149

(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0007451   148 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)   

ЛеЗ 0007452   Тито и Јужни Словени у рату против Србије 1914 – 1918 / Ранко Соколовић. – У овоме страшном рату најгори су били Словени из Аустрије – Хрват, Личанин, Словенац и Војвођани. Ружна и цинична Монархија затровала је добре нагоне Словена. Хрвати и остали, пуцали су на свој Исток, а Личанин, који у Аустрији може бити само пандур или подерани исељеник, бранио је свога госу…

Уместо да на аустријску обаву рата Србији одговоре крвавим незадовољством, аустријски Словени пошли су на Србију с ропском мржњом….

С каквом су мржњом јуришали Јужни Словени у аустро-угрској војсци, изузев Срба, на положаје српске војске, како су кидисали на српске војнике, по правилу никад им не дајући “пардона”, видело се то свуда, на свим местима на којима су вођене борбе 1914. године. Само кад би били сасвим разбијени, и кад би им преостало још једино да изаберу смрт или да се предају, они су дизали руке увис…   Такав је случај  био пред  Београдом, у децембру  1914. године, у оним жестоким борбама на Торлаку, где је свој гроб нашао навећи део 79. Јелачићевог пука аустро-угарске војске. У овом пуку, састављеном навећим делом од Хрвата, а који је био остављен да штити одступницу главнини аустро-угарске војске која је напуштала Београд, било је нарочито много Личана. Засипани артиљеријском ватром са српске стране без престанка, они су решили да се предају тек кад их је на ногама остало још само неколико стотина…

Разочарење у Србији у Јужне Словене постало је потпуно кад се сазнало за злочине које су они, заједно са мађарским и аустријским војницима, починили у Мачви над цивилним становништвом. Упадајући у села попут војника Џингис-кана, истеривали су из кућа читаве породице, не обазирући се на узраст и здравствено стање, да би их затим везане конопцима, које су носили са собом, гонили испред себе кад су наступали према положајима српске војске. Тако су поступили, између осталог, у селу Лешници, где су, претходно, убили више сељака, сељанки и деце… Према извештају учитеља Велимира Јонеића, међу становницима Лешнице, који су употребљени као живи заштитни зид, налазило се више жена са децом, која још нису била проходала.

Перо Блашковић, командант батаљона у Трећој босанско-херцеговачкој регименти у лето 1914. године, изнео је у својим успоменама да су његови војници, и уопште сви припадници његове регименте, у рату против Србије показали да спадају међу најбоље војнике на свету.

Већину у Блашковићевом батаљону, па и регименти, чинили су муслимани и Хрвати, први углавном из Тузланског округа.

Пун хвале за храброст својих бораца, Блашковић није могао да прећути да су и они, као и војници других аустро-угарских јединица, починили у Мачви, посебно у Шапцу, многа зла. Делом што су то сами хтели, а делом што им је то било заповеђено…

ЛеЗ 0007453   Сведочење: ПОПЛАВА НА ПЕКУ, 2014. – Мирослав Лукић, родом из Мишљеновца, оснивач и власник „Заветина“

 

ЛеЗ 0007454   Одломци из књиге „СУЗЕ И СВЕЦИ“ / Емил Сиоран. – У тузи постајеш заробљеник Бога. И тако једина утеха је смрт у њему. /Хтео бих да се истопим у сузи у којој је сунце зауставило своје зраке, и да се исплачем на крају светлости… –  = извор: Емил Сиоран СУЗЕ И СВЕЦИ, – Центар за културу: Едиција БРАНИЧЕВО, Пожаревац, 2011, 147. стр , 21 цм. Библиотека AB OVO,  књ. 20. Са румунског превео Петре Крду. уредник Александар Лукић, стр. 76 – 80. http://mynevadress.blogspot.com/2016/08/blog-post_12.html

ЛеЗ 0007455   ПОЕМА ЦИГАНСКЕ СИГИРИЈЕ / Федерико  Гарсија Лорка.  ПРОЛАЗАК СИГИРИЈЕ

Кроз лептире црне

ходи тамна девојка

овијена змијом

беле измаглице.

 

Земља светлости,

небо земљано.

 

Иде везана дрхтајем

ритма што никада не стиже;

од сребра јој срце

И нож у десној руци.

 

Куда идеш, сигирија,

тим безглавим ритмом?

Која ће извидати луна

бол твој од креча и олеандра?

Земља светлости,

небо земљано.

= извор: Федерико Гарсија Лорка ПОЕМА О КАНТЕ ХОНДУ, – Центар за културу: Едиција БРАНИЧЕВО, Пожаревац, 2011, 124. стр , 21 цм. Библиотека Aмблем тајног писма света,  књ. 6. Преперв, предговор и коментари Роман Балвановић.  уредник Александар Лукић, стр. 45 – 49, 94-96   http://httpvrg.blogspot.com/2016/08/blog-post_12.html

ЛеЗ 0007456   Из САОПШТЕЊА за јавност: Краљевски пар поклонио….- Краљевски пар испоручио бронхоскоп Институту за плућне болести у Сремској Каменици. – Београд, 12. август 2016.  http://tzvkulturnidodatak.blogspot.com/

ЛеЗ 0007457   Оде и Љуба Поповић, Бог да му душу прости… –  Желим  да умрем у сну

Шта бисте најпре учинили када бисте добили власт у Србији на један дан?Затворио бих „Мекдоналдс”.Ко ће владати Србијом за десет година?Србија ће бити под америчким протекторатом и имаће колаборациону владу као у доба немачке окупације.Шта је ваша највећа нада?Да ће ме моје слике надживети.  http://saharaamazon.blogspot.com/

ЛеЗ 0007458   Шта нећу моћи да заборавим до Судњега дана? – Главни предмет за регруте је, у ствари, био: борба против Бога, вере, цркве. Тај предмет је предаван и у школи (систематско обезбожење младих, читавих генерација). Дакле, већ донекле преваспитани, регрути су припремани за ратнике против Бога. Командном кадру су била на располагању средства сировија и суровија, него у цивилним школама. Због тога сам избегавао, кад год сам могао, тортуру преваспитавања. https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2012/11/02/%D1%81%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B8-%D0%B8-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%B4%D0%B0-%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%BA%D0%B0%D0%BA/

ЛеЗ 0007459   Из Бележница. –  Јабланови. Јабланови. Јабланови.
Преливи винове лозе, бакарни, и црвенило и жуто зеленило дивљих нарова, голубије ивице врхова што су нас на североистоку
уоквиривале као рам слику; ретке куће испод врхова брегова ту и тамо – све је то моје мисли одвлачило далеко, углавном према Јадрану,
медитеранским пејсажима, Вергилију, Волту Витмену и Паундовим фрагментима…
Закопчао сам се до последњег дугмета. – Успомене се уздижу као велики таласи. Не бројим више дане, колико сам овде. Престао сам да пишем писма у Загреб… Јуче сам добио писмо из Мајданпека од … Каже, путује на неки семинар на море од недељу дана; па може да сврати успут и да ме извуче из касарне, макар на једну ноћ… Као једрењаци надиру успомене на дан када сам добио прву књижевну југословенску награду.

Био је мај; био сам матурант; на раскршћу живота… Све радио станице су емитовале вест да сам добио награду, али ја ту вест нисам чуо.
Први ју је чуо отац и веома га је обрадовала (подразумевала је годишњу стипендију; ослобађала га је новчаних обавеза према мени!).
Тај дан је био бео као креда, а у предвечерје је неко ту креду умочио у мастило од процветалих јоргована…
Нисам могао да поделим радост са оцем, ни с ким; у ствари, жао ми је било што ту награду није добио неки други конкурент, песник
који је знао већ енглески језик, да може наставити студије журналистике на Калифорниа универзитету у САДhttps://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2013/10/15/%D0%B8%D0%B7-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0/

ЛеЗ 0007460   Из спаљене “Црвене свеске”. – (одломак)

***
До малопре сам сређивао поткровље; усисавао;
избацивао…што је за избацивање. Шта је за избацивање? Можда
баш те ситнице сведоче о једној непознатој историји, личној и
породичној? Нашао сам уговор и признанице којима сам платио пре
више од десет година трошкове за изградњу инфраструктуре за
гасификацију. Некад сам се радовао овом стану; нарочито свитањима и
лепом погледу на Раковицу. После земљотреса и бомбардовања увртео
сам себи у главу да треба да се одселимо одавде. Покушавао сам да
купим скромну породичну кућу, али није било довољно новца…
У суботу, 9. 11. 2002. давали смо пола године покојној мајци.
Отпутовао возом у петак, 8. Новембра —- https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2012/11/14/%D0%B8%D0%B7-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B5/

ЛеЗ 0007461   Miloš Crnjanski. S puta po Lombardiji / Stanislav Vinaver. –  1. Ravena.

“Lorsk, la grande, Byron, alle quitte Ravenne
Et cherzhes, sur les, mers, kelk plague loentenne”…
Alfredo du Misse

Lutam, još, modar
Po, brežuljcima, rujnim
Lutam, još, bodar
Po; vidicima, nečujnim.

Vidici sve; su, mi tešnji
U grimizu: i agatu
I sanjam, o jednoj tihoj trešnji
Urasloj u tarčužak i “lepu katu”
Što raste – baš u ovome satu –

Tamo daleko, u Banatu.  https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2013/07/20/milos-crnjanski-s-puta-po-lombardiji-stanislav-vinaver/

ЛеЗ 0007462   Један од првих приказа   „Дневника за Сенковића“ / Живан Живковић. –  у листу ВЕНАЦ омладинска ревија, број 120 књижевност, уметност култура март 3/1984,  стр. 13 – 14    http://saharaamazon.blogspot.com/p/blog-page.html

ЛеЗ 0007463   Измишљање топле воде и коментари. – Ђорђић је анализирао дела Басаре, Радована Белог Марковића, Милисава Савића, Горана Петровића, Видосава Стевановића, Павла Угринова, Јовице Аћина, Игора Маројевића, Мирослава Јосића Вишњића, Владимира Арсенијевића, али и песника Миодрага Павловића, Новице Тадића, Драгана Јовановића Данилова, Алека Вукадиновића, Радмиле Лазић, Зорана Богнара… При том је књижевност овог периода одредио и у односу на домаће и европске политичке и друштвене прилике, крупне геополитичке промене, пад Берлинског зида и распад Источног блока на глобалном плану, а код нас распад Југославије, економске и културне санкције међународне заједнице, НАТО бомбардовање. – Да, иреалистичка књижевност коју стварају српски писци у доба транзиције, јесте одговор на такву стварност, рекао бих, уметнички одговор на ту одвећ тешку, мучну и трагичну, скоро апокалиптичну стварност, приметио је Ђорђић.  http://mynevadress.blogspot.com/

ЛеЗ 0007464  Листајући књиге  Библиотеке ДЦЗ. –  Виктор Шкловски : СЕРГЕЈ ЕЈЗЕНШТЕЈН, Врњачка Бања, 1975. http://velikazavetina.blogspot.com/p/blog-page_9.html

ЛеЗ 0007465   Виктор Шкловски   ДИВЉА ТРЕШЊА . – У целој нашој земљи расте дивља трешња — од Белог до Црнох мора.

Дивља трешња воли да расте на обалама речица, воли и у шуми, густој. Цвета у рано пролеће белим, дугачким гроздовима, понекад малчице ружичастим. Дивља трешња цвета у рано пролеће. Говоре да се у то време смрзава: када се храст расцветава и он се, такође, смрзава, пролеће код нас увек пролази с прекидима.

Јаснопољанска башта сачувала је делове старог Засека.

Постоје тамо алеје које се зракасто спајају на једном месту — тамо је пре свирао оркестар, када су се мајка Лава Николајевича и његов деда кнез Волконски церемонијално шетали — затим је врт зарастао како је стигао, често су га уништавали и преуређивали.

На том месту, где су срушили стару кућу Волконског и продали материјал, расте дрвеће. Израсла је густа шума.

Лав Николајевич је био вредан домаћин; једаред је приметио да је дивља трешња израсла на путељку и пригушила лесковик.

Дивља трешња није расла као жбун, већ као стабло високо око осам метара, како је записао Лав Николајевич. Била је коврџава, ракљаста, осута светлим, мирисавим цветовима.

Надалеко се чуо њен мирис.

Речено је: посећи трешњу.

Радници су затапарали секирама. Дошао је домаћин и видео да обарају трешњу, која је на путу.

Сок је стално шљискао испод секире, доспевајући на сечиво, а дивља трешња је подрхтавала гроздовима цветова.

Очигледно, судбина, помислио је Толстој и прихватио се секире.  …

= извор: Виктор Шкловски : СЕРГЕЈ ЕЈЗЕНШТЕЈН . – Замак културе: Врњачка Бања, 1975. Сепарат 13. – 366 стр. вел. формат илустр. -Крај књиге, стр.346-348.. Превод Славко Лебедински   http://velikazavetina.blogspot.com/p/blog-page_9.html

ЛеЗ 0007466   Фотографије Бојане Цокић. Снимљене у селу Вражогрнац, близу Зајечара  http://tzvkulturnidodatak.blogspot.com/

ЛеЗ 0007467   ДРЕВНИ ВАНЗЕМАЉЦИ Разоткривени!. –  У овом детаљном и врло занимљивом документарном филму аутор раскринкава неке од најпознатијих тврдњи из док,серијала Анциент алиенс.Погледајте колико нас покушавају заглупити и завести неки квази знанственици са својим лажним представљањем лажних доказа о наводној посјети ванземаљаца у прошлости. / Објављено је 17.07.2014. http://httpvrg.blogspot.com/2016/08/drevni-vanzemaljci-razotkriveni.html

ЛеЗ 0007468   $ex Amazon,Tribal, women, Uncontacted, Tribes, FERTILITY, RITUALS, AFRIC… –  http://akademijaalhemije.blogspot.com/2016/08/ex-amazontribal-women-uncontacted.html

ЛеЗ 0007469   Галерија ДЦЗ. Овде ћемо публиковати, временом, занимљиве  и по нечему подстицајне фотографије, или из Архива „Заветина“, или аутора по позиву. – Експонат, сведок прошлих времена / локомотива… Локомотива са пратећим вагонима се налази у непосредној близини пиротске рампе на колосеку намењеном за њено постављање које је до пруге што је у функцији. Експонат, сведок прошлих времена, од свих заборављена па и од оних што треба да о поставци брину . – Локомотива, Песма, Коначно станиште За Мирослава Лукића / Мирослав Тодоровић  http://izsenke.blogspot.com/p/blog-page.html

ЛеЗ 0007470   African ethnic peoples traditions and ceremonies  http://odavde.blogspot.com/2016/08/african-ethnic-peoples-traditions-and.html

ЛеЗ 0007471    African ethnic peoples traditions and ceremonies. Народи или племена која живе у добровољној изолацији, далеко од цивилизације… – Таквих племена има у  Централној Африци, новој Гвинеји, Јужној Америци , у густим жумама…   http://odavde.blogspot.com/2016/08/tribal-people-traditions-and-culture.html

ЛеЗ 0007472   Конфитеор уметника II. –  БЕРТА . – Пајина љубав звала се Берта / М. КРАЉ | 12. август 2016. 23:33 | Познат идентитет лепотице на „Акту пред огледалом“, који се ексклузивно излаже у музеју са именом великог сликара. – БЕРТА: моја атлетска валкири девојка. Сва енергија ми се утрошила у том свакодневном рвању и гимнастичном надметању са њом… Биће тешко се од Берте опростити. …  http://velikazavetina.blogspot.com/p/ii.html

ЛеЗ 0007473   ОТВАРАЊЕ / Зорица Јанакова. Поетски приручник  за ход ка себи на путу ка другоме. –  Зар не мислиш да ти се поново може учинити привлачним… Твоји прсти ћутњом пребијени… Омамни шапат изанђалог ћебета…

https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2013/08/06/%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/

ЛеЗ 0007474   ЈЕДНОГ ПЕТКА / Бела Тукадруз. – Који није био црни петак, пробудио сам се блед и болан од
сазнања, да је младост прохујала неповратно, и да од ње није остало ни
опало жуто лишће. Само празнина, ругоба, тескоба, горчина, киселина
у желуцу, уздаси…
Да, младост је прохујала; живот је опустошен; није га
опустошила разулареност, већ стеге, баријере, лицемерје, демагогија,
себичност, напудерисаност владајуће групације…
Са тим осећањем сам дошао у касарну, али у суштини,
човек је само прешао из једне ћелије тамнице у неке другеhttps://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2012/11/02/%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0/

ЛеЗ 0007475   ИВАН ЖРНОВ / Ранко Соколовић. –  Пристигох из шумовите Косаонице, из тврде Иван-Куле у Жрнов, град стар хиљадама година, недалеко од Белог Града, престонице нашег Благородног Драгутина, Краља Србљем и Грком. Четири дана јахања под жегом несносном, и угледах призор достојан Господа! Авалон, прелепи град у Италији, који Млеци подигоше на темељима наших дедова Келта, учини ми се намах пресликан у силном Жрнову! Дочекаше ме суздржано, сматрајући ме припростим Србином рабаџијске Јужне Границе. Васколике банде акинџија и хорди османлијских ми крвљу заустављамо, да би њина Шумадија била Расцват, Престоница и Сјај Угарско-Млетачки…
А, не дај Господе да ми поклекнемо: од Красоте, остало би трупло, без руку и ногу – Србија без Иван-Куле! Од Красоте, до Мрвоте – мала слабост и збогом животе… https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2014/02/19/%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B2-%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0007476   ОРАТАЉКЕ / Ранко Соколовић. – Памтим један чудесан обичај чији сам сведок – учесник био годинама, током детињства у периоду од 1965. до1975.године, подно Радан-планине.

Обредно, колективно призивање пролећа житељи села Ивање,  уобичајавали су тако што су слали, сву децу “на буљук”, у оближња поља, почетком марта, на Белу Недељу.

У предвечерје одлазили бисмо у велики шљивар, тик иза наших кућа. Носили смо са собом велику дрвену ракљу у облику латиничног олова “V” (victoria – победа), коју смо, претходно ритуално секли у Именском потоку, на потесу “Мртвице”.

Е, у ту ракљу, пошто бисмо је окресали од грана, углављивали смо велику балу пшеничне или ражене сламе. На зборном месту у загонетној тавнини шљивара, најстарији и најокретнији јуноша вршио је смотру свих “оратаљки”. На његов  знак палили смо шибицом сламу и високо размахујући мотком (дугачком око два метра  коју је слама тек чинила  оратаљком),  изнад наших  глава, призивали родну годину  https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2014/02/16/%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%99%D0%BA%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0007477   ЈЕ ЛИ ИВО АНДРИЋ РАЗУМЕО ЊЕГОША? / Раде Војводић. –  СРПСКИ НЕСПОРАЗУМИ (Овај текст био је понуђен „Новостима“ (у којима сам као новинар, 1957, готово увео рубрику о књижевности, уз разговоре са писцима; последњи је био интервју са Исидором Секулић, децембра 1957. године) и „Политици“, у којој сам за последњих више од педесетак година објавио много – песама, прича, есеја, итд. Може се наћи на веб-сајту http://www.radevojvodic.rs/.)   https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2014/02/13/%D1%98%D0%B5-%D0%BB%D0%B8-%D0%B8%D0%B2%D0%BE-%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BE-%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%B2/

ЛеЗ 0007478  НОВЕ ЧЕТНИЧКЕ ВОЈВОДЕ / Ранко Соколовић. – ОФИЦИРИ ЗАВЕРЕНИЦИ
(Није ме било неколико дана, Цоцо, јер сам морао да сместим Саву Вукомановића у Нишку грађанску болницу. Рисантијевић ми је јавио из Куршумлије да се Савино здравствено стање погоршало. Озбиљно се бојим за његов живот. На срећу, Рисантијевић је забележио Савине песме, да се то не изгуби. У нишкој болници није било места, све је то препуно. Народ плаћа последице рата и окупаторског зверства. Морао сам да интервеншием код доктора Алексе Савића, министра здравља, мог старог пријатеља из Топлице. Ако се у Нишу ништа не учини, морам Саву да пребацим у Београд. Сиромах човек, у цвету је младости а већ… Плашим се да од прогнозе професора Радовића да тај Сава Вукомановић може да овековечи устанак ако се школује, неће бити ништа. Стога сам и интервенисао код Рисантијевића да прибележи оне песме из устанка које је Сава казивао устаницима. Нек иде све у пичку материну, срце ми се цепа кад видим шта се ради са мојим устаницима: власти за нас не хају као да смо дигли устанак против њих а не против окупатора, новине нас приказују као отпаднике и разбојнике, песници нас проглашавају новим Бранковићима!   https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2014/02/12/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8/

ЛеЗ 0007479   О војводама, четницима, комитама, коментари и друго / Ранко Соколовић. – Коста Миловановић, ВОЈВОДА ПЕЋАНАЦ – казујеше у перо … СТАРАЦ НЕДЕЉКО  (Ово ти казујем, Стојане Нешићу, са великом љубављу и поштовањем за правог Србина и истинитог патриоту, чича Недељка из Клиновца, старатеља намастира Прокора Пчињског.) За све време нашег четниковања намастир Прокора Пчињског је био главна четничка база. Намастир је саграђен на речици Пчињи још у средњем веку. Ова река, која тече источно од Куманова и која се спушта са огранка планине Козјака, у извору је стрмоглава и њена вода јури преко стења и кроз густу шуму. Ту у шуми, на десној обали речице, подигнут је намастир. Не знам ко га је саградио. О намастиру и свецу постоје читаве легенде у овом крају. Када је намастир славио, ту се сакупљао читав крај; народ је долазио са свих страна   https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2014/02/08/%D0%BE-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD/

ЛеЗ 0007480   ПУСТОРЕЧКИ-ПРИЗРЕНСКИ ПОДДИЈАЛЕКТ Подгоре настао је, и живи на територији данашњих Општина –Бојник, Лебане, Медвеђа, Лесковац, Власотинце, Црна Трава, Гаџин Хан и делу косовског Поморавља, у рејону Криве реке покрај Косовске Каменице (отуда и назив Криворечани за житеље села – Лозане, Мијајлица, и др.). Присутан је и у долини Јужне Мораве, од Курвин-града (Копријан); линијом Лесковац – Власотинце, Сићевачка клисура – манастир Поганово, до Пирота, са јединственом сачуваном физиономијом. Током последњих двадесетак година, паралелно са масовном миграцијом и пражњењем Подгоре, и овај поддијалект претрпео је значајне измене у говору. https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2014/01/21/%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82-%D1%80/

ЛеЗ 0007481   Владимир В. ПУЧКОВ (1951). – из новије руске поезије.избор, препев и напомене владимир јагличић. –  Византија

Византија спава, сврћена у лету,
ко плава се свила море цвашћу њише.
Умачући перо у ледену Лету
летописац њену историју пише.

Хладна Историја, дуга непојамно,
а руком је дигнеш – не већа од свитка.
Ал продре унутра и страшно и тамно
празнина што не зна поноре губитка!   https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2014/01/28/%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%B2-%D0%BF%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2-1951/

ЛеЗ 0007482   Нашо И М А Њ Е / Ранко Соколовић. –  МАЈКОВАЦ, ДОЊА ТРШЕВИНА, ГОРЊА ТРШЕВИНА, ОРНИЦЕ, ОРНИЧЕ, ГОЛЕМО ДРВО, НИКОЛИНА, РИД, ШЉИВАР, МРТВИЦЕ, ГОЛУБОВАЦ, ТРЊЕ (ЈЕРОДРОМ-АЕРОДРОМ), НАД РЕКА, ШИРОКА, НАД ВАДЕ, ДУГУНИЦА, ЋУМУРАНА! ТРЊЕ (ЈЕРОДРОМ-АЕРОДРОМ) смо мењали 1972. године за „МРТВИЦЕ“ наше садашње парче преименовано у „Калемке“ са Томом Јовановићем из махале Именци, очевим пријатељем, иначе партизаном-првоборцем из тешких дана 1941-е… Додуше, наша парцела је била готово троструко већа и била му је на 100 метара од куће, али је његова имала извор и то је превагнуло у замени парцела. Исту сам 2010. године оградио бетонским стубовима и жицом, јер вода ће бити драгоценија од нафте, ракао би… https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2014/01/15/%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%BE-%D0%B8-%D0%BC-%D0%B0-%D1%9A-%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0007483  Мокрањац Руковетима освојио Европу. – МУЗИЧКО дело Стевана Стојановића Мокрањца, који је извор и инспирацију проналазио у народним песмама, поставило је темеље српске музике и будућег „националног стила“. Мада је његово место у историји одавно утемељено, потребно је, слажу се наши саговорници, искористити сваки добар повод да се подсетимо заслуга које су нам наши великани оставили у аманет. Због тога би било драгоцено обележити век од његове смрти, иако се Министарство културе, на прагу те годишњице, још не оглашава. https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2013/12/11/mokranjac-rukovetima-osvojio-evropu/

ЛеЗ 0007484   РАСКОВНИК, ДУШКО НОВАКОВИЋ, 17 09 2015  http://httpvrg.blogspot.com/2016/08/raskovnik-dusko-novakovic-17-09-2015.html

ЛеЗ 0007485   IX.ВАСКУ ПОПИ /  Агњешка Сиска (Агниесзка Сyска). –  родили су се трагично

преко смрти

смрт је скупина која умире због посебног дела

најпре је дошла вода после замеци

певала је млада истина   http://intervjuzavetine.blogspot.com/2016/08/ixvasku-popi-agnjeska-siska-agnieszka.html

ЛеЗ 0007486   Агњешка Сиска (Агниесзка Сyска)  ПЕВАЛА ЈЕ МЛАДА ИСТИНА Ваку Попи аутору „Споредног неба“  Стихови 2006-2008. –  Превод на српски Бисерка Рајчић   https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/polska-poezija/pevalajemladaistinavakupopiautorusporednogneba

ЛеЗ 0007487   СУВИШНИ И НЕПОТРЕБНИ / Мирослав Тодоровић. –  Чудни су путеви Господњи, чудни су путеви и књиге. Стиже у моја брда и књига прича свестраног уметника Балше Рајчевића„Случај сликара Мијушковића“. Из Белог  града где је рођен и где ствара: пише, слика, пева, ваја,   шаље  и излаже своја сочињенија диљем света. Као да није од овог времена истрајно пише. Приче су занимљиве јер казују о јунацима који то више нису. Пише о сликарима и њиховима јадима. Пише о уметницима. О себи и другима. И када пише о другима писац пише о себи. Пише како је тешко бити уметник овде.Али не критикује.  Данас, јуче, сутра. А не одустаје, већ све страсније ствара. Познат је и по томе што није добио националну пензију. Добили вештији. Заборавио ону народну да не може јаре (дело) и паре. И: „Хоћеш часно, неће моћи ласно“.

У причи „Продата слика“   кроз фабулу казује о страшној инфлацији  деведесетих година, када сам и ја био милијардер и више, кроз коју се прелама судбина и државе и народа.  Сликар је продао слику за 200 марака. За три дана док је новац стигао преко банке инфлација је свела износ на неколико  конзерви колико недељу дана да састави. Уметност и конзерве.  И речи галеристе: „У овим тешким и опасним временима, једна слика ипак не може да се испохује.“ Али тешка времена на овим просторима предуго трају. http://identitet2007.blogspot.com/2016/08/blog-post.html

ЛеЗ 0007488   Одгонетка руске револуције, улога Велике Британије. –   Владимир Иљич је путовао у Отаџбину са обавезом према Немцима – да Русију изведе из рата, и према „савезницима” – да прекине легитимност руске власти.
Своја обећања Лењин је испунио – склопио је Брест-Литовски споразум, рапустио је Сверуски ујединитељски сабор (парламент). Међутим, он то није радио у интересу Немачке.
Оквир овог текста не омогућује да се изнесу стотине и хиљаде подударности и необичности које указују на истинског аутора Фебруарске и Октобарске револуције. Постоји огроман број таквих чињеница и, што је најважније, све се могу наћи у апсолутно отвореним изворима. Све који су заинтересовани за ова питања упућујем на своју књигу „1917 – Одгонетка Руске револције”.
И одмах желим да саопштим – у мојим књигама нећете наћи било какву конспирологију. Никакве „тамне силе”, само чињенице. Не ради се о јефтиној сензацији, већ о озбиљној анализи догађаја 1917. године.
Са Совјетским Савезом се 1991. године десило исто то!
Као што и данас, из амбасада Енглеске и САД, отворено расту корени многих савремених плишаних и наранџастих револуција.
Ако схватимо разлоге наших претходних пораза – поставићемо темељац својим будућим победама.   http://httpvrg.blogspot.com/2016/08/odgonetka-ruske-revolucije-uloga-velike.html

ЛеЗ 0007489   Дуги рат Запада против Србије и парадокс историје Југославије. Извод. – Из „Обмањујући обмањиваче“ од Семјуела Ј. Хемрика. Генерал Ајзенхауер је био тај који је инсистирао да Дража Михаиловић прими америчку Легију части, своје највише страно војно признање  http://odavde.blogspot.com/

ЛеЗ 0007490   „ВРАЖОГРНАЧКИ ТОЧАК 1998“ 1.део друго вече

Ова манифестација се одржава традиционално XIV пут И то два дана. У току манифестације организују се И друге активности као; писци аутори,изложба слика И домаће радиности, изложба обредних хлебова. Прво вече је резервисано за такмичарски део где се такмиче КУД-ови из разних места наше општине, али увек има И по један гост са стране. Друго вече је искључиво везано за један КУД који има целовечерњи програм, у овом случају као КУД из Темерина. У предивном амбијенту порте цркве Св.Тројице у Вражогрнцу, пред препуним гледалиштем, изводјачи имају све шансе да програм изводе што је могуће боље. Објављено је 14.07.2014.   http://httpvrg.blogspot.com/2016/08/vrazogrnacki-tocak-1998-1deo-drugo-vece.html

ЛеЗ 0007491   Салећу ме неке слике из 2013. године, снимљене на планини Радан (село Ивање), али и неке друге, снимљене коју годину касније, и на планини Радан, али и на Шварцвалду, или пак, у селу Мишљеновцу (Звижд), колико прекјуче

ЛеЗ 0007492   Пас, снимљен успут, понекад покреће такве….

ЛеЗ 0007493   Demis Roussos – Come Waltz With Me

ЛеЗ 0007494   Demis Roussos   Goodbye, my love, goodbye1973  

ЛеЗ 0007495   Не, не хвалимо своје завичаје само, проналазимо….  

ЛеЗ 0007496 На млађима, синовима и кћерима, свет остаје…

ЛеЗ 0007497   исто скоро свуда широм србије

ЛеЗ 0007498   Хоће ли Србија завршити као овај парни кит…

ЛеЗ 0007499 Одрази варке или огледало у две душе / Ненад Шапоња. – Збогом,помислих, ЈА, смртна сестро, варко

Пол Валери, Млада Парка

Једно другом, послужујемо
стварност. Записујемо речи о којима
нисмо ништа рекли. Неиспеване мирисе
варљивих прича, тескобних накана.
Свака за себе јесте свет који
препознати нећемо.    …

Izvor: RAZLIČITOST KAO IZAZOV: Raporti, ogledi, tumačenja. – Salaš „Đorđević“, Palić, 29. maj 2010. 108 str.; 21 cm. – str. 64-66 (Odabrani odlomak)  (“Zavetine”, prvi put objavljuju nešto od N. Šaponje)

ЛеЗ 0007500   Са каквим сам ја друштвом, у ствари, студирао? / Белатукадруз. – БУДАЛЕТИНЕ, КАРИЈЕРИСТИ, АРЛЕКИНИ, ФОЛИРАНТИ  Са каквим сам ја друштвом, у ствари, студирао? – ХРИЗАНТЕМЕ
Не желим да пропадне ниједна (по)мисао, ма колико безначајна била; па ипак, на хиљаде оних које ми пролећу кроз главу, одлазе да се можда никада више не (по)врате.
На дрвљанику, док сам цепао дрва – крв, петла која је прштала и окрвавила околна стабла, снег…
Диван поглед кроз мој прозор; завејан врт; хризантеме; жута врба.
Тобожњи мој пријатељ, четворопрсти***.
Зове ме брат да прережемо славски колач…

ЛеЗ 0009540