129

 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА) 

ЛеЗ 0006451  Старим или новим путевима? /Светислав Стефановић. – Старим или новим путевима? –Отаџбина, 28. 07. 1935. – Ако у дубине наших свести заронимо и запитамо се: како смо досад градили Југославију, какве јој чуваре дали, и како ћемо убудуће да је градимо и са каквим чуварима, и ако са пуном свесношћу и одговорношћу погледамо иза себе и око себе, видећемо да смо врло лоше изграђивали Југославију, и мало јој дали достојних градитеља и чувара, а много апостата, отпадника и ренегата. Чак и међу оним људима и генерацијама које су је стварале.  Прво ренегатство и отпадништво било је оно кукавичко и бедно напуштање самог имена Југославије, одмах при образовању уједињене отаџбине. Било је то време када сам у Београду био скоро усамљен али, свакако, један у малом броју оних који су се до краја борили за име Југославије, јер сам веровао да то име није само назив земље и државе, него је симбол нације, залога јединства, и не само аманет најбољих духова прошлости него и императивни захтев садашњости и будућности.

Са напуштањем имена дошло је, конзеквентно, и напуштање целог програма и целе идеологије југословенске. Све се убрзо расуло, разбило и растурило. Уместо државе и нације стваране су и организоване партије, тако да смо још и пре утврђених државних граница имали изграђене партијске организације, и уместо одређеног државног програма добили смо неколико сваковрсних, нејасних и неодређених, партијских програма. Партије су постале пре државе и уздигле се изнад државе, а држава је постала потчињена партији. Тако је настао онај нечувени хаос партијских прегањања и превртања, где су се читаве партије превртале и ренегирале, до салтоморталних скокова, који су најзад довели и до убиства у Скупштини, које је својим ужасом дошло да учини крај једном немогућем стању.

http://zavetineaba.blogspot.rs/2016/03/blog-post_20.html

ЛеЗ 0006452  Европа у хаосу тероризма или „шумадинац 26. март 2016. 19:03 : правог мира у свету више никад неће бити све док не буду осуђени и кажњени сви они који су извршили агресију и разорили суверене државе : југославију,ирак,либију,сирију…они су тренутно јако моћни али ће то и сами увидети чим им никне код њих оно што су сами посејали“

Пророчанство Асада и Гадафија: Европа у хаосу тероризма  – Некадашњи либијски лидер Муамер Гадафи и сиријски председник Башар ел Асад упозорили су својевремено да ће тероризам у Европи бити у порасту уколико западни лидери буду имали учешћа у дестабилизацији ове две земље  http://administracijanecistekrvi.blogspot.rs/2016/03/blog-post.html

 ЛеЗ 0006453  НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ : (00390 ). – Ливница Свете Србије  http://bibliotekez.blogspot.rs/2016/03/00390.html

ЛеЗ 0006454  БОРИНА ЖАЛ ЗА МЛАДОСТ /  ВЛАСТИМИР СТАНИСАВЉЕВИЋ ШАРКАМЕНАЦ. – Повод: прознa књигa Пут на Аљаску Боре Ћосића, Просвета – Београд, 2006. – И Зиновјев се вратио. И Солжењицин. И Ростропович. И многи други, али нико са толико очаја и инсултације за своју домају, као Бора Ћосић, који је на повратничким устима понео толико једа и пене, да су могли разорити околину, бар околину књиге и њених читалаца ако су они српскога рода, за какве је, претпостављам, Бора и написао ово садржајем, за једног Србина, недолично, али према књижевничким мерилима, веома занимљиво дело.

Ако ће се из даљег текста, у покушају његовог тумачења, и видети зашто је аутор прибегао осуди сопственога рода, нашавши оквир за то у личном животном неуспеху, читај, незадовољству, онда ће сасвим, и до краја остати нејасна побуда издавача, као и разлози да се ова наизглед памфлетска књига упути српском читаоцу, наравно још штампана и латиницом, са транскрипцијом страних топонима и особених имена у оригиналу, као да је изашла усред Загреба. / Принципијелни објект напада у књизи нису Срби који се нису ни речју огласили, но су своје српство по овом невремену издржали као прећутану антропосоциолошку аксиому, него они Срби који су се огласили и изашли из понижавајућег мŷка, а посебно су се на мети оштрог пера аутора, чија је породица учествовала у светској револуцији, нашли они који су као припадници других национа показали јавну подршку спречавању српске катастрофе с краја двадесетог века. Ту су понајпре Оља Ивањицки и Миша Михајлов, припадници руског национа, блиског српском, а потом и најнападанији, јер се дрзнуо да пусти глас против неправде која се и данас намеће Србима, а само је делимично, преко мајке, словенскога, и словеначкога, рода, иначе Аустријанац Петер Хандке…. http://fabrikamaslacaka.blogspot.rs/2016/03/blog-post.html

 ЛеЗ 0006455  Стефановић о политичкој поезији – изводи / Предраг Пузић. –  Ситничарска борба или прича о ружном царству – (…) Сведоџба је рђавог укуса ако се политичке песме Змајеве могу читати упоредо с његовим љубавним; ако се једним дахом може хвалити „Тајна љубав“ и „Устарабари“. А сведоџба је тоталног естетског неразумевања – ако се политичке песме Змајеве могу назвати „лепима“. Те су песме „ружне“ и правдају своју егзистенцију једино тим, што је поезија и естетика нашег доба обухватила и царство ружнога. И као „ружне“ оне остају „песме“.  Много већа им је мана, што оне и као ружне песме немају ни близу оне дубљине, које имају Змајеве лепе песме, његови „Ђулићи“ и „Снохватице“. Змај, који у љубавној лирици стоји уз Гетеа, уз и изнад Хајнеа, у политичкој поезији толико је далеко испод Петефија и Беранжера, колико је борба, коју је он опевао, испод оне борбе коју су они опевали. Али то није његова погрешка.  https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2014/11/03/%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE/

 ЛеЗ 0006456  Предраг Пузић ОДЛОМЦИ О СТЕФАНОВИЋУ
Народна књижевност и политички ангажман. – Како је наука утврдила, већ више од шест векова постоји српска народна књижевност. Први нама познати запис потиче из 1497. године, са италијанског тла, из српске колоније у околини Напуља. Реч је о епској песми дугог стиха, бугарштици, у којој се говори о смедеревском робовању Сибињанин Јанка. Век касније, 1554, мађарски песник Тиноди у својој „Хроници” даје још једну потврду о постојању нашег усменог стваралаштва, а Хваранин Петар Хекторовић, у Венецији 1568, објављује две српске народне песме у путопису „Рибање и рибарско приговарање“. Захваљујући Вуку, она постаје темељ наше савремене литературе, али и опчињава и заводи Европу. Јакоб Грим учи српски језик, епску поезију упоређује с „Песмом над песмама“, а Гете своје љубавне стихове испева у десетерцу. Преводи се на многе светске језике, објављује, изучава. Постаје, како вели Васко Попа, „наша класика, једина и права“. Фолклорна књижевност разнолика је и по много чему јединствена, мистична и недосежна, заносна, распусна, стварана од генијалних а смерних појединаца, обликована кроз векове небројеним гласовима. Књижевност која је, нарочито у дугим годинама ропства, представљала можда једини глас слободе, пркос и наду. https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2014/08/06/%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D1%86%D0%B8-%D0%BE-%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3-%D0%BF%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%9B/

 ЛеЗ 0006457  О ЗВЕРИМА И ЉУДИМА илити О ЗВЕРИМА У ЉУДИМА / Душан Стојковић (Саша Хаџи Танчић, Фантастична зоологија у српској приповедној прози, Службени гласник, Београд, 2012)  https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2014/06/14/%D0%BE-%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8-%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BE-%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%83-%D1%99%D1%83%D0%B4/

 ЛеЗ 0006458  УМЕТНИЦИ / Мирослав Тодоровић.

Признати ваља: сви су источњаци
песници већи но ми западњаци!
Само у једном равни смо са њима
У мржњи према другим песницима.
Гете

Критичар се по обичају пробудио рано. Са терасе хотела Врело мотрио је брда понад вароши, ослушкивао како јутарњу тишину муте звуци буђења. Чује брундање аута, однекуд стиже и кукурикање петла, лавеж паса. Варош се буди, руј зоре бледи, јутарња светлост плави видик. Одустаје од намере да прошета кроз варош. Мрзовољни конобар доноси наручену кафу. У мотелу су он и бард једини гости. Уметници. Песника је критичар звао Бард.  https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2014/01/19/%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0006459  Мртвом штоперицом ноћ кристална мери крвослове своје / Милоје Дончић. – https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2015/02/23/%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D1%88%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%BE%D0%BC-%D0%BD%D0%BE%D1%9B-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8/

 ЛеЗ 0006460  Златна чесма, америчка. –  Становници Вајтхола водом се снадбевају из бунара који се налази у центру града, а само осам километара од града налази се рудник злата Голден санлајн. Званичници су потврдили да јесте реч о злату, али да нема доказа да је груменчићи потичу из рудника, већ да су злата највероватније потекле од пумпе која је повезана са цевима које снабдевају град водом.  https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2014/06/10/zlatna-cesma-americka/

ЛеЗ 0006461  Неочекивана полемика уочи расправе о редефинисању књижевне сцене. – Књижевна сцена: Писци се посвађали и пре разговора , петак, 18 октобар 2013 10:53

Неочекивана полемика уочи расправе о редефинисању књижевне сцене. Српско књижевно друштво против неформалне групе, Војвођани имају своје захтеве. Подстакнут писмом 36 угледних писаца, уредника и књижевних критичара о потреби и предлозима за „редефинисање стања на књижевној сцени“, министар културе Иван Тасовац заказао је расправу на ову тему за 25. октобар. Писмо је, међутим, изазвало реаговања Српског књижевног друштва и Друштва књижевника Војводине, који су у отвореним писмима министру – изашли са својим захтевима.

Група писаца дала је неколико конкретних предлога, најпре да се формира комисија која би књижевницима додељивала тромесечне, полугодишње и годишње стипендије у износу од 60.000 динара месечно. Предложено је решавање проблема око откупа књига за јавне библиотеке, уз инсистирање на откупу дела савремене српске литературе.   Пошто у Србији има више од 90 књижевних часописа који излазе нередовно, писци су изашли са идејом да се изврши њихова стандардизација у сваком смислу и направи хијерархијска ранг-листа из које би било видљиво који су гласила стекла приоритет. https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2013/12/11/%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D1%87%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%83%D0%BE%D1%87%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5-%D0%BE/

 ЛеЗ 0006462  K А Љ У Г А : Осим глиба да л живог још иког овде има? / Соња Ковачевић. – Место је моје каљуга
Згаснуте звезде сенка
Душа у сну обамрлих
Мрклином љигава пузи река

Кроз муљ ни руке замах
Обешене не трзну се главе
Покаткад само касно
Оштар подсети месо заустави изненада
Мигољеће Грч опело

Ко зев васионе
Празнина небеска рака
Бездно ко ашов земљу  https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2013/11/25/k-%D0%B0-%D1%99-%D1%83-%D0%B3-%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BC-%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D0%BB-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D1%98%D0%BE%D1%88-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BE/

 ЛеЗ 0006463 ПРЕОБРАЖЕЊА АНЕ СЕКСТОН. Пре четрдесет и једну годину. Листање старих часописа и новина. –  Пре неколико месеци појавила се збирка песама „Преображења“ која обележава ову годину у песничком свету Америке. Добитник Пулицерове награде америчка песникиња Ан Секстон је вештица. Скупила је тајне снаге да преобрази Гримове бајке у представе нове, чудне — и које нису за децу. Као шеснаестогодишњи дечак у првој поеми њене збирке она има златни кључ којим отвара прошлост и додаје јој сенке садашњице преображавајући добро познату лектиру раног детињства.*
Браћа Грим су написали своје приче за децу пре сто гадина. Ан Секстон их је обновила не за децу него за нас остале 1972. Ове песме — приче су чудесна оживљења седамнаест Гримових бајки. Ти преображаји иду дотле да постају најинтимније исповести песника. Ан Секстон је један од најпознатијих песника Америке. Прва збирка „До Бедлема део пута назад“ (1960) и друга збирка „Сви моји лепи“ (1962) рано су јој осигурали место међу песницима Сједињених држава…. .. – Превела Маја Херман. (…) ____ Извор: Књижевни часопис „Знак“ студената Филолошког факултета Београд, Година Прва, број 2-3, 3. јун 1972, додатак без пагинације на крају…
ПС . – Овог прилога, узгред буди речено, одштампаног на крају часописа „Знак“ у тзв. чаршавском додатку нема, на жалост, у Садржају часописа! – Уопште, стање са многим српским књижевним часописима издаваним током читавог 20. века је, генерално, катастрофално – осуђени су на складишта и мрак депоа библиотека, упркос, што се између корица свесака могу наћи прилози вредни читања и упознавања и данас… ( Бел. ур.)  – https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2013/07/24/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%B0%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD/

 ЛеЗ 0006464  НИЈЕ ЖИВОТ ХОТЕЛ / Соња Ковачевић  https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2013/07/09/%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82-%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BB-%D1%81%D0%BE%D1%9A%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0006465  Против мађија

18
Мађије од петка,
мађије од суботе,
мађије од недеље,
мађије од понедељка,
мађије од уторка,
мађије од среде,
мађије од четвртка –
седам дана у недељи,
седам се ухватише за руке,
јер ја их избодох,
са девет вретена,
са девет игала,
и од омађијаног их отерах,
Скупили Александар Лукић и Бен Младеновић. Препевао на српски А. Лукић    https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2013/04/16/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D0%BC%D0%B0%D1%92%D0%B8%D1%98%D0%B0/

 ЛеЗ 0006466  Разлика између живог и мртвог / Бела Тукадруз. – Настасијевић је правио разлику између живог и мртвог и тиме се приближио – у есеју Неколико рефлексија из уметности – највећој тајни уметничког стварања и лепоте.   https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2013/02/02/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%B8-%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA/

ЛеЗ 0006467  под снегом је било довољно жира за свиње

ПЕЧАТ ТРЕЋИ.
(ПАВЛЕ МИШЉЕНОВИЋ ДРУГИ: )  И кад отвори трећи печат,чух треће живо бићегдје говори: Дођи и види! Ивидјех, и гле, коњ вран, ионај што сјеђаше на њемуимађаше мјерила у руци својој.И чух као глас измеђучетири жива бића гдјеговори: Мјера пшенице за динар,и три мере јечма за динар,а уље и вино немој ускратити.(Откривење, 6, 4 -6 )
Поп Мишљен Мишљеновић Други, мој покојни бабо, Бог да
му душу прости, склонио је на сигурно место ову РУКОПИСНУ
КЊИГУ… Беше суђено онако како је прорекла Марија Русаља.
Ахмет спахија се вратио у Босиљковац и није дирао мога баба, све док
не ухватише Рајка Сенковића и не обесише га о једну букву у Рајкову.
Мога баба повели су на превару у Горњу Крушевицу; морао је да носи
тамо багремов колац на леђима, када су га потерали на губилиште. И
три дана је умирао на коцу псујући проклете Турке и призивајући
Влајну Марију Русаљу да му дода врг воде…
Ахмет спахија после тога поново оте моју несрећну сестру
Стамену, па воденицу на Пеку. Моју сестру покоси чума, у злим и
жалосним временима која наступише, када пођосмо за Црностокинцима
из збега Дубоки Поток дубље у шуме и планине, у Понор. О Станки
Сенковић, и њеном детету, бринуо сам бригу као о својима. Све док
је не преузеше њени, Сенковићи, који се вратише ко зна одакле, и
настанише на згаришту, опет на Паљевинама. Несрећа их је натерала
да појате и куће дигну далеко од друмова и села у непрегледној
дивљини, где се укрштају стазе и хајдучке богазе. Ноћу се ни ђаво не
би усудио да крене према Паљевинама, а дању се одозго могао
запазити свако ко незван долази на сат хода. Кад је било најтеже,
говорио сам:  https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/11/29/%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D1%81%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%BC-%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%BE-%D0%B6%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%9A/

 ЛеЗ 0006468  Куси Брко

Кад стигоше зле вести о погибији буљукбаше Вељка
Петровића и о одласку Вожда из Србије, ја се лецнух. Сетих се шта је
бунцала Марија Русаља. Пошто је била без игде икога, позвах је да
живи са мојом фамилијом у пећини. Тако ми је била на оку и даље од
народа. Падала је и заносила се и даље, пророкујући злосретна будућа
времена.   https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/11/23/%D0%BA%D1%83%D1%81%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%BA%D0%BE/

 ЛеЗ 0006469  Пророчанство русаље. – Боли ме глава, боли ме по души… Већ неколико дана,
Црностокинци са завојима и ранама доносе лоше вести. Лежах болан,
кад дотераше седам Туркиња које заробише код Маркове Крчме. Једна
од њих би моје чедо Стамена. Туркиње расподелише између себе, као
и волове које попленише. Ово се догоди после Духова.
Доведоше Влајну Марију Русаљу пред моју пећину, она се
отимала, вриштала, ритала, али Црностокинци су је вукли за косе,
гурали као овцу коју воде на клање. Русаља је дрхтала и с криком паде
на земљу, пође јој пена на уста. Грчила се, као гуја на жару,
обнаживала, бунцала, говорила богохулне речи и речи које смућују
народ. Крстом, молитвама и претњама истеривао сам бесове из
бесомучне. Змија бежи од ватре, а ђаво од Крста.  https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/11/19/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D1%99%D0%B5/

 ЛеЗ 0006470  ВЛАЈНА МАРИЈА РУСАЉА. – На појати у Средњем Потоку ухватише трудну мајку Влајне
Марије Русаље, распорише је и из ње извадише живо мушко дете од
шест месеци и исекоше га говорећи: „Да Срба више не буде!“
Црностокинци их дочекаше у бусији у неким багремарима, ту би бој, а
Босиљковчани то место после прозваше Бојни Поток. Турци се
повукоше у попаљено село. Ахмет спахију и спахије из околних села
истераше удружени Црностокинци и Рајкови бећари на дан наше
заветине – Спасовдана – Вознесења Господњег. Ахмет спахија је повео
са собом Јелену и Негосаву Сенковић са децом, удовицу Марту и њену
деветогодишњу девојчицу, и моју ћерку Стамену. У борби у Врбама
устаници побише Јелену и Негосаву Сенковић са децом, старијег
Новића, а Ахмет спахија рањен у лакат успе да побегне. Одвео је моју
ћерку Стамену у Видин.
Рајко Сенковић узе ме за писара, а мој син Павле Други ишао
је уз Црног Стоку и одвраћао га од брзоплетих намеренија. За све
време Карађорђеве буне, наша нејач је живела по збеговима, по шумама
и пећинама, углавном око Дубоког Потока…  https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/11/16/%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D1%99%D0%B0/

 ЛеЗ 0006471  БОСИЉКОВАЦ: ПРИЛИКЕ

Куће сељака личиле су више на простије појате. Крај њих су
подизане избе, куће пола у земљи а пола изнад земље. Кад нам отераше
старог спахију, дође нови, подобан сотони, и поче да насрће на наше
жене и кћери. Тај Ахмет спахија имао је велику авлију крај Зукве,
лепу кућу окружену јаблановима, и арове. Некако у то време доселише
се НОВИЋИ – славе Аћима и Ану – два брата, два изрода…. https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/11/14/%D0%B1%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/

ЛеЗ 0006472  “Комунисти су ми уништили живот, а посебно један Црногорац, насилник”… (Љубици Оташевић)  –  Љубици Оташевић због оца Удба није дала мира / Јелена МАТИЈЕВИЋ | 29. март 2016. 20:50 | Ни у серији “Бићемо прваци света” није се могла заобићи прича о лепоти кошаркашице Љубице Оташевић. Братанац Јован: Све планове је подредила жељи да поново буде са татом Божидаром … – ЈЕДИНИ сан моје тетке Љубице Бубе Оташевић био је да напусти све и оде код оца Божидара, мајора-пилота Војске Краљевине Југославије, браниоца Београда 1941, страдалника нацистичког логора Оснабрик, који је после ослобођења одлучио да остане у емиграцији. Ништа друго у Љубичиној младости није било важније од испуњења те жеље. У њој се крије и одговор зашто је врло рано затворила широм отворена врата блиставе кошаркашке каријере.Овако за “Новости” говори Јован Оташевић (64), братанац чувене кошаркашице Црвене звезде и репрезентације Југославије, Горњомилановчанке која је педесетих година минулог века лепотом покорила Београд. У граду који се опорављао од рата, причало се о много чему, али највише о лепоти Љубице Оташевић. Била је висока, природно лепа и без трунке шминке на себи, заустављала је дах мушкарцима и изазивала дивљење жена. Очаран њеном лепотом и Иво Андрић је, кажу, долазио на тренинге и мечеве Звезде на Малом Калемегдану. …  http://zavetine.blogspot.rs/2016/03/blog-post_29.html

ЛеЗ 0006473   ПЕЧАТ ДРУГИ. (МИШЉЕН МИШЉЕНОВИЋ ДРУГИ:)

/ новембар 13, 2012

И кад отвори други печат,
чух друго живо биће гдје
говори: Дођи!
И изиђе коњ риђ, и ономе
што сјеђаше на њему
даде се да узме мир са
земље те да се људи
међусобно кољу, и даде му
се мач велики. ..
(Откривење, 6, 3 – 4)

ДЕДА МОЈ Мишљен Мишљеновић, Бог да му душу прости,
узе Ђурђију, од које наследисмо црну косу и маст, због чега нас
прозваше ЦРНОЈЕВИЋИ. Наше крсно име је Свети Лазар, слава
коју је деда донео са Косова. Мој отац Мишљен Први узе ћерку Јове
БАШИЋА, ова се фамилија затре. Мене оженише Утехом, ћерком
Соколовића, који изумреше и чије имање наследи моја жена. То имање
лежи источно од Зукве, па све до Старог Гробља. Живео сам као и
остали Босиљковчани. Гајио сам свиње и кокрце, зумбуле и пшеницу,
босиљак и винову лозу. Крштавао сам и сарањивао по нашем
православном обичају. Жена ми роди првог сина, кога назвасмо Павле
Други, дај Боже да не дочека злу судбину као Павле Први, а затим и
ћерку Стамену.   https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/11/13/%D0%BF%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%82-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8/

ЛеЗ 0006474  ВРЕМЕ СЕ ПРИБЛИЖИЛО, пазите да вас опет не преваре. –  ВРЕМЕ СЕ ПРИБЛИЖИЛО, пазите да вас опет не
преваре. Чувајте се од лажних пророка, књижевника и фарисеја, и
немојте ићи за њима. И кад допру до вас вести о побунама и
ратовима, немојте се уплашити, јер све то треба да буде, али то
неће бити крај. Устаће народ на народ и царство на царство. Биће
глади и помори, и страхоте и знаци велики биће с неба.
Као што је писано: Умираће људи од страха и од очекивања
онога што долази на свет; јер ће се силе небеске покренути.
Да, покренуле су се небеске силе. Наш народ је у шумском
карантину. ..То је наставак страдања коме се не види крај. Многи
су се саблазнили, издао је друг друга и омрзнуо друг на друга.
Изашли су многи лажни пророци и преварили многе. Умножило се
безакоње, охладнела је љубав многих. Свуд човек може да угледа
гнусобу опустошења, ону о којој је говорио пророк Данило. У
дворишту, у кући, на њиви, у градовима. На друмовима.
Ово је ЗАПИС. Ово је Молитва која се пева кад се носе
крста по пољу против града, скакаваца и гусеница, смрти, погибије,
квара, штете, од непогода, уједа паса и змија, напада зверова, затим од
рђавих снова, злих демона и злих духова. Ово је штит против
пустоши и лупежа, запис на четири листића, на сваком је написано
по једно име: Азрахил, Џебраил, Израил и Михаил – листићи су
залепљени на углове колиба и на њиховим улазима. https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/11/10/%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%B6%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D0%BF%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%81-%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%82/

ЛеЗ 0006475  Нови заветни Крст

Рекох: Браћо у Христу, да подигнемо на Старом Гробљу
заветни Крст и да урежемо у камену имена оснивача!
Не послушаше ме.   https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/11/09/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82/

 ЛеЗ 0006476  Јабланови расту уз Зукву…

(… ) Јабланови расту уз Зукву, али их има посађених и
испред кућа, како би их сачували од громова.Лештара има и уз Зукву,
али и према Дубравама. Под оном леском на којој се нађе имела (што
врло ретко бива), кажу, има гуја с драгим каменом на глави, и друго
благо. Или бела змија, и поред ње златна јабука.Ако би неко – верују
врачарице – док та бела змија спава, полако убрао имелу, и скувао је и
воду попио, свака би му травка казала од чега је лек. Злато испирају
староселци, као и на осталим златоносним притокама Пека, овчијим
кожама и врбовим коританцима. Цигани овамо навраћају повремено, да
крпе котлове и да оштре бритве, косе и секире. Улогоре се крај џаде
испод села на лединама. Тргује се трампом. Босиљковчани за услуге
плаћају овцама и свињама и жутим зрнцима, које су испрали из
песка Зукве. Задовољни су и Босиљковчани и гргурави скитачи из
далека, и уверени да су подвалили једни другима.
У пролеће, кад цветају дивље руже, крај старих и запуштених
рудника сребра и злата, и око старих воденичишта, испод Саставака,
некима се понешто привиђало. Приведоше једном жену бесну, која је
тврдила како је видела Кусог Јарца како седи на позлаћеном
престолу, имао је пет рогова, од којих је један буктао као буктиња
и служио за паљење бакљи на нечистим светковинама. Бајале су јој
бабе, али слаба вајда беше.   https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/11/06/%D1%98%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%83-%D1%83%D0%B7-%D0%B7%D1%83%D0%BA%D0%B2%D1%83/

 ЛеЗ 0006477  Улазак у Тамни вилајет. Кроз Уметност махагонија. – ПЕЧАТ ПРВИ.
(МИШЉЕН МИШЉЕНОВИЋ:)

И видјех да Јагње отвори
један од седам печата, и
чух једно од четири жива
бића гдје говори као глас
грома: Дођи и види!
И видјех, и гле, коњ бијели,
и онај што сјеђаше на
њему имађаше стријелу; и
даде му се вијенац, и наступи
побјеђујући, и да побиједи.
(Откривење, 6, 1)

МНОГИ су остали тамо у Новом Брду и јужноморавској
долини, на Косову, исечени сабљама Турака, Татара и Арбанаса. Децу
потурчише, а жене и ћерке обешчастише и на силу обљубише. Цркве
наше оборише и поараше и наш закон погазише. Глобив нас безмерно.
Групе Арнаута досељених у новобрдски кадилук сваке ноћи упадају у
по једно село те пљачкају мал и благо сиротиње раје, мушке убијају а
жене силују. Силују пред очима мужева и деце. Обузета ужасом
сиротиња раја се распрснула. Мајку нашу Божану силоваше у нашој
кући пред оцем нашим и преклаше их. Побегосмо од арнаутског зулума.
Побегли смо на север, насумце. Побегли смо уочи
Воздвижења Часног Крста 1707. године, бежећи од арнаутског
погрома над голорукима, и стигосмо по снегу у манастир Раваницу,
задужбину кнеза Лазара. Некада је Раваница имала огромно
властелинство у области Велике, Западне и Јужне Мораве, у
Браничеву, Пеку, Звижду, Мачви. Поред 146 села, два засеока, три
цркве – метоха, у манастирском поседу је било и неколико воденица,
пространа обрадива земља. Братству Раванице кнез Лазар даривао је
52 килограма сребра. Али Турци разорише манастир, скупише сво
злато и сребро и натоварише на дванаест камила и однеше.  https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/11/02/%D1%83%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA-%D1%83-%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B8-%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%82-%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B7-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BC/

ЛеЗ 0006478   МОСКОВСКИ Политички аналитичар Алексеј Кочетков сигуран је да Русија треба да утврди свој спољнополитички успех креирањем активне и ефикасне наднационалне структуре са својим најближим савезницима. Сасвим конкретно: да Русија, Белорусија и Србија треба да формирају нову савезну државу…  –   Добро. А онда одједном патриотску коалицију на новим изборима смени непатриотска коалиција, која је оријентисана ка Западу?

У Србији је то немогуће, само треба схватити њихов менталитет. У Србији не може доћи на власт антируска влада. Једноставно раније је Србија била неинтересантна Русији и Русија није била за никакав контакт, једноставно смо заборавили на Србе, није било до њих.

Зато се тамо и десило то што се десило, зато су тамо и дошли на власт они људе који сада сопствену земљу уништавају. Али, чим Русији поново обрати пажњу на Србију, за прозападне либерале неће бити места, а нови се не могу појавити.

  • Срби чак немају ни излаз на море. Како ћемо им доставити помоћ и наше С-400?

Овде се у питање укључује Црна Гора, у којој су САД једноставно купили део политичке и пословне елите. Црногорци су проруски и просрпски народ. Тачније, то је део српског народа. Чим објавимо своје интересе у том региону, чак не ни своје интересе већ да нећемо остављати наше на цедилу, а Срби и Црногорци за нас јесу наши, тамо ће ствари почети да се кардинално мењају. Не може гомила ниткова натерати велики народ да ради не само на своју штету, већ да се бави константним самоуништењем. http://azbukazavetina.blogspot.rs/2016/03/blog-post_30.html

 ЛеЗ 0006479  Ниво воде који се због пуњења вештачког језера пушта кроз брану Стубо-Ровни, у међувремену, непрекидно расте и тренутно достиже висину куполе манастира…. –  Иринеј: Бојим се да је касно за Грачаницу / Р. Драговић | 30. март 2016. 09:58 |  Патријарх Иринеј о иницијативи премијера за спас храма код Ваљева. Уколико Вучић има моћи да спречи потапање, са тим сам сагласан    http://fabrikamaslacaka.blogspot.rs/2016/03/blog-post_30.html

ЛеЗ 0006480  Читајући бележнице Достојевског, поново.-  29

Руско-пољски рат је рат између два хришћанства – то је почетак будућег рата православља с католичанством, другим речима словенског генија с европском цивилизацијом. Дакле, наш руски развој није развој „одоздо“ (по холандском програму)  већ народни развој.“  ( ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ ДРУГЕ, 1863 – 1864 –  Ф. М. Достојевски, Бележнице, Партизанска књига, Љубљана – Београд, 1982, стр. 31)

Достојевски је био  визионар, и у овом  одломку, горе. Као и у другим стварима. Европа и свет су ушле у тај „почетак“.  Стотинак и нешто година касније. Читајући бележнице Достојевског,поново, у ствари, читам нешто иако давно записано, много боље, од наших данашњих и новина и књига. Електронска издања појединих новина пуна су  коментара читалаца, који потврђују страшну истину: да је малени српски народ, доведен на ивицу биолошког опстанка, толико подељен, да то изгледа апсурдно.  Подељен је верски,идеолошки, партијски: не само комунизам, не само екстремне идеологије, него и ислам, тј. дуго турско ропство, оставили су неизбрисиве трагове на менталитет, народни живот, историју, душу.  Новине су смеће, поједини електронски медији су смеће, награђиване књиге су смеће – овде би комуналцима требало  децинија да све то почисте, али то би било –  бојим се  – узалудно,  јер би убрзо и после тога, ако буде било и тада Срба, опет у неком маскираном облику  проговорила квочка из овог народа, коме припадам. Овом народу као да  је то постало знак препознавања да производи друге народе.  http://zavetine.simplesite.com/

ЛеЗ 0006481  Препоручено –  интервју  Г-ђе Биљане Плавшић    Суђење Радовану Караџићу пратили смо са Биљаном Плавшић, која га је наследила на месту председника Републике Српске. Док је судија читао пресуду, Плавшићева се присећала својих искустава из хашке суднице и затворске ћелије. Не би ваљало, каже, да Караџића осуде за геноцид јер би се та пресуда могла злоупотребити да се оптужи цео српски народ. Прва реакција на изрицање пресуде, била је: „О боже мој, четрдесет година!“     http://carskirez.blogspot.rs/2016/03/preporuceno-intervju-g-e-biljane-plavsic.html

ЛеЗ 0006482  Лане Гутовић – Водитељи су убице српског језика. Имиџ једног медија добрим делом креирају и његови презентери у информативним и забавним програмима. Међутим, ти исти водитељи нису само огледало својих медија, већ су они и лице једне нације, истиче глумац Милан Лане Гутовић. Он сматра да је поражавајућа неписменост данашњих водитеља.  http://httpvrg.blogspot.rs/2016/03/lane-gutovic-voditelji-su-ubice-srpskog.html

ЛеЗ 0006483  Авогадров број Тужилаштво тражи 28 година за „уништитеља трибунала”  Војислав Шешељ оптужен је за злочине над Хрватима и муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ.  …. – Оптужени је, осврћући се на део оптужнице који се односи на протеривање Хрвата из Војводине, предочио сведоку да пред хашким судом још нико није процесуиран за прогон 300.000 српских избеглица из Хрватске, а да њега терете за две до три хиљаде Хрвата који при том нису протерани.

– Ви се сада не сећате кључног говора у Хртковцима, 6. маја 1992, на ком се практично темељи оптужница, а при том сте анализирали само његове фрагменте. Знате ли да је то предизборни говор и да ја тврдим шта ћемо ми, радикали, урадити ако дођемо на власт и шта захтевамо од власти да уради – објаснио је лидер радикала.

– Када неко држи говор, да ли та особа доноси одлуке или је кандидат који не доноси одлуке – појаснио је сведоку питање судија Жан-Клод Антонети.

– Ако сте на власти, онда спроводите програм. Шешељ је био у коалицији са владајућим Милошевићем – из топа је одговорио сведок.  http://zavetineabovo.blogspot.rs/2016/03/blog-post.html

 ЛеЗ 0006484  Истакнуто: Засеок ДУБОКИ ПОТОК

(напуштен)   Засеок Дубоки поток / Михаило Лукић(1925 – 2016)

Тридесетих година прошлог века у засеоку живело је 16 породица, насељени су били фамилијарно на својим имањима, готово сви су били сиромашни, имали су стоку за вучу, гвоздена воловска кола и пољопривредни алат, орали, сејали, били су то вредни људи, али – не вреди. Приноси су били никакви, али морало је да се ради, нема друге.  http://simbolzavetina.blogspot.rs/

ЛеЗ 0006485  РУКОПИСНА КЊИГА. – И видјех у десници
Онога који сјеђаше на пријестолу
књигу исписану изнутра и споља,
запечаћену са седам печата.
(Откривење, 5, 1)

. . . НЕМА ЛЕБА. Смрти има. И нових гробова. Саранио сам
све своје. Туго моја, а ко ће мене?
Лазаровом земљом загосподарише Турци који разорише све
и не остаде десети део народа. Манастир Благовештење је преко
брда, у Ждрелу, а ни Раваница није далеко. Срби се тамо окупљају,
иако под турским стегом, да походе мошти свога кнеза и
светитеља. А рабу божјем Мирославу, дође на сан жена у црнини,
и рече: „Копај испод храста, тамо има благо!“ И копао је и ископао
књигу ову, увијену у овчију кожу и плаштанице. И ископа је
оштећену, листова земљом и влагом нагрижених, и уступи је мени
за четири овна, и обнових је.
Да се има у виду: У време царствовања турског султана
Мехмеда живело је у Српској земљи, у манастиру Раваница, до
тридесет монаха од којих неки беху искусни. Тамо је живео и
Аврамије испосник, који је боравио у планини близу тог манастира
у својој колиби коју је саградио сам својим рукама. Био је то муж
смирен, тих, кротак и незлобив, са великим уздржањем, доживевши
70 година. И увек је књиге повезивао, писао и давао у манастир.
Ноћу је ишао по горама са дивљим зверима. А Турци су у то време
много досађивали и тукли монахе, вукући их за косу и браду,
тражећи много хране и новца. Монаси су се откупљивали само
милостињом и од труда свога хлеб јели. Још су и Турке хранили, а
они их за храну тешко злостављали. Од те љуте невоље дању су
у горе бежали, а предвече долазили у манастир да би у цркви
обављали богу хришћанско правило од отаца монасима предано, не
преступајући предање светих отаца који они оставише
МРАК ЈЕ БИО СВЕ ГУШЋИ, све већа, све неминовнија
пошаст. Попалише цркву светих апостола на врху Старог Гробља,
побише попове. https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/10/19/%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0/

ЛеЗ 0006486  ЗАПИС О УЗИЂИВАЊУ ЉУДСКИХ СЕНКИ

(Бора МишљеновићКњига инвентара Велике магазе)

Србији није било лако у ратовима,
али је могла да чува своју сенку,
а ни у миру није јачала свој идентитет.
Прошлост је отрована. Прожима кости.
Као кошава. Кошава из Русије
није донела оно што је слутио
Достојевски, Православни комонвелт.
Русија, Белорусија, Украјина, Румунија,
Србија, Црна Гора, Грчка – могу да буду
коначна брана од модрог делфина Средоземља
и ружичастог тигра Скандинавије.
Србија је некад излазила на три мора,
па се вратила на три Мораве.
СРБИЈА ЈЕ ИМАЛА СВОЈЕ МОРЕ – ОКО ГОЛОГ
ОТОКА
рече Непоменик по чијем су науму душу
овог народа хтели да завежу у Гордијев чвор.  https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/10/31/%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81-%D0%BE-%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D1%99%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B8/

 ЛеЗ 0006487  101. рођендан!Код лекара не иде, картон у дому здравља јој је празан Херцеговка из Зрењанина прославила 101. рођендан: Кафа, лоза, па /  Слободан Пашић | 30. март 2016. 19:47 | Милица Аћимовић сигурно је најстарија житељка града на Бегеју. Штап и наочаре јој не требају, понекад запали и цигарету   http://krugovi.blogspot.rs/2016/03/101.html   

ЛеЗ 0006488   Мађије

ЗАПИС О ГУБИТКУ СЕНКИ
И ГАЖЕЊУ СЕНКИ

1
Ко изгуби своју сен,
као луд тумара по свету без сена,
као и сен без њега.
Све је више оних који су изгубили
своју сенку, или им је згажена.
Осуђени су да нестану.
Сви који су изгубили своју сен,
иду трагом вукова,
играју на Игриштима,
раскршћима, жене се Ноћничинама.
Ноћничине,
што сте очи искривиле,
што сте зубе нацериле,
што сте косурине умрсиле?
Ево вам чешаљ,
да се ишчешљате.
Боље то, него да наше сенке газите.  https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/10/17/%D0%BC%D0%B0%D1%92%D0%B8%D1%98%D0%B5/

ЛеЗ 0006489  Из „Земље Недођије“

(Уводни део Романа у стиховима.   ЗАПИС О ВРЕМЕНИМА И РОКОВИМА

Свети врач иде од храста до храста
док не стиже до Старог Гробља.
Срете га прерушен просјак и рече му:
– Куда си кренуо, свети врачу?
– Обилазим потесе и сеоске атаре
опустеле земље, гоним град, скакавце и гусенице,
лупеже и вештице, уроке, болести, смрт,
квар, штету, штитим од уједа паса, змија и вампира,
од напада зверова, од рђавих снова,
злих демона и духова.
Одавно сам кренуо, пре двадесет векова
још док се утврђивало ново рачунање времена,
прошао сам разне крајеве и нагледао се свега,
ала овде сам се најдуже задржао, јер многи
не живе у миру међу собом, не саветују
неуредне, не теше малодушне,   https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/10/09/%D0%B8%D0%B7-%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%92%D0%B8%D1%98%D0%B5/

ЛеЗ 0006490  Коментар уз два краћа текста В. Розанова

1)
“ Седим и плачем, седим и плачем, због нечег што је потпуно
непотребно – све оно што сам написао. Никад нисам мислио да ми је
Цар тако потребан: али, ето, Њега нема – и за мене нема ни Русије.
Уопште је нема: и уједно није ми потребна целокупна моја књижњвна
делатност. Једноставно – ја не желим да она постоји. Ја је не желим за
републику, већ за цара, за царицу, наследнике и велике кнегиње. Никад
нисам размишљао да је ’без цара непотребан и народ’: али, ето, мени је
потпуно непотребан. Без цара не могу да живим. Зато мислим да ће
се Цар свакако вратити, без Цара Русија неће моћи да опстане, она ће
се угушити. Па чак није ни потребно да постоји без Цара“.  https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/10/08/%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80-%D1%83%D0%B7-%D0%B4%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%B2-%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2/

ЛеЗ 0006491  Калуђерски водопад

Калуђерски водопад доступан љубитељима природе

Импозантни старопланински бисер природе – Калуђерски водопад, биће убудуће доступнији заљубљеницима у нетакнуту природу, јер су планинари из Планинарског клуба „Видлич“ из Пирота детаљно обележили пут до водопада који се налази на шест километара од најудаљенијег старопланинског села Топли До, а испод највишег врха Старе планине Миџора.   http://velikazavetina.blogspot.rs/2016/04/blog-post.html

 ЛеЗ 0006492  Средњовјековни српски православни манастир Липље

На пола пута Бања Лука – Добој са сјеверне стране планине Борја, смјештен је овај средњовјековни српски православни манастир Липље. Са овог пута манастиру се скреће код аутобуске станице Клупе (10 км). Иначе, манастир је смјештен на питомој заравни ушћа потока Млијечнице у ријечицу Бистрицу и ово је најшири дио уске планинске котлине која се формирала уз ток Бистрице. Према живом народном предању манастир је задужбина Светог Саве, па је код предпоследње обнове (1867/1879) г. на западном порталу као вријеме постанка наведена 1219. година. http://velikazavetina.blogspot.rs/2016/04/blog-post_1.html

 ЛеЗ 0006493  Крај ДЕКЛАРАЦИЈЕ  или о суштини краљевине у парламентарној монархији! –  ….Краљевина у парламентарној монархији не значи да Краљ врши власт. То је уставна гаранција и право Краља да штити народ од власти. Да власт коју формирају странке усмерава и ограничава на државне послове и државне интересе.

Власт мора да буде безлична а држава да има лице. Круна са заставе, и круна са грба који представљају државу, та круна мора да стоји и на глави да нам држава не остане обезглављена.

Када је та глава била глава из куће Карађорђевића, Србија је побеђивала у ратовима, Србија је ширила своју територију и уједињавала земље и грађане; а у миру, у Србију су се људи досељавали а они који су одлазили да се школују, – враћали се.

И последњи пут када су грађани Србије имали истинску наду (после година беде и пораза) иза те наде стајао је одлучан позив ЊКВ Александра Другог на крунисање демократије.  Био је довољан његов позив из изгнанства да се тој нади дају победничка крила. Данас је он подстанар у свом дому јер су странке приватизовале државу у привидно демократском уређењу. Докле је год тако и грађани Србије ће бити подстанари у својој држави. Зато се све теже одлучују да имају децу, зато се све лакше одлучују да дом потраже у туђој држави. Грађани морају јасно да виде да свако има право да живи у свом дому. Да је сваком гарантовано право на оно што су његови преци стварали  јер му само то гарантује да ће и његови потомци наследити оно што он ствара. Странке треба да се боре око извршне власти која је пролазна и смењива а демократија мора да има институције које гарантују трајност и сигурност посла и државе, и мора да има на челу оног ко је несмењив. Оног ко зато што представља своју породицу стиче наследно право да представља и државу. Оног коме народ може да се жали на власт. Оног који је круна државе. Оног на чијој глави стоји та круна из грба, круна са заставе. Због чега увек знате да је ваш дом тамо где се та застава вијори.

Човек не бира време у коме ће живети. Али бира шта ће у времену које му је дато учинити за себе, своју породицу, своју државу.

Дошло је време да ми учинимо шта треба.   http://homoljskimotivi.blogspot.rs/2016/04/blog-post.html

 ЛеЗ 0006494  Говорећи о великом утицају, који је руска емиграција имала на развој наше културе, образовања и друштва, директор МЦ „Одбрана“, пуковник Стевица С. Карапанџин, подсетио је како су овде живели потомци Суворова, Пушкина и Љермонтова, а нашу средину богатили и уздизали многобројни академици, архитекте, лекари, војни стручњаци… – Патријарх Иринеј отворио изложбу / М. А. К. | 31. март 2016. 21:15 | У Дому Војске представљен 121 експонат – документи, фотографије, плакати, новине, који сведоче о времену када се, склањајући се од револуције, на овим просторима населило 40.000 Руса  http://zavetineaba.blogspot.rs/2016/04/blog-post.html

 ЛеЗ 0006495  Василиј Розанов ДОМОСТРОЈ

„Ето, кад умрем, он ће ми заклопити очи“, мени „и мајци својој
“ – каже отац приликом рођења свог првенца-дечка. То и јесте
„Домострој“, чија се велика идеја, зачуђујуће, ниједном није појавила у
руској књижевности 19., 20. века, али она је постојала у Москви, и ту
идеју је дао поп Силвестар, пријатељ Грозног – пријатељ и наставник.
Велики, дивни наставник.   https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/10/06/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98-%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2-%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%98/

ЛеЗ 0006496  Гвоздена завеса или La divina comedia

La divina cmedia
Са звекетом, шкрипом и клопарањем спушта се над Руску Историју гвоздена завеса.
– Представа је завршена.
– Време је да се облаче капути и да се враћамо кући.
Осврнули смо се.
Али, ни капута, ни кућа више није било, записао је Василиј Розанов сасвим тачно.
Розанов је изванредно видео, имао је изванредни дар запажања! Знао је шта се то страшно догодило и зашто је Руско Царство – буквално – пало!
„Буквално – каже Розанов – оно је пало једног радног дана.
Трајала је нека „среда“, не разликујући се од других. Није то била ни и угасио свећу. Није било довољно робе, и поред дућанчића су се направили редови. Да, постојала је опозиција. Да, цар се узјогунио.
Али, кад је у Русији било нечег довољно без Јеврејиновог рада и рада Немца?…“
Бољшевици су погубили зверски царску породицу. Јер Лењин и бољшевици су били „храбри“ – знали су, разбојници, да неће имати ко да им суди, и да ће судије бити одсутне или поједене.
Револуционари су посебан монструозни сој, вампири, вукодлаци, крвопије, а не живи људи. Нихилизам руски је пронашао своју бољшевичку формулу, преврат су започели опчињени собом.  https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/10/04/%D0%B3%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%B0-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-la-divina-comedia/

ЛеЗ 0006497  РУСКИ ФОНД ДИЈАМАНАТА

(БЕЛЕШКЕ попа НИКОЛАЈА ЈАКУШЕВА )
И трећи анђео затруби,
и паде с неба звијезда велика, која гораше
као буктиња, и паде на трећину ријека
и на изворе вода.
А име звијезди бјеше Пелен.
И трећина вода поста пелен,
и многи људи помријеше од вода,
јер постадоше горке.
И четврти анђео затруби,
и ударена би трећина сунца
и трећина мјесеца и трећина звијезда,
тако да се помрачи трећина њихова,
и да трећина дана не свијетли,
такође и ноћи.
И видјех и чух једнога орла
гдје лети посред неба и говори
снажним гласом: Авај, авај,
авај онима који живе на земљи
од осталих гласова трубних
оне тројице анђела који ће тек затрубити.
( Исто, 8, 10 – 13 )    https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/10/02/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B4-%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0/

ЛеЗ 0006498  Све чешће у сновима и сећањима…

Све чешће у сновима и сећањима, Павле Мишљеновић, трчао
је кроз виноград Мишљеновића. На крају је салаш, пивница, а Павлов
прадеда Павле Други, под јастуком је држао – поред РУКОПИСНЕ
КЊИГЕ – буклију пуну ракије, с времена на време је пио, па би и
праунука понудио. Павле Други живео је од раног пролећа до касне
јесени – не у кући него – на салашу уз Зукву, и волео је (кад процветају
дивље трешње у околини) да спава на плевњи. Уочи једног Белог Петка
беше ноћу провала облака. Корито Зукве било је претесно за огромну
количину воде која се мутна као орање ваљала са брда, рушећи од
Саставака све пред собом, носећи ишчупано дрвеће, пластове, камаре
са сламом, плотове, вракњице. Бежали су Босиљковчани кроз помрчину
и пљусак узбрдо, нарочито они што имају авлије уз Зукву, према
Старом Гробљу. Под Крстоношним храстом дочекали су магловито
свитање.Тад су имали шта да гледају!Није било више Мишљеновићевог
дворишта ни поља, вода је нарасла до прозора кућа и арова, а волови
су злослутно мукали. Пљусак је већ био престао, и сељаци су загрнутих
ногавица покушавали да отму оно што је Зуква понела.  https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/09/30/%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D1%87%D0%B5%D1%88%D1%9B%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D0%BC%D0%B0/

ЛеЗ 0006499  Успомене су имале риболик изглед и пловиле су као јато… … – Павле Мишљеновић је био у прилици да се суочи са бунарима и ризницама неисцрпног предања, са дугом својих предака, са наслеђеним болестима и пошастима својих очева, јер несрећа прелази са оца на сина, или унука, или праунука, до четвртог, до деветог колена (као проклетство). Писар Мишљеновић је упирао поглед у дубину времена, према оним првим Мишљеновићима, покушавајући да у почетку сагледа и крај.
Чинило му се да је оно што су други написали у РУКОПИСНОЈ КЊИЗИ, претходници: д е л и м и ч н а И с т и н а, дакле – непотпуна. Када би му члан сваке босиљковачке фамилије диктирао у перо податке из свога родослова, не прећуткујући ништа ружно, тада би то било нешто, права књига, можда баш она у којој је садржано с в е, и коју би он назвао ПОРОДИЧНЕ МИТОЛОГИЈЕ. Али да мери правим мерама, дато је само Богу. Бог има свој Божји кантар и Божји сат. Бог је најбољи мерач вредности и његове су теразије најпрецизније. Бог је бројач векова и година, и дана и минута. А не неки писар, и свакако не велике силе, азијске и европске, под којима је робовао српски народ. Српски сељак – једини прави изданак народа овог поднебља – вечни је победилац и њему је страно оно што је блиско султану, западном цару и папи и философу.
Бог је простим сељацима објавио мушку храброст, небеску светост и божанску мудрост.
Страдање тог народа који је сав могао стати под разгранату крошњу хиљадугодишњег Крстоношног храста, превазилази страдања свих европских народа кроз повест. Кад год је Србе несрећа снашла, они су веровали да су они криви. На Косову Србину нису криви Турци, него Вук Бранковић …. https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2012/09/26/%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D1%83-%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B5-%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA-%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4-%D0%B8-%D0%BF%D0%BB%D0%BE/

 ЛеЗ 0006500  Трагедија, неописана, на помолу… – ТРИ месеца после смрти Николаја Јакушева, изврну се и умре и моја Петра. Умрла је после јаког назеба, ноћу, у сну. И тако сам поново био сам, све ређе сам одлазио на салаш у Дубравама. Био сам препуштен себи усред ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ. Живео сам са стварима
и покушавао сам да им похватам тајне, како би једнога дана свака ствар
сама из себе проговорила. А кад би ветар отворио врата собе у којој
сам најчешће седео, ја сам говорио: Вељко! Ја сам дозивао: Учитељу,
Мико!
Нико се није одазивао.Моја унука Божана је навраћала
свакодневно са њеним дететом, Филипом. Звао сам: Филипее! И дете
се одазивало из соба ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ, по којима је радознало
тумарало…

ЛеЗ 0009521