Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ  (00212). – (АБИСУЗ)   АЗБУЧНИК ПРОТОТИПА (Крај)

….Крај хиљаду и једне ноћи – верзије, књиге без краја : … Допире са раскршћа, кроз расцветано жбуње јоргована.
Христос се роди!
Ваистину се роди!
Место са кога извиру митови, пуно је паучине. И полумрачно као таван, на коме има слепих мишева. Ко жели да упозна Србију, нека крене возом уочи ускршњег празника, на исток, запад, север или југ, свеједно. Нека обухвати погледом купе,
физиономије сапутника. Нека се удубљује у пределе кроз које јури воз. Нека баци, на успутним станицама, поглед на “клозете” станичне; они ће му одмах рећи у какву је земљу стигао…
Христос се роди!
Ваистину се роди!
Нека понешто од мноштва утисака и прибележи.Нека у његов путнички пртљаг ускочи дивљи зец у трку, крик јутарњи паунова, прелет јаребица…

(ЗИМСКА КРАТКОДНЕВНИЦА)  ИЛУЗИЈЕ О СТРАНИМ ИЗДАВАЧИМА И НАШИМ „ВЕЛИКИМ СПАВАЧИМА“

Не  идеализујмо стране издаваче, европске, француске, немачке, руске!

Добио сам пре неког времена  део рукописне заоставштине једног српског писца који већ дванаест година није међу живима. Умро је  годину дана након што је добио одговор, тј. Писмо  француског издавача. Умро је са мишљу  крајем 2001. године да је, у ствари, свет после бомбардовања сасвим заборавио на Србију. Питајући се: Да ли су владе западних земаља наложиле својим издавачима да не преводе и не штампају дела српских писаца? Да ли је то могуће? Зар то није злочин? – Питајући  и за друге ствари, наравно, које су актуелне и данас, више од једне деценије. Српско издаваштво је пренатрпано, напросто затрпано колонијалном књижевном робом која се рекламира, ко што Цига свога коња хвали… Али да не дужим! Читајте сами даље!

(ЗАВЕТИНЕ ЗАПИС)   Извештај са доделе књижевне награде „Раваничанин“ Мирославу Тодоровићу. / РАВАНИЧАНИН –  ВИДЕЛО  И  ЗНАК*

  • …Ко сам и што сам, што ћу, кога волим,
  • Шта тражим, куда идем, за чим лутам?
  • Тин Ујевић: Тајанства

Eванђелиста песник новозаветни је обзнанио: У почетку беше реч, и реч беше Бог…А моја Реч вечерас је хвала. Ова на овоземаљским језицима највећма казивана реч је  упућена Поезији и Непознатoм Раваничанину, писцу синаксарског Житија светога кнеза Лазара (1393–1398?), једног од најранијих житија о Лазару Хребељановићу, одн. најстаријих целовитих српских списа о времену Косовског боја.“  Непознати нас је  именом и делом окупио, именом које симболиком речи непознати  омогућава да будемо „познати“

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

мотив из Кључа (Мишљеновац, 2016)

ЛеЗ 0009549