144

(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0007201  Истргнуто: Навијач

из разговора са карикатуристом Душаном Петричићем:

Ako, kako kažete, narod ima pravo da se ljuti zbog poteza političara, imaju li onda političari pravo da se, kao što to viđamo, ljute na narod, ili bar njegov deo?
Vučićevo nerviranje nije nerviranje političara, nego navijača. On je po profesiji navijač i njemu je mesto na stadionu. Nikad se nije izdigao iznad te pozicije. Njegov politički pristup je navijački i to uspešno prenosi na naciju. Narod se u masi odnosi prema političkim partijama kao prema fudbalskim klubovima, pa se tako i opredeljuje – ne zanima me to što moj tim loše igra, ali ja ga volim..  http://izsenke.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html

ЛеЗ 0007202    143 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)   https://surbita.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF-%D0%BA%D0%BA-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0/a/%D0%B1/%D0%B2/%D0%B3/%D0%B4/%D1%92/%D0%B5/%D0%B6/%D0%B7/%D0%B8/99-2/100-2/143-2/

ЛеЗ 0007203  САНДАЛЕ / Бела Тукадруз. –  Беле, пластичне, у старој – старој нахтказни.

Уз магнетофонске врпце, које је неко здипио

Минулих година?

Женске, наравно.

Кад су ми телефонирали,

Никад то нећу заборавити,

Улетео сам у први такси

И  рекао возачу да вози

До зграде у којој смо становали тада

(Средином осамдесетих минулог века)

Брзо смо стигли, пружио сам  таксисти новчаницу

И полетео иза зграде

И крај локве крви на бетону

Био је само пар сандала

И страва, мајко моја.

Слично осећање

Ме обузело

20.јуна ове године

Негде после шест предвече пред олују

На Првој хируршкој

Док сам држао у руци

Руку моје друге животне сапутнице

Осећајући како  је губим за сва времена … http://izsenke.blogspot.rs/2016/07/blog-post_7.html

ЛеЗ 0007204  СКЕРЛИЋ И БОГДАН ПОПОВИЋ. –  ЈЕ­ДАН НА­СПРАМ ДРУ­ГОГ

Пре­ма све­до­че­њу Б. Ла­за­ре­ви­ћа, Скер­лић је био баш та­кав.

„Ста­јао је увек хра­бро по сви­ма бри­са­ним про­сто­ри­ма и ва­тре­них кр­ште­ња је имао не­ко­ли­ко пу­та у жи­во­ту… На­ро­чи­то се око­мља­вао на љу­де ко­ји су ла­ко про­да­ва­ли сво­ја пе­ра. За ње­га је мо­рал­ни став био пр­во на­че­ло. У том по­гле­ду ни­ка­да ни­је пра­вио ком­про­ми­се, и мно­ги су књи­жев­ни­ци и по­ли­ти­ча­ри, ина­че зна­чај­ни­ји љу­ди, зло про­ла­зи­ли код ње­га ако су и нај­ма­ње ка­ди­ли ка­квом ре­жи­му…

Не­ки су га мр­зе­ли ка­ко се са­мо у Бе­о­гра­ду мо­же да мр­зи, и ди­ра­ли су му чак и у по­ро­ди­цу… Та­да су би­ли опа­сни и отров­ни је­зи­ци у Бе­о­гра­ду, али се Скер­лић ни­је да­вао и увек је и од­го­ва­рао са те­шким ма­љем. Без пот­пи­са, у Днев­ном ли­сту, ко­је од ње­га ко­је од Гро­ла, па­да­ле су ре­чи же­сто­ке… Жр­тви је умео да ста­не но­гом на гру­ди и но­жем да уда­ри пра­во у ср­це. Ни­је умео да пра­шта. Пра­шта­ње му је би­ло не­што што је сма­трао за не­мо­рал­но. Та­кав је био цео тај круг љу­ди око Днев­ног ли­ста, та­кви су би­ли и они око Гла­сни­ка. Ни­кад Срп­ски књи­жев­ни гла­сник ни­је хтео да при­ми ни­ка­кву по­моћ из ма ко­га ми­ни­стар­ства. Чак ни­су хте­ли гла­сни­ков­ци да при­ме ни же­љу јед­ног ми­ни­стра про­све­те да се Срп­ски књи­жев­ни гла­сник пре­по­ру­чи шко­ла­ма и гим­на­зи­ја­ма, ко­је то хо­ће, да га при­ма­ју на ра­чун школ­ске бла­гај­не…

Бес­ком­про­ми­сан у све­му и љу­ти мег­дан­џи­ја – то је би­ла јед­на од глав­них ка­рак­те­ри­сти­ка ње­го­вог ком­плек­са.“

Бог­дан По­по­вић, пак, опет, пре­ма све­до­че­њу Б. Ла­за­ре­ви­ћа, ма­ло је „у на­пи­са­ном“.  http://prevrednovanje.blogspot.rs/2016/05/2016.html

ЛеЗ 0007205  „Србија је изгубила рат“ или „Политика“. –  Браните „Политику” и коментари (мањи избор) / Када је 1944. „Политика” поново почела да излази, у једном од првих бројева на првој страни, објавила је списак 104 стрељана Београђанина. Међу стрељанима били су главни уредник и сувласник Јован Тановић и најугледнији репортер и председник Пен клуба Григорије Божовић. Један са тог списка је тек у „Политици” прочитао да је стрељан, па су га судије и пресудитељи накнадно пронашли и дотукли. Иако се никада није до краја предала и заборавила да је новина, „Политика” се тек последње две деценије сетила зашто је основана и шта је објавила у свом првом уводнику пре 112 година.  http://krugovi.blogspot.rs/2016/07/blog-post_8.html

ЛеЗ 0007206  БИРОКРАТСКА КЊИЖЕВНОСТ-  Одабрани примери, цитати и коментари. –  ПИТАЊА И ПОДПИТАЊА СА СКИЦИРАНИМ ОДГОВОРИМА* / Оскар Давичо. –  — Други опет мисле да је Мома Настасијевић формирао постхумну школу и да је тај Мома…

Не мислим. Мома је изишао из једног дела Расткових преокупација и ни стиховима ни драмама није успео да се уметнички приближи свом кудикамо снажнијем, оригиналнијем и дубљем узору. Па како би онда тај полуепигон, преко леђа и рамена четири поетска вала, могао својом нејачком руком да ишчупа из тла овог тренутка иједан аутентични поетски глас? Још-још поетске старетинаре, али песницима он заиста нема шта да понуди, сем оног што је и понудио људима без слуха за живе токове свог језика: они и врте измољчани свитак посног, кртог, мртвог староставља, да не кажем говора.

Трећи мисле да револуција, прекидајући с традицијом, намеће једној генерацији заглушеној њеним фанфарама и добошима, задатак ушивања прекинутих крвних аудова и тетива и успоставу континуитета.

Питам се: континуитета с чим? С гробљима, с краљицама Наталијама? –  http://mynevadress.blogspot.rs/p/blog-page_8.html

ЛеЗ 0007207  W.A.Mozart : „Requiem“, Marija Popovic (piano& director)  http://carskirez.blogspot.rs/2016/07/wamozart-requiem-marija-popovic-piano.html

ЛеЗ 0007208  Бошко Томашевић . –  (1947, Бечеј), доктор књижевних наука, књижевни теоретичар, есејиста, критичар, песник. Професор по позиву на универзитетима Фрајбург / Брајсгау, Нанци, Хеиделберг, Берлин..   https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/bosko-tomasevic

ЛеЗ 0007209  Kraj romana NIKO, NIGDE.  Штампаног у часопису Унус МУНДО С, Ниш, бр. 37/2010, стр. 197 -347. – Стр :346-347. –  … М Лукић: Више их је било који претендоваху да наследе Црњанског, узалудно симулирајући дубину поетске прозе, и нико у Србији није препознао, читајући Томашевићев рукопис, да се појавио писац од кога ће се очекивати више него од Црњанског»

….Привиђа му се очев кишни мантил из 1950-те… Опседа га смрт, и човек  који мора  да се ослободи: / митова, илузија, кланова, / превара, догми». Тишти га сазнање да има песника «који ни после / 40 година / писања поезије не знају о чему се / заправо ради у њој, у меандрима њене / магије за чије разумевање је потребна / посебна поезија, речи које не постоје, / или још увек / нису пронађене». У истој песми овај шесдесетогодишњак опомиње: Смрт се не одгађа. Размишљајући о смрти оца – и Мандић, и Томашевић, нагињу се над бездане, до којих ретко стижу толики извикани савремени и ловорикама овенчани, како у српској, тако и у европској поезији. Присећајући се тренутка када је први пут угледао свога оца много година доцније када му је отац умро, Матан – јунак  Томашевићевог романа-првенца- покушава да расветли бразду тога сусрета. «Бразду тог сусрета, детаљи те бразде, никада неће моћи да буду, попут фотографске плоче, поново осветљени. Мрља стоји надамном, а тишина је велика. Ваљда је то мрља и ваљда је то тишина титравог логоса Оца и Сина. Ваљда је то било то, како су ме, касније, у оним великим школама, на које се попишам, учили» (стр. 343). Писање два тако различита писца, Томашевића и Мандића, долази из велике и скоро неизрециве муке постојања. Пишући о ником, нигде, Томашевић је  у  позном грчу срочио својеврсни реквијем светој породици – Оцу, Сину и Мајци,  Богу,  дотакавши дно горке судбине и трагичности сеоба, и  амбис Живе књиге  коју сваки писац носи у себи.

Томашевићев роман, гле, чуда, нико у његовом завичају, земљи Србији, не хтеде да објави као књигу, што само неупућене може да изненади.

Зашто би се српски официјелни издавачи бавили објављивањем Томашевићевих тзв. «ненаписаних књига»? Зашто, реците! Официјелни издавачи – годинама и деценијама, зашто не рећи и вековима  –   вешто се баве игнорисањем  тзв. «написаних књига»  које«већ сачињавају Вавилонску библиотеку једино живих књига. https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/bosko-tomasevic/krajromananikonigde#

ЛеЗ 0007210  Из једне оцене Томашевића као песника. –  Пишући, овај песник и као критичар и као песник, не – да употребимо његов сиров али примерен израз – „кења“. То нека раде други… Била је очекивана једна оваква побуна у српској поезији и критици, каква је Томашевићева, лепо и камерно, оглашена у његовој најобимнијој и најбољој најновијој књизи, које се само један критичар присетио (у „Новостима“, Мандић). Ту побуну можемо видети како у песми КЊИЖЕВНА КРИТИКА И КЕЊАЖА (Песников приступ), али и у песниковим есејима, критикама, нарочито оним које ће етикетирати као „негативна критика“. Каква је данас друга књижевна критика могућа, с обзиром на страховиту филоксеру која је захватила све утицајније српске књижевне парохије?   (Из Лукићевих НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА) https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/bosko-tomasevic/izjedneocenetomasevicakaopesnik#

ЛеЗ 0007211  ПОЧЕЦИ И ВРХОВИ. Општи мото књиге: Много је више осветљенога и онога што има да се осветли, него онога што светли.  Божидар Кнежевић . – ЈОВАН ПЕЈЧИЋ     ПОЧЕЦИ И ВРХОВИ Српска књижевност и њена историографија, Алтера, Београд, 2010.  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/jovan-pejcic/poceciivrhovi#

ЛеЗ 0007212 Јован Пејчић . Јо­ван Пеј­чић ро­ђен је 1951. го­ди­не у Бо­шња­цу код Ле­сков­ца, Ср­би­ја. Критичар, исто­ри­чар књи­жев­но­сти, есе­јист, антологичар. Предаје Српску поезију и Српску критику двадесетог века … Пејчић је добитник, између осталог, и књижевне награде Заветина, Дрво живота.   https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/jovan-pejcic

ЛеЗ 0007213  СРПСКА АВАНГАРДА И НАЦИОНАЛНА НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ. –  Модернизам : авангарда : експресионизам. – (Јован Пејчић, ПРОСТОРИ КЊИЖЕВНОГ ДУХА, Просвета, Ниш 1998, стр. 163–169 : 256–260)  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/jovan-pejcic/srpskaavangardainacionalnanaukaoknizevnosti#

ЛеЗ 0007214  Александра Ристић  ЛУДО ПИТАЊЕ: ЗАШТО? – Исидора Секулић: Изравнања. Приредио Јован Пејчић. – Алтера, Београд 2010.  – Овим и ова­квим из­да­њем Из­рав­на­ња су, ис­пи­са­на ду­хом „ду­бо­ко по­гру­же­ним свим вр­ста­ма по­гру­же­ња: ре­ли­ги­о­зним, ми­сле­ним, аскет­ским“(161), сва­ка­ко до­би­ла свој умет­нич­ки и свој ми­са­о­ни лик. Пу­то­ва­ње, нео­бич­ни­је од свих, ука­за­ло се као услов ин­те­лек­ту­ал­ног и ду­хов­ног оп­стан­ка, ко­ји је Иси­до­ра Се­ку­лић же­ле­ла да пре­ђе као ми­сли­лац, пе­сник, есе­ји­ста, пу­то­пи­сац… по­твр­ђу­ју­ћи се као књи­жев­ник и му­драц, те­же­ћи ка све­то­сти не са­мо из­ра­за, не­го и жи­во­та. Ко­нач­на име­но­ва­ња, а ни сво­ђе­ња под обра­зац би­ло ко­је вр­сте – по­чев­ши од устрој­ства књи­ге, пре­ко про­ми­сли при­ре­ђи­ва­ча, до Иси­до­ри­ног ду­ха – су­ви­шна су. / Исидору Секулић ваља и сад, овде, призвати: „Мо­жда је су­ма на­по­ра та­мо где не­ма атри­бу­та.“   https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/jovan-pejcic/aleksandraristicludopitanezasto#

ЛеЗ 0007215 Биљана Мичић  ЗА РОД СРПСКИ И ПОТОМСТВО. – Јован Пејчић: Заснови Глигорија Возаровића. Друго, промењено издање. – Admiral Books, Београд 2009.  …  Раз­ја­шње­ња и па­ра­ле­ле ко­је су се на­шле у До­дат­ку осве­тља­ва­ју Во­за­ро­ви­ћев лик и рад, али и пре­ци­зи­ра­ју ње­го­во ме­сто у срп­ској кул­ту­ри. По­себ­но се ме­ђу њи­ма ис­ти­че епи­зо­да о Ге­ци Ко­ну ко­ји је свог „ро­до­љу­би­вог зе­мља­ка“ ис­та­као као осни­ва­ча пр­ве књи­жар­ни­це у Ср­би­ји.  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/jovan-pejcic/bilanamiciczarodsrpskiipotomstvo#

ЛеЗ 0007216  КЊИЖЕВНО-КУЛТУРНА ЕВОЛУЦИЈА БЕОГРАДА/ Маја Д. Стојковић. –  Јован Пејчић: Ти, међутимКњижевни Београд, Алтера, Београд 2009.  –  Књига Јована Пејчића Ти, међутим представља својеврсну синтезу сазнања о књижевном и културном контексту у којем се Београд јавља од древних времена до половине XX века. Аутор је књигу током вишегодишњег рада марљиво уобличавао, а за ово коначно издање и модификовао већ објављене текстове   https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/jovan-pejcic/knizevno-kulturnaevolucijabeograda#

ЛеЗ 0007217   Јован Пејчић ТИ, МЕЂУТИМ. – Књижевни Београд  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/jovan-pejcic/jovanpejcictimedhutim#

ЛеЗ 0007218   Изабране и нове песме Владимира Јагличића. – Владимир Јагличић: ПОСЕДИ :Изабране и нове песме, Лакташи: Графомарк, 2011, 299 стр.; 20 цм.  –  ХЕРЦЕГОВСКИ БОР ИЗ СТЕНЕ И МИТСКА ШУМАДИЈА 

Запис о поезији Владимира Јагличића

„Је ли оно Карађорђева Србија?“ (Запитао гласно неки Вулић, из Струјића у Попову пољу, изневерених светлих очекивања након пута у Србију, негде између два светска рата)

             Има песама и строфа које вас читалачки запоседну па их понесете и често понав­љате у себи, као нешто посвојено, макар до краја не били начисто због чега баш оне а не неке друге. Таквих је при­мера у девалвираној песнич­кој произво­дњи данаш­њице забрињава­јуће мало, сва­како мање него у раздоб­љима када се поезији озбиљ­није присту­пало. За читаоца који ове речи износи, међу таквима је скорашња песма Владимира Јагли­чића „Херцего­вини“, постав­љена на поче­так књиге Јутра (2008) и циклуса под насловом „Укор“: „Бива, стари ме укор прене, / Стражари сли­ком непотпу­ном: / да л херцегов­ски бор из стене, / да л Кара­ђорђе над Добруном“. Наговеш­тен, вршни смисао овде се пре­ћу­тно разумева. У тренутној недоумици шта побуђује тај „стари укор“, песнички глас пре­поз­наје два зна­мења: једно природно, што израста у чист лирски симбол, и друго у виду споменика српском вожду на крај­њој тачки где је његова устани­чка нога ступила. /     А какав је укор посреди, шта је потакло казнену меру затајене предачке педаго­гије, такође се не каже изричито, али се каже довољно јасно.  –  Драган Хамовић

Блок: О поезији Владимира Јагличића, стр.267-297. (Драган Хамовић, стр. 293-297)

https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/vladimir-jaglicic/izabraneinovepesmevladimirajaglicica#

ЛеЗ 0007219   Галерија ДЦЗ Овде ћемо публиковати, временом, занимљиве  и по нечему подстицајне фотографије, или из Архива „Заветина“, или аутора по позиву   http://izsenke.blogspot.rs/p/blog-page.html

ЛеЗ 0007220  Листајући књиге  Библиотеке ДЦЗ. – Да ли сте можда били у прилици да прочитате ову књигу? –  МИШИМА, Јукио Мишима: избор / (приредио Драган Миленковић). – Београд: Апостроф, 1999.  http://velikazavetina.blogspot.rs/p/blog-page_9.html

ЛеЗ 0007221 ЗЕМЉА И КЊИГА ВЛАДИМИРА ЈАГЛИЧИЋА / Ђорђо Сладоје. – Као дјетету сеоских учитеља, који су за већину нас митске фигуре, Јагличићу су, од почетка подједнако блиске и земља и књига. На том двојном – антејско-алксандријском принципу заснован је Јагличићев духовни универзум и утемељена пјесничка пракса.  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/vladimir-jaglicic/zemlaiknigavladimirajaglicica#

ЛеЗ 0007222  ДРАМСКО И ПРОЗНО У ПОЕЗИЈИ ВЛАДИМИРА ЈАГЛИЧИЋА. –  Владимир ЈагличићПОСЕДИ :Изабране и нове песме, Лакташи: Графомарк, 2011, 299 стр.; 20 цм. Блок: О поезији Владимира Јагличића, стр.267-297. (Бранко Брђанин Бајовић, стр. 277-284  https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/vladimir-jaglicic/dramskoiproznoupoezijivladimirajaglicica#

ЛеЗ 0007223  Херцеговини, Шумадија; Сусрет, Узгред; Од аутора / Владимир Јагличић https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/vladimir-jaglicic/hercegovinisumadijasusretuzgredodautora#

ЛеЗ 0007224  „Анаконда 2016“. –  Амерички медији: У случају рата са Русијом војска НАТО-а ће бити уништена Новости онлине | 09. јул 2016. 19:01 | Масовне војне вежбе које НАТО одржава у Пољској не узимају у обзир да би у условима стварне борбе војска Алијансе била уништена. –  Међутим, у условима реалног сукоба војска НАТО-а била би у смртној замци, наводи лист. „Зона искрцавања трупа налази се на само 290 километара од војне базе у Калињинграду, тј. надохват руских ракета намењених обарању авиона типа неспретног C-17, који мора да успори да би избацио падобранце. На земљи би лако наоружани војници постали лака мета за руске беспилотне летелице и тешку артиљерију“, наводи се у чланку. Током вежби војска НАТО-а такође би требало да обезбеди копнени коридор према Литванији за америчке оклопне транспортере „страјкер“. У стварности, техника би била заробљена између базе у Калињинграду и Белорусије, савезника Русије, у тзв. „унакрсној ватри“, наглашава „Хафингтон пост“.  http://fabrikamaslacakla.blogspot.rs/2016/07/2016.html

ЛеЗ 0007225  Из спаваће собе у музеј. -Из спаваће собе у музеј / М. А. К. | 10. јул 2016. 07:08 | Рембрантови портрети брачног пара Мартена Солманса и Опјен Копит пред публиком амстердамског Рајксмузеума. Ротшилд продао држави слике за 160 милиона евра.  ПОРТРЕТИ Мартена Солманса и његове жене Опјен Копит, у природној величини, које је поводом њиховог венчања 1634. године, урадио велики Рембрант ван Рајн, први пут су јавно изложени прошлог викенда у амстердамском Рајксмузеуму, откако су крајем 19. века прешли у власништво породице Ротшилд. Прошле године француска и холандска влада удружили су средства, свака по 80 милиона евра и ова дела откупили за своје националне музеје од Ерика де Ротшилда. Слике, које је само прошле суботе и недеље видело 26.000 људи, Ротшилд је држао у спаваћој соби, сваки са једне стране кревета  http://izsenke.blogspot.rs/2016/07/blog-post_10.html

ЛеЗ 0007226  Једно од најстаријих издања Библиотеке Документационог центра ЗАВЕТИНА. – Књига је одштампана 1885. године у Београду, неоштећена је.Књига има 150 стр. На последњем листу при врху неки од власника је обичном оловком написао „1892 год“. Ништа више. Како је та књига, путовала од онога коме је поклоњена, као гимназијалцу чачанске гимназије за одлично учење и владање, до Библиотеке ЗАВЕТИНА и до Документационог центра „Заветина“,тј. Велике магазе,коју је сазидао пок. Станко Лукић – рођен 1892. године (а преминуо новембра 1955. године)? Којим све путевима?    http://httpvrg.blogspot.rs/2016/07/blog-post_10.html

ЛеЗ 0007227  Писмо и песме јунака мога романа „У друштву пустињских лисица“>  Живојина Нешића (Прекопчелица код Лебана, 1950 – Београд, 2006) . / Недеља, 10.јул 2016.

Инвентаришући књиге, часописе и рукописе и преписку „Документационог центра Заветина“, налетим данас на једно писмо на које сам сасвим заборавио –  писмо мог вршњака и исписника са упоредне књижевности на Филолошком, Живојина Нешића, родом из села Прекопчелице код Лебана, чија десетогодишњица смрти пада ове године…. http://zavetinealineja.blogspot.rs/2016/07/1950-2006.html

ЛеЗ 0007228  БЕЗ КАЈАЊА. –  СТРАВИЧНО.Силовао и искасапио малу Анђелину па се вратио да пије на рођендану / Љубиша ТРИФУНОВИЋ | 10. јул 2016. 08:39 > 20:54 | Коментара: 101. . – Владица Рајковић (28), из зајечарског села Вратарница, у суботу увече починио злочин какав се у Србији не памти. ерица, брат убице: Ја сам хтео да му пресудим. –  У ЗАЈЕЧАРСКОМ селу Вратарница у недељу се десио незапамћени злочин! Владица Рајковић (28), из тог места, отео је са рођендана своје једногодишње братанице Анђелину Стефановић, која је у новембру требало да напуни четири године, одвео је до шуме, удаљене око 700 метара од првих кућа, и ту је, у јарку – силовао! Након тога, детету је пресудио ударцима камењем и рукама, тако да је тело девојчице било унакажено!

У Вратарници је владао мук. У овом питомом селу, смештеном на обали Тимока, ни најстарији мештани не памте овакав злочин  http://cafebookzavetine.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html

ЛеЗ 0007229  Листајући књиге Библиотеке ДЦЗ Да ли сте можда били у прилици да прочитате ову књигу? – Милутин Петровић Дрзновено рождество, Цигани с малимхармоникама   http://velikazavetina.blogspot.rs/p/blog-page_9.html

ЛеЗ 0007230 ХОДИЂЕД – САРАЈЕВО. –  Решена једна тајна старог Сарајева  http://velikazavetina.blogspot.rs/p/listajui-ya.html

ЛеЗ 0007231  НОВИБУСУР – Новине будућности  „Сурбита“  (00401)  http://bibliotekez.blogspot.rs/2016/07/00401.html

ЛеЗ 0007232  Красна девица вила кудёрышки   http://mynevadress.blogspot.rs/2016/07/blog-post_40.html

ЛеЗ 0007233  Vampir u Srbiji (Vampire in Serbia) true story – with English subtitle. –  Објављено је 23.06.2012. For subtitle press cc !!! – Vampir je jedina srpska reč koja je opšte prihvaćena u svim jezicima sveta! Svi smo gledali filmove o ‘Drakuli’, a danas gledamo ‘Twilight’, ‘Vampire diaries’, ‘True blood’… a da li znate da su sve te priče nastale u istočnoj Srbiji pre tri stotine godina? I da je prvi srpski vampir Petar Blagojević, stariji od grofa Drakule? Pogledajte prilog studentkinja novinarstva sa FPN-a i saznajte nešto više o ovoj temi..  http://httpvrg.blogspot.rs/2016/07/vampir-u-srbiji-vampire-in-serbia-true.html

ЛеЗ 0007234  Поезија. Савремених српских и светских песника.  ДВЕ ПОСВЕТЕ МИОДРАГА  ПАВЛОВИЋА И СВЕТОГОРСКИ ДАНИ И НОЋИ (Приступна академска беседа одржана на Свечаном скупу Српске академије наука и уметности)…  http://mynevadress.blogspot.rs/p/blog-page_73.html

ЛеЗ 0007235  Соња Лихт ме је 2008. године сменила под тачком разно, али је барем имала ту пристојност да главног уредника „Политике“ смењује на састанку УО компаније, па макар и под тачком разно. Сада не постоји ништа осим аутархије директорки спорног легалитета, па се чак ни Скупштина „Политике“, која ме је именовала, не састаје… –   Отказ на кућну адресу /  И. МИЋЕВИЋ | 12. јул 2016. 14:09 > 19:22 | Коментара: 13 – Директорке „Политике“ одлучиле да отпусте из фирме доскорашњу главну уредницу Љиљану Смајловић. Решење јој уручено док је била на годишњем одмору. Жарко Ракић в. д.  http://velikazavetina.blogspot.rs/2016/07/2008.html

ЛеЗ 0007236  Штампа и коментари, извор. –  Дневна и периодична штампа, она на папиру и она електронска, пуна је – уз неизбежне вулгаризације –  грађе којој се писци, есејисти и други не приближавају. Зашто је тако, видеће се кроз време. Због тога сам одлучио, да кренем са избором споменуте грађе и подстицаја, према скромним могућностима „Заветина“. Многи штампани или публиковани текстови, упркос својим вредностима, временом се потискују, заборављају. Издвојени, пробрани, можда овде могу дуже остати на видику радозналих… –  ЦРВЕНИ,ЖУТИ, ЦРВЕНО-ЦРНИ И НЕИМЕНОВАНИ –

На суђењу некадашњем правнику ЦЗ-а Драгиши Блануши утврђено да недостају поједина документа о боравку бившег председника Југославије у притвору    http://mynevadress.blogspot.rs/p/iyv.html

ЛеЗ 0007237  Параћинска фирма прошла је пут од мале откупне станице лековитог биља до великог извозника етарских уља. –  Из смиља цеде профит и чекају туристе & Зорана РАШИЋ | 12. јул 2016. 19:30 |   Са берачима на пољима „Саникуле“ код Горње Мутнице, великог извозника етарских уља. Шире посао и верују да би околина Параћина могла да постане српска Прованса    http://mladisuzovci.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html

ЛеЗ 0007238  Бобанова бара. –  Бобанова бара рај за душу / З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ | 12. јул 2016. 15:00 | Ликовни уметник Бернард Љубас направио код Рековца праву малу оазу мира за себе и своје пријатеље. –  БЕРНАРД Љубас, пријатељима познатији као Бобан, од потпуно неприступачног предела на тромеђи села Сиљевице, Комарана и Крушевице направио је код Рековца прави рај на земљи. Када је пре десетак година на поклон добио 22 ара у пределу званом Црвена земља, најпре је посекао трску из језера, које се од ње није видело, потом је донео стару колибу и направио летњиковац. Језеро је порибио бабушком и шараном, а цео предео је улепшао камењем из околних река и Мораве и назвао га Бобанова бара.

– Колибу, стару више од 130 година, купио сам у Доброселици пре седам година – каже Љубас. – Када сам је претерао са пријатељима, Топлица Милетић, родом из Цикота, за недељу дана бесплатно је рестаурирао колибу чије су греде почеле да се распадају.  http://fabrikamaslacakla.blogspot.rs/2016/07/blog-post_13.html

ЛеЗ 0007239    Зашто да један српски писац у невољи у својој рођеној земљи не научи занат графичара и књиговесца? –  II СТРАВА   (Одломци из Бележака Филипа Сенковића, из фебруара  2001.-те године ) – … Присетимо се старих истина : У природи је духа да присваја себи све ствари. Исус и Шекспир су фрагменти духа и Емерсон их је већ одавно љубављу победио, и уврстио их у своју душевну имовину. Не занима нас површна и слаба критика, већ Творилац, или Песник који казује, одређује и репрезентује лепоту. Он је монарх и стоји у средишту. Јер свет није нико украсио и окитио, него је од почетка леп. Бог није створио само неке лепе ствари, НЕГО ЈЕ Лепота СТВОРИЛА ВАСИОНУ. За то ни песник није трпљени и ограничени владарчић, него цар у своме сопственом праву. Важан нам је дух и прогрес човечијег живота. Важнији су од смрти и пролазности.    https://misljenovac.wordpress.com/2016/07/13/%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BA-%D0%B8%D0%B7-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%B0/

ЛеЗ 0007240  Антиципативна критика Миодрага Мркића (1932 –  ) / Бела Тукадруз. –  Мркић је својеручно написао на 3. стр. те књиге посвету „у знак превредновања“ (ма шта то значиило!) „15. јула 2002, у Београду“. Овог 14. јула четрнаест година касније, прелиставајући ову књигу, видим запис, записан мојом руком, одмах иза наслова Мркићевог поглавља „Антиципативна критика“! Да не препричавам, ево факсимила. Колико таквих мојих записа има на маргинама прочитаних књига!   …

ЛеЗ 0007241  Родило се, треба га љуљати… –  … Споља је било, као и обично – гладац… Али унутра, требало је ићи од једне до друге собе, у којима нико не станује осим књига и жалости, и паучине, и брисати, паучину, и све друго… Богами, требало је добро презнојити се, у време  које баш и није било за ове работе, али….Појавио се, видите на слици, зрак…Као благослов, надамо се…  http://velikazavetina.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html

ЛеЗ 0007242  Травари, виле, вилењаци, али и домаћи и страни стручњаци из ове области Сокобању доживљавају као своју престоницу… Нa Ртњу биље и смиље за сваку бољку & Далиборка Алихоџић | 11. јул 2016. 16:33 | На магичној планини у част великог свеца окупљају се на хиљаде „ходочасника“. Ова планина ће бити проглашена за предео изузетних одлика  http://velikazavetina.blogspot.rs/2016/07/blog-post_14.html

ЛеЗ 0007243  Српски радикали на парастосу српским жртвама у Залазју! http://edicijazavetine.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html

ЛеЗ 0007244  Маргиналије… –  КАЛЕНДАРИ

На маргинама књиге  ДНЕВНИК НЕМАЧКОГ ВОЈНИКА: Документ и коментари. – Саопштио и написаоБошко Петровић. – Нови Сад: МАТИЦА СРПСКА, 1965. Друго издање. 316 стр.  (Библиотека КОРИСТ И РАЗОНОДА). –

… Сетио сам се да сам везу са светом заборавио као пун новчаник у вагону брзог воза, и да је сада не могу више вратити.

Сунце се дотеривало за излазак. Чешљало се у купатилу са осећањем туробности. Шиштала  је вода…

*

Видим јалове плодове туге.

Видим да је то стање. Да ме је нешто искључило из живота и света, стварности. Је ли томе крив неко други, случај, судбина, идеологија, политика, неумитност, или – ја који нисам био припремљен?

Тужан човек се барем привидно помирио са чињеницом: да нема излаза, да је одбачен.  Једноставно шутнут у тур, као насртљив пијанац. Лето. Вечерњи жамор. Звук возила.

Шта ме је искључило из свега? То је прво, право и једно питање на које треба одговорити прецизно.Када?то је друго питање, које се не сме заобићи ни изврдати.

У свему што сам до дана данашњег написао, ја сам избегавао да их дотакнем. Зашто?

Видим јалове плодове туге.

Себе младог, на споредном колосеку..http://zavetinealineja.blogspot.rs/2016/07/blogpost_16.html

ЛеЗ 0007245  Заиграла мечка и у Турској… –  Пуч у Турској: Војска тврди да је преузела власт  Војска, преко државне телевизије ТРТ, објавила да земљом управља „Мировни савет“ који ће обезбедити сигурност грађана.- Турски председник Реџеп Таип Ердоган тражи азил у Немачкој, јавља Ен-Би-Си позивајући се на неименованог званичника Стејт департмента    http://azbukazavetina.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html

ЛеЗ 0007246  Из „Псовке“, најновије књиге Александра Лукића. – Х  CODEX SINAITICUS

Безвредне менице – свежњи

папира задављени канапом

у фиоци писаћег стола.

Бледо мастило – породични потпис.

Утваре генерација од – до: Бог свети зна.

Рачун ненаплативих потраживања.

Век чамотиње чуван у фиоци стола

стварни власник меница – самоћа.

Кад сам стао упознавати лице и наличје

зајмова: проби ватра од зиме, од пролећа

из њих крволипти пламен давнашњих дугова.   http://bezdanaumetnost.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html

ЛеЗ 0007247  Детаљи, сређивања…. –   Синоћ, пре олује, углавном су биле доведене у неки ред све четири собе тзв. Велике магазе, тј. документационог центра, коју су подигли пред Други светски рат, а после краја Другог светског рата и надоградили наш покојни деда Станко и отац Михаило. То је зграда сазидана од тврдог материјала за потребе једног сеоског газдинства, али је, ево, временом, добила нову друкчију намену.   http://kompleksspasovo.blogspot.rs/2016/07/blog-post.html

ЛеЗ 0007248  УВОД У НЕИЗМЕРНО. –  Лепе дане – пролећа усред зиме –  школског распуста  јануара 1994. потрошио сам на сређивање наше породичне библиотеке и обилазак села – махом влашких –која се налазе између токова река Пека и Млаве.  Нашу сеоску породичну библиотеку запустих после 1987. године. У њу сам одлагао, с времена на време, новокупљене и прочитане књиге, листове и часописе.И своје бележнице.

Водим их већ четврт столећа.

Ни сам нисам  знао колико их већ има написаних.  http://zavetinealineja.blogspot.rs/2016/07/blog-post_89.html

ЛеЗ 0007249  О Долини Катманду која се због лепоте и других изузетних разлога не може пропутовати. Затим о небу над Долином и шта се све види у том небу /  Стеван Пешић  . – Долину Катманду зову и Долином Непала. То је најлепши крај земље, најбогатији и најмногољуднији. Ту је колевка овог народа; ту се догодила њихова историја; ту су три краљевска града. Поља, шуме, баште, воћњаци, ливаде, реке, насеља, храмови: то су слике које гледате овде. Гледате их, док вам један глас говори: »Ова земља је мед за сва створења, а сва створења су мед за ову земљу.« Песма је испевана у давним, првим данима када су се врата Раја отворила. Овде су она још увек отворена; ко их види, пролази кроз њих. Око тог Раја су брда и планине.  … http://mynevadress.blogspot.rs/2016/07/o-dolini-katmandu-koja-se-zbog-lepote-i.html

ЛеЗ 0007250  Никада више нећу писати о овоме на овакакв начин…-  Нашао сам ове белешке двадесет и две године доцније. Јула месеца 2016. Страшне речи:
Мој отац и мајка су – тамо су где су, такви су какви су. 
На гробљу су. Испод крошње једног разгранатог ораха чије су гране скоро полегле по споменицима и крстачама. Јуче сам ишао и скресао те гране, пазећи да не повредим много орах…
Болести су у нашој породици и фамилији, као уосталом и другим сељачким домаћинствима означавале прекретницу. У болестима препознајем и све друге и самога себе, толико тога у себи. Хватам дизгине туге и цимам, цимам – затежем.
Време никад не стоји, оно стално цури као песак, живот пролази, а оно што сам писао личи на ситно сито за просејавање најситнијег песка, на покушај стварања сведочанства. Некима овај увод може деловати натегнуто, нападно, као опсесија, као узалудан покушај супростављања пропадању, смрти, судбини. (…)   http://kompleksspasovo.blogspot.rs/2016/07/blog-post_17.html

ЛеЗ 0009535   

Advertisements