135

(Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0006751   РУЖЕ ИЛИ ТИКВЕ?. – или  нешто сасвим треће у режији најстаријег дневног београдског листа ___________ЦВЕТАЛЕ БИ РУЖЕ, а ја бих рекао, мало морген, ЦВЕТАЛЕ БИ ТИКВЕ. Та бахатост и нарцидност једног дела српске интелигенције нам је УКРАЛА СРПСКИ САН! ___________

БИБЛИЈА АНТИФАШИЗМА ИЛИ АУТОШОВИНИЗМА РАДОМИРА КОНСТАНТИНОВИЋА

Књига српског раздора. / На „Философију паланке” позивају се и они који прокламују: „Најбољи су отишли, најгори су остали”, а држава чији су врсни стручњаци очарани оваквим штивом не може се надати светлијој будућности. / Аутор: Зоран Ћирјаковићсубота, 23.04.2016. . –    избор из коментара на споменути чланак: у 18:07 –  Миша Миласпре 7 сати

Господине Ћирјаковићу ценим ваш аналитички интелектуални приступ и таленат да изаберете „вруће“ теме, али бих више волео да сте анализирали „Књигу о Милутину“ од Д. Поповића, која описује тужну судбину српског народа у 20. веку. Књигу Р.К. „Психологија паланке“ сам читао прошле године по други пут. Ужасно досадна књига, а стил писања је такав да захтева напрезање вијуга – сувопаран, извештачен и често контраверзан. Међутим, у многим ставовима ИМА МНОГО ИСТИНЕ – признали ми то или не. Упоређивати то са књигом А.Р. „Срби чујте“ – једноставно није могуће. Међутим, неки коментари на ваш текст говоре да су и један и други у великој мери – у праву. Стиче се утисак да је сваки од коментатора препаметан и да он дође на власт у Србији – ЦВЕТАЛЕ БИ РУЖЕ, а ја бих рекао, мало морген, ЦВЕТАЛЕ БИ ТИКВЕ. Та бахатост и нарцидност једног дела српске интелигенције нам је УКРАЛА СРПСКИ САН! Недостатак самокритичности и објективности, уска схватања и широке навике великог дела тзв. српске политичке елите    http://mynevadress.blogspot.rs/2016/04/blog-post_45.html

ЛеЗ 0006752   ПРОМИСАО / Мирослав Тодоровић.  Има зидова великих као песма. –  С. Богдановић. / Симболика и метафорика зида од искона до данашњих дана одликује кључну тему нових певања Стојана Богдановића. Познат као математичар значајног опуса, аутор бројних песничких збирки, идући истовремено на више стаза, животним и стварала-чким стигао је, после седамдесет љета, до зида (песничког). Као  у Тиновом дистиху: „Ми смо ишли путем. Пут је био дуг. / Касно опазисмо да је тај пут круг“. Код Стојана Богдановића то је круг (кругови песмом) песме. И све досадашње збирке су својеврсни кругови.  Песнички кругови Стојана Богдановића.  https://sites.google.com/site/mesecevluk/ocene-i-prikazi/promisaomiroslavtodorovic

ЛеЗ 0006753   УЗБУДЉИВА ПРИЧА О ЖИВОТНОЈ ДРАМИ ЈЕДНЕ МАЈКЕ / Зоран М. Мандић.   (Марија Вејин: У ВРТЛОГУ НАДЕ, Бирограф, Апатин,2014)  https://sites.google.com/site/mesecevluk/ocene-i-prikazi/uzbudljivapricaozivotnojdramijednemajkezoranmmandic#

ЛеЗ 0006754 Милисав Миленковић.   – „ТО ЈЕ ОНАЈ КОГА НЕПРЕСТАНО НАДВИКУЈУ“/  Радован Бели Марковић (Милисав Миленковић, писац великог и жанровски веома разуђеног дела)  –   Канал  ФИЛТРА III. – Као што смо и обећали, ово листање отпочињемо представљањем песника Милисава Миленковића…  –  Милисав Миленковић је један од оних српских писаца који, поводом свог, жанровски веома разуђеног дела (поезија, проза, драма, критика и есејистика), није получио пажњу оног дела такозване књижевне јавности чији самопроглашени телали извикују наслове и писце, али следујући редови посвећени нису  – противно оваквом започетку – суморном ређању општих места о судбини писаца без адресе у Престоном граду илити „у кругу двојке“, ако се баш хоће.. Уосталом, Милисав Миленковић, грађански гледано а према поузданом нашем знању, адресу и у Престоници славној има, одавно, али је, по свему судећи, пропустио подворење да учини онима који се без рачуна задужују, отимају и поткупљују, а покадшто се и на туђе књиге потписују; болесно ненавидни иначе, свакој власти начелно одани… Ерго, Милисав Миленковић, у нове тематске просторе непрестано залазећи, као песник доспева – дисциплину стиха поштивајући – до чистих метафора и језичко-изражајних врхунаца, свакој својој песми мисаоно упориште налазећи, а и загонетку којом поезија и иначе себе оправдава…  https://sites.google.com/site/inicijativalukic/listajuci-periodiku-knige/milisavmilenkovic#

ЛеЗ 0006755   Живодраг Живковић. Из књиге Живодраг Живковић : ИЗАБРАНЕ И НОВЕ ПЕСМЕ; Јефимија, Крагујевац, 2001, 228 стр.; стр. 148-149. – КАТАСТАР, АНЂЕО И СМРТ

I

Прво су модри крици заковали међу:

Воћњак с Анђеловог поседа одједном

Задрхти из самих небеских жила и злато

Плодова преко ограде у твој врт баца

Које поглед једва сме да такне, камол’

Жудња да доврши дело безбожности

У ишчекивању прозирног удара у тле

Стонога (чији је свемир лишен утољења)

У свитање буши плодове један за другим

И пије бешумно. То је моја крв, кажеш

И твој тешки камен бачен за Њом опет

Успоставља склад између ствари и језика   https://sites.google.com/site/inicijativalukic/listajuci-periodiku-knige/zivodragzivkovic#

ЛеЗ 0006756  (Листајући периодику, књиге и рукописе)   Из  рукописа трећег пилот издања антологије „Несебичан музеј“, одломак.  …… Састављач НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА Плус ултра био би обрадован чињеницом да неко покуша и састави  корективне антологије – антологије у којима би били заступљени аутори 20. века, којих, на жалост, нема у трећем и коначном издању ове књиге. Сматрам, што је и природно, своју књигу  – отвореним изазовом да се то учини. У сваком случају, да сам и ову врсту „рачуна“ на коју можда  и нисам био обавезан; али пошто је ово књига обиља и претека – дајем и  ове информације, које могу скратити евентуалним истраживачима и антологичарима пут, јер пут којим сам ја ишао бејаше мукотрпан, дуг и предуг. Обично тим путем иду тимови Института за књижевност.Треба да се каже и следеће : у ово коначно издање ушло је  243   аутора, тј .  примера поезије у најширем смислу речи. Неких песама из другог издања у овом трећем нема. То није страшно. Нека се њихови аутори утеше помишљу да су заступљени у првом и другом издању НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА. У  овом коначном издању нису заступљени следећи аутори:  Бошко Токин (1894 – 1953), Јован Поповић (1905 – 1952), Драган Алексић ( 1901 – 1958), Љубомир Мицић ( 1895 – 1971), Бранко Ве Пољански ( Бранислав Мицић, 1898 –  ?), Мони де Були (Соломон ди Були, 1904 – 1968), Паве Старчевић ( 1905 – ?), Мирко Королија (1866 – 1934),  Хамза Хумо (1895. – ), Радослав Драгутиновић (1904 – 1933 ), Младен Лесковац  (1905 – ? ), Чедомир Миндеровић (1912 – 1966 ), Синиша Кордић (1897 – 1977), Драгутин  Костић (1901 – 1942), Мирко Бањевић ( 1905 – 1968), Јанко Ђоновић (1909 – 1991), Душан Костић ( 1917 – ?), Славко Вукосављевић (1927. – ),  Изет Сарајлић ( 1930. – ), Хусеин Тахмишчић (1931. -), Рајко Сјеклоћа ( 1936 – 1977)… За сваког од ових аутора има одређени конкретни разлог, а најчешћи је  да нисам нашао  најбоље и најуспешније примере песама. Један од разлога је и тај, што је треће издање рађено према другом и што је имало унапред задат обим. …..  Овде ће бити представљани песници, којих, нема , пре свега, ни у  „Опалом лишћу“, у оном обиму у којем ј то могуће „Заветинама“. Списак, како написах – није исцрпљен; и овде ће, ако Бог да, бити допуњаван у годинама које долазе. Позивамо све песнике, пре свега оне живе, али и потомке оних који су преминули, да нам пошаљу, ако су у могућности, најглавније књиге своје, ако их имају, на адресу знану „Заветина“…  https://sites.google.com/site/inicijativalukic/listajuci-periodiku-knige

ЛеЗ 0006757  База часописа „Посебна породична  заветина“.  „Заветине“ су у ситуацији да део својих штампаних бројева часописа „Посебна породична заветина“ учине доступним на Мрежи, као дигитализована издања, скоро адекватна штампаним!  …  https://sites.google.com/site/inicijativalukic/casopisi-zavetine/bazacasopisaposebnaporodicnazavetina#

ЛеЗ 0006758  Поклон – три двоброја часописа Посебна породична заветина . Посебна породична заветина, 7-8, 2007 , посебна породична заветина 9-10, посебна породична заветина  11-12/2008  https://sites.google.com/site/inicijativalukic/casopisizavetine/nenaslovlenpost#

ЛеЗ 0006759  База часописа „Дрво живота“.  https://sites.google.com/site/inicijativalukic/drvo-zivota/bazacasopisadrvozivota#

ЛеЗ 0006760  База „Треће Србије“.  Доступност дигитализованих бројева часописа „Трећа Србија“ београдских ЗАВЕТИНА. Заветине раде на дигитализовању своје периодике, часописа који су штампани минулих година у невеликим тиражима. –  Прва, друга и трећа Србија

Овим појмовима се манипулише. На један начин о трећој Србији мисле и говоре политичари, на други начин визионари и мудри и побожни људи. Постоји она Србија којој је вођа завртео памет, и која је предуго спречавала другу и трећу Србију. Постоји Србија ината и кукавичлука. У једном тренутку, Србија је могла добити лидера, и добила га је у лику Зорана Ђинђића.Међутим, убрзо је овог прагматичног државника усисао са сцене левак погубне политичке мат(р)ице и струје, који има обележје повремене епидемије…. https://sites.google.com/site/inicijativalukic/treca-srbija/bazatrecesrbije#

 ЛеЗ 0006761  Трећа Србија, бр. 4-7/2003. –  Заветине су, не тако давно, најавиле дигитализацију своје часописне продукције. Део дигитализоване часописне продукције Заветина доступан је на овом сајту.  Управо је завршена дигитализација Треће Србије, бр. 4-7/2003, која је од овог тренутка доступна, као непрофитно издање на овом сајту. У овом вишеброју, сасвим адекватном одштампаном часопису, радозналији духови могу читати текстове и прилоге о Балкану, афоризме Лућијана Благе, проблематизовање превредновања на евроспкој и светској литерарној сцени, размишљања о Данилу Кишу, оцене нових књига Александра Лукића (У долини зидова), и других; разматрања о темама бездане уметности, књижевног идеала и наличја. Часопис објављује занимљиве преводе текстова Мигуела Унамуна.  Писма Илије Мољковића, „Меморијану“ Живојина Нешића, „Ћорак“ Бране Димитријевића, Сећање на С. Ваксмана, као и занимљива размишљања о српском народном сигнализму М. Мркића. У рубрици Вредности и Време часопис доноси белешке и подсећања и размишљања о једном од наших паризлија, сликару Микану Аничићу, као и одговарајуће ликовне прилоге сликара на тему богочовечанског реализма и распећа. Као и подсећања на једног занимљивог графичара – Р. Пантића Звишког…. Часопис се може поручити директно од уредника.  https://sites.google.com/site/inicijativalukic/treca-srbija/trecasrbijabr4-72003#

ЛеЗ 0006762  База Аламанаха „Велика магаза“. АЛМАНАХ за живу традицију, књижевност и алхемију покренут је током 1998. године, изашао је само један број.  Алманах „Велика магаза“ наставио је традицију АЛМАНАХ за живу традицију, књижевност и алхемију     https://sites.google.com/site/inicijativalukic/almanahvelikamagaza/bazaalamanahavelikamagaza#

ЛеЗ 0006763  књиге одабране на конкурсу заветина. – Дигитално издање књига Миодрага Мркића, Коли Ивањске Шоле, Владимира Јагличића, Милана Миливојевића и Лауре Барне, публиковано је на основу тзв. штампарске припреме за штампано издање у ПДФ.  Свих пет награђених књига публиковано је у јединственом, препознатљивом, џепном свитак формату… Ово прво издање публиковано је као некомерцијално, поводом 25 година постојања Заветина.   https://sites.google.com/site/inicijativalukic/Home/znak-prepoznavana/knigeodabranenakonkursuzavetina

ЛеЗ 0006764  Зборник радова о  Делу М. Лукића (1950 –  ). Александар Лукић, Миодраг Мркић, Саватије Иг. Митровић.  Публиковано први пут на ЦД „Вечити чудесни коренови“, Сабрани радови Мирослава Лукића, Београд, 2006/7 године.  https://sites.google.com/site/velikazavetina/odabrane-kritike-o-pojedinim-srpskim-piscima/zbornikradovaodelumlukica1950-#

ЛеЗ 0006765  Канал ФИЛТРА I. – Мирослав ЛУКИЋ : Канал ФИЛТРА  I, Београд: Едиција ЗАВЕТИНЕ, 2006 -2007. – 284 стр. – ( Сабрани радови, ЦД Вечити  чудесни коренови; 5) .  – … ……Двадесети век се завршио, а када је реч о култури и поезији ствараној током тих сто година, недовољно знамо. Немамо ни довољно квалитетних антологија, монографија о појединим песничким опусима, о појединим књижевним или песничким групацијама. На прсте би се обе руке могли избројати ваљанији есеји – тумачења појединих песама појединих песника. Сами живи песници, који то заиста јесу, чине неопростив грех што ништа не чине: што не тумаче претходнике.

Јер они треба да дају добар пример. Они који су умели, доиста умели, да саставе једну песму, један ваљан роман, поему, драму, знају да их ваљано и раставе. Киш је то лепо показао. Живи песници, доиста, који су уз то добили и широко књижевно образовање,  не треба да чекају више ни један једини дан некакву милост од официјелне књижевне критике.

Српска књижевност се развијала у неприродним условима током 20. века. Винавер је у једном од својих предратних есеја то лепо и аргументовано изнео на видело.  https://sites.google.com/site/velikazavetina/odabrane-kritike-o-pojedinim-srpskim-piscima/kanalfiltrai#

ЛеЗ 0006766  И ТАМНО И ДУБОКО.   Душан Стојковић , Критика песништва Мирослава Тодоровића Ниш, 2010    https://sites.google.com/site/velikazavetina/odabrane-kritike-o-pojedinim-srpskim-piscima/itamnoiduboko#

ЛеЗ 0006767  ЕСЕЈИ КАО ШЕЈКИНИ ЦРТЕЖИ /  Миодраг Радовић. –  Зоран М. Мандић  Мали наслови, друго допуњено издање (Интелекта, Ваљево 2008).  – https://sites.google.com/site/velikazavetina/odabrane-kritike-o-pojedinim-srpskim-piscima/esejikaosejkinicrtezi#

ЛеЗ 0006768  КАЛЕМЉЕНА ТРЕШЊА ЛАВА НИКОЛАЈЕВИЧА“ / Милисав Миленковић. –  ЗРЕЛИ ПЛОДОВИ СА КАЛЕМЉЕНИХ ТРЕШАЊА МИЛИСАВА МИЛЕНКОВИЋА / Љубиша Д. Јовановић   https://sites.google.com/site/velikazavetina/odabranekritikeopojedinimsrpskimpiscima/kalemlenatresnalavanikolajevica%E2%80%9Cmilisavmilenkovic#

ЛеЗ 0006769  Обреди поетичког живота / Сава Бабић. Јединство поезије и есеја. – Сакралност света је велика тема Миодрага Павловића, подједнако изражена и поезијом и есејом, што показује и његова најновија књига у издању „Књижевне речи“  (Београд, 1998)  Извор: Факсимил чланка штампаног у „Политици“, Београд, у суботу 12. децембра 1998.    https://sites.google.com/site/velikazavetina/odabrane-kritike-o-pojedinim-srpskim-piscima/obredipoetickogzivotasavababic#

ЛеЗ 0006770  Антологије ФЕНИКС, Опало лишће, НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ. Од овог лета, па до краја 2011. Године Овде ће моћи да се преузимају, као поклон Заветина, од лета до краја ове 2011. године три издања Едиције ЗАВЕТИНЕ . Тако да љубитељи поезије, како у Србији, тако и широм пленете, могу све то прегледати, преузети, упоређивати, критиковати до миле воље. А ко зна, можда неко покуша да уради и нешто боље. Штампана издања ових антологија, до сада су излазила, без помоћи инвеститора, углавном о трошку оснивача Заветина… https://sites.google.com/site/velikazavetina/antologije-poezije/antologijefeniksopalogliscanesebicanmuzej#

ЛеЗ 0006771  Библиографије и Дела српских писаца. –  М.Л. Белатукадруз (Мирослав Лукић). 1950 –  , Мишљеновац код Пожаревца, Србија .  Најпотпунија Библиографија овог писца, може се овде бесплатно прегледати преузети.    https://sites.google.com/site/velikazavetina/bibliografije-i-dela-srpskih-pisaca/mlbelatukadruzmiroslavlukic#

ЛеЗ 0006772  Библиографија Зорана М. Мандића.  Овде се могу прегледати или преузети –  Библиографија  радова Зорана М. Мандића и Библиографија радова о Зорану Мандићу, које је саставила Гордана Ђилас.  https://sites.google.com/site/velikazavetina/bibliografije-i-dela-srpskih-pisaca/bibliografijazoranammandica#

ЛеЗ 0006773  СЕЛЕКТИВНА БИО-БИБЛИОГРАФИЈА Риста Василевског   https://sites.google.com/site/velikazavetina/bibliografije-i-dela-srpskih-pisaca/selektivnabio-bibliografijaristavasilevskog#

ЛеЗ 0006774  Сенке будућности. –  Из најновије књиге Миодрага Мркића ПОСЛЕДЊА СФЕРА МИСТИКЕ: Књига о Белатукадрузу. – Заветине, Београд, 2013. – 511 стр. ; ауторова слика. 24 цм. ( Библиотека ЗАВЕТИНЕ My Opera. Коло 1. Канал ФИЛТРА, књ. 8) Тираж 300 пр. –  (Фрагменти о Мирославу Лукићу /  Израз, поступак

Различите књиге добијам од писаца, и на жалост мало је оних којима ја поклањам своје књиге. Опет из простог разлога, и поштено говорећи из гордог разлога јер се моје књиге штампају у 100 примерака;   и понекад неби било ни 100 да из неке самилости и сажаљења, ко зна из којих разлога, штампар штампа 10 примерака о свом трошку.

И у овој узвишености и гордости окрепљује ме заиста издавачки подухват Мирослава Лукића. Дон Кихотски подухват али који слути будућност, подухват који види Трећу Србију. Бајроновска гордост. Светски бол… Али, чудна бајроновска гордост Дон Кихота је у сржи бића Мирослава Лукића. Задивљујућа воља. Божанска искреност. Плементи гнев. Ошамућеност истином. Поверовао сам му – “ Традиционалан је… добар је”

Ватре креативног духа који “игра између лудила и смрти” . Уосталом као и сви “уклети “ песници.

У мојим годинама писати о његовим књигама је извесна лудорија. Ипак написао сам, слободно да кажем, краћи оглед (100 страна), књигу о његовом роману Ујкин дом

Још да кажем да ми годи његов полемички дух. Нарочито ми годе делови где ме оспорава. Још да кажем и ово: Ми имамо, рецимо на брзину, неодговорно – сасвим супротна верска, идеолошка опредељења. ….. https://sites.google.com/site/velikazavetina/nove-knige-zavetina/nenaslovlenpost#

ЛеЗ 0006775  (ПЛЕЈАДА). –  (Први добитници књижевне награде ПОВЕЉА КАРАЂОРЂЕ).  РАДОСЛАВ ВОЈВОДИЋ (1934), добитник повеље “Карађорђе“ за 2004. годину, објавио је следеће збирке песама: Балканске симфоније (1960); Одисеј из Србије (1963); Револуција (1963); Пред собом на коленима (1967); Унутрашње светлости (1976); Двојник из Кнез Михаилове улице (1974); Драги демон (1985); Ђаволски таласи (1985);Демон у шетњи (1988); Лутају душе Крагујевца (1990);Јеванђеље по демону (1991); Књига о сенци (1997); Светлост неовдашња (1998); Јесам (2000) и Моји мртви другови(2006) …

БАЛКАНСКЕ СИМФОНИЈЕ  ПЕТА ПЕСМА

Све се мења, све престаје, али расте, до сванућа,

а без краја. На сваком месту тишина није иста,

као ни хлеб. Док стојим сам, у овој ноћи, постајем

двострук, гледам на заобљене врхунце планина,

свет, али ме то не привлачи, зато што то познајем.

Одавде бекства нема. А глад је јака, глад за далеким,

глад нових путовања; и смирења нема…. https://sites.google.com/site/velikazavetina/pesnicka-plejada/radoslavvojvodic1934-#

ЛеЗ 0006776  НИКОЛА ЦИНЦАР ПОПОСКИ (1944), добитник повеље “Карађорђе“ за 2004. годину, објавио је следеће песничке збирке: Нерођени (1972);  Карма (1976); Раскорак (1978); Струшки пројекат (1981); Спасавање смрти (1986); Нумен – ум мена (1990); Граматика апокалипсе (1997, 1998); Нумен – гугет аватар (на румунском; 1998); Васкрсло слово (2002); Видивид (2004);  Истинити (2005) и Доћи ћу чудовит (2007). …

ДУША У БЕЛОМ

4.

Изговарај Оченаш

из говора

варај рај Оче наш

 

Тама откривеног

не испра ниједно перо

умочено у крв ….  https://sites.google.com/site/velikazavetina/pesnicka-plejada/nikolacincarpoposki1944-#

ЛеЗ 0006777  МАТИЈА БЕЋКОВИЋ (1939 – )  МАТИЈА БЕЋКОВИЋ (1939), добитник повеље “Карађорђе“ за 2005. годину, је објавио, између осталих, следеће песничке књиге: Вера Павладољска (1962); Метак луталица (1963); Тако је говорио Матија (1964); Рече ми један чоек (1970); Међа Вука Манитога (1976); Леле и куку (1980);  Поеме (1986);  Кажа (1989);  Чији си ти мали? (1990); Надкокот (1990); Богојављење (1990); Ово и оно (1995); Потпис (1996); Ћераћемо се још (1996); Покајница (1997);  Хлеба и језика (1997);  Од – до (1999); Очинство (2001);  Ниси ти више мали (2001);  Кукавица (2002); Послушања (2002); Трећа рука (2003); Сабране песме у девет књига (2003); Тако је говорио Матија (изабране песме у три тома); Бели штап (2004); Седимо нас двоје у сутону (2005); Кажем ти тихо: ништа нам не треба (2006); Без ниђе никога (2007); Кад будем млађи (2007). Објавио је и: О међувремену (1968); Че – трагедија која траје (Са Душаном Радовићем; 1970); Служба Светом Сави (1987); О Његошу (1988); Косово најскупља српска реч (1989); Служба (1990); Овако говори Матија (1990); Мој претпостављени је Гете (1990); Саслушања (2001); Беседе (2006) и др. Добио је, између осталих, и следеће награде: Милан Ракић, Октобарска, Седмојулска, Просветина, Нолитова, Бигзова, Змајева, Дисово пролеће, Беловодска розета, Златни крст кнеза Лазара, Одзиви Филипу Вишњићу, Јован Дучић, Лаза Костић, Вукова Задужбина, Десанка Максимовић, Његошева, Богородица Тројеручица,…. ВЕРА ПАВЛАДОЉСКА

Лукавица је хтела да ме надлукави

Пунио се месец у августу као локва

Испаљиване пуне дуге преко језераи глава

На радилиштима у рудницима боксита

Убеђивао сам непознате људе

У твоје име

Вера Павладољска   …. https://sites.google.com/site/velikazavetina/pesnicka-plejada/matijabeckovic1939-#

ЛеЗ 0006778  СРБА ИГЊАТОВИЋ (1946 –   ) СРБА ИГЊАТОВИЋ (1946), добитник повеље “Карађорђе“ за 2005. годину, објавио је следеће песничке збирке: Који немају душе (1971); Десети круг (1975); Слагачница (1981); Рептил/ полиптих (1983); Зограф оштра срца (1989); Раш- љар (1989), Гачући у нови век (1993); Варвари на Понту (2000); Судбеник (2001) и Слепи путник (2007) ….

ВОЋЕ НАШЕГ СТАБЛА ПОНОВО ЗРИ

Пристижу грмаљи у кожама, варвари с бодежима и

дугим сечивима.

Свака жилица трепери на тим грубо зделаним

Лицима   https://sites.google.com/site/velikazavetina/pesnicka-plejada/srbaignatovic1946-#

ЛеЗ 0006779  ТОМИСЛАВ МИЈОВИЋ (1932), добитник повеље “Карађорђе“ за 2006. годину, објавио је следеће песничке књиге: Квартет (са Б. Јовановићем, П. Пејатовићем и Б. Тимотијевићем; 1954); На ногама (1960; 2006); Подљуте (1974); Non essere ma essere (1994); Белино, црни разговору (1974); У благости и осами (1994); Закаснели гласник (1997); Светлуцања, дозивања… (1999); Јавке, одсја- ји, угарци… (2002), Изблиза (2006) и Време на окупугамзиградски записи (2006), Додир сјаја сјај додира (2008).

У БЛАГОСТИ И ОСАМИ

Мирославу Анђелковићу

У свеопштој нејасноћи и пометњи

зар да самог себе објашњаваш

зар да самог себе обмањујеш

Шта ће коме твоја објашњења

шта значења оваква онаква….  https://sites.google.com/site/velikazavetina/pesnicka-plejada/tomislavmijovic1932-#

ЛеЗ 0006780 ЗОРАН КОСТИЋ , добитник повеље “Карађорђе“ за 2006. годину, објавио је следеће песничке збирке: Првине (1984);Делта оца (1986); Соњети (1987); Ко смо (1988); Задушни репови (1990); Казан (1992); Огњени трозубац (1997); Кућни пламен(2002); Одрастаљка (2006). Штампао је и: Драме (2003), Пут за Цариград и друге драме (2005)…

ОСИП

“Пиј шербета из чаше свечеве,

            Ал` сјекиру чекај међу уши“

(Његош)

I

Отац, на Конгресу,

иза говорнице

(док о задругама

извјештај подноси),

мој пол,

за се, кришом,

чита с цедуљице

и шаље телеграм:

“Дај му име Јосиф,

стоп, честитам – жено,

поносим се сином,

тек за седам дана

крај ће ове трке,

хоћу да, с момчином,

толико чеканом,

помијешам брке.“ ….  https://sites.google.com/site/velikazavetina/pesnicka-plejada/zorankostic#

ЛеЗ 0006781  РАДОМИР АНДРИЋ (1944), добитник повеље “Карађорђе“ за 2007. годину, објавио је, између осталих, и следеће песничке збирке: Сунце у воденици (1967); Вечерњи крчаг (1969); Шумска црква (1971); Карпатско умиљеније (са Весном Парун; 1971); Похвала смеху (1977); Често рушена кућо (1977); Неустукница (1980); Непокорје (1981); Каква почаст (1986); Испод снега (1989); Врата ужичке реалке (1989); Згон (1991); Ноћни пливач (1992); Вучица на пртини (1993); Рујно (1994); Чарно длето (1996); Румунска икона (1997); Исто и обрнуто (1998); Вечера на савској лађи (2000); Језни жедник (2001); Бели извор (2001); Полетеше птице ластавице (2005); Зарно витло (2006); Ка другости (2007). Штампао је и више збирки песама за децу, међу којима и: Чавке постоје због слова ч (1977); Питалица са Звездаре (1987); Под златном леском (1998); Козје грозје (1990); Гледалице (1997); Птичје млеко (1997); Измишљотине (са Гораном Бабићем; 1998),

ВЕЧЕРЊИ КРЧАГ

Оружје не треба мени

Довољна су ми уста

Хлеб да једем жену да љубим

Оружје носе преварени

У чије име

Бацам у себе семе смрти

Да се из њега слобода роди

Лепша мисао заводи ме

Да будем чигра и да се врти

Свет намењен непогоди ….  https://sites.google.com/site/velikazavetina/pesnicka-plejada/radomirandric1944-#

ЛеЗ 0006782  Ристо Василевски. – Биобиблиографска белешка у књизи РИСТО  ВАСИЛЕВСКИ ВРЕМЕ, ГЛАСОВИ ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ Приредио Душан Стојковић , Шумадијске метафоре, Младеновац, 2009  https://sites.google.com/site/velikazavetina/pesnicka-plejada/ristovasilevski#

ЛеЗ 0006783 ДВОСТРУКИ КЛАСИК РИСТО ВАСИЛЕВСКИ.  Из поговора књизи Р. Василевског, добитника Повеље „Карађорђе“.   Душан Стојковић: „…Његов певослов се битно разликује од оног оства- реног у песничком опусу Лазе Костића и његова следбеника Станислава Винавера. Ова двојица пес- ника, не ретко, су се препуштали стварању звука звука суштог ради, затварајући своја песничка оства- рења у специфичну звучну кулу. Код Василевског имамо прави говор / ромор душе језика. Он гласо- слови. Удева и опис настанка појединачног гласа у саму песму. Лирски разиграва науку о гласовима. Гласовни врвеж присутан у његовим песмама дах је произведен благим окретањем вретена гласовног духа којим се, ненамештено, оживљавају – и они (нео)верленовски у бити – душини пејзажи. Готово да нема у савременој српској поезији песника који нам лирски збори из такве досегнуте дубине. Његове песме пев су сржног. …“   https://sites.google.com/site/velikazavetina/pesnicka-plejada/dvostrukiklasikristovasilevski#

ЛеЗ 0006784  ВРЕМЕ, ГЛАСОВИ  ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ РИСТО  ВАСИЛЕВСКИ

Приредио Душан Стојковић.  ЗЕМЉА

Људи

Мртвих светова

На нишану држе

Васцели свет

И саме себе  https://sites.google.com/site/velikazavetina/pesnicka-plejada/vremeglasoviizabranepesme#

ЛеЗ 0006785   Двобоји међу Србима. –  Двобоји међу Србима с краја 19. и почетком 20. века: Витештво или узаврела крв? /     И. Миладиновић | 24. април 2016. 20:00 | Србија била једина земља у Европи на крају 19. века која је признавала двобоје. Са оружјем у руци, част бранили писци, пилоти, маршал двора, па чак и престолонаследник. –  … Још један посланик, и то још председник суда, био је изричит:

– Двобој међу нама Србима је стара ствар. Можемо ми то осуђивати и одбацити, али то је било, биће и мора бити… Дакле, господо, хоћемо да допустимо да неко у одбрани свога имања убије човека, а нећемо да допустимо да то исто уради у одбрани своје части и части своје породице?!

Ако мало зачепркамо по страницама српских речника, иза речи двобој прочитаћемо да је то заправо борба између два лица наоружана каквим смртоносним оружјем (мачевима, револверима и сл.), по строго утврђеним правилима и у присуству сведока, ради решавања питања части или каквог другог спора.

ИСТОРИЧАРКА Зорица Јовановић пише да је ову врсту разрачунавања, где се кривица доказивала поразом, први увео 501. године краљ Бургундије Гундобад.  http://xn--agregatzavetin-ewl.blogspot.rs/2016/04/blog-post_25.html

ЛеЗ 0006786  Кратка проза примерена времену.  Милан Р. Симић, Недовршена прича, Запис, Смедеревска Паланка, 1994. Милан Симић започиње своју прозну авантуру у књизи „Недовршена прича“ са најмање три поетичка начела: на фолклорној потки у фону модернизованог предања: на смени традицијског и фантастичног приповедачког плана: најзад, на наглашено, модерном, јаком павићевском језичком експерименту.  –  Извор: СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК….. Трећа серија, 41 – 42. Година 5, књ. 1, број 1-2, 1996. Стр. (б. п.)   https://sites.google.com/site/mesecevluk/ocene-i-prikazi/nenaslovlenpost#

ЛеЗ 0006787  Седам дана, седам страна  – Заветине. – Из нових Записа Беле Тукадруза https://sites.google.com/site/mesecevluk/iz-sna-u-san/sedamdanasedamstrana-zavetine#

ЛеЗ 0006788  О. В. ДЕ ЛУБИЧ – МИЛОШ (1877 – 1939), СВЕТИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ (1877 – 1944), ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ МЛАЂИ (1877 – 1944), ПЕЈО ЈАВОРОВ (1878  1914), Бугарска. – Извор:Миљурко Вукадиновић & Душан Стојковић НИСУ СВЕ БОЛЕСТИ ЗА МЕНЕ (Антологија песама о болести, болницама, болу…) , Београд, 2014 (Фонд солидарности)  https://sites.google.com/site/mesecevluk/iz-sna-u-san/ovdelubic%E2%80%93milos1877%E2%80%931939svetislavstefanovic1877%E2%80%931944#

ЛеЗ 0006789  Последњи час за усмено наследје. –  Студија „Српско усмено поетско наслеђе Војне крајине у записима 18, 19. и 20. века” др Славице Гароња Радованац, доценткиње за усмену књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, појавила се недавно у издању издавачке куће „Чигоја штампа” из Београда. Овом студијом ауторка темељно представља значајну, а запостављену, фолклорну грађу Војне границе, предочавајући широку слику мотива српске народне лирске и лирско-епске поезије…. https://sites.google.com/site/mesecevluk/o-meni/poslednjicaszausmenonasledje#

ЛеЗ 0006790 ЖЕНА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. Рецензија рукописа књиге. Проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић . Рукопис књиге Славице Гароње Радованац Жена у српској књижевности сачињен је од петнаест обимних студија, забављених слојевитим увидом у женски стваралачки допринос српској књижевности и култури 19. и 20. века, али, истовремено, и типологијом женских ликова, као рефлексом општег односа према жени у српској култури овог периода. Сем тога, у књигу улазе и Уводне напомене, те кратка, али у контексту књиге значајна уводна белешке која сумира студије обухваћене првим делом књиге (Дневничка и путописно-епистоларна проза српских књижевница 19. века). Заједно са пратећом научном апаратуром (Биобиблиографске белешке о заступљеним књижевницамаО ауторки књиге, а предвиђена је и израда Регистра имена), рукопис обухвата 253 стране. Студије су распређене унутар хронолошки и садржински диференцираних целина насловљених Поглед у 19. век; Српске књижевнице прве половине 20. векаМеђуратни женски романПоглед у другу половину 20. векаПобуњене жене као књижевне јунакињеКа европском роману.

Иако у Уводној напомени Славица Гароња Радованац наглашава да је реч о текстовима који су настајали засебно, током дужег периода, књига функционише као целина и поседује несумњиву конзистентност – тематску, методолошку, значењску   https://sites.google.com/site/mesecevluk/o-meni/zenausrpskojknizevnosti#

ЛеЗ 0006791  Алексеј ПАРШЧИКОВ (1954-2009).  из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић. –  Алексеј Максимович Рејдерман рођен је 13. маја 1954. године, у породици војног лекара и, касније, професора М. Рејдермана, и хирурга Л. Паршчикове, у сеоцету Олга код Владивостока. Његов отац је неколико година пре рођења сина био депортован на Далеки исток у вези процеса против лекара, а после демобилицазије вратио се у Кијев. Од 1961. године породица се населила у Доњецку, где је будући песник завршио средњу школу. Институт Горкога у Москви завршио је 1981. године, а 1991. преселио се у Сједињене Америчке Државе, у Сан Франциско, где је магистрирао на поезији Дмитрија Пригова. Године 1995. се с родитељима настанио у Келну, где је, после смрти, 3. априла 2009. године и сахрањен, у центру града, на гробљу Мелатен.

Паршчиков је припадао неофицијелном песничком кругу који је, на предлог М. Епштајна, назван метареалистичким (Јерјоменко, Жданов, Драгомошченко, Левчин, Аристов итд). Паршчиков је добитник неколико награда (међу њима Андреја Белог 1988), превођен је на више страних језика, а сам је преводио са јидиша, узбекистанског, енглеског и немачког. Његова прва супруга била је директор Московског дома фотографије, с њом има сина, фотографа и песника Тимофеја (1983), друга супруга била је швајцарска песникиња Мартина Хигли, а трећа – новинарка Јекатерина Дробјаско са којом има сина Матвеја (2006). Она је отворила посмртни песников интернетски сајт на којем су објављене његове песме и који негује успомену на њега.

Паршчиков је песник онеобичења. У тој доследности Паршчиков иде до краја, тако да рељефно свеже слике често не могу, поготово не без напора, да се одсликају у читалачкој илузији – ваља их сустизати. Зато је превођење његових песама, често, скупљање разбацаних слика.

Година 1971.

Ти си – приљежни детлић, опруга, јагодица,

ил онај здесна – бургијица, мангупчић, сенка лопова,

или она у центру – да гуцне неглупа девојчица,

осењивање: довршен концерт, школа готова:

шампион који се вуче, спор као ледник, из боја,

студ тега, црвени колир строја.   https://sites.google.com/site/mesecevluk/prepevi/aleksejparscikov1954-2009#

ЛеЗ 0006792  Игор КРЈУКОВ (1949). – Из новије руске поезије.Избор, препев и напомене Владимир Јагличић .- Игор Борисович Крјуков рођен је у Москви 1949. године, где и живи. На питање чиме се бави у виду занимања, на једном сајту је, кинички, одговорио: бавим се. О себи открива да је по професији философ – предаје философију и пише стихове. Лотманови ученици су у Бостону 2011. године објавили књигу „Поезија руских философа двадесетог века“, где су ушле 24 његове песме.  https://sites.google.com/site/mesecevluk/iz-novije-ruske-poezije/igorkrjukov1949#

ЛеЗ 0006793 Александар ЧЕРНОВ (1951).- Из новије руске поезије.Избор, препев и напомене Владимир Јагличић .- Александар Владимирович Чернов родио се 1951. године у граду Петропавловск-Камчатски, у официрској породици. Од 1955. године живи у Кијеву. Студирао је на Кијевском инжењеријско-градитељском и педагошком институту. Радио је као кондуктер, новинар, уредник, а Књижевни институт имена Горког завршио је 1981. године. Био је члан групе метаметафориста (Жданов, Паршчиков, Кедров, Јерјоменко, Кутик). Аутор је пет збирки поезије и добитник више књижевних награда. Пише и прозу. Преведен је на немачки, енглески и француски језик.

Руска поезија. Двадесети век. Антологија

На корицама – челични јежићи,

чувари, кроз Бедлам бескорисни, стоје.

Као крлетка у грудима, то је

наш живот који брзо ће отићи.

С лутака дроње одбачене, с краја,

последњи шав су потке одабране.

Камене плоче, дугмад што нас спаја,

читамо ревно са обадве стране,

књижевну грају имитирајући,

грешну, ко тротил који се уждио.  https://sites.google.com/site/mesecevluk/iz-novije-ruske-poezije/aleksandarcernov1951#

ЛеЗ 0006794  (Библиотека МОБАРОВ)   МЛЕКО ГЛОГА / Фиона Сампсон. – Превод. Из нових српских књижевних часописа  Ваљевски часопис „АКТ“ (Дејан Богојевић), октобар 2014. Бр. 57-58-59, стр. 3-9. –  Глог доноси смрт у кућу

бели звончић трчи поред поља

да се сретне са небом

где је мирис кишнице и соли

као отварање –

чаша или гутљај, усне меке

и влажне   ….

Радови Фионе Сампсон су објављени на више од тридесет језика. Преведено јој је тринаест књига – од кинеског до албанског и од немачког до хебрејског – освојила је награду Златен Прстен у Македонији и награду Чарлс Ангоф у Америци. Ушла је у ужи избор за Евелин Енселот награду за европске женске песнике. Од 2005-2012 била је уредница часописа Poetry Review; сада је професор поезије на универзитету Роухамптон, где је и директор Роухамптон Поетског Центра и уредник часописа Poem. Сарадник и Члан Већа Краљевског Књижевног друштва, сарадник Краљевског Уметничког друштва и повереник Вордсвортовог фонда. Њене публикације укључују  двадесет четири књиге поезије, критике и филозофије језика. Сарађивала је са уметницима и музичарима укључујући Theatre de Complicite и Харисона Бртвистла. Добила је неколико националних и интернационалних стипендија за писце и бројне награде друштава писаца.  Двапут је ушла у ужи избор за награду Т.С. Елиот и Форвард награде. Америчко издање њених изабраних песама се појавило у издању Sheep Meadow Press, 2013.   – превeла са енглеског Данијела Богојевић    https://sites.google.com/site/mesecevluk/biblioteka-mobarov/mlekoglogafionasampson#

ЛеЗ 0006795  Опет Бунтовне песме Светислава Стефановића. – Извор: Светислав Стефановић БУНТОВНЕ ПЕСМЕ   приредио  Предраг Пузић. рецензент Др Миливој Ненин.  Коректура Проф. Јелена Спасић. – Нови Сад, 2005.-Штампање књиге омогућено је средствима из фонда Антона Стефановића. –  Есхаески божур

Сва дворана блиста се у сјају,

Свила шушти а ванстепи брује,

Вртлог пути, парфема и злата,

Меке свиле и сјајног броката,

Окреће се као сред олује.   https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/domaci-pauk/opetbuntovnepesmesvetislavastefanovica#

ЛеЗ 0006796  ЛЕПЕНЦИ. – …. Саговорник „Новости“ сматра да је истраживање Лепенског вира неоправдано пало у запећак после смрти академика Драгослава Срејовића, који га је као млад археолог открио 1965. приликом изградње хидроелектране на Ђердапу….. https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/home/velike-pretece/lepenci#

ЛеЗ 0006797  Балтска трилогија Стевана Бошњака / Мирослав Тодоровић.  СЛОЖЕНО И ВИШЕСТРУКО  ПЕВАЊЕ И ОСИЈАЊЕ СТЕВАНА БОШЊАКА. – … Балтска трилогија  је комплексна песничка творевина широког распона са  вертикалом  која сеже до цивилизацијског праскозорја. Епика задивљујућег ткања саопштена је убедљиво  с дубоким осећањем  поезије,  познавњем и промишљњем историјских  токова.  Кроз фактографију и имагинацију, песничке интерпретације  прошлости виђене из перспективе  ововременог песника зналаца разасјава  се судбина лирских јунака Павела Оклопњикова својеврсне метафоре оличења овог тла.  Судбина Србије, народа, дихотомијско устројство света, светлост и тама, вечне теме живота и тражења станишта, физичког и метафизичког, уточишта су повод певањима која нас суочавају са земаљским и космичким истинама  https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/home/velike-pretece/baltskatrilogijastevanabosnakamiroslavtodorovic#

ЛеЗ 0006798  У КОЛОНИЈИ / Зоран М. МАНДИЋ. Сени Милића од Мачве

  1. Да ли то идемо или се враћамо
    У некој другој форми
    Са језиком или без звука
    Остављени да будемо
    На које се не осврћу
    Подиже плиму радозналости у
    У сваком делићу атома што се
    Ковитла трункама изнутра као
    Саргатско море
    Као видљиво са невидљивим
    Између два Сунца и три Месеца
    Са два Сунца и три Месеца из
    Тишине све бучније приспевају
    Гласови сорабске даровитости
    Келти и Етрурци певају заједно на
    Свом Српском Матерњем Језику
    Врцају шушкави винчански сугласници
    По команди непроменљивог
    Значења од постанкка
    Све рано најраније је на длану као
    Рана коју треба чувати од бола да
    Поспане у памћењу не успава у
    Забораву
    Један прави песник је као један живот https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/home/velike-pretece/ukolonijizoranmmandic#

ЛеЗ 0006799  Мислим Мирославе, да је то био сан мог Планкеона. – Стеван Бошњак, Из Браминог кондензата. – хттпс://ситес.гоогле.цом/сите/заветинегалерија/хоме/велике-претеце/мислиммирославедајетобиосанмогпланкеона#

ЛеЗ 0006800  Велике претече. – Релационизам артефаката Лепенског Вира; одломак. – Логос као однос елемената станишта

Прва Срејовићева скица, она која представља урбану целину Лепенског Вира, показује неколико особина које се тичу логоса. Ово су Срејовићеви налазиЧ

а) Насеље Лепенског Вира, представљено на слици, показује да је у његовом уређењу вођено рачуна о правцима комуникације. То су оне изукрштане „улице“ чије је правце Срејовић означио стрелицама.

б) Сва станишта су била окренута Дунаву,

в) Сва станишта су била окренута ка сунцу.

Све ово што смо рекли потврђује да је било логоса (у значењу реда) у односу човека према околини и према свету у којем живи, као и према другом човеку.

Сличне односе показује и друга овде пренета Срејовићева скица. Она показује да је у трапезоидном облику станишта садржана и симетрија (два дела станишта су на симетричан начин истоветна). Такође, она показује и да је у градњи бочних линија станишта поштована и пропорција: једна и по дуж чини ту као и другу бочну линију. Равнострани троугао, који је уграђен у станиште, засечен је по трећини оних симетричних дужи. И у томе је поштован принцип пропорције. Исти принцип је поштован и кад су грађена огњишта. Она су грађена у облику правоугаоника, у односу 1:2, 1:3 или 1:4.

Петар Милосављевић: Драгослав Срејовић као догађај, Митолошки зборник 24/2011, стр. 196-198

https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/home/velike-pretece

ЛеЗ 0009527