131

 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0006551    ПЛАНЕТАРНЕ СУРБИТЕ. – Речник ПРОТОТИПА, тј. сачувани фрагменти украденог рукописа, чине језгро око кога „Заветине“ као шкољка око зрна песка, образују своју седефну књигу – без краја. О Сурбити и сурбиталној тачки знао је и цар Марко Еурелије Антонин, када је инсистирао да свако мора да мисли на испреплетаност свиих ствари у космосу и на њихов међусобни однос. „Све долази из васионе, долази непосредно од онога који управља васионом или се дешава посредно, под његовим утицајем. И лавља чељуст, и отров, и све штетно, као што су трње и блато, све је то само узгредна појава оних величанствених и узвишених појава. Немој, дакле сматрати да су те ствари стране бићу које поштујеш, него мисли о њему као о праизвору свега што се на свету догађа. – 37. Онај који је видео оно што сад постоји, видео је све: и оно што се вековима досад дешавало, и оно што ће се кроз векове десити. Јер је све то исте природе и истог облика“.

Следећи  ову страну,  ми додајемо и друго, што радознали духови могу следити кроз време.  https://surbita.wordpress.com/%D0%B7%D1%80%D0%BD%D0%BE/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D1%83%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B5/

ЛеЗ 0006552   130  (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)   https://surbita.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF-%D0%BA%D0%BA-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0/a/%D0%B1/%D0%B2/%D0%B3/%D0%B4/%D1%92/%D0%B5/%D0%B6/%D0%B7/%D0%B8/99-2/100-2/130-2/

ЛеЗ 0006553   ПИСМО МИОДРАГУ ПАВЛОВИЋУ / Исидора Секулић

  1. маја 1955.

… Били сте по Србији, кажете. Шта сте осетили, наслутили? Или можда видели, чули, стварно искусили? И каква је земља, трава, дрвеће? Какви су обичаји, весеља, муке. Је ли свет много или мало жив? Има ли по селима неких промена?…  Судије причају страшне ствари: праве криминале секса? Французи би се могли снабдевати материјалом за романе?
Требало би драмска дела писати, чини ми се. Театар је непосредно моћна уметност. .. http://muzejnemogucegratara.blogspot.rs/2016/04/blog-post.html

ЛеЗ 0006554   О Леонардовим свескама. – О Леонардовим свескама
Уводне напомене српског издавача

По записаним траговима и одјецима, Леонардо је, претпостављамо, насликао двадесет пет слика, у сваком случају не више од четрдесет.
А од тога, до данас је сачувано дванаестак.Али, каквих слика!
Мада је урадио, неко би могао рећи, све у свему мали број слика,
Леонардови дани су увек били испуњени интензивном делатношћу.
Непрестано је истраживао, систематски посматрао и проучавао, промишљао,конструисао,и све своје увиде и замисли, закључке и открића, цртао је и записивао.
Тако је у свескама исписао двадесет до тридесет хиљада страница.
Све што је у њима написао било је ново, до тада незнано,у области
наука,технологија или уметности.То су пионирски радови једног универзалног духа, вишедисциплинарног генија.  https://principova.wordpress.com/%D0%B1-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD/o-leonardovim-sveskama/

ЛеЗ 0006555   Сребрни цар и проблем карактера остава металних предмета касног бронзаног и раног гвозденог доба у Подунављу / Драган Јацановић. – Део североисточне Србије, ограничен Дунавом, Великом Моравом и Хомољским планинама, представља једну праву ветрометину народа, где је своје трагове у материјалној и духовној култури остављао свако на свој начин. Недовољна археолошка истраживања преримске прошлости овог краја, њеног трајања кроз период римске доминације и нерасветљен проблем јужнословенске културе у овом делу Подунавља, резултирали су многе нејасноће о духовној и материјалној култури многих народа, од првих трагова човека почетком ВИ миленијума до данашњих дана. Бројни обичаји, веровања и легенде, сачуване и данас код српског и влашког становништва Хомоља, Стига, Звижда и Браничева садрже елементе чије корене треба тражити у веома давној прошлости. Неки елементи материјалне и духовне културе антике и праисторије сачувани су и данас у појединим облицима код становништва овог краја. Овај рад представља покушај у детерминисању појединих археолошких целина и њихово повезивање са народним веровањима и легендама, са циљем да се покуша реконструкција дела религиозне концепције бронзаног доба у Подунављу.    https://principova.wordpress.com/%D0%B1-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD/srebrni-car-i-problem-karaktera-ostava-metalnih-predmeta-kasnog-bronzanog-i-ranog-gvozdenog-doba-u-podunavlju-dragan-jacanovic/

ЛеЗ 0006556   В. – Локална мрестилишта. – Из писма пријатеља (18. август 2011). – (….) Хвала за оно – „ренесансни дух“… такве људе и ја веома ценим. Додуше, ја као бик (у хороскопу) имам предиспозиције за уметност… одувек сам су ме привлачиле уметности. Поред сликарства којим сам се веома успешно бавила (жао ми је што то нисам стигла усавршавати, јер је наступила криза 90-тих и морала сам да зарађујем … да бих преживела…), веома сам лепо вајала, певала у градском хору духовну музику, завршила нижу музичку школу…клавир (и то од како сам отишла за Београд на студије, просто нисам имала где да наставим и вежбам…то сам тотално забаталила… Али слушам класику), на крају покушала сам да се бавим неком врстом науке, на факултету… (то ти је већ познато)… У саму психоанализу сам дубоко ушла, не само кроз интроспекцију, него и научно… свашта сам читала, чак и веома стручне студије и практикуме… И онда је неизбежно морала да уђе и филозофија, потом религија, помало метафизика (гнозу сам само загребала, и оставила за друго време) Те области тек полако исчитавам… А кренула сам од Берђајева… Он ми је највише легао….и највише пријао. И он је помало, као и Ниче, просто поетски филозоф,… чини ми се… Та област филозофије ме тек чека. Мислим да сам тек сад спремна да се озбиљније позабавим и тим темама…. само треба времена…ах! …хехехе, зато ти верујем на реч да би много тога желео још да урадиш….

Зашто сам ти испричала део моје исповести? Па просто да би схватио одакле је кренула моја потреба за писањем. Имала сам утисак да мислиш да се помало фемкам. Нисам другачије могла да докажем одакле ти извори у мени. И мислим да ће ти бити јасније да претпоставиш колико сам се унела у неке дубље слојеве мог бића, одакле црпим жељу да лепотом и љубављу разрешим све конфликте који у мени постоје. А то су већином предачки конфликти….   (Су. Танасковић)   https://principova.wordpress.com/%D0%B1-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD/%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0/

ЛеЗ 0006557   Леонардо и српске фреске. Да Винчијев код (у Србији)?  https://principova.wordpress.com/%D0%B1-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD/%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BE-%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%84%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B5/

ЛеЗ 0006558   РОМАН У НАСТАЈАЊУ / Зоран М. МАНДИЋ   https://principova.wordpress.com/%D0%B1-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD/%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0/%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%BC-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0006559   ЈАГЛИЧИЋУ  . – Ту јесен, пријатељу драги, прекрасну, неописиву
требало је да видимо заједно, Шекспир – наш савременик,
ти и ја. Али је Случај Комедијант, судбине изабраник,
другачије одредио. И бразготину неизбрисиву
једног полустолећа, утиснуту на образима и душама,
сад гракћу јата врана у сутон слећући на Старо Гробље.
Зашто вране, а не ти; и зашто морам ја
оно што је суђено теби? – Урони у паклено раздобље!…
https://principova.wordpress.com/%D0%B1-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD/%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0/%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%D1%83/

ЛеЗ 0006560   ПРЕКО 300 000 ПОСЕТА НА САЗВЕЖЂУ ЗАВЕТИНЕ!! (Субота 3 новембар 2012)   https://principova.wordpress.com/2012/11/03/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE-300-000-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D1%83-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5/

ЛеЗ 0006561  Потписивање књига „Моара парасита“ и „Кукавичлук“   На штанду Едиције БРАНИЧЕВОХала 5, Улица Николаја Велимировића учетвртак 25., и петак 26. октобра 2012. од 12 – 14 часова, песници БЕЛАТУКАДРУЗ (алиас Мирослав Лукић) и Александар Лукић, потписиваће примерке својих најновијих песничких књига MOARA PARASITA у изд.Едиције БРАНИЧЕВО и КУКАВИЧЛУК, у издању Браничевско-стишке КЗ УКС и Библиотеке „Србољуб Митић“, из Малог Црнића.   https://principova.wordpress.com/2012/10/20/%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%BA/

ЛеЗ 0006562   САЧУВАТИ ДОСТОЈАНСТВО / Александар Лукић  . – Постоји час кад човек треба да одступи, из посла у ком се затекао. Бива време кад ваља наћи неопходну меру за такав поступак. Ради властитог достојанства, човек мора познати тренутак, кад треба баталити такву работу.
Досадашњи писац: цртица, опажања, колумни се уморио на известан начин, бележењем истина о лицу и наличју града Пожаревца. Српском народу.
Верујући како је град Пожаревац заслужио слободоумну и непоткупљиву грађанску новину, писац се прихватио да у „неславном добу“ „натовари крст себи о врат“.
Пишући текстове, он се није обазирао на „секире“ подигнуте над главом, на цену коју је морао сусретати и плаћати успут. Упознавање „патуљака оданих јефтиној политици“, оданих ћифтинским интересима, удовољавању сопствених апетита „задовољављања потреба уста и гузице“, а не општој добробити, било је део судбине, у суштини – јалов је посао. Служење истини приноси горак укус. Увек горак укус.
Након свега написаног, да ли се што међу Пожаревљанима променило? Да ли је ишта од нахереног исправљено? Рекао бих у слободним часовима надахнућа, мало тога. Готово ништа.
Потреба да се робује колотечини, инерцији, лажима, илузијама, пресној сировој стварности надвладава.
Истина се тиче мало ког. Србима је до истине стало колико и до лањског снега. Саопштавати истину Србима није упутно.   https://principova.wordpress.com/2012/06/14/%D1%81%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BB%D1%83/

ЛеЗ 0006563   Сваког дана очекујем вест да ће уметнике послати на поља да раде.-  Милена Јефтић Ничева Костић. У пет изложбених соба Куће легата сажете су четири деценије разноликог и богатог опуса Милене Јефтић Ничеве Костић: слике, костими за позоришне представе, лутке   https://principova.wordpress.com/2014/12/21/milena-jeftic-niceva-kostic-moral-je-danas-u-egzilu-kultura-novosti-rs/

ЛеЗ 0006564  ЗОРАН М. МАНДИЋ ИЗАБРАН ЗА ЧЛАНА ЖИРИЈА КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ПОВЕЉА КАРАЂОРЂЕ“    https://principova.wordpress.com/2014/11/27/%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%BC-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B-%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%B0-%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0/

 ЛеЗ 0006565   Нове књиге српских песника на македонском  https://principova.wordpress.com/2014/08/06/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD/

 ЛеЗ 0006566   СВЕ ЈЕ ИСТО, ИЛИ МОЖДА И МАЛО ГОРЕ, НЕГО ПРЕ ГОДИНУ ДАНА / Бела Тукадруз. –  Брисан простор. Сви беже јер знају шта их чека на том простору, а ја не могу јер немам избор. Лето 2014. Поред Пека. –  УЗ ДИГИТАЛИЗОВАНИ ПЕТОБРОЈ „ТРЕЋЕ СРБИЈЕ“ 16-20/(24. октобар 2005)

После овог петоброја „Трећа Србија“ се – угасила.
Престао сам да штампам овај часопис, поред
осталог, и услед недостатка новца за штампање.
Евентуална публика којој је овај часопис стремио,
треба признати, није ме подржала. Доказ за то су
и тридесетак непродатих примерака. Па, ако још
увек постоји тих 30-ак непродатих примерака,
чему ново издање, дигитално?
Разлога за то има барем два. Највећи тиражи
бројева су били – 250 пр. То је терен издавачког
гета. Из тог „казамата“ и „мрака“ треба изаћи!
Дигитализујемо оне бројеве часописа које су
штампале „Заветине“ (док се то могло, макар и уз
помоћ „штапа и канапа“) – а које можемо, на
основу припреме за штампу тих часописа, да дигитализујемо.
   https://principova.wordpress.com/2014/07/22/%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D1%98%D0%B5-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE-%D0%BC%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%B0-%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%BE-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5-%D0%B3/

 ЛеЗ 0006567   Дружење у осами. – Међународни преводилачки сусрети:ВИШЕ од 30 преводилаца из 17 земаља окупило се на 39. међународним преводилачким сусретима који су у петак званично отворени у Француској 7. Поздрављајући присутне Милош Константиновић, председник Удружења књижевних преводилаца Србије, истакао је да је Србија ове године издвојила између 150.000 и 200.000 евра за преводе књига наших писаца и позвао госте да учествују на отвореном конкурсу за ову намену. Као и пре две године, организован је сусрет једног нашег писца са његовим преводиоцима    https://principova.wordpress.com/2014/06/03/druzenje-u-osami/

 ЛеЗ 0006568   Да ли су ово бајате вести?. – Трагом (бајате?) вести:
ОПЕТ У ДВА ТАБОРА Д. Бт. | 24. новембар 2008. 19:44 |  Вероватно сте ову вест и заборавили?Можда и одмах, или неколико дана након штампања? Да ли је она уопште важна после шест година? Занимљиво је, за евентуалног истраживача, стравичног транзиционог посткомунистичког „света“ српског издаваштва, и ко у ствари стоји иза тих, у чланку, споменутих „табора“. Погледајте, где су они данас. Или зар није чудно: да такав чланак, или уопште ситуација, није заслужила коментар ни једног читаоца листа у којем је то објављено? У чему је ствар? Да ли се људи боје? Да ли иза тих тзв. „табора“ стоји „књижарска мафија“? Има ли уопште тога, или овде постоје и делују само неке друге мафије, интересне групе и секте?…Каква је судбина српских писаца, у том наопаком стравичном свету посткомунистичког издаваштва, то јест њихових рукописа, књига, где „шљашти“ доминанта, нескривене, стране књиге?  https://principova.wordpress.com/2014/04/17/da-li-su-ovo-bajate-vesti/

ЛеЗ 0006569   ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ПРОМЕНЕ!.( Време је за промене – плакат Либерално демократске партије, слоган из 2014.) – Убрзо ћемо се уверити, кроз две недеље, да ли је дошло време за промене и да ли је бирачко тело Србије спремно за то.  https://principova.wordpress.com/2014/03/01/%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D1%98%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5/

 ЛеЗ 0006570  фалш сајт, копија „школица“. –  (ШКОЛИЦА) ДОБОШАР ЖДРИКИЋ
поставио/ла Samo Za Delije 05.03.2010. 04.28 – Фалш сајт, копија, покушај крађе званичног сајта «Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ» уз подршку ГООГЛа. Потписује је као власник и аутор неко ко се представља псеудонимом. «Само За ДЕЛИЈЕ». Иако је пре неколико дана затражено од ГООГЛа да буде блокиран овај сајт, ништа се није догодило! Сајт још увек није блокиран. Све у свему, «Школица» је скоро идентична копија сајта «Виртуелни музеј» који се налази на адреси :https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/in-the-news/izmedumitarenacudovistaiumetnostibuducnostipoklonknigazavetinazaseptemmbarmesec2010
Да ли су можда само због овог чланка («Добошар Ждрикић») отимачи сајта«Виртуелни музеј» – тзв. власници «Само За Делије» – направилилоповску копију «Школица»?  …

https://principova.wordpress.com/2014/02/07/%D1%84%D0%B0%D0%BB%D1%88-%D1%81%D0%B0%D1%98%D1%82-%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0/

ЛеЗ 0006571   ANDJUJKA / Bela Tukadruz. –  Auszug aus dem Manuskript des neuseten Romans von Bela Tukadruz* „Andjujka“**, der von dem Verlag „Zavetine“ allen Übersetzern (ins Deutsche, Englische, Spanische, Französische, Schwedische, Russische, Chinesische, Japanische) in der Welt empfohlen wird – Ich glaube daran, dass dieser ausgezeichneter Roman Ihr Interesse erwecken wird, damit Sie ihn als Ihre Ausgabe veröffentlichen. Dieser Roman ist eigentlich eine Trilogie. Der erste und der zweite Teil der Trilogie sind zum ersten Mal 1999 und 2000 in Beograd unter den Titeln „Trgovci svetlošću“ („Lichthändler“) und „Kuća svetih ratova“ („Das Haus der heiligen Kriege“)erschienen.
Damit Sie eine Vorstellung von dem Manuskript dieses Romans bekommen, schicken wir Ihnen einen Auszug aus dem Roman „Andjujka“ in Übersetzung von Marija Vaš. Wir legen auch einige Texte von Literaturkritikern und eine kurze Biobibliografie von Bela Tukadruz bei.

DUNKLES VILÂYET: die einzig mögliche Einleitung

ICH HABE EINEN TRAUM GETRÄUMT und ich hätte ihn vergessen, wenn ich nicht die Ortskirche, in der ich getauft wurde und in derer Nähe ich aufgewachsen bin, geträumt hätte:sie war im Innern in die monumentale Höhe der größten Kathedralen gewachsen und hatte – statt des Altars – Galerien, die bis zum Gewölbe in Form einer silbern-purpurfarbenenPyramide erhoben waren…
Ja, ich habe von der Kirche in meiner Heimat geträumt, von der kleinen, weißen Kirche auf dem Hügel, die von meinen Ahnen, deren Namen mit goldenen Buchstaben am Eingang eingeritzt sind, gebaut wurde. Im Traum war das der gleiche Hügel und die Kirche war von außen gleich, sie war nur etwas nördlichergerückt, etwa fünfzig Schritte. Ich konnte mich an die Gegend um die Kirche erinnern, ich sahzerstreuteSteine im Gras und ein sehr altes,mit grünem Kräuselmoos bewachsenesGrab. Ich ging um die Kirche herum, bevor ich in sie eintrat, was ich auch in meiner Kindheit gewöhnlich machte.   https://principova.wordpress.com/2014/01/08/andjujka-bela-tukadruz/

ЛеЗ 0006572   Брука у Крагујевцу… земља Србија. –  Брука у Крагујевцу: Са гробља нестали споменик и посмртни остаци / Михајло Луковић | 05. април 2016. 14:00 | Коментара: 10 Муке пензионера Танасија Кидишевића (86) због нестанка надгробног обележја његових родитеља. Не постоји забелешка о ексхумацији и премештању  http://zavetninovcegzavetina.blogspot.rs/2016/04/blog-post.html

ЛеЗ 0006573   У Бечкереку изнели жито, уселили глумце  /  Војвођанске приче: У Бечкереку изнели жито, уселили глумце /  Слободан ПАШИЋ | 07. април 2016. 16:44 | Коментара: 0 Због љубави банатског спахије према глумици из Пеште, 1839. у данашњем Зрењанину никла најстарија позоришна зграда у Србији. Житни магацин преуређен у дворану за представе. Учитељ први редитељ.  http://mynevadress.blogspot.rs/2016/04/blog-post.html

 ЛеЗ 0006574   Годишњи извештај о расту „Ренесансе“ (рапорт). – https://principova.wordpress.com/2013/12/31/%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98-%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%83-%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B5-%D1%80/

 ЛеЗ 0006575   ЗАДУШНИЦЕ / Владимир Јагличић.-  Из нових књига савремених српских писаца Владимир Јагличић: ЕВО МРТАВ ЛЕЖИМ У ЗЕМЉИ СРБИЈИ:Београд, Бернар, 2013  https://principova.wordpress.com/2013/10/29/%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B/

 ЛеЗ 0006576   ТАМНИ ВИЛАЈЕТ (једино могући увод) / Бела Тукадруз.- САЊАО САМ сан и био бих га заборавио да нисам сањао месну цркву, у којој бејах крштен и уз коју сам одрастао, како се изнутра разрасла до монументалних размера највећих катедрала, и која − уместо олтара − има галерије, уздигнуте до свода у облику сребрнопурпурне пирамиде…
Да, сањао сам цркву у завичају, малу и белу на брежуљку, коју саградише моји преци, чија су имена урезана златним словима на самом улазу у њу. У сну је то био исти брежуљак, и црква је споља била иста, осим што беше померена нешто северније, педесетак корака. Могао сам да се сетим околине цркве, видео сам камење разбацано по трави, и врло стари гроб обрастао кудравозеленом маховином. Обилазио сам око ње, пре него што закорачих унутра, што сам уобичавао у детињству. Кад уђох у цркву, у том тренутку (а ни све време сна ) не беше никога. У дну полутамног источног дела, узвисила се галерија, на коју је водило степениште уз које сам се пео. Зидови галерије су били прекривени сликама   https://principova.wordpress.com/2013/03/09/%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B8-%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%82-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE-%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B%D0%B8-%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D0%B1%D0%B5%D0%BB/

 ЛеЗ 0006577   МИРОСЛАВ ЛУКИЋ ИЛИ О УМЕТНОСТИ ПРИПОВЕДАЊА / Мирољуб Милановић. – …. Из обимног приповедачког, песничког и есејистичког дела Мирослава Лукића,
пет романа заслужују да буду посебно поменута: Литургија, Ујкин дом, Трговци
светлошћу, Пасија по Амарилису и Северци. Многи српски критичари незнају ни да
постоји писац Мирослав Лукић, а о читаоцима да и не говоримо.
Ерудитност , слојевитост и артизам такмиче се у делу овог писца а све на
подлози стварности наметног двадесетог века. Лукић је , још на почетку
књижевне каријере схватио: друге истине нема, сем оне чију је огољеност морао
да искуси.Схвативши да нема бекства из времена које му је додељено вратио
је истом мером: сликом те стварности која је за људски ум, благо речено ,
неподношљива. Био је то гест отпора, исцелитељски чин, одбрана хуманих вредности
од људског пада у ништавило. Век вук показао је своје право лице. Књижевност
је упркос свему, победила.
Двадесети век са искључивим тоталитаризмима ( а такви једино могу и да
буду) и крхким демократијама у појединим европским , и не само европским
земљама, оквири су у којима треба тражити слободу појединца, највећу вредност
и мерило живота. Чињенице су неумољиве: слободе је у XX веку баш најмање
било.   https://principova.wordpress.com/2013/02/12/%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BE-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2/

 ЛеЗ 0006578   Борхесов чувар књига… / Бела Тукадруз. –  Можда се неко од вас сећа,да сам, зимус , када смо говорили о Ристићевој књизи Поткивачи удеса – сугерисао песнику, или зажалио, што није понела наизглед неутралнији наслов Старији круг (према једној од бољих песама у тој књизи)?
И сада се не могу отети уверењу да је и ова нова књига песама могла понети друкчији наслов, много ближи оном најосновнијем хоризонту његових опсесија…, Долазиле по нас свакојаке море / Зла гора од зала и крваве зоре // Долазили по нас и они и ини / Да свако над нама покоље почини // И курта и мурта , ко све дошо није / У црн усуд да нам колевку завије // Али ми смо били увек то што јесмо / Бранили се крстом , а највише песмом // Свитања су српска ко небески јаук / За вечна читања , за бесмртни наук (стр. 43).
У наслов књиге је требало унети, верујем, наслов скоро најкраћег циклуса ове, иначе невеликог обима књиге.  Можда се неко од вас сећа,да сам, зимус , када смо говорили о Ристићевој књизи Поткивачи удеса – сугерисао песнику, или зажалио, што није понела наизглед неутралнији наслов Старији круг (према једној од бољих песама у тој књизи)?
И сада се не могу отети уверењу да је и ова нова књига песама могла понети друкчији наслов, много ближи оном најосновнијем хоризонту његових опсесија…, Долазиле по нас свакојаке море / Зла гора од зала и крваве зоре // Долазили по нас и они и ини / Да свако над нама покоље почини // И курта и мурта , ко све дошо није / У црн усуд да нам колевку завије // Али ми смо били увек то што јесмо / Бранили се крстом , а највише песмом // Свитања су српска ко небески јаук / За вечна читања , за бесмртни наук (стр. 43).
У наслов књиге је требало унети, верујем, наслов скоро најкраћег циклуса ове, иначе невеликог обима књиге.   https://principova.wordpress.com/2013/01/26/%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%85%D0%B5%D1%81%D0%BE%D0%B2-%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%80-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/  

ЛеЗ 0006579  СВАКИ ЗЛАТАН ЛИСТ / Владимир Јагличић

  1. Непознато чтамоч . / Што се мог случаја тиче, превредновања су отпочела штампарским грешкама. У књигама штампаним без компјутерске технике добио сам, одмах, штампарским грешкама превредноване песме. Ово је прилика да извршим накнадно превредновање превреднованог. Ако неком затреба понека моја песма, боље да је добије у облику у којем ћу их сада изнети.
    У другој мојој збирци, „Тамни врт“, штампаној у СКЗ-у, песми „Теби“, постоје стихови „Ја видим себе, не окоље, а тамо – слику твог дослута“. Међутим, „твог“ је превредновано у „свог“. Грешни песник је хтео да каже како у себи види слику оне којој се обраћа.
    У песми „У задрузи“, у где се говори о певању са сељацима нашим, пред задругом, стоји „Ал јаук песме, сад, тим бдењем,\ поредим с другим, већ, рођењем“. Но, „друго рођење“ је превредновано у „другим, већ рођеним“, што је, очито, некаква уредничка интервенција.
    А у песми „Овца“ испао сам овца, јер у стиховима „Тако то мора бити, ту на селу,\ и свуд на свету“, стоји „и свуд на селу“, као да „ту на селу“ већ није било довољно, док у песми „Ранка“, „сенка њена“, како треба, постаје „сенка њина“; у песми „Русија“, до које ми је стало, први катрен је изненада изгубио на музици, јер је неко скратио слогове. Тај катрен треба да гласи:  https://principova.wordpress.com/2013/01/12/%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%B8-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD-%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0006580  БЕЛИ И ШАРЕНИ ТИМ или КО ЋЕ НА КРАЈУ ПОБЕДИТИ? / Белатукадруз. – Необјављени рат између ова два табора – «белог» и «шареног» тима (према песнику Зорану М. Мандићу) – траје деценијама уназад, само што се о томе ћутало. Тек кад су окршаји стигли и у наше двориште и под наше прозоре, ми смо схватили да рат одавно траје, и да је ђаво дошао по своје. На страни прве књижевности су институције, држава, издавачка, медијска, наметачка машинерија, финансије, и све остало. Бездана књижевност има само себе и стални дефицит писаца-песника-критичара.
И крикове. Попут оног Винаверовог, у наслову ове објаве.( «Умиремо не од тог отровног брлога, него од бола за литературом» ) Највише су се трудили да заташкају тај рат до истребљења пре свега најистакнутији представници тзв. најзваничније, бирократске књижевности, јер је и сама вест о ономе што се управо догађа, погађала најрањивија места њихових положаја.
Ко ће на крају победити? Мртви песници – кад из њихових гробова никне трава, јоргован и дивља трешња, и кад о њима проговоре млађи, они који долазе, који ће увек долазити, хвала Богу из најнеочекиванијих праваца, не држећи се правила парастоса и протокола парохије. Пред безданом књижевношћу је читава будућност, као што је пред мртвим песницима читав вечност. Мртви песници су живи више него стварно живи. Што је судбина више одузела неком мртвом песнику, вратиће му Свевреме. Чергари под шаторима добиће кулу којој никад неће наудити игра влаге под разним температурама.
Нико од њих није оно што пише у бирократским историјама књижевности најбољих историчара најзваничније књижевности. Могућа је једино кратка и нелажна историја мртвих песника. Чак једна врло, врло сажета антологија Себични музеј – једна од могућих противантологија антологији Несебичан музеј.
Живи песници су још зелени, још – зеље земљино! По томе колико су живи песници беже и избегавају све велико и коначно, па и смрт, може се просудити колико су несабрани, несавршени и мали.
Мртви песници се баве најозбиљнијим, бесконачним, зидањем, зидајући од комада душе Свечовека, да би туђина постала дом бездомним, а туђинци чељад. Мртви песници су сабрани и надиру као небеска војска, осмехујући се са облака у залазак, из висине и дубине неба, из треће димензије.   https://principova.wordpress.com/2013/01/01/%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D0%B8-%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D1%82%D0%B8%D0%BC-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D0%BE-%D1%9B%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B1/

ЛеЗ 0006581   На крају 2012. / Чудесна молитва (Белатукадруз). – Нешто лепо ће ти се догодити данас, нешто сто си желио/ла. Немој прекинути ланац. Само 24 речи из манастира „Гомионица“ могу учинити чудо.

[]
„Боже, наш Оче, прођи кроз моју кућу и однеси све моје бриге и болести, чувај моју породицу здраву, поjaчај љубав и пријатељство међу нама!“
Амин.

Ова је молитва чудесна. Проследи је дванаесторици својих пријатеља. Благослов ће стићи у облику новога посла, дома, брачне среће или материјалне помоћи. Не прекидај и не постављај питања. Је ли Бог на првом месту у Твом животу? Ако јест, застани на тренутак и проследи је дванаесторици људи. И прати шта ће се догодити   https://principova.wordpress.com/2012/12/28/na-kraju-ove-2012-godine/

ЛеЗ 0006582   Српско руски марш /  Чајковски   http://mynevadress.blogspot.rs/2016/04/srpsko-ruski-mars.html

 ЛеЗ 0006583   Главни уредник листа Република постао је 1990……. – Преминуо Небојша Попов / ФоНет | 07. април 2016. 23:27 | Коментара: 0 У болници у Зрењанину преминуо је социолог и један од наугледнијих интелектуалаца и антиратних активиста Србије и бивше Југославије, др Небојша Попов (77)    http://zavetninovcegzavetina.blogspot.rs/2016/04/07.html

 ЛеЗ 0006584   СРЧАНИ УДАР /  ЗОРАН М. МАНДИЋ.  – … Шта радиш овде питао ме је Бог док су ме

Разапињали на столу кардиохирургије у

Сремској Каменици

Скроз је све у реду одговорио сам срећан

Што зна где сам и што ме неко тамо чека као

Последња обнова пропалог времена   http://httpvrg.blogspot.rs/2016/04/blog-post_9.html

ЛеЗ 0006585   Бољи од Шекспира. – Роботи отписују писце /  Б. Ђ. | 09. април 2016. 12:24 | Вештачка интелигенција постаје способна да створи ваљано књижевно дело. Компјутер написао да је, у потрази за радошћу, престао да ради за људе. –   За награду која носи име по јапанском писцу овог жанра, аутору књига „Ћудљиви робот“ и „Поздрави из далеког свемира“, конкурисала су чак четири романа овог електронског уметника. Није познато који од њих је задовољио жири, али један роман носи наслов „Дан када је компјутер написао роман“ и у њему стоје заиста футуристички редови: „Искусио сам радост први пут и писао са узбуђењем. Дан када је компјутер написао роман. Компјутер, у потрази за сопственом радошћу, престао је да ради за људе“.  http://httpvrg.blogspot.rs/2016/04/blog-post_31.html

ЛеЗ 0006586   „Кукавичлук“ – најновија књига песама Александра Лукића. – ПОЕТИКА НАРАТИВНОСТИ / Миленковић, Милисав
Александар Лукић је озбиљно песничко име, препознатљив глас у савременој српској поезији. Романсијер и драмски писац, преводилац и колумниста, он је пре свега песник који се деценијама из књиге у књигу потврђује као аутентични творац поезије која је стекла и стиче своје место под српским песничким небом. Већ својом првом књигом У ВАГОНУ РОЗАНОВА најавио је своје несвакидашње и оригинално стваралаштво, што је изборило угледну Бранкову награду. Потом су следиле песничке књиге ОСНИВАЧ ПОДЗЕМНЕ ПРЕСТОНИЦЕ, ЕВРОПА, БРОД ЛУДАКА, ЛЕГЕНДЕ О РАМОНДАМА И РУЖИЧАСТОМ ПЕСКУ МЕСЕЧЕВОГ СМАКНУЋА, У ДОЛИНИ ЗИДОВА, ЈАСПИС, НЕ СПОМИЊИ ЂАВОЛА са добијеном наградом „Раде Драинац“ за 2010., и САВРЕМЕНИ УШКОПЉЕНИЦИ.
Књига у вашим рукама именована је као КУКАВИЧЛУК, што је изазовно поигравање са смислом и самим поетским чином, али у чијем значењу лежи и својеврсна морална и хуманистичка замка. Песме су сложене у два циклуса: БРЕГУНИЦЕ и ДРУГИ ЖИВОТ.
Ово је десета песничка књига Александра Лукића и она долази као (не) закаснели одјек на догађаје и време последње деценије XX века у већини песама, мада има и оних које су ближе једној сетно, само понекад и опорој, лирској линији певања. Оне не искаљују онај део ове књиге у којој се пева и мисли, критички наравно о том времену и његовим идеолошким и политичким одредницама.
Употпуњавајући радну и стваралачку биографијуи Александра Лукића неопходно је навести његов ангажман као уредника угледног чаописа „Браничево“ као и истоимене едиције у којој се уочавају књиге које смело и оштро третирају савремена збивања и кретања у друштву, култури и књижевности. Такође је запажена и линија залагања за превредновања у нашој савременој књижевности.
Значајна је интелектуална активност Александра Лукића као колумнисте и његово критичко залагање за идентификовање појава и понашања које пркосе трајним вредностима. https://principova.wordpress.com/2012/08/16/kukavicluk-najnovija-knjiga-pesama-aleksandra-lukica/

ЛеЗ 0006587   Николај БЕРЂАЈЕВ РУСКА РЕВОЛУЦИЈА. –  (одабрани одломци. Из јесењег броја пожаревачког књижевног часописа БРАНИЧЕВО, на тему Дух српске књижевности)  (2012) – Бучно сте устали у одбрану схватљивих људских циљева у животу а против тајанствених циљева, устали сте у одбрану човека против Бога; устали сте против жртава које захтева све што је тајанствено и велико. У име схватљивог и рационалног ви дижете устанке и изводите револуције, у име малограђанских утопија, схватљивог и маленог земаљског благостања за сваког и за све, ви одбацујете највеће вредности и светиње. Ви сте над-људским вредностима супротставили људску корист за свакога и све. Тако су се сударила два непомирљива погледа на свет, два непомирљива осећања живота. Ми људи религиозног погледа на свет и религиозног осећања живота, ми који смо религиозно прихватили божански ред ствари, који смо се приклонили религиозном смислу живота – ми прихватамо жртве малог, блиског нам, схватљивог земаљског живота и земаљске људске добробити, у име тајанствених и великих циљева људских живота и живота света. Ми се не бунимо против историје и културе које су купљене жртвеном крвљу небројених нараштаја наших предака, ми религиозно одбацујемо, као ниску и издајничку, саму мисао о стварању благостања и блаженства на земљи, у којој су сахрањена сва поколења наших напаћених предака који су се принели на жртву, на том гробљу великих покојника и великих споменика прошлости. И сама ваша помисао да ослободите жртава и патњи будућа поколења за рачун прошлих поколења је незахвална, безбожничка.   https://principova.wordpress.com/2012/07/31/%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98-%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%92%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/

ЛеЗ 0006588   ОСТАТИ ЧОВЕК МЕЂУ ВУКОВИМА Александар Солжењицин – Један дан Ивана Денисовича / Мирољуб Милановић. – ПИСЦИ ОТПОРА

ОСТАТИ ЧОВЕК МЕЂУ ВУКОВИМА
Александар Солжењицин – Један дан
Ивана Денисовича

Идеју стварности као предлошка књижевног дела најбоље су реализовали руски писци дисиденти, непризнати од званичне совјетске књижевности. Поставши изгнаници из своје земље и језика , често без знања о модерним кретањима у западноевропским књижевностима, писали су о стварности свог времена без дистанце, готово из средишта пакла тоталитаристичке праксе и духа, и само захвљујући таленту и знању, не изневеривши истину, њихова дела остала су да трају и данас. На естетском плану, пре свега. Такав је и роман Један дан Ивана Денисовича Александра Сољжењицина. Што је то тако, један од разлога је и горка истина да су поједини видови тог духа и праксе и сада присутни у стварности земаља тзв. источног блока. Ко дубље прониче у садашњи тренутак не може га не препознати.
Кад је на предлог песника Александра Твардовског највиши орган совјетске партије одлучио да се ово дело штампа „као сведочанство о животу у Стаљиновим логорима“, почео је и процес промена у друштву и испливала на површину истина о систему дотад величаном као „најправеднијем на свету“ и освајање макар минималне слободе за обичног човека. Књижевност је тријумфовала и оправдала своје постојање. Писац је платио ту цену: изгнанство из родне земље. Али истина је победила и то му је била највећа награда.   https://principova.wordpress.com/2012/07/16/%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83-%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0/

 ЛеЗ 0006589   Поздрав из Инсбрука, Боско Томасевиц  (Среда, 30. Мај 2012)  – Драги Мирославе,
обрадовао си ме твојим мејлом од пре неколико дана. Хвала Ти, веома.
Волео бих да упознам колегу Јагличића. Поштујем и ценим веома оно што он ради. Читајући оно што пише и преводи видим да је зналац и поезије и уметности преводјења као и рада на критици. Поздрави га са моје стране. Твој рад јесте (раније бих рекао: „постаје“, а сада кажем: јесте) институција која ће ући у историју српске књижевне борбе за вредности које су изопштене као и за превредновање онога што је само са становишта пуке, институционализоване, углавном политичке, моћи, постало вредношћу.
Недавни Сајам књига у Солуну где је делић српске литературе приказан као Агора српске савремене књижевности, прошлогодишњи Сајам књига у Лајпцигу, јесењашњи ПЕН симпозијум у Београду, објављивање СКД писаца у иностранству и истих, опет у преводу (на енглески), код нас, „Гласникови“ писци и моћници, потекли са казана тзв. Демократске странке – све то инстуционализовано, изаледјно, подмукло, гебелсовски организовано пропагирање делића српске савремене књижевности (књижевности састављене од наводних „дипломата“: Великић, В. Огњеновић, Басара и, наводно, једнако: Црњански, Андрић), мора изазивати немирење огромног дела запостављене српске књижевности, њихових твораца. Они који шире лажи о српској књижевности, промовишући себе, морају се суочити са снажним отпором одстрањених и „убијених“ писаца. Ипак, борбу организовати је тешко, претешко. Њу отежавају не само моћне институције, него и моћни неморал тих институција које на критику истих не одговарају. Пси лају, али каравани пролазе. Тај цинични став спроведен у дело – веома је моћан и ефикасан. СКД, српски ПЕН се не осврће на твоје гласило. Замрзавајући борбу, они на тај начин не само да победјују, него користе све ресурсе државе као институције моћи да се углаве као вредности у институцију звану књижевност.  https://principova.wordpress.com/2012/05/30/pozdrav-iz-insbruka-bosko-tomasevic/

 ЛеЗ 0006590  Достојевског није игнорисала само књижевна критика његовога времена … –  Достојевског није игнорисала само књижевна критика његовога времена, већ су га омаловажавли и уредници часописа, којима је нудио своја дела. Грофу Толстоју су плаћали три пута скупље шт. табак, Тургењеву и Гончарову и по два пута скупље него Достојевском… Од споменутих руских писаца уредници су поручивали, а Достојевски је морао да нуди испод цене своје рукописе!!
Зар се то није одувек догађало, не само у Русији, него и другде, у Француској и Србији?
Питате и : зашто данашњи писци нису имућни? А ја бих да приупитам: на које данашње писце мислите? На оне који живе и раде у Америци, Канади, Бразилу, Аргентини, или на оне из Француске, Немачке, Шпаније, Енглеске? Или, можда, имате у виду писце из Србије?    https://principova.wordpress.com/2012/04/17/%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D0%BA%D1%9A/

ЛеЗ 0006591   ТАМО ГДЕ СЕ СЕКУ МЕСЕЧЕВА ЛИНИЈА И СТАБЛО ПОСВЕЋЕНОГ ДРВЕТА / Белатукадруз  (8.април 2012) – АВГУСТ / 13. СЕПТЕМБАР 1971…

Другом кругу и другом поднебљу припадам.
Не овом. Ово ће брзо да прође, као полугође.
Ја живим за оно што ће доћи, и потајно се надам.
Да ли и ви, ма ко били, живите такође?
Век је на крају дволичности – Царство Ћесарово.
Високе тополе, људи ове земље знају : Раскршћа
из старог и одбаченог стварају нешто ново.
Блок је волео само голу истину, као лабуда.
Савремени песници : горке су њихове риме, неукусне.
Па и мисли ( не визије, јер их немају) су им робусне.
Нико ни да спомене како му је жаба улетела у уста.
Беже од Истине. (Ко суву крушку, обавија их бршљан.)
Полуистине врве. Одасвуд надире лаж Епохе, пуста,
зујећи као фрижидер празан, изазван стршљен…  https://principova.wordpress.com/2012/04/08/%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D0%B3%D0%B4%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%83-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B0/

ЛеЗ 0006592   Бездана књижевност  – Постоји ли такво нешто? Може ли се дефинисати, описати?
Шта то, у ствари, значи?Је ли то недостижни стваралачки идеал,химера?
«Права уметност је пре свега она, која у нама помакне какву осећајну жицу, она која нас узнемири у најинтимнијим осећајима», каже Ингмар Бергман.
Можемо ли то узети као некакву полазну најприближнију основу бездане књижевности?
Или је можда, одмах на почетку, најбоље поћи од тврдње да је бездана књижевност нешто што што стоји наспрам тзв. официјелне, званичне, бирократске књижевности? Али то би значило да желимо да опишемо неки феномен на основу негације, зар не? Зна ли се, уопште, у српској књижевности,култури, јавности, зна ли се довољно о – тзв. бирократској књижевности, јединој коју смо, у ствари, имали током минулог, 20. века? И није ли оно што се о томе зна неко непотпуно знање, које је опасније од незнања?
То што се зна о безданој књижевности је капљица, то што се о њој не зна је – море.
Могуће да сте ове речи Сиорана већ негде прочитали? Извињавам се, ако је тако, што ћу вас поново подсетити на њих.
«Свеци опонашају Бога под несвесним царством прве успомене.
За сваког човека, Бог је прва успомена.
Зашто сваки лудак разговара с Богом, или, чак, замишља да је Он? Изгубивши постојећи садржај меморије, у његовом су бићу очуване само њене дубине, прастаре међе успомена….»
Постоји ли директна веза између Бога и бездане књижевности? Сиоран се у младости, када је био Чоран, и када се повећавало његово очајање – са сваким додиром са земљом, присећао Матилде из Мадебурга и њених речи упућених Богу:»Доносим Ти своја певања: она су узвишенија од планина, дубља од мора, виша од облака, пространија од ваздуха. Како се зове ова песма? – Жеља мога срца. Отела сам је свету…» Да ли су ове Матилдине речи опис, приближан опис бездане уметности?  https://principova.wordpress.com/2012/02/01/%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82/

 ЛеЗ 0006593   DANCE MACABRE : Антологија англојезичког песништва XIV-XX века. – Избор, предговор, превод и напомене В. Ј.
Крагујевац: Студентски културни центар, 2009 . – 683 стр.: Портрети аутора текстова; 24 cm
ISBN 978-86-7398-049-2 (broš.)
COBISS.SR-ID 1024090001

Предговор Антологији англојезичког песништва XIV-XX века

1

Не купих књигу, давно.
Нема класичне алеје
у врту, данас славном:
што би надохват даље је.

Нема. Постоји зјап времена.
Не да се мења, нестаје.
Враћа се, ваљда, до семена,
ноћи саздања, бесане.

Полуписменост издаје,
куда нас жедне преводе
власт, часописи, књижаре.
Сад су та дела демоде.

Ко прегажена бара.
Одвијугали дим.
И војска критичара
сасвим се слаже с тим.

Остаје да се жали.
Или сумња у намене.
Библиотеке? Али,
до једне, биће спаљене.

Зато се крају приводи
и ограђује перивој.
Све ближећи се природи,
тихој подршци земљиној.    https://principova.wordpress.com/2011/11/01/dance-macabre-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82/

 ЛеЗ 0006594   Џефри ЧОСЕР (1344-1400). – Џефри Чосер, кога често називају и оцем нове енглеске књижевности, био је књижевник, чиновник и дипломата. После вековне владавине латинског и француског језика, он је увео енглески језик у књижевност свог народа.
Чосер је рођен у Лондону, али се тачни датум и место његовог рођења не знају. Његов отац био је винарски трговац; неколико генерација Чосерових бавило се винарском трговином у Ипсвичу. Први пут, песник се спомиње 1357, на служби код Елизабете де Бур, контесе од Алстера. Две године касније, он је један од учесника у Стогодишњем рату, у пратњи Лионела Антверпенског, војводе од Кларенса, Елизабетиног мужа, а у саставу енглеске армије предвођене Едвардом трећим. Године 1360. пада у заробљеништво Француза, код Ремса; краљ Едвард за његово ослобођење плаћа откупнину.    https://principova.wordpress.com/2011/11/01/%D1%9F%D0%B5%D1%84%D1%80%D0%B8-%D1%87%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%80-1344-1400/

 ЛеЗ 0006595   DANCE MACABRE. Објашњења  (Петак 9. Дец. 2011) – Ако уочите неку грешку, словну или другу, молим Вас слободно прокоментаришете, или јавите управнику Сазвежђа З
______________________________

Џон Лајдгејт
Vox ultima crucis (лат) – заветни глас

Вилијем Данбар
Timor mortis conturbat me (лат) – страх од смрти узнемирује ме.

Џон Дон
Добро јутро
Седморо спавача – седморо хришћана из Ефеса који су се, од прогона цара Дециуса 250. године сакрили у једну пећину. Прогонитељи су пећину зазидали, а прогнаници су уснули у чудотворни сан и пробудили се двеста година касније, за време цара Теодосија другог.

Џорџ Херберт
Претече
Песма је сатира на љубавну поезију шеснаестог и седамнаестога века. Гласници – мисли се на краљеве људе који су белом фарбом обележавали куће подобне за неке државне потребе, рецимо да буду суднице. Такође, белом фарбом су, у време заразе, обележаване куће заражене кугом. У оба случаја, гласници су симбол нечег непријатног и непожељног.
Виртуе (лат) – храброст

Џон Милтон
На недавни покољ у Пијемонту
Сонет је написан 1655. године, после акције у Пијемонту херцога Савојског, чија је војска уништила чланове валдејске секте. Тиранин из песме је римски папа, а вавилонска блудница, очито, Ватикан. Песник помиње претке валдејаца, јер је валдејска секта настала у дванаестом веку. Преживели валдејци су упутили делегацију Кромвелу, а Милтон је херцогу Савојском написао неколико протестних писама. Протестанти су, наиме, сматрали да неке антикатоличке секте чувају традицију раног хришћанства коју је католичка црква, наводно, издала.
Италијански стихови
Сонет, једна од песама из циклуса писаног на италијанском језику.
Проналазачу барута
Епиграм, писан на латинском.

Томас Греј
Елегија са сеоског гробља
Џон Хемпден (1595-1643) – енглески политичар и патриота. У Енглеској му је подигнуто неколико споменика; три града и један университет у Америци носе његово име. ……   https://principova.wordpress.com/2011/12/09/dance-macabre/

ЛеЗ 0006596   Пазарска црква у Пироту. –  Мали Јерусалим на југу Србије /  Витомир Ћирић | 10. април 2016. 08:45 | Пазарска црква у Пироту има један од најбогатијих и најлепших иконостаса. Потребне су рестаурација и заштита ових изузетно вредних икона… –  – Иконостас у Пазарској цркви један је од најлепших с почетка 19. века. Широј јавности је мање познато да осим њега овде постоји и колекција од десет јеруслалимских икона, које су такође у лошем стању. Реч је о правим уметничким делима, која је радио иконописац Јован Иконописов. Дуборез на иконостасу је фантастично урађен, квалитетан и, чини ми се, богатији од знаменитог врањанског иконостаса, који је због своје лепоте својевремено био изложен у Сорбони – тврди Смичиклас.   http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/2016/04/blog-post.html

ЛеЗ 0006597   Изабрана дела Ристе Василевског. – Приврженик стиха / Д. Богутовић | 09. април 2016. 22:08 |Изабрана дела Ристе Василевског. Несвакидашњи заједнички подухват шест издавача из пет земаља. –  Почетком следећег месеца појавиће се два тома, “Отисци свесног” и “Ништа изван нас”, који обухватају објављене и рукописне књиге филозофема и цртица, а преостали томови наћи ће се пред читаоцима до краја године.

– Сабрана дела сугеришу да је дело неког аутора завршено, док изабрана дају наду да аутор има још шта да каже, и да се иза тога може тајити и нешто најбоље што је могао да каже. Ја се скромно надам да ћу бити један од таквих – каже за “Новости” Василевски. – Због тога и нисам хтео да “губим” време у “дотеривању” раније објављиваних књига, него сам их пустио да у изабраним делима наставе свој живот онако како сам их некада ситуирао и препустио судбини. И необично ме радује што такве још налазе све новије путеве да стигну до читалаца на другим језицима. Што ће се само у мају ове године појавити њихови нови преводи на француском, руском, румунском, бугарском…

ПРИЗНАЊА И НАГРАДЕ . ЧЛАН Македонске академије наука и уметности и добитник посебног признања за врхунски допринос српској култури, Ристо Василевски обасут је наградама које је тешко само набројати. Међу њима су: “Браћа Миладиновци” (Македонија), “Атлант словенства” (Бугарска), “Балкан и Европа” и “Никита Станеску” (Румунија), “Мала Нобелова награда” (Русија), “Милан Ракић”, “Србољуб Митић”, “Печат кнеза Лазара”.. http://mynevadress.blogspot.rs/2016/04/blog-post_10.html

 ЛеЗ 0006598   (Библиотека БЕЛАТУКАДРУЗ)  Хроника трагедије / Владимир Јагличић.  – Мирослав Лукић: «Влашка гозба 1-3», Заветине, Београд, 2001.. – Ако би ме ко питао да ли је Лукићева трилогија „Влашка гозба“ роман, књига сећања, дневник или оглед – не бих умео да одговорим. Све то, и више. Почиње исповешћу, наставља се прозним крхотинама, огледима, критиком савремене културе – посебно књижевношћу (при чему има и оцена са којима се нећемо сложити, али које су самосвојне, па и потребне ради подземног поткопавања онога што се зашнирало у учмалу самодовољност успеха). Лукићев књижевни рукопис  је израз једног медијума кроз којег се олакшава некакво профетско оптерећење, од сувишка онога што са собом носе каравлашко очајање, барбарска генијалност и јуродива прозорљивост – сплетени уједно. „Влашка гозба“ је архив једне епохе, покушај  објашњења  пишчева досадашњег живота, расутог на разне белешке из разног времена, као и културно-политичке матрице у којој се одвијао живот Срба, посебно књижевни као његов записни део, у две деценије прошлог века. Мирослав Лукић је показао амбицију да буде дубљи тумач те епохе у којој је протекла и његова нелака судбина. Отиснуо се на пучину, спалио мостове за собом („Пловим океаном без икаквог копна на видику“).  (Борба, Београд,  четвртак 28. март 2002, Свет књиге III)  https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/slucaj-belatukadruz/hronikatragedije

 ЛеЗ 0006599   (АМБЛЕМ ТЈАНОГ ПИСМА СВЕТА)  Кратка историја официјелне књижевности 20. века – Патентно писмо. – Винавер зна да је историја српске литературе неверно
представљена од стане стручњака са универзитета (1936) и тврди:
„Целокупна историја књижевности наше има да се напише поново…“
Наводи и аргументе. Пише и о својој књижевној генерацији,
уверен да су њени припадници нашли пут за обнову, продубљење и
за прави стваралачки замах. „Једна песма, можда чак и једна реченица
тога што смо ми написали и изрекли била је књижевно важнија но сва
нагваждања мртвих схематичара…“ Упркос томе, „наш је положај био
тежак и немогућ. Јер старе генереације схематичара, разних случајних
професора и васпитача омладине нису дозволиле омладини да она уђе
у књижевност и у живи израз преко наших извора. Напротив, они су
омладини дали свакојаку црвоточину, а нас су отстранили…“ „На тај
начин моја генерација није могла да изврши утицај на омладину и на
широку јавност, а није јој се дало ни да дође до издања својих списа.
Ми смо били извори корисни за нацију које су покушали да затрпају.
Место воде са наших извора омладина је, жедна и жудна, добила
филтрирано блато и жабокречину./Млађе генерације које су прошле
кроз такву гимназију у власти схематиара и мумија, добиле су у
гимназији одвратност према књижевности. Многи од њих нападају
књижевност и културу мислећи да је то социјалност…“
Винавер је свестан да се његова књижевна генерација налази
између чекића и наковња. Између преживелих схематичара и тзв.
социјалних критичара. Имао је веру да ће књижевна правда према
његовој генерацији бити испуњена – у историји српске књижевности,
истицањем у правој значајној перспективи. Да ли се то догодило, макар
при крају 20. века? Донекле. Делимично. … https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/knizevna-olos

 ЛеЗ 0006600   НИКИТА ВИНОКУРОВ. – Никита Винокуров (1958) је професионални преводилац и песник који је завршио Институт Мориса Тореза 1982. године. Магистрирао је у Колумбији. Понајвише преводи са шпанског.

* * *

  • О укусима се не расправља. Због њих се убија.
  • То ствар је позната.
  • Јучерашње жртве лако облаче – не додија,
  • одећу својих џелата.
  • О укусима се не суди. За укусе спаљују.
  • Правила других нико се не лаћа.
  • Речи помало опет дрхте, њих или у блато сваљују,
  • ил се све скупље за њих плаћа.
  • Чему прича о укусима. Траке и перле с пуцадима
  • више не вреде – смеће.
  • Нећемо о минусима. Боље о плусевима.

Купимо нешто дречеће.   (Препев Владимир Јагличић)   https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/prepevi—mostovi/nikitavinokurov1958

ЛеЗ 0009523