138

(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0006901  Blaga Videc I Blagoj Petrov Karađule- Mamo Koj Čuka Na Porta  http://pismoizkarantina.blogspot.rs/2016/05/blaga-videc-i-blagoj-petrov-karaule.html

ЛеЗ 0006902  Илиева Видец Караѓуле- Три Години Кате Болен Лежам  http://zavetinealfaiomega.blogspot.rs/2016/05/blog-post.html

ЛеЗ 0006903 Tomovska-Mančevski – Ne Se Fakaj Done Donke  http://zavetineprozori.blogspot.rs/2016/05/tomovska-mancevski-ne-se-fakaj-done.html

ЛеЗ 0006904  Selimova-Želčeski- Laži, Laži Vere  http://zavetinedonacije.blogspot.rs/2016/05/selimova-zelceski-lazi-lazi-vere.html

ЛеЗ 0006905  Jovano Jovanke – Macedonian Song   http://identitet2007.blogspot.rs/2016/05/jovano-jovanke-macedonian-song_23.html

ЛеЗ 0006906  Васка Илиева И Никола Бадев- Болен Лежи Млад Стојан   http://bezdanaumetnost.blogspot.rs/2016/05/blog-post.html

ЛеЗ 0006907  Aleksandar Sarievski – Zajdi, Zajdi Jasno Sonce – Macedonian folk song  http://raskovnik.blogspot.rs/2016/05/aleksandar-sarievski-zajdi-zajdi-jasno.html

ЛеЗ 0006908  Није фер.  –  У новинарству постоје вести чије објављивање прати задовољство, срећа, не само професионална, али постоје и оне друге, које саопштавамо с тугом. Једна од таквих је вест о смрти великог Велимира Бате Живојиновића. Вечерње новости су на свом сајту, http://www.новости.рс, прве обавестиле домаћу, зашто не рећи и европску јавност, да је преминуо легендарни глумац. Не хвалимо се, констатујемо. Ево због чега. Појавом електронских медија, овде мислимо пре свега на сајтове и портале, почела је, на залост, бесомучна трка и у томе ко ће први да објави неку важну информацију. Од тога зависи број посета неком сајту што прате и други ефекти, економски пре свега. Још једном, на жалост, али тако је. Вечерње новости на свом онлине издању већ дуже време предњаче у односу на већину портала и сајтова, када су важне информације у питању. Једноставно, први смо, имамо добре изворе, трудимо се. Читаоци то уважавају, цене, што се види и у штампаном издању, где смо у врху по продаји, и на онлајну, где смо међу првих пет инфо-сајтова. Али. Истовремено смо свакога дана изложени крађи наших информација, текстова, тема, чак и интервјуа. Тако је било и у случају смрти Бате Живојиновића  http://xn--agregatzavetin-ewl.blogspot.rs/2016/05/blog-post_23.html

ЛеЗ 0006909  „Brala moma kapini“ – Duet Selimova-Zelceski – Macedonian Folk Song  http://zavetineoglasi.blogspot.rs/2016/05/brala-moma-kapini-duet-selimova.html

ЛеЗ 0006910  Ferus Mustafov – Lerinska gajda  http://zavetineoglasi.blogspot.com/2016/05/ferus-mustafov-lerinska-gajda.html

ЛеЗ 0006911  „Хореум Марги“, или „Житница Мораве“.  –  Ново лице / Зорица Глигоријевић | 22. мај 2016. 08:50 | У Ћуприји ускоро наставак истраживања на месту некадашњег античког града. Прва фаза – сређивање остатака североисточне куле и њена обнова   … Реч је о археолошком локалитету истоименог античког града који је егзистирао од првог до петог века нове ере. Прва фаза пројекта обухватала би сређивање остатака североисточне куле и њену реконструкцију, која би, поред туристичког потенцијала, повећала и културно-историјску понуду града, који би, опет, добио нов симбол и простор за реализацију многих културних садржаја   http://velikamagaza.blogspot.rs/2016/05/blog-post.html

ЛеЗ 0006912  УВОД У „ДЕСЕТУ СИМФОНИЈУ“ / Бела Тукадруз.  – А ви, Духови, што доносите загонетне снове и привиђења (крв,
убиства, масакре; ратнике на гранама високих топола и голубове
гриваше, рајске вртове…), ливаде, крила авиона сломљена, рибњаке
пуне лиснатих рибица, лепе младе жене, и жене у позним годинама
– бркате (иако не старије од педесет и четири лета), сусрет
поклисара на границама међа старога имања, старога гробља,
поседа закоровљеног, узбуне око и испред гарнизона, окршај краљева
и окршај краљица – хоћете ли нам се опет јавити и рећи једноставнијим
речима патријархалних пророка одгонетку снова ужасних?
Нису то експлозије из каменолома, јер одјекују из даљине.
Из равнице далеке и широке као ишчезло море. Јер и мора
ишчезавају, зелена , узбуркана и дубока. Нестају насеља читава,
гробља лете у ваздух, испаравају у висину као ишчезла мора.
Долине су гробнице, празнина је гробница. Овде је гробница, а испод
ове гробнице има још осамдесет и кусур гробница. Знају археолози
и палеонтолози о чему говорим. Знају пророци и они што бдију.   https://m950.wordpress.com/2016/05/26/%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D1%83-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D1%83-%D1%81%D0%B8%D0%BC%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4/

ЛеЗ 0006913  Нови двоброј књижевног часописа „ЗАВЕТИНЕ+“ 10 – 11/ 2015. , доноси,  поред осталог,  и наставак романа „Шифра ЈЕГУЉА“. – ЦРНОЈЕВИЋИ, ГУРМАНИ, ЊАГОЈЕВИЋИ, СЕНКОВИЋИ   –  ДЕДА МОЈ Мишљен Мишљеновић, Бог да му душу прости, узе Ђурђију, од које наследисмо црну косу и маст, због чега нас прозваше ЦРНОЈЕВИЋИ. Наше крсно име је Свети Лазар, слава коју је деда донео са Косова. Мој отац Мишљен Први узе ћерку Јове БАШИЋА, ова се фамилија затре. Мене оженише Утехом, ћерком Соколовића, који изумреше и чије имање наследи моја жена. То имање лежи источно од Зукве, па све до Старог Гробља. Живео сам као и остали Босиљковчани. Гајио сам свиње и кокрце, зумбуле и пшеницу, босиљак и винову лозу. Крштавао сам и сарањивао по нашем православном обичају. Жена ми роди првог сина, кога назвасмо Павле Други, дај Боже да не дочека злу судбину као Павле Први, а затим и ћерку Стамену. Научио сам многе ствари од деда Мишљена, читање и писање, али и народно предсказивање времена по сунцу, по месецу, по звездама, по облацима, по магли, по киши, по дуги, по грмљавини, по воздуху, по роси, по ветру, и по човеку. По животињама ружно време познаје се: Када голубови рано одлећу и касно долећу и када много гучу. Када овце ујутру много блеје. Кад се коњи ваљају. Када слепи мишеви вечером много тамо и овамо облећу. Када чавке и вране над високим кућама и камењу у множини наоколо лете, и после покрај воде седну, тамо овамо по песку полећу, врло вичу и у воду се гњурају. Кад пауни ноћу често јасно вичу. / Лепо време пак познаје се по овим појавама: Када кокошке раније лежу. Када муве и комарци вечером тамо овамо лете и роје се, то обично бива суво време. Кад славуј свагда весело пева. Када су овце увече несташне и веселе. / Двапут годишње, пред нашу славу Свети Лазар и око Видовдана, док је деда могао да ода, ишли смо пешке у манастир Раваницу. А око Петровдана и Светог Илије у Ждрело. Са нама је некад ишао и неко од Гурмана…    http://zavetine.simplesite.com/420193115

ЛеЗ 0006914 Извињење. –  Најавили смо средином јесени да ће нови двоброј  књижевног часописа „ЗАВЕТИНЕ+“, 10 – 11/2015. изаћи најкасније до 27. октобра  ове године. Нажалост, из разлога који можемо описати као „вишу силу“, излажење овог двоброја је померено за крај јанура 2016. године, када ће, верујемо, часопис изаћи као троброј….    http://zavetine.simplesite.com/420193115

ЛеЗ 0006915  тзв. официјелна српска књижевна критика. / Елем, ни “Лакомица”, ни “Зукванско јеванђеље”, ни “Хомољски мотиви”, нису прве моје песничке књиге; већ Судбина раба МирославаБршљан око гимназије (писане првих година мојих студија) и Преображења и Домаћи паук (писане крајем студија). Понуђене су ондашњим издавачима ( београдским, Просвети, Нолиту), нису примљене.
Објављене су безмало четврт века касније ( Алманах за живу традицију,
књижевност и алхемију, I, 1998, Београд, стр. 120 – 129; 415 – 434).Написао сам есеј “Савест”, проговорио о неким истинама о којима већина ћути…
“Преображење и друге песме о краљици Маб” укључене су у књигу “Архив у оснивању, 1- 2”, Београд, 1996, у оквиру књиге “Златни Расуденац”…
Читав низ мојих књига објављен је као библиофилско издање, у симболичном тиражу; тешко су, дакле, доступне. Многе од тих наслова не поседује ни Народна библиотека Србије. Зато је добро консултовати следеће књиге: Мирослав Лукић: РАЈСКА СВЕЋАОпус Мирослава Лукића, 1968 – 1998, Заветине, Београд, 1998, 339 стр.; 24 цм. И прве три књиге Опуса Уметност махагонија, тј. Дела М. Лукића : “Бршљан око младости”, “Архив у оснивању, 1 – 5”, “Повратно коло”…
Одмах да додам, са пуним правом – да не би било илузија, споменуте књиге актуелна и официјелна српска књижевна критика није ни – отворила. Понаша се – као да не постоје…

Овај текст је више пута штампан, али – ништа се није променило. И данас, 5. септембра 2015. године стање је исто, то јест горе, много горе. Књижевност  која гуши истине, у чему јој официјелна критика здушно директно и индиректно помаже, никаква је и биће после неког времена заборављена, потиснута у заборав. Иначе, кад бих другојачије веровао, не би ни било овог осврта.

http://zavetine.simplesite.com/420193165

ЛеЗ 0006916  Шест Лазаревићевих Скерлића / Бела Тукадруз. –   Бранко Лазаревић, ученик и настављач, Скерлићев, донекле, писао је о Скерлићу када је умро (мај 1914). То је био његов први Скерлић.

Други Лазаревићев Скерлић написан је у Берлину, 1924, на позив Српског књижевног гласника.

Трећег Скерлића је Лазаревић написао, опет, на позив Српског књижевног гласника, у Варшави, 1934.

Четврти пут је Лазаревић писао о “горостасу наше енергије”, у Херцег-Новом, 1963, поводом педесетогодишњице смрти Скерлићеве, на захтев Београдског универзитета.

По пети пут се Лазаревић усудио да се на свој начин нађе, “пред Скерлићевим начином визирања и интуитирања наше књижевно-историјско-социјално-националне грађе и мисли свих наших поколења осамнаестог, деветнаестог и почетка двадесетог века које је и кроз које је и дубоко раскопао, прокопао, каналисао и кроз једно петнаестак сочних и рељефних књига поновно на светлост из мрака изнео кроз своје мисли, кроз свој начин и кроз свој врло жив и даровит темпераменат и, нарочито, преко свог врло великог и творачког талента…”

Шестог Скерлића је Лазаревић написао, баш кад је “завршио и тог петог Скерлића”, на позив СКЗ и “Књижевних новина”.

Лазаревић је одлично познавао свога професора и учитеља и о њему је писао и са несумњивим пијететом и реално, ма колико то изгледало парадоксално.

Присећајући се Скерлићевих стихова, објављиваних под псеудонимом, исмејаних, и других ствари, Лазаревић пише да се у животу и деловању Скерлићевом јасно виде “разни слојеви и разни наноси, и један чудан и “мрачан” пут.Постоји Via Appia, али из те царске џаде и уз њу налазе се путеви и путељци, чак и странпутице и пречице.”

Лазаревић даје једну рељефну и реалну оцену свога учитеља.   http://zavetineabovo.blogspot.rs/2016/05/blog-post_28.html

ЛеЗ 0006917 Иван и Моња Јовић упустили су се у сасвим несвакидашњи подухват: овај редитељско-сценаристички двојац покреће Бергманов театар… –   Бергманова слика света &  М. МИРКОВИЋ | 25. мај 2016. 23:20 |Иван и Моња Јовић покрећу театар посвећен славном шведском редитељу и драматургу. Он не позива на промену, већ нас оставља немоћним и запитаним над собом и животом  http://odavde.blogspot.rs/2016/05/blog-post_11.html

ЛеЗ 0006918 Погрешна одлука?  –   Прокоцкана историјска шанса &  Иван МИЛАДИНОВИЋ | 08. мај 2016. 15:28 | Коментара: 13 Лондонски уговор, предложени документ из 1915. године – пут којим је Србија могла да иде. Зарад Југославије Пашић и престолонаследник одбили БиХ, Славонију добар део јадранске обале…  http://odavde.blogspot.rs/2016/05/blog-post_51.html

ЛеЗ 0006919  Режим Мила Ђукановића бескрупулозно прогони српски народ! / Шешељ  http://zavetineabovo.blogspot.rs/2016/05/blog-post.html

ЛеЗ 0006920  Синоћ у „Српском културном центру“ у Београду…

У четвртак, 26. маја у 19 часова у Српском културном центру (Скерлићева 12) одржана jeпромоција најновијег двоброја заграничног књижевног часописа „Људи гоборе“  (бр. 27-28/ 2016, Торонто) и романа Кустос Мезезија Радомира Батурана.

Нови двоброј часописа који излази  на српском и енглеском представио је – главни и одговорни уредник –  проф. др Мило Ломпар.

О новом роману   говорили су Никола Маринковић, извршни уредник ИК Catena mundi;

Мирослав Лукић, уредник и власник београдских «Заветина», професор и независни издавач, и

сам аутор, Батуран   http://odavde.blogspot.rs/2016/05/blogpost_27.html

 ЛеЗ 0006921  Tribal peoples simple free life in Africa   http://simbolzavetina.blogspot.rs/2016/05/tribal-peoples-simple-free-life-in.html

ЛеЗ 0006922  Meeting tribal peoples, tour to Africa, ethiopia   http://mynevadress.blogspot.rs/2016/05/meeting-tribal-peoples-tour-to-africa.html

ЛеЗ 0006923  НЕОБЈАВЉЕНО (ексклузивно) / Необјављени дневници, писма, и друге ствари из радионица уметника светских и српских (није дозвољено преузимање!). – РУЧНА СВЕСКА  / Бела Тукадруз.  Зашто „Ручна свеска“? Зато што је ручни рад. Библиотека ОШ „Михаило Петровић Алас“ (Јованова 22). Белешке сасвим личне. Петак, субота. Занимљиво – живео сам у минусима… У складу са временом, транзицијом… А чему оно „Покисло цвеће“? Тако је гласио наслов једне од мојих првих изгубљених књига, тј. рукописа, изгубљених на путу од СКЗ – Кучево. Можда сам тих година мислио да  публикујем нешто слично, од фрагмената мојих најстаријих рукописа? Ја их нисам чувао, али понеке јесте мој стари пријатељ  М. С.  Показивао ми је једну фасциклу где их је чувао. … Последњи пут сам га видео онако на брзину у пролазу, у Кучеву, можда баш те 2004. године, када сам отворио „Хомољске мотиве“. Тај „говор“ сам написао под насловом „Пета димензија“, и он је, одштампан, на 4 стр. А4 формата на крају бележнице.
..
Понедељак, 14. јун 2004. Библиотека МА. – … 11:19 ч. Беда.Новчана оскудица. На глави су ми тзв. обавезни примерци за Народну библиотеку. И то регулисати временом. Доћиће неки новац, даће Бог, тј. добри људи преко којих Он делује. Доћиће из најнеочекиванијег правца…
Асоцијације минулих година. Сарајевска, полиција.
Смрад излучевина.    http://xn--agregatzavetin-ewl.blogspot.rs/p/blog-page_28.html

ЛеЗ 0006924  Легенде о рамондама и ружичастом песку месечевог смакнућа / Александар Лукић . –   (….)

Формирао се облик у мом духу : из њега лију

пљускови

разборитости, савршене опрезности и

неумољиве логике. Ако сам , заиста, најзад сам,

у ћутању које гуши, где свака ствар заслужује

објашњење и причу, као предмети у утроби

потопљеног „Титаника“, нека се самоћа и ћутање

тишином и талогом огласе!

Успомене се не могу покоравати, као народи,

јер су као ретке биљке, рамонде,

настањене на Балканском полуострву.

Након потпуног исушивања

терена могу оживети ако порасте

влажност ваздуха и подлоге. Опстају

по неколико десетина година, тако су преживеле

ледено доба. Показују се

у источним деловима Србије, где их

сусрећем, у усамљености и ћутању

природе. Успомене се обнављају …. http://mynevadress.blogspot.rs/2016/05/blog-post_28.html

ЛеЗ 0006925  Албуми слика. –  Заветине не могу стићи свуда, у свако село, варош или забит крај: али Ваше фотографије, драги пријатељи, могу отворити многе затворене прозоре и ризнице. Објављиваћемо најуверљивије, најбоље. Трудећи се, као некад уредници „Расковника“, пре свега незаборавни Драгиша Витошевић, покој му души, да сваки, па и онај најзаабитији крај Србије, и не само Србије, већ и свих оних других крајева где још увек живе, говоре и мисле српски, има неки свој кутак овде. –  Стартујемо са фотографијама  Мирјане Соколовић (1949, село Ивање, планина Радан, јужна Србија), пасионираног фотографа.  Ово су њене најновије фотке… http://zavetineplusultra.blogspot.rs/p/albumi.html

ЛеЗ 0006926  Годину дана касније,  у поводу додељивања књижевних награда у Србији…Правда је спора, али је – верујем – и  достижна?-  …. Ако ништа друго, највиша књижевна награда Српске духовне академије повезује наизглед немогуће, далеко и различито; недовољно осветљено. Упркос постојању толиких књижевних часописа, књижевних друштава, телевизија, штампе, интернета, саобраћаја, аутопутева, западна Србија не познаје источну, северна јужну, Војводина  Моравску Србију, градове Србије не занимају села;  слаба је комуникација равница и планина Србије.  Србија је обузета апатијом налик на агонију; а Србији је потребно свуда – агон, борба и отпор, обнова и рад. Српска духовна академија и (будући) архив Ђерђелин су пламичци, лампа која светли. Са висине Јухора гледано, из амбиса Ђерђелина или из Српске академије јаука, оглашава се кроз писмо Летописцу  наук вредан не само за Моравце и Параћинце, не налет „ немани фукаре и хуља“, већ,  „та доброта што из срца суља / Одрасла на проји и зрну пасуља // Благом пребогати – а преслаби умом / Ките се демоном вештицом и чумом // Хтели би и Дух да ставе у ропство / Али то им не да Господње Господство// слободно и ово у вечност запиши: / Сваки нам је Србин и од звезда виши // Питасмо и Теслу где је нама место / а он одговори – баш тамо где јесемо“….

ЛеЗ 0006927  У истини је спас. Осетили смо је на кожи, али се још увек понашамо као јуродиви!. –  У невољи сви Срби као један! /      Љиљана БЕГЕНИШИЋ | 29. мај 2016. 11:09 | Има ли још вредности и идеја које у данашње време могу да окупе и уједине наш народ. Сложни смо у преломним историјским тренуцима, кад нас угрозе. Јединство када хвалимо успехе наших по свету. –  Социолог Љубиша Деспотовић сматра да питање јединства није питање народа него политичких и друштвених елита које треба да направе национални програм.

– Тај програм требало би да садржи пет тачака окупљања: демократија као систем политичког уређења, хришћански идентитет, породица као стуб друштва, развојна економија ослоњена на наше ресурсе и јасна геополитичка оријентација – уверен је Деспотовић …. http://zavetineplusultra.blogspot.rs/2016/05/blog-post_29.html

ЛеЗ 0006928  Генерал Петреус?  – Амерички инвестициони фонд ККР (Kolberg Kravis Roberts & Co.) преко ћерке фирме ККР глобал институт почетком 2013. године улази у Србију, а на место директора поставља никог другог до генерала Америчке армије са четири звездице и бившег директора ЦИА Дејвида Х. Петреуса. Ни после три године многим бизнисменима у Србији и на Балкану, а тек Жељку Сертићу, министру привреде у Влади Србије, није јасно шта у Србији тражи инвестициони фонд чија се вредност на берзи процењује на 83,5 мијарди долара, што га чини најмоћнијим у свету. Сви они који се баве одгонетањем поменутог ребуса заборављају да се у свету великих бројки, моћних фирми и утицајних људи ништа не догађа случајно. Моћни људи и још моћнији капитал улазе у нову игру из два могућа разлоаг: За високим профитом или због геополитичких задатака државе! Који од два поменута разлога је довео најмоћнији инвестициони фонд на планети и човека с поменутом биографијом у Србију и на Балкан?  http://cjutanje.blogspot.rs/2016/05/blog-post.html

ЛеЗ 0006929   Исповедам једно крштење за опроштење грехова. Чекам васкрсење  мртвих. И живоt. будућега века. Амин / Бела Тукадруз. –    Ма шта написао, све ће бити без везе…далеко од онога што је готово неизрециво…

Оно што  написах на почетку ове Бележнице: –  Вратио сам се сувише касно и могао сам да разговарам у мрачном и потпуно празном стану само са бубашвабама и са собом… – била је пророчка реченица : која тако тачно и суштински , овде при крају, означава смисао сваког мог повратка увече у стан. Смисао мога живота, апсурда и судбине…

Сад не треба бити више пророк и видети шта ће бити, овде. Грађански рат је сасвим известан кроз два, или три месеца, најкасније. Ако се не договоре. Кад се за десет година нису договорили, зашто би сада?

Народ, политичари; све је то огроман орман закључан кључем који је изгубљен. Уместо најбоље, изабраће најгору варијанту. Човек овде ни једну улогу није одиграо до краја, или их јс већ проиграо све. А требало је изабрати само једну, или две… Можда тако мислим што на столу стоји неки пожутели опозициони двонедељник? Колико пут је оно што је лежало на столу приковало моју пажњу (неред, или прашина, на пример?) : имао сам намеру то да дотакнем, да врх оловке зашиљим, а онда сам узимао неку трећу ствар и држао је дуго у дубокој замишљености. Тако и сада.

Из мога пораза, из свеопштег пораза, као из мојих мана и порока, амбиција и слабости, најбољих врлина, помаља се нешто неописиво и стварно, неизмерно као дубина и висина пространства.

Нема више ни једнога разлога да се заваравамо и питамо шта нас је снашло.

Можда ће у јесен, кроз шесдесетак дана, доћи оно  право : дуги период селекције, анализе и синтезе, сабирања и одузимања?

Не верујем више никоме, ни у шта.

Осим у Духа Светог, Господа животворног, који од Оца исходи, који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави…

Исповедам једно кршtење за опроштење грехова.

Чекам васкрсење  мртвих.

И живот. будућега века. Амин.  http://alternativnaistorija.blogspot.rs/2016/05/blog-post.html

ЛеЗ 0006930  … капетан Ханс Шпајдел 1934. године, као помоћник немачког војног аташеа у Паризу, по Геринговом наређењу извео супертајну операцију „Тевтонски мач“.  –  Операција „Тевтонски мач“ – убиство краља Александра / Иван Миладиновић | 29. мај 2016. 11:59 Зашто се Источна Немачка бавила убиством југословенског суверена, краља Александра. Како су документа о немачком учешћу у Марсељском атентату постала спорна. – Источни Немци, готово двадесет и три године после убиства краља Александра у Марсељу (9. октобра 1934), поново отварају ову, такорећи, заборављену страницу историје.Суштина овог новинског штива била је у тврдњи да је капетан Ханс Шпајдел 1934. године, као помоћник немачког војног аташеа у Паризу, по Геринговом наређењу извео супертајну операцију „Тевтонски мач“. Циљ овог подухвата је споменути атентат на југословенског краља, операција у којој је страдао и француски министар иностраних послова Луј Барту. Целу операцију, пише новинар „Нове Немачке“, организовао је Шпајдел, уз помоћ својих агената који су до танчина пратили све мере обезбеђења краљеве посете Француској, и на тај начин омогућили непосредним извршиоцима, усташама и ВМРО-у, да изврше атентат   http://dalekoodsunca.blogspot.rs/2016/05/1934.html

ЛеЗ 0006931   НОВИБУСУР – Новине будућности  „Сурбита“  (00397)  http://bibliotekez.blogspot.rs/2016/05/00397.html

ЛеЗ 0006932   Божидар Ристић, уметник из  Крушевца . –  Из корења и грања расту ремек-дела &  Софија БАБОВИЋ | 28. мај 2016. 19:32 | Божидар Ристић, из Крушевца, за две деценије израдио више од 2.000 невероватних скулптура од дрвета. За прву скулптуру, „Тајну вечеру“ на дасци, нудили му 7.000 марака  http://zavetinedonacije.blogspot.rs/2016/05/blog-post.html

ЛеЗ 0006933  Чега год се дотакао, као писац, Винавер је свему давао особен печат – његове су досетке – лековите. –  ОГЛАСИ

„Време“. Како сам постао човек. (Аутобиографија Гориле: Први кораци; Моја прва секира; Метафизика преснога меса; Бергсон и моји доживљаји; Реп ми смета; Цвеће Прашуме). Ово је дограбио пре свију наш сарадник, специални дописник са Суматре (писано експресионистички). Колико је то тешко било, видеће читаоци кад уоче факт да се, после Лирике Итаке, Суматра, као негда Тебаида, силно населила у очекивању чуда. Зашто сам се вратио са оног света. (Изјава једног бившег покојника: Досада. Једна партија домина са Богом. Зашто је на небу бљутава кафа. Бегство). Београд се калдрмише и добија воду!!  …  http://zavetine.simplesite.com/420193115

ЛеЗ 0006934  31. маја 1999. године извршио је самоубиство вешањем у Новом Месту –  Давор Дујмовић . –  Давора Дујмовића највише памтимо по улози Перхана у филму “Дом за вешање”, али и по улогама у “Топ листи надреалиста”. Данас се обележава 17 година од његове смрти.

Давор је рођен у Сарајеву и заувек му је остао надимак Перхан. Улогу по којој је остао препознатљив добио је сасвим случајно. Док је ишао у други разред ниже музичке школе, имао је обичај да после наставе сврати код свог оца који је тада радио на пијаци Маркале. „Били смо сиромашни, нисам имао инструмент, али је моја мама познавала чистачицу у школи која ми је ноћу откључавала учионицу и ја сам ту вежбао“, причао је Давор. У оближњи ресторан, где је свратио на сок, дошли су и Емир Кустурица и његов асистент. Асистент је питао Даворовог оца да ли може да учествује у аудицији за филм “Отац на службеном путу”. Он је пристао и на пробном снимању се показало да је савршен за улогу. После филма “Отац на службеном путу” одлучио је да упише филмску академију. Није му успело и касније више није ни покушавао  http://dalekoodsunca.blogspot.rs/2016/05/blog-post.html

ЛеЗ 0006935  Буџет за помоћ превођењу, према Константиновићевим речима, смањен је са 20 на 13 милиона динара….–         Преводи за комшилук / Б. ЂОРЂЕВИЋ | 31. мај 2016. 14:21 | Домаћа књижевност тешко се пробија на тржишта великих светских језика. Расте интересовање Италијана, који ће објавити девет наслова. –  За италијански превод романа Филипа Давида „Кућа сећања и заборава“, Угљеше Шајтинца „Сасвим скромни дарови“ и Владислава Бајца „Европа на леђима бика“, као и за чувено дело Растка Петровића „Људи говоре“, одређено је по 1.500 евра. Италијани ће читати и приповетке Иве Андрића „Кућа на осами“ (1.800 евра) и роман Владана Деснице „Пролећа Ивана Галеба“ (2.000).  –  http://odavde.blogspot.rs/2016/05/20-13.html

ЛеЗ 0006936   Милослав Самарџић, аутор документарног серијала „Краљевина Југославија у Другом светском рату“, чије ће прве три епизоде у четвртак премијарно бити приказане у сали „Кинотеке“, у Кошутњаку…. – …. ТОКОМ Другог светског рата, у Београду је било око 5.000 илегалаца под командом генерала Драже Михаиловића, од којих је половина била наоружана и за 24 часа могла да буде мобилисана. Многи од њих су стрељани у Јајинцима, завршили у Маутхаузену или погинули у борби с партизанима. Тврди ово Милослав Самарџић, аутор документарног серијала „Краљевина Југославија у Другом светском рату“, чије ће прве три епизоде у четвртак премијарно бити приказане у сали „Кинотеке“, у Кошутњаку.Серијал од 18 епизода откупила је државна ТВ Пољске, у току су преговори с француском ТВ, а неколико епизода било је приказано и у Бањалуци. Међу илегалцима, Самарџић посебно помиње потпуковника Жарка Тодоровића Валтера, команданта београдских илегалаца од маја 1941.

– Надмудривао је Немце до марта 1943. Операција „Валтер“, окончана његовим заробљавањем, била је највећа коју је Гестапо спровео на Балкану. Тодоровић је био један од малобројних четника који су преживели Маутхаузен. После рата постаје пуковник француске армије, а потом високи чиновник француске владе. Као и друге четничке официре који су преживели рат, комунисти су га прогласили за ратног злочинца  –   http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/2016/05/blog-post.html

ЛеЗ 0006937  ИЗ ИНТЕРВЈУА СА СВЕТОЗАРОМ ВЛАЈКОВИЋЕМ. – из нових бројева живих књижевних часописа,  који не разговарају сами са собом

Бекство у анонимност

(….)

Како видите  савремену српску књижевну сцену?

Све  мање ме занима та сцена. Не видим шта би ме ту занимало. Критичари се баве формом. Откако их је инфицирао Борхес и слични, уболешћени писци сматрају да су све приче испричане, да нема  садржаја који не би био понављање реченог, једино што им преостаје јесте форма. Форма, форма, то је њихова душевна храна. Па то је наказно, морбидно….  http://dalekoodsunca.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

ЛеЗ 0006938  Да ли су Месец и Земља шупљи? Ко је старији? –  Исак Асимов је давно указао на то да Месец ипак није природно астрално тело. Све независне студије су од тада подржале Асимову рачуницу и неумитно је доказано да гравитационе особине Месеца нису случајне. Оне су тачно намештене како Месец не би побегао од Земљине гравитације и завршио увучен у Сунце, као што то налажу закони универзалне гравитације. Када се узму у обзир стотине неприродних феномена који се дешавају на површини Месеца, а које НАСА никада није открила јавности, иако су их независни посматрачи приметили, може се претпоставити да је Месец заправо вештачки направљен свемирски брод, а не нормално астрално тело. – ЗЕМЉА ЈЕ ШУПЉА?  / Прва верзија теорије изашла је као књига на 240 страна. Осам година касније, исти аутор, настављајући да прикупља доказни материјал из области астрономије и поларних експедиција, објављује ново издање књиге на 450 страница. Година је 1920.Наслов књиге је: „Путовање у Унутрашњост Земље“ са поднасловом „Да ли су полови заиста откривени„. Патент, а и књиге, постају поверљивом војном тајном. Неки тврде „најповерљивијом“ свих времена. Све ово нам даје повода да се замислимо над сопственом агресивношћу и себичношћу. (Без обзира да ли прича о световима у Унутрашњости остаје само прича и ништа више, она нас као таква упозорава да духовно супериорнија бића не желе с нама делити исти простор. Док се емоционално и духовно не прочистимо.) Укратко. У почетку, пре 4-5 милијарди година, Земља је још увек била ширећа лопта супер-врућег ротирајућег гаса. Постепено се почела скупљати док се хладила. Закони физике траже да се гасови који се хладе згушњавају. Само-центрирајући гравитациона сила је смањивала дијаметар гасовите лопте … али до одређене тачке.  http://akademijaalhemije.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

ЛеЗ 0006939  Човек који је у затвор ушао 70-их година прошлог века пуштен је након 44 године и говори о проблематичној реинтеграцији у модерно друштво. Отис Џонсон је имао свега 25 година кад је осуђен због покушаја убиства полицајца, а из њега је изашао као старац од 69 година… – У затвору чувари одлучују кад се гасе светла, а кад пале. Сваки тренутак живота затвореника је испланиран. Ако проведете већину свог живота у затвору, како уопште можете одједном изаћи и функционисати нормално? – каже психолог Мариек Лием са Харварда. / Код пуштања из затвора, Џонсон је добио пасош, документа о свом досијеу, 40 долара и две аутобуске карте. С обзиром да је изгубио све породичне контакте током служења казне, сада је завистан од удружења Фортуна које помаже бившим затвореницима. Сваког дана он пролази кроз свет најбоље што може. Одлази у локалну џамију, вежба таи чи и медитира  http://sazvezdjez.blogspot.rs/2016/06/70-44-25-69.html

ЛеЗ 0006940    Занимљивији коментари од чланка. –  Тендери и културна делатност

Постојали су и раније конкурси. Међутим, нису били инструмент силе закона, већ инструмент у трагању за референтним партнерима. Посебно када се ради о занатлији, уметнику, екипи која на традиционалан начин изводи грађевинске радове —-

……Стари библиотекарпре 15 сати

Тачно је да сву кривицу не би требало пребацивати на министра, али у неким стварима његова одговорност је очигледна. Ево примера: опште је познато да је прошле године управо Иван Тасовац стао иза предлога да се за в.д. управника Народне библиотеке Србије постави Ласло Блашковић, чиме је по ко зна који пут заобиђен читав корпус врхунских стручњака из области библиотекарства. А како се нови управник показао на делу, почевши од пуког присуства на радном месту, то најбоље знају људи из НБС. Кадровска политика која није заснована на стручности пада на душу оних који такву политику воде.  http://avatarplusultra.blogspot.rs/2016/05/blog-post.html

ЛеЗ 0006941    ПЕТА ДИМЕНЗИЈА* .Отварајући ову, 37. по реду Смотру, која није само вашар већ и ризницанародног стваралаштва и имагинације, и радост за многе, подсећам вас: Наукбудућности неће бити силне науке, већ, вероватно, наук о древним људима – алхемија.

„Алхемија је оно древно знање које учи о свесном истицању милости, грчкиharis, латински grata. То је злато које је запретено и измешано у свету, другим речима аша. Алхемија ово златно бивство загрева, издваја, чисти, ослобађа, учвршћује. Алхемија је неговање и култ који хинду мит назива бућкање путера у океану млека. То је праделатност коју обављају богови : бућкање је мешање океана млека да би сеиздвојио путер – аша, злато, чисто бивство. То је основно уверење које стоји иза сваког дела праделовања.“ … – Ако један народ жели да се подмлађује, то неће моћи уз подршку политике, илиповећања наталитета. Неће се народ подмлађивати уз помоћ економије великих,светских сила, већ уз помоћ уметности, колико националне и самородне толико и светске! Уз помоћ – алхемије.

Како и зашто? Знала је Стара Европа. знали су Грци. Зна обичан свет који живи са небом и земљом у истој љубави. Знао је и понављао Хердерлин.

Знају пастири и лаутари у Звижду и Хомољу. Знају свирачи на бршљановом и багремовом листу.

Овде се може уживати у лепоти и у подмлађвању. У уметности се божанствени човек подмлађује и понавља себе. Он жели да осети самога себе, зато ставља насупротсеби своју лепоту. Тако је човек дао себи своје богове.  http://edicijabranicevo.blogspot.rs/p/homoqski-motivi.html 

 ЛеЗ 0006942    МУЗЕЈ *

НЕМОГУЋЕГ

РАТАРА

Солидни капитал све омогућава, чак и даровитост.

Да  би се обистинили највећи планови у политици, књижевности, науци – потребан је огроман капитал.

Треба имати новац. ту свеопшгу сводиљу.

(Из моје књиге Земља Недођија, БИГЗ, Београд, 1993, стр. 34)

Не, ово није поговор ни резиме, иако би (као последњи текст између корица ове књиге) то могао бити.

Шта је о в о? Чему све о в о?

Све што сам написао, до овог тренутка, поводом идеје о оснивању Музеја живе традиције, зар не, има неодољиви опори укус аргументације о нужности оснивања таквог једног музеја.

Други народи га имају.   (….)  * Прештампано из публикације на слици, тј. монографији  о 30. смотри изворног народног стваралаштва  хомољски мотиви у Кучеву, 1997, стр. 47-57. Текст је у овом Ристићевом издању8 преузет из другог издања моје књиге  „Музеј Немогућег Ратара“… То издање сам слао локалним општинским властима Кучева и за време Милошевићеве владавине, и  после у време председниковања Зорана Ђинђића. Никад нису одговорили… Да ли сам ја био толико наиван са педесет и кусур година да ће икад одговорити?     http://edicijabranicevo.blogspot.rs/p/homoqski-motivi.html

ЛеЗ 0006943    ПЕСНИЦИ О „ХОМОЉСКИМ МОТИВИМА“.  – хомољски мотиви*/ Стеван Раичковић

Међу многобројним „оним“ ковертама

С правим разлогом

Унапред отвореним

(Из којих никада ни да наслутим нисам

ништа доброга али ни лошега по мене

уистини никада могао)

Са танким и анемичним Позивницама

У својим стерилним утробама

За изложбе слика у престоничким галеријама

(По имену „Себастијан“ или „атријум“

Ил „Аз“

 

Или другачије

 

Али слично

И већ помешано некако)

 

Или за састанке

И симпозијуме

И округле некаке столове

Са својим четвртастим дневним редовима:

 

Као да је залутао или се на једвите јаде

пробио и један коверат из мог још увек

за мене мутног и енигматичног завичаја   http://edicijabranicevo.blogspot.rs/p/homoqski-motivi.html

 

ЛеЗ 0006944    Мирослав Лукић

Свеска   ХОМОЉСКИ МОТИВИ

 

1

– Изгреј, месече, пун, пун!

 

– Чега се бојиш, лепојко?

Јеси ли се можда најела

отровних печурака?

Или си овце погубила?

Или си штап поломила?  http://edicijabranicevo.blogspot.rs/p/homoqski-motivi.html

 

ЛеЗ 0006945    Александар Лукић  ОДИСЕЈА ПО ДЕЛТИ ДУНАВА

Ето сад имамо ту маску са кљовама,

брате мој, од шупљег камена Карпата,

прегломазну и за наше снове

где потоп коме смо се свикли не напушта нас вековима,

ни данас – избацује на спрудове гује без зуба и отрова.

Ето сад можемо прибранији да видимо посланства

чија је дара превршила меру – коју си годинама

ограђивао са водом донетом са деведесет и девет каменова.

Њихова је светлост утрнула,

као лепо лице литерарне јунакиње,

у стакленом ковчегу пуном меда,

вене на пољима заједно са сунцокретима

и голубовима злаћаним и дивљим,

чија су гнезда свугде и нигде,

чије смо излегле пилиће донели у цедилима

да покљуцају мрак и главне јунаке

заваљене у Уставу.

Сад су слабићи пришли кошуљицама – недаровити, ту

пред нашим очима; жељни да се истакну

преврнутих кожа – са душама које су одвајкада почивале

на добошу

http://edicijabranicevo.blogspot.rs/p/homoqski-motivi.html

ЛеЗ 0006946        КОМИСИЈА Министарства културе за овогодишњи откуп књига за јавне библиотеке објавила је данас спискове са изабраним делима. Конкурисала су 223 домаћа издавача, са 3.181 насловом, а стручни жири се определио за 1.982 књиге из продукције 179 кућа. –  Рампа за списатељице …. /  Б. ЂОРЂЕВИЋ | 01. јун 2016. 20:01 | Објављен списак књига које ће се откупљивати за библиотеке. Одбијена дела Јелене Бачић, Весне Дедић  – в ОДАБРАНА И ДЕЛА „НОВОСТИ“КОМПАНИЈА „Новости“ предложила је четири своја наслова, и комисија их је одобрила. Реч је о мемоарима Мире Марковић „Било је то овако“, књизи Зорана Љ. Николића „БГ приче“, делу Душанке Бојичић „Буквар понашања у цркви“ и „Српским народним бајкама“

http://httpvrg.blogspot.rs/2016/06/223-3181-1982-179.html

ЛеЗ 0006947    Излазак из Карантина. –  из српске периодике,

независне и оне другачије

ВЕДРА ВЕСТ НА КРАЈУ ЈЕДНЕ  ДУГЕ И СУМОРНЕ ЗИМЕ / Бела Тукадруз

Најновији број БРАНИЧЕВА (први двоброј БРАНИЧЕВА, 1-2/2011, тематски посвећен ПИТАЊИМА, ЧУЂЕЊИМА, НЕРВОЗАМА (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊА ) одштампан је на 202 странице у 500 примерака. На корицама је репродукција слике М. Аничића Доручак у носталгичном пејсажу (1972), али између корица овог броја ничег – носталгичног, напротив!

Покренут је са мртве тачке дуго одлагани разговор о вредновању и превредновању, изнете су на овај или онај начин неке ствари о којима најшира читалачка публика у Србији једва да ишта зна. Отпочео је излазак из карантина!

Разговор са професором Живодрагом Младеновићем разоткрио је како се то радило под комунистима, па и у књижевности. Како је било могуће да се литерани крадљивци вину до челних места неких виталних српских културних и издавачких институција. Тај разговор открива индиректно и све оно што чини паклено неокомунистичко наслеђе у

српској култури, и књижевности пре свега*.

Само због разговора са стогодишњим професором Младеновићем овај број Браничева

је требало штампати у 30. 000 примерака, да се зна!  http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

ЛеЗ 0006948    Медлин Олбрајт – „Disgusting Serbs!“ (одвратни Срби) на 01:02    http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2016/06/disgusting-serbs-0102.html

ЛеЗ 0006949    Веља Илић да нагна бабу   http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2016/06/velja-ilic-da-nagna-babu.html

ЛеЗ 0006950    …. Божовић оштро критикује покушај издвајања такозваних Бошњака, као посебне нације и пита се што се муслимани не угледају на Албанце у Тирани, где су такође три вере, али само једна нација. Како каже: „Хоће и у франковце, само не с нама… А по гдекоји, као један наш муфтија, доводиће своје порекло и од Мађара, само да му не би било од Србина.“ …. –  Косовска Митровица –Григорије Божовић (1880–1945), био је један од најзначајнијих српских писаца, који су стварали између два светска рата. Објавио је петнаестак књига прича, путописа и записа о људима и крајевима које је обишао. Био је један од најзначајнијих репортера „Политике” између два светска рата. Као антикомуниисту и „великог Србина”, комунисти су га стрељали 1945. године. Рехабилитован је 2008. О  Григорију Божовићу као сараднику „Политике”, млади истраживач Милун Стијовић говорио је на дводневном научном скупу „Живот и дело Григорија Божовића“, који је протеклог викенда одржан у Косовској Митровици и Зубином Потоку. – Период између српско-турског рата 1878–1879, када су Срби привремено ослободили део Косова и Првог балканског рата, када су Косово и Метохија коначно ослобођени – истиче Милун Стијовић – био је вероватно најтежи период за српски народ на овим просторима, у коме су његово страдање и његови прогони попримали застрашујуће размере. После ослобођења, Божовић је борбу за напредак српског народа Косова и Метохије – наставио писањем приповедака и путописа, али и чланака у којима скреће пажњу на горуће националне проблеме, или указује на пут којим би требало ићи. Посебно је значајна његова редовна сарадња са дневним листом „Политика“, у којем је прву приповетку објавио 1910. Године   http://zavetine.blogspot.rs/2016/06/blog-post.html

ЛеЗ 0009530   

Advertisements