136

(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0006801  Овако говори Раде Бакрачевић, инжењер из Марибора, председник Српског културног друштва Штајерска заједница и аутор филма “Путевима православља” … –   Да Европа прихвати Србе  / Марко ЛОПУШИНА | 26. април 2016. 13:14 | Раде Бакрачевић снимио филм “Путевима православља” о СПЦ, намењен западном тржишту. Циљ ми је да први на европским ТВ прикажем значај српских манастира и православне духовности  . – ЗБОГ похода радикалних исламиста на Стари континент и урушавања западног хришћанства, због моралне и економске кризе богатих земаља, православље као најискренија и најчистија вера привлачи све више пажње свих верника и веродостојника у свету. Урадио сам документарни филм “Путевима православља”, са циљем да први на европским телевизијским станицама прикажем историјску вредност српских манастира и православне духовности.  http://httpvrg.blogspot.rs/2016/04/blog-post_26.html

ЛеЗ 0006802  ….КРУГОВИ /  Р. В. Емерсон. – (Око је први круг, а хоризонт, коме оно даје облик, други. Тако се понавља свуда у природи, та првобитна фигура, без престанка. Она је највиши амблем тајног писма света. Св. Августин је представљао Божију природу као круг, чије је средиште свуда, а периферија нигде. Ми се читавог живота бавимо тиме, да одгонетнемо загонетну многострукост значења тога пра-лика. Један смо смисао већ установили, циркуларни, који изједначује карактер свега човечијег рада. Сада ћемо потражити и доказати другу аналогију : да се сваки рад даде надвисити. Наш је живот време или рок, за који треба да упознамоистину: да се око сваког круга може повући други; да, у природи, нема краја него, да је сваки крај уједно и почетак; да иза сваког дана, који пролази, нова зора свиће; да се испод сваке дубине, отвара нова, још већа дубина.)

Природа се усредсредила у куглама.
Њезини поносни ефемерали журе на површину и изван ње.   https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/

ЛеЗ 0006803  У трагању за погодним поднебљем за музеј под ведрим небом. –  Нове слике. – Ових дана, у трагању за погодним земљиштем, за оснивање Музеја немогућег ратара, или музеја живе традиције, или музеја под ведрим небом, снимили смо, поред осталог и ове слике. Tо је једно сасвим непознато лице с-и Србије. –  Објављујемо две песме М. Л. Белатукадруза (М. Лукића) уз овај најновији Албум слика Гробља у Мишљеновцу, 3.Ти стихови, песничке и фотографске слике, откривају једно скривено лице с-и Србије. Надамо се да ћете се сложити…Скрећемо пажњу радозналцима да пажљиво прегледају Албум, нарочито непоновљиве пејсаже  тзв. рајске реке…  https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/arhiv-u-osnivanu-i/utraganuzapogodnimpodneblemzamuzejpodvedrimnebom

ЛеЗ 0006804  Фатаморгана Комплекса Спасово. –  Да ли ми је Бог послао Фатаморгану Комплекса Спасово да би последње године мога живота ставио на највећа могућа искушења?
Понекада ми се чини да ћу и на другом свету сањати МУЗЕЈ НЕМОГУЋЕГ РАТАРА, ако не успем да га оснујем на овом.
Треће издање МУЗЕЈА НЕМОГУ]ЕГ РАТАРА било је припремљена за штампу средином јесени 1999. године. Из финансијских разлога није објављена крајем исте године.
Сам наслов књиге је веома привлачан; могао би, једнога дана, бити и назив новог часописа.
То је прва књига мојих објављених есеја; сва три издања се разликују. Могуће да ће се и четврто издање, ако једнога дана до њега дође, разликовати од овог трећег; али је сасвим сигурно, да ће ово треће бити основа или језгро за сва будућа. То је прва моја књига која је доживела и треће издање.
Прво издање је имало своју адресу.
Било је упућено –
Непознатим и познатим.
Данашњим и будућим.
Племенитим. Паметним. Богатим.
Предузимљивим и далековидим. Визионарима.

И оним најнезнатнијим.
Живима и мртвима.
Српском ратару и плугу.

У новом, другом, измењеном и проширеном издању (Београд, Заветине, крајем јуна 1998. ), прештампана су само неколико текстова из првог : Музеј Немогућег Ратара ( у целини), и још три одломка из једног подужег есеја, као самосталне целине: Чељусти разјапљене према бескрајности, Сетва никла сред огњишта и Музеј живе традиције. У њему је, такође, прештампано неколико краћих фрагмената, прелиминарно већ објављених на другим местима ( у часописима, зборницима, мојим књигама есеја ) .
Све остало, више од половине књиге, први пут је било објављено у новом другом измењеном и проширеном издању.
То ново, друго, измењено и проширено издање представљало је скоро нову књигу.  https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/arhiv-u-osnivanu-i/utraganuzapogodnimpodneblemzamuzejpodvedrimnebom/fatamorganakompleksaspasovo#

ЛеЗ 0006805  ОД ИЗНЕНАДНОГ БОЛА. Поезија у најширем смислу речи. – Овде ћемо повремено објављивати поезију песника за које не зна шири круг читалаца, пружајући прилику даровитима и маргинализованима, особама вишеструких умних дарова. . –  Пође бог и свети Петар

по бакарној ћуприји.

– Боже мој, мој коњ угануо ногу.

Ти му бај, да се састане

кост с кошћу,

жила с жилом,

крв с крвљу.

Зао час с пута,

добар час на пут.

(Из једне народне басме)  https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/nikola-jovanovic/od-iznenadnog-bola

ЛеЗ 0006806  Јелена КРЈУКОВА (1956). – Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић. – Јелена Николајевна Крјукова родила се 1956. године у Самари. Завршила је Московски државни конзерваторијум, одсек клавир, и Књижевни институт који носи име Горког, на семинару А. Жигулина, одсек поезија. Добитник је награда Марине Цветајеве, Буњина и других. Бави се критиком, пише и прозу. Објавила је шест збирки песама и седам романа.  „Последњи таласи страсти, чини се, пре Крјукове постојали су само код Цветајеве. Крјукова је унука цветајевљевског темперамента, закључаног у комуналки“, пише Јевтушенко. Јелена Крјукова живи у Нижњем Новгороду. Удата је за сликара Виктора Фуфачова, с којим има сина.

* * *

Гледа ме Чајковски,

мрак у мрачном трему.

– Лоше ми, Чајковски –

признала сам њему.

И теби је рђаво,

тврђаво бронзана…   https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/nikola-jovanovic/od-iznenadnog-bola/jelenakrjukova1956#

ЛеЗ 0006807  НЕМО ПРОПХÉТА ИН ПАТРИА / Мирољуб Тодоровић. (Певци са Бајлон-сквера и моја фрка са њима)   . – Б. А. П. БЕ­ЖИ У БА­РОК

Тај сме­шни, ми­зо­ни­стич­ки страх од ма­ши­не и ду­ше­бри­жни­штво над то­бо­же угро­же­ним ху­ма­ни­змом и „искон­ским људ­ским вред­но­сти­ма” у осно­ви је свих по­то­њих на­па­да тра­ди­ци­о­на­ли­ста и нео­тра­ди­ци­о­на­ли­ста на сиг­на­ли­зам. Та­ко ће глав­ни за­го­вор­ник, ан­то­ло­ги­чар и ду­хов­ни вођ тра­ди­ци­о­на­ли­ста Бог­дан А. По­по­вић исте го­ди­не те­а­трал­но из­ја­ви­ти: „од­би­јам да ову умет­ност при­мим, да је усво­јим, да се њо­ме ба­вим. Не­ћу чак ни да знам за њу. (…) Ра­ди­је ста­вљам на гла­ву на­пу­де­ри­са­ну пе­ри­ку с лок­на­ма, обла­чим чип­ка­сту ко­шу­љу са жа­бо­ом, пр­слук и огр­тач, на­вла­чим пот­ко­ле­ни­це са под­ве­зи­ца­ма и при­зна­јем: Одох ја на­траг у ба­рок!”    https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/nikola-jovanovic/od-iznenadnog-bola/nemoprophetainpatriamiroljubtodorovic#

ЛеЗ 0006808  Спавајте што дуже / Есон ЈАОС. Избор из рукописа  „КАКО СЕ СТВАРАО ЧОВЕК“ (афоризми, записи). –  Да је Његош знао
ко ће га све цитирати
јаче би пуцао у једанаестерцу.
———————————-
И ти кокошко
баш знаш кад да снесеш јаје
а знала си да је мућак.
Не вади се на петла,
он га је извадио на време.
————————————
Ова песма скроз откида
зато сам остала цела.
——————————
Ловци,уловите нешто и за мене
Немој да мењамо мете.
———————————-
Чувај се телевизора
јер у њему је сахрањено теле.
Зато он изгледа као споменик.
Слава му.
————————————–
Спавајте што дуже
и ако можете не будите се
јер ово овамо је кошмар.  https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/nikola-jovanovic/od-iznenadnog-bola/spavajtestoduzeesonjaos#

ЛеЗ 0006809  ZOKS BOJI SVET U SONETNO  ŽUTO. – Zoran M. Mandić. – OBRAĆANJA

1.

Pesmo tugo, evo popravljam ti tupi ritam,

sa lica ti umrljanog mastilom bubuljice cedim,

i, gle, posle toliko godina moram da te pitam,

zašto sa mrtvim rečima u tebi sedim.

 

Sada se smeju, znam, i Rembo i nepoćudna ti,

smeh je uzorni to, katanac na vratima vere,

i makoliko si u toj analizi – ti,

znam da se ključevi tajne prave od metala mere.  https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/nikola-jovanovic/od-iznenadnog-bola/obracanjazoranmmandic#

ЛеЗ 0006810  Тамни вилајет Слободана Шкеровића. –  Џез

Кад из пустиње проговара

махнити. Устоличен у креативном

сплину. Кругови и црте. Наг,

међ лавовима.

И, речима пророка: река жудње,

бујица погрда, куља из тртице!

А носталгија, само, сливеност брзине.

Крошње шуме, црна плетива.

Џез у спрженом крду.  https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/nikola-jovanovic/od-iznenadnog-bola/tamnivilajetslobodanaskerovica#

ЛеЗ 0006811  . – Из писама овог жарког лета. – Избор. –  Зашто сам ти испричала део моје исповести? Па просто да би схватио одакле је кренула моја потреба за писањем. Имала сам утисак да мислиш да се помало фемкам. Нисам другачије могла да докажем одакле ти извори у мени. И мислим да ће ти бити јасније да претпоставиш колико сам се унела у неке дубље слојеве мог бића, одакле црпим жељу да лепотом и љубављу разрешим све конфликте који у мени постоје. А то су већином предачки конфликти…. И веома јака амбиваленција…!!!…. Нисам од оних који се пренемажу…далеко до тога. Јесам осетљива и превише сензитивна, али таква ми је природа. А то никакве везе нема са пренемагањем. Ја јесам, збиља, велики борац. И на то сам поносна. И чврсто стојим на земљи. Хвала богу па имам јаку и ирационалну страну, али она је други део мене коју не показујем, и коју контролишем. А огледа се у препуштању… када осетим потребу и поверење ја се препуштам… Умем да ослободим кочнице… иако у многим сферама оне постоје као механизам из прошлости…. Ипак сам у животу била пуно пута јако повређена, па се чувам. ….  https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/kontakt-sa-lepencima/izpisamaovogzarkogleta

ЛеЗ 0006812  Помоћ породици Станојевић у Новој Брезовици код Врања   https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/kontakt-sa-lepencima/pomocporodicistanojevicunovojbrezovicikodvranja#

ЛеЗ 0006813  Телеграми и писма Damianovitcha. – Нисам ни сањао, када сам покушавао да пронађем још неку од књига „Цјеломудрија“, докле ће ме све то довести. –  У ствари, све је почело оног тренутка када сам сазнао (из мемоара пок. ЊКВ Принца Ђорђа Карађорђевића), да је постојала илегално одштампана брошура Принца Ђ. Карађорђевића, коју је негде био сакрио Михаило Петровић, звани Мика Алас, принчев учитељ и доживотни пријатељ. Надао сам се да је ипак негде сачуван макар један примерак те брошуре, као и још нека књига свирачке дружине „Суз“…  А довело ме је, богме, у свет који је скоро сасвим заборављен, потиснут. Довело ме је до гробова, Професора Аласа и Принца Ђорђа – јер им гробови нису дирани.  https://sites.google.com/site/telegramidamjanovitcha/tacno-posle-sto-godina/nisamnisanaokadasampokusavajucidapronademjosnekuodknigacjelomudrijadoklecemesvetodovesti

ЛеЗ 0006814  14. II 1915.. Petrovitch  Poste restante  Montreux

Да ли сте добили мој телеграм / одговорите // Орашац    https://sites.google.com/site/telegramidamjanovitcha/home/27-telegrama/14ii1915#

ЛеЗ 0006815  27 телеграма.  У рукописној заоставштини (сачуваној у  путном ковчегу) Михаила Петровића Аласа , постоји, поред осталог, и 27 телеграма, које његово Краљевско височанство принц Ђорђе Карађорђевић потписује као Orachatz и Damjanovitch. Tи телеграми стижу у Montreux, у хотел у којем тада живи професор Михаило Петровић, из Monte Carla. Прва три сачувана телеграма ( 14. II  1915, 16. II 1915. i 17. II 1915) и последњих пет (19. IV 1915, 22. IV 1915, 25. V 1915, … )  потписана су псеудонимом Orachatz, остали  Damjanovitch.  Телеграми су на француском. …. https://sites.google.com/site/telegramidamjanovitcha/home/27-telegrama

ЛеЗ 0006816  Monsieur M. Petrovitch , Hotel de l’ Europe, 38 rue St Severin, Paris (датум на печату 9. VII. 1914,) . – Рулет није само коцка, коцкарска страст, опсесија, већ и нешто много дубље, сложеније и замршеније. То потврђује и једно од сачуваних писама ЊКВ Принца Ђорђа Карађорђевића, написано пре сто година у  Београду, учитељу Проф. М. Петровићу Аласу.

 24.  VI. 914.
Микицо
Чекам Петров дан и освећивање рибарске заставе па да се кренем на пут у Парис, ако ме не задржи ма што непредвиђено. У 2 сах.. идуће недеље биће освећивање заставе рибарске на Дун. Кеју коме сам ја кум и сечење колача (слава њихова), не заборавите им депешу послати.
Пишите ми шта новог о вама има?  .  = Рукопис Принца, као што се из приложеног да видети, није беспрекоран; напротив. Међутим, уз помоћ лупе и удубљивањем, није тешко разумети Крарђорђевићеве „идеје“. Ово писмо је, можда, и нека врста увода у скоро непознати хазардерски роман ЊКВ у Монте Карлу током 1915. године. Напетост и трагику тога романа на свој начин изражавају телеграми које је Принц редовно слао свом Учитељу. А понека од сачуваних писама, у путном куферу Мих. Петровића, тај роман појашњавају, чине разумљивији. Телеграми су редовно писани на француском; писма на српском са не малим бројем фраза на француском… Али, о томе ће моћи да се чита, надамо се, једног дана, када све то буде одштампано у посебној књизи…  https://sites.google.com/site/telegramidamjanovitcha/rulet/monsieurmpetrovitchhoteldeleurope38ruestseverinparisdatumnapecatu9vii1914

ЛеЗ 0006817  Дописница ЊКВ принца Ђорђа Карађорђевића. – Упућена из Монте Карла  његовом учитељу проф. Михаилу Петровићу  11. фебруара 915.   https://sites.google.com/site/telegramidamjanovitcha/carte-postale/dopisnicankvprincadhordakaradordevica#

ЛеЗ 0006818  Дописница, исто. – Написана 2.III. 1915.  = из једног рукописа .  = први пут се објављује; не сме се преузимати ни прештампавати без дозволе!    https://sites.google.com/site/telegramidamjanovitcha/carte-postale/dopisnicaisto#

ЛеЗ 0006819    6. III 915. Принц Ђорђе Карађорђевић – Професору Михаилу Петровићу https://sites.google.com/site/telegramidamjanovitcha/carte-postale/6iii915#

ЛеЗ 0006820  11. III. 915.  Принц Ђорђе Карађорђевић – Професору Михаилу Петровићу https://sites.google.com/site/telegramidamjanovitcha/carte-postale/11iii915#

ЛеЗ 0006821 Факсимил аутографа писма ЊКВ Принца Ђорђа Карађорђевића.  – Писмо је написано на меморандуму хотела  Hermitage. Monte Carlo  23. фебруара 915. https://sites.google.com/site/telegramidamjanovitcha/home/pisma-i-komentari/faksimilautografapismankvprincadhordakaradordevica#

ЛеЗ 0006822  Monsieur M. Petrovitch, EDEN hotel, Montreux (Suisse). –  Писмо упућено из Hermitage Hotel (Monte Carlo), 31. januara 1915  Проф М. Петровићу https://sites.google.com/site/telegramidamjanovitcha/home/pisma-i-komentari/monsieurmpetrovitchedenhotelmontreuxsuisse#

ЛеЗ 0006823  Тзв. писмо са грешком у датуму, 16. 2. 915.. Из факсимила ов ог писма се види да је написано 16. марта 915., али то је очигледна грешка  јер на печату коверте стоји да је послато из Monte Carla 18. 2. 1915.  https://sites.google.com/site/telegramidamjanovitcha/home/pisma-i-komentari/tzvpismosagreskomudatumu162915#

ЛеЗ 0006824  ТРИПТИХ / Благоје Свркота. Нове песме https://sites.google.com/site/tragovi1/biblioteka-pretek-3/triptihblagojesvrkota#

ЛеЗ 0006825  ПРВИ ПЕТАО СУДИЈА / Р. Шајтинац. Из рукописа . – https://sites.google.com/site/tragovi1/biblioteka-pretek-3/prvipetaosudijarsajtinac#

ЛеЗ 0006826  13 СОНЕТА О… П.Евдокимову (1901), руском теологу и филозофу, који је живот после Револуције провео у Француској (†1970, Фр.),предајући на богословском институту и пишући књиге Властимир Станисављевић Шаркаменац   https://sites.google.com/site/tragovi1/biblioteka-pretek-3/13sonetao#

ЛеЗ 0006827  Из рукописа СРЕЋАН КРАЈ /  Мирослав Димитријевић. – КЊИГЕ МОЧВАРИЦЕ

Кога ли то жале наше очи чарне
Кад нам од суза све књиге мочварне

Помоћу птичара сад их ловци дижу
Пуштају соколе и на стреле нижу

А онда на ражњу обичај је стари
Проносе књиге као некад вучари….  https://sites.google.com/site/tragovi1/biblioteka-pretek-3/izrukopisasrecankraj#

ЛеЗ 0006828  ПЕСМЕ БЕЗ ГЛАГОЛА /  Мирослав Димитријевић . – УСПОМЕНА

 Некад цвеће

Сад оструга

И змијарник пуст

 

Некад љубав

Сад поруга

И путељак пуст

У шипражју:

Матер вражју

Испод врежног платна

Још сјацкава

Још блистава

Минђушица златна

(Извор: циклус је одабран из књиге песама „Златно доба“ – за коју је аутор добио  награду „Златни Орфеј“ 2014. на Фестивалу „Српско перо“ у Јагодини).   https://sites.google.com/site/tragovi1/biblioteka-pretek-3/pesmebezglagola#edit

ЛеЗ 0006829  БОГ ДИСЕМИНАЦИЈЕ   (Мали оглед о несаници)  Зоран М. Мандић  https://sites.google.com/site/tragovi1/biblioteka-pretek-3/bogdiseminacije#

ЛеЗ 0006830  ПЕСМА,ФИЗИКА И МАТЕМАТИКА / Стеван Бошњак . .. – Мирославе Лукићу Белатукадрузе,

прихватих Твоју Идеју, јер видим да разгрће купиново џбуње и свако бодљикаво чудо уз џаде Историје.
Прочитао сам Јеленино обраћање енглеском амбасадору:
и мним: шта га пита колико ће бити 2020.!
Па: 8000 + 5000 = 13000.
Знаш да сам добар математичар али и прогностик прекогнитивик.

Него, нешто ми се приказује да ће се до тада променити читаве области Светске Историје.
Али , математика ће остати божански идентична самој себи, као одувек и као заувек.
И то је добро. То Божанско.

У прилог целој причи, можда на чудан, закучаст, али метафизички ефикасан начин шаљем Ти, коначну и завршну верзију песме Замисли.
Први пут и Историји Песме и Човечанства органски спојена Поезија са Табелом-Физиком и Математиком.

Поздрављам Те и желим Ти да гураш причу Заветина кроз Честаре и Олује, Мистрале и Сећања, ка доброј Будућности.
На том узвишеном путу, имаћеш и моју скромну, не само феноменолошку помоћ.   https://sites.google.com/site/tragovi1/biblioteka-pretek-3/pesmafizikaimatematikastevanbosnjak#

ЛеЗ 0006831  Мирослав Б. Душанић , Стихови. – Слике из дјетињства

Тешки звекет катанца и ланца
Огледало и икона у позлати
Метла у углу собе

Поред камина црна мачка
Титрави пламичак свијеће
Струјање подрумске хладноће
Пуцкетање старог намјештаја  https://sites.google.com/site/tragovi1/pesnici-prevodioci/miroslavbdusanic#

ЛеЗ 0006832  НИ ДАНА БЕЗ РЕТКА ; КОШАВА. –   Овај текст је настао 14. марта 1995.

Прва процветала шљива у Београду (можда она шљива испод шеих Мустафиног турбета у Вишњићевој улици?) , већ прецветава.

Кошава  р у ш и   и развејава цвет…. ( 21 годину доцније)  https://sites.google.com/site/tragovi1/ni-dana-bez-retka-kosava

ЛеЗ 0006833  Два писма Беле Тукадруза. Руском песнику и преводиоцу Владимиру Корману, и српском приповедачу и критичару  Мирољубу Милановићу   https://sites.google.com/site/tragovi1/ni-dana-bez-retka-kosava/dvapismabeletukadruza#

ЛеЗ 0006834  Из ЛОМАЧЕ ЗА SENSA / Предраг Пузић. – Стравично поглавље, документ. – (Слово Елија Финција и другова)……. ЗАПИСНИК ванредне скупштине Српске књижевне задруге, одржане на дан 22. априла 1945. године. …. ИЗВОР : књи. Часопис ИДЕНТИТЕТ :  Сузовски свитак. – Зима 207, бр. 7-8,     стр. 12-26(Преузето из књиге Предраг Пузић:ЛОМАЧА ЗА SENSAзлочин и казна Светислава Стефановића – Сремски Карловци: Каирос, 2003. – 163 стр; илустр.; 21 цм. стр. 108 – 129)   https://sites.google.com/site/tragovi1/ni-dana-bez-retka-kosava/izlomacezasensapredragpuzic#

ЛеЗ 0006835  Далеко од „НОБЕЛА“. – …. НЕ ЗАСЛУЖУЈЕМО
У СРБИЈИ свакако има писаца који заслужују Нобелову  награду. Али велико је питање да ли оваква Србија која  етаблира и етатизује супкултуру и просташтво, која се према књижевности односи на вандалски начин, заслужује да неки њен писац понесе то признање. Да ли земља које због  неплаћених рачуна нема на Сајму књига у Франкфурту  заслужује било какво признање? Уосталом, одвратна ми је  сама помисао на могућност да политички паразити од
евентуалне  (заслужене) награде неког писца направе мртви политички капитал, што би било неизбежно – тврди писац  Светислав Басара.  https://sites.google.com/site/tragovi1/ni-dana-bez-retka-kosava/dalekoodnobela#

ЛеЗ 0006836  Забелешка о Анти-Богу и песнику З. Милићу. – Књигу Записи на кожи  Милић завршава епилошком песмом о Сатани, Сотони или Антихристу.  Извор: Из есеја М. Лукића, прелиминарно штампаних током последње деценије минулог, 20. века  у часописима ( Савременик, Браничево, Освит, Српски књижевни гласник, Развитак, Просветни преглед ), или у књигама. https://sites.google.com/site/tragovi1/ni-dana-bez-retka-kosava/zabeleskaoanti-boguipesnikuzmilicu#

ЛеЗ 0006837  О „ИЗДАЈИ ПРАВА, ЖИВОТА, СЛОБОДЕ И ИСТИНЕ“ / Лаковић. – Александар  укић, Кукавичлук, Браничевско-стишка књижевна заједница: Удружење књижевника Србије: Библиотека „Србољуб Митић“; Петровац на Млави: Београд: Мало Црниће, 2012.- …. Ипак, преовладујући утисак јесте да су Лукићеви стихови, превасходно, искрени, истинити, из себе, и ништа мање болни и одболовани, што песник и не крије („Мртве душе, кажем вам\ моја истина је болна“; „Причати о болу. То умем исприповедати.\ Тад избијам јаче од потајнице из песка.\ Ни симфонија не отиче у свет на такав начин“). Они су део песниковог сопства. Громаде његовог бића и памћења. Од крви и меса. А још Бодлер је подучавао да предуслов доброг и правог стиха управо је емоција. И истина, додајем…. https://sites.google.com/site/tragovi1/pesnici-kriticari/oizdajipravazivotaslobodeiistinelakovic#

ЛеЗ 0006838  НОВИБУСУР – Новине будућности  „Сурбита“  (00393 – 00394)  http://bibliotekez.blogspot.rs/2016/04/00393-00394.html

ЛеЗ 0006839  Српски брест … Запис (звоно за узбуну!). –  Српски брест уништава опака холандска болест! /  Јелена Матијевић | 28. април 2016. 17:06 |У Србији готово нестало дрво драгоцено за пољопривреду, економију и пејзажну архитектуру. Гљивично обољење потпуно је осушило стабло по стабло. – С ОБЗИРОМ на то да пољски брест израсте и до 40 метара, да је врло је разгранат и може да живи и по 500 година, у Србији је често био запис дрво – подсећа наш саговорник. – О култном односу према њему, сведоче и имена насеља. На подручју централне Србије по бресту име носе чак 84 места – Брестовик, Бресник, Брестовац, Бресница, Брестић, Брестово, Брестовача, Бресје, Брестар, Бресничић, Брестовачка и Бресничка река…  –   Али уместо да се покуша спасавање нашег пољског бреста хибридизацијом, како каже наш саговорник, у Србију је увезен сибирски брест који није адекватна замена. – Једина нада за спас нашег пољског бреста је да се, ако се игде у Србији открију отпорне, здраве јединке, оне размноже резницама – објашњава професор Грбић. – То би обезбедило и наслеђивање отпорности на потомство, као и пренос свих особина нашег пољског бреста. Друга могућност је да се за хибридизацију искористи присуство сибирског бреста и његова релативна отпорност на холандску болест. Тако би се добио хибрид који има пожељан облик и добре особине пољског, а отпорност сибирског бреста. http://posebnaporodicnazavetina.blogspot.rs/2016/04/blog-post.html

ЛеЗ 0006840  Брестови из Лукићске Лакомице…. –  Ове брестове сам запазио током маја месеца 2013. године, у атару села Мишљеновца, Доњи Звижд (општина Кучево – источна Србија), и снимио их са одушевљењем. Објаснићу укратко и зашто… Нико  није тачно знао у селу због чега су се сушили и нестајали брестови. Народ је веровао  да је индустријализација свему томе узрок, као и неким другим невољама. Брестови су се свуда сушили, па и поред Пека, поготово они млађи. Ове које сам снимио са нескривеним одушевљењем током пролећа 2013,  нико не дира, ни холандска куга, дај Боже да дочекају старост  метузалема од пет стотина година и више.  Б рестови на  бреговима уз Пек су се такође сушили , исто тако и шљиве рабке цветале су на бреговима, али нису заметале плод. И онда су власници вадили те шиваре после двадерет година чекања…. Надајмо се да ће временом порасти још оваквих стабала бреста, чије су висина и крошње уливали људима дубљу веру у  постојање и свеповезаност свега, живота и смрти, пропасти и обнове…. http://posebnaporodicnazavetina.blogspot.rs/2016/04/blog-post_28.html

ЛеЗ 0006841  ЛЕГАТ Федерика Гарсије Лорке је национално културно добро и као такво у целости ће остати у Шпанији. –  Забрањено је продавање или изношење било ког његовог дела ван граница земље! Овим саопштењем шпанског министарства културе, чини се, привремено је стављена тачка на „рат“ који се готово годину дана водио између државе и наследника славног песника. Све је почело у јуну 2015, када је директорка легата Лаура Гарсија Лорка надлежним органима пријавила тадашњег управника Хуана Томаса Мартина, оптуживши га за проневеру новца. Почетком јуна очекивала се отварање нове зграде у Гранади, у којој је требало да буде смештена сва заоставштина аутора „Циганског романсера“. Свечано отварање померано је неколико пута, да би на крају било завршено скандалом. Лоркина фондација, тврдила је тада Лаура Гарсија, оштећена је за неколико милиона евра. Скоро годину дана безуспешно трају преговори са државом како би се финансијски спасао легат. Када се, пре месец дана, незванично, прочуло да породица размишља о продаји дела заоставштине, министарство је преко ноћи прогласило легат културним добром.  http://mynevadress.blogspot.rs/2016/05/blog-post.html

ЛеЗ 0006842   МНОГО је тога непознатог до данас остало о Милунки Савић, хероини балканских ратова и Првог светског рата. –    … Према једном писму које је редакцији „Новости“ уступио праунук ратног премијера Милана Недића, очигледно је живела више него бедно. Ово писмо, до сада необјављивано, сасвим случајно открио је др Александар Стојановић из Института за новију историју Србије. Писмо упућено Недићу, 11. фебруара 1943, нађено је међу документима Председништва министарског савета. „Господине председниче, молим Вас да се заузмете да ме поставе при Штабу четничких одреда у Београду“, пише Милунка Савић. „Господин војвода Пећанац примио ме за курира у октобру месецу, са службом у Београду, при Љишком одреду, где сам примала плату. Сада, пошто су одреди расформирани, остала сам без службе. Молим Вас да ме врате ма при ком одреду. За тежак физички рад нисам, јер сам у годинама….. http://mynevadress.blogspot.rs/2016/05/blog-post_4.html

ЛеЗ 0006843  МАЧВАНСКЕ колебе….  –  Колеба, место на ком се преплићу митови и историја /  Александра Делић | 02. мај 2016. 09:16 Репортер „Новости“ са Миланом Павићем, једним од последњих колебара, становника мачванских равница: У кућици, ван породичних задруга, некад је од пролећа до јесени боравио један од браће . — http://zavetineplusultra.blogspot.rs/2016/05/blog-post.html

ЛеЗ 0006844 Ђаковића окућница на усамљеном брду Царић…. Ђаковића окућница из времена турског /  А. Делић | 03. мај 2016. 19:07 |У Накучанима, надомак Шапца, постоји имање српског домаћина које се помиње давне 1863. године. Због аутентичности, то газдинство је евидентирано као непокретно културно добро  http://zavetineplusultra.blogspot.com/2016/05/blog-post_4.html

ЛеЗ 0006845   МИНАМА СУ „ЧИСТИЛИ“ ПОБИЈЕНЕ…..ДА су Савом до Београда и даље пролазили лешеви, заборављено је … –  И Београд вапи за јасеновачким меморијалом: Српска тела су реком стизала из Хрватске /  Драган Вујичић | 03. мај 2016. 19:31 | Коментара: 8 Архитекта Пеђа Ристић: На три места у Београду прикупљани лешеви из реке.Хрватски злочин Савом расут до Црног мора. Код Куле Небојше на Калемегдану, на Ратном острву од 1942. до 1945. сахрањиване су усташке жртве. –  – Слике лешева поређаних у врсти испред куле никада нећу заборавити – наставља Ристић. – Први пут 1942. Дунавом су стигле мађарске жртве из Новог Сада. Због тих призора у мени се родила мисао како смо као генерација дужни да оставимо белег где су ти људи сахрањени и да у историји оставимо траг ко су ове жртве, зашто су уморене и ко је крив за то. Јер,јасеновачки злочин је хрватски геноцид расут Савом све до Црног мора….. –  ЗАБОРАВЉЕНА ПРИЧА / ДА су Савом до Београда и даље пролазили лешеви, заборављено је у нашем граду. Ристић се данас подсећа на то да је Антун Милетић у својој збирци докумената из Јасеновца објавио и обдукционе протоколе из ондашњег Београдског патолошког завода од 13, 14. и 15. маја 1945, када су из Саве извађена 42 и 54 леша у Београду код Куле Небојше и 24 леша из Саве код Шапца, који су сви у протоколима описани. Много таквих протокола је пожутело, а нико их се не сећа. Већина стоји у два затворена сандука у Институту за патологију у Београду. http://fabrikamaslacaka.blogspot.rs/2016/05/blog-post.html

ЛеЗ 0006846  KNJIŽEVNA RIJEKA. ČASOPIS ZA KNJIŽEVNOST I KNJIŽEVNE PROSUDBE
Broj 3, godište XIX., jesen 2014.
NAKLADNIK Društvo hrvatskih književnika – Ogranak u Rijeci   https://sites.google.com/site/tragovi1/knizevni-casopisi/knjizevnarijekajesen2014#

ЛеЗ 0006847  УШЋЕ СЕДАМ РЕКА / Мирослав Тодоровић. –  Песници ↔ Поезија

Мирољуб Тодоровић

Стојан Богдановић

Мирослав Тодоровић

Бојан Јовановић

Стеван Бошњак

Звонко Карановић

Зоран Пешић Сигма**   (из проипратног писма уредника М. Тодоровића,  ур. М. Лукићу) „… припремамо нови број Унуса, планира се и библиотека Унус у којој би прва књига била поезија нишких песника… Стеванова жеља је да ово иде у ко-смо-с  „сазвежђа“, наравно да се и сам томе радујем, јер још увек имам илузија у мисију оног што нам је од Вишњег дато. Онај Грк каза давно да су човеку судбину одредили богови.Па, лансирај ово, доћи ће до оног, и оних,  који ће знати зашто поезија и у овом времену. Ако л треба, пропрати твојим речима књигу….“  https://sites.google.com/site/tragovi1/knizevni-casopisi/untitledpost#

ЛеЗ 0006848  LAGANO УМИРАЊЕ. Песме из рукописа ПРОБИРАЧ (ИЗ) КОНТЕЈНЕРА  Роберта Тилија https://sites.google.com/site/tragovi1/pesniciprevodioci/laganoumiranje#

ЛеЗ 0006849   Две песме из збирке „Стуб“ / Владимир Јагличић  https://sites.google.com/site/tragovi1/pesnici-prevodioci/dvepesmeizzbirkestubvladimirjaglicic#

ЛеЗ 0006850   О НЕДОВОЉНОЈ ПРИВЛАЧНОСТИ ЛИЧНЕ ВЕРЕ У УМЕЋЕ ПИСАЊА РОМАНА / Бошко ТОМАШЕВИЋ   –  (Драган Великић: „Иследник“, Лагуна, Београд, 2015)

Великић је својим „Иследником“ миљама далеко од таквог Weltanschaunga. И стога је посве немодеран: како у изразу и стилу, тако и у премисама и порукама које његов роман шаље.Критика потом то прихвата као штиво вредно похвала и награда. И то су темељи једне заједничке муке, попут спреге привреде и корупције. Бîт рада, односно бîт романескнога им измиче. Конкретно, када је о роману „Иследник“ реч чим покушамо промишлајти Другог као „позитивну пуноћу“, тај Други постаје немислив, немогућ и неизрецив. То је Драган Великић хтео да покаже, али у томе није могао да успе. То је хтео да испише, али није исписао. Нашао се, фудбалским језиком речено, у ауту. Аути и аутизми се код нас наградјују. А то је спој сретне предодредјености, никаквог случајног споја, српске књижевности и српске књижевне критике једне на другу. Спој полуобразованих са полуобразованима. Када почнете да сумњате у свој критичарски разум као и у вештину писања само читајте М. Пантића (да останемо само на овој маркантној парадигми српске књижевне критике) и Драгана Великића и цомп.као маинстреам-а српске романсијерске прозе и одмах ћете знати, речено досетком Чарлса Буковског, „да немате због чега да бринете“.  http://mynevadress.blogspot.rs/2016/04/o-nedovoljnoj-privlacnosti-licne-vere-u.html

ЛеЗ 0009528 

Advertisements