126

 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0006301    Зашто се данас прећуткује „Слово љубави“/ Радослав Војводић. – Баш сам био изненађен читајући Недељник[2]. Не могу да се начудим: која то мучица натерује нашег пријатеља – већ проглашеног великог писца Добрицу Ћосића – да не говори истину или да се самообмањује када помиње штампање познатог романа Време смрти?

Наиме, 1979. године издавачка кућа „Слово љубве“ била је у пуном залету: сви су честитали на издавачком програму, који је тада објављиван у штампи. Финансијска ситуација била је добра. Једнога дана, наш драги сарадник професор др Зоран Гавриловић довео је у редакцију и Добрицу Ћосића. Тада су штампане прозне књиге Борислава Пекића, Данила Николића, Слободана Џунића, Мирка Ковача, Бране Шћепановића, Данка Поповића и многих других, сабране приповетке Иве Андрића у две књиге (приредио Жика Стојковић), затим књиге Десанке Максимовић, Јаре Рибникар, Миодрага Поповића, Николе Милошевића, Зорана Гавриловића, Јована Деретића, Павла Зорића, Васе Милинчевића, Предрага Палавестре, Весне Парун, Изета Сарајлића, Јасмине Мусабеговић (књига о Растку Петровићу), Бране Црнчевића, Риста Тошовића, Слободана Томовића, Гојка Тешића – Београдско огледало Станислава Винавера итд. Била је запажена, такође, прва књига Радована Бели Марковића. Штампали смо и дефинитивно издање Мансарде Данила Киша. Такође, требало би истакнути књиге Миодрага Павловића, Ивана В. Лалића, Свете Мандића, Слободана Марковића, као и сабрана дела Јована Дучића (приредио Стојан Ђорђић), Ђуре Јакшића (приредио Душан Иванић), сабрана дела Бориса Пастернака у шест књига, заједно с „Просветом“ (приредио Света Лукић), као и сабрана дела Борисава Станковића (приредили Благоје Јастребић и Раде Војводић) и изабрана дела Хермана Хесеа … https://zavetine41.wordpress.com/2014/05/24/zasto-se-danas-precutkuje-slovo-ljubavi-radoslav-vojvodic/

ЛеЗ 0006302    РИБИЗЛЕ, из мог угла (4) / Б. Тукадруз. – **
Нисмо ми исто друштво, мазало!
Ђаво те нанео, нека те он и однесе.
Поздрављам те, Забораву, као висораван
Са које сам упућивао тужне погледе у даљину и будућност,
Док су хиљаде врана слетале на високе усамљене горуне, браћу моју,
Не на орахе испред Теризанских кућа, које је прогутао прво усуд,
Па лишај, затим пузавице и моћна шума у надирању.
Са свим твојим замкама дуж животнога пута, са свим
Понорима, и плавичастим бреговима на северу.
Куд год погледао – развалине, а мало даље понори,
Вирови и вртлози. Земља је зинула, ваздух је исплазио
Као овчарски пас језичину. Дрхтава јаро, треперави
Ваздуху изнад стрњике, проводници енергије
Што сазрева са металима у дубини земље,
Ви не тумарате као месечари. Ви имате своје место
Као и људи који причају једно те исто, и онда се
Повлаче постепено као јутарња магла, или роса,
До следеће прилике када ће покушати да вас убеде
Како иду укорак са календаром….  https://zimskakratkodnevnica.wordpress.com/%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%BA/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B1-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%B5-%D0%B8%D0%B7-%D0%BC%D0%BE%D0%B3-%D1%83%D0%B3%D0%BB%D0%B0-4-%D0%B1-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0006303    ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСА / Бела Тукадруз. –  ЛИСТАЈУЋИ ЗАПИС, ЗАПОЧЕТ НА ЈЕДНОЈ ПЛАЖИ НА ОБАЛАМА ПЕКА, 26. августа 1971.
*

Доћи ће, доћи, о, Бог ће то да уреди!
Пашће пауница златна на јабуке наше.
Из једног гроба никао је јаблан бледи,
вити. (Плодови маште радују – не плаше!)

Доћи ће, о, доћи, дрхтавим спрудом
ко јара, као јаре бело, право према мени .
Лепота бабљег лета, дух зрели , медени.

Доћи ће, о, доћи – то није тлапња ташта
срца : то знају јаблани, зна и зелени
појас ракитара, јазови у души, машта.

Доћи ће, о , доћи, на чуновима пене,
кроз иглене уши провући ће се дивно
привиђење, лакше од воденог мехура,
на живот, судбину и препреке кивно…

== Ко ће доћи, лепотица бајна, лепша од Клаудије Кардинале у младости? „Лепота бабљег лета“, или ренесанса, о којој смо ми тада (мислим круг студената око мене) сањали и на јави? Трећа ренесанса?
То што се, у стиховима, чека налик је на фатаморгану, не на Трећу ренесансу. Сувише нас је било мало, узан круг (говорим о појединцима вишеструких умних дарова и вештина), и будућност је била налик на ћудљиву судбину… Били смо сви на погрешном месту (на правои месту рекао би М. А., јер је волео да противуречи, као и моји пријатељи из завичаја).  https://zimskakratkodnevnica.wordpress.com/%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%BA/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B1-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0006304    Достојанство је мера ствари / Драган Николић. – СУЗЕ МОГА ЈАСТУКА* ДОКЛЕ сте стигли са аутобиографским филмом који припремате?  – Радим интензивно, али не бих то назвао аутобиографијом. Више је реч о цртицама, сегментима из живота, које сам записао, и још записујем. Волео бих да то направим искрено, да ништа не улепшавам, и што је занимљиво, прво желим да снимим филм, па да онда на основу тог сценарија направим књигу. Има разних поглавља у том рукопису, једно од њих, ако причамо о искрености, зове се „Сузе мога јастука“. Ту је и поглавље „Париз – град моје светлости“, пошто га сви својатају, а ја имам посебан разлог да га тако зовем. Али, не пишем у континуитету, не журим.  http://httpvrg.blogspot.rs/2016/03/blog-post_11.html

ЛеЗ 0006305    „Онесвешћени пацијент или Чуло мириса“, уље на платну димензија 21,6 цм x 17,8 цм.Пронађена изгубљена Рембрантова слика. Париска галерија Талабардон и Готје прошле године купила је платно на аукцији у Сједињеним Америчким Државама. Дело је припадало колекционару из Њу Џерсија, који нимало није сумњао у то да је његов аутор један од највећих сликара златног доба Холандије. Галерија је тражила експертску анализу након што је купила слику вредну скоро милион долара, наводи НРЦ.“Чуло мириса“ део је серије од пет слика које представљају пет чула. На њој се виде лекар и његов помоћник који покушавају да освесте пацијента приносећи му под нос марамицу натопљену амонијаком.   http://mynevadress.blogspot.rs/2016/03/216-x-178.html

ЛеЗ 0006306    Пресуда и коментари. – Слобина епоха чека пресуду & Е. В. Н. | 11. март 2016. 07:55 | Коментара: 38. Тачно деценију откако је преминуо у ћелији Схевенингена и у јеку великих глобалних потреса, отвара се питање политичког наслеђа бившег председника Србије и Југославије. Дачић: Без њега не би било ове друкчије Србије –  Од фамозног митинга на Газиместану, после кога је стекао незапамћену подршку и доживљен као нови српски Вожд, преко економске и националне катастрофе деведесетих, ратова, петооктобарског слома, изручења, одбране и смрти у Хагу, којом је за многе стекао статус мученика, данас се чини да је круг затворен, а Милошевић све више историјска личност а све мање наш савременик.    http://severci.blogspot.rs/2016/03/blog-post.html

ЛеЗ 0006307    Уроборос… – На овој страници ћемо публиковати  „басме“ од урока разних

=================================================

…Црвени Хабзбург? – Користећи наше старо другарство, проналазим га у његовој кући ван Београда да бих му поставила питање – зашто се књига зове „Титова клетва“?

Дејан Лучић, окружен гомилом докумената и видео записа на којима су исповести обавештајаца, признаје ми како је дошао до текста клетве…   https://zimskakratkodnevnica.wordpress.com/%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%BA/

ЛеЗ 0006308    НАСТАЈАЊЕ / Б. Тукадруз. ***

То је то, страшно место
(место прелаза).
У вреће су склоњени,
У пластичне кесе : светови,
Вести, одликовања, историја,
Лепа обнажена женска тела,
Милијарде, барјаци, крстови, хералдика,
Бајата историја, бајати политичари,
Подрепаши тиранина, дворски песници,
Зидари људских душа, амбалажа, легенде, митови,
Косовски мит, пароле (само слога нацију спасава, и друге),
Зар се време рачуна од пораза, од нестајања?
Вреће су гутале, али не и прогутале, то је дужност
– пламена. Браво, мишеви, јер сте начели кад ником другом
није падало на памет да начне та штампана пропагандна срања
у боји! Политика за децу, за бабе, за чемер-деке, за будале.
За ендендину-песникињу кликерку! Земљо Дембелијо!
Летовање на кредит. Послератана српска сатира. „Волим своју жену“
Шлеп служба, сеобе, читуље. Колико је ораха у кеси? 1986.
Косовски трознак: може бити боље, исто или горе, него што је…
На угловима наше савести тотемске животиње, промашени пророци.  https://zimskakratkodnevnica.wordpress.com/%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%BA/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B1-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0006309    Вертикално надилажење хоризонтализма / Миро Главуртић. – (УЕРКА:) Уред за регистрацију и класификацију (У.Р.К. или Уерка) настао је, послије првих медиалистичких окупљања, према замисли Леонида Шејке. То је требало да буде основа једне духовне цитаделе, како је замишљао Шејка, опчињен спекулативним неимарством и духовим замковима шпањолских мистика… У почетку би Уерка прикупљала информације; она биљежи податке „чији се смисао и значај не могу одмах схватити…“ – видети више:   https://zimskakratkodnevnica.wordpress.com/%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5/%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%85%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%BC/

ЛеЗ 0006310   Поводом једне песме Михаила Лалића. – Лалића би одређени критичари и уредници, али и други обожаваоци, оглашавајући се поводом стогодишњице рођења, хтели да учине   и песником, што је он потајно био од почетка, али врло скромног домета, не заваравајмо се. И у том погледу, овај писац није једини. Као и други прозни писци (Ћосић, кога у тиражној штампи етикетирају као „највећи писац“, писао је песме – према речима Д. Матића; МЈ Вишњић, такође, али,али…) Летопис МС, мај 1979. године, открио сам  пре неколико дана сређујући кућну библиотеку, објавио је и две песме потоњег романописца Светислава Басаре („Месарница и птица“ и „Три куцања“, у којој има и три следећа стиха ; „Крв усплахирена бежи с пања / Слива се на бетонски под / И налази сродну крв“,  док „Дебели касапин чита / „Облак у панталонама“  (стр. 917- 918), па се ви ту снађите!Али ја се надам (када и ако буду обележавали стогодишњицу, рецимо, неког од тзв. српских писаца постмодерниста), да никоме неће пасти на памет, да (користећи пригодност и пијетет годишњица), из, (углавном, секташких, или наметачких)   (ниских у суштини) побуда, прогласи за малог потајног песничког генија, неког апсолутно промашеног „песника са дугом косом“. Ако  нико други, а оно српски официјелни критичари би морали , пишући о мртвим писцима, и песницима, да се држе оног неписаног правила: о покојнику све најбоље три дана после укопа, а после тога – све са обзиром на истину, и лепоту, ако то није патетично рећи….  https://zimskakratkodnevnica.wordpress.com/%D1%83%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B5/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BB%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B0/

ЛеЗ 0006311    УЕРКА.- Мој  положај. / На мојој глави нагомилани паразити. У свему томе не видим разлог за попуштање.

Једино што могу да учиним то је да, упркос свему…

За сада је важно не показивати се. Ево како сам то удесио : Имам једну љуску, оклоп или кожу , коју облачим кад ме траже. Станем на неко место, као да сам ту укопан, и кад ме пронађу, ја им оставим своју љуску, дакле, оно што личи на мене и што је изгледало као ја, и одем на друго место или у другу љуску, и тако све док, најзад, не схвате да ме баш та особина одређује, и покушавају да ме ту ухвате. Али, тада ћу и ја да пронађем неко чвршће и трајније склониште. А, за сада, важно је не показати се, важно је одржати тајност.

Ова страница је посвећена – не толико „опалом лишћу“, колико обнови,  изгубљенима, у замршеном лаавиринту „Сазвежђа З“, или ако више волите „Заветина“. Када вам се  учини да сте се изгубили, вратите се корак уназад овде, и полако крените поново напред, …   https://zimskakratkodnevnica.wordpress.com/%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5/

ЛеЗ 0006312    „Др Живаго“ и ЦИА.- Када је Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност званични Кремљ ово признање оценио је као антисовјетску провокацију (Фото Харолд К. Милкс)

Међу 130 новооткривених докумената ЦИА налази се и меморандум из којег се сазнаје умешаност ове обавештајне агенције у штампање романа „Доктор Живаго” Бориса Пастернака, књиге која је била забрањена у Совјетском Савезу, пише „Вашингтон пост”.

Дуго је скривана улога ЦИА у објављивању овог дела на руском језику у Холандији, у тврдом повезу, као и џепног издања у меком повезу, и то у самом седишту ЦИА. Био је то одважни план ове обавештајне службе који је омогућио да књига доспе у руке совјетских грађана, па и оних у читавом Источном блоку. Циљ је био да књига постане пропагандно оружје против руске верзије стварности. Ова акција сматра се и једном од највећих културних олуја у хладном рату, а врло мали број читалаца знао је за причу у позадини „Доктора Живага”, по којем је 1965. године снимљен и истоимени филм. https://zimskakratkodnevnica.wordpress.com/

ЛеЗ 0006313    Браћа Лукић у антологијама поезије, зборницима. – https://zimskakratkodnevnica.wordpress.com/%D1%83%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B5/%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B-%D1%83-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B7%D0%B1/

ЛеЗ 0006314    Коло, Врзино. – Често се и данас може чути израз врзино коло за нешто што је тешко разрешити или за нешто што је врло запетљано. У прошлости врзиним колом се називала стварна игра у колу, али таква коју су играли демони, нпр. виле или але. Ако се пак људи ухвате да играју врзино коло, ту се пада од изнемоглости или у транс, али се зато долази у везу са демонима доњег света или са покојницима…     https://zimskakratkodnevnica.wordpress.com/%D1%83%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B5/%D0%B2%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE/kolo-vrzino/

ЛеЗ 0006315    Врзино Коло. – Врзиним колом се ступа у везу са демонима да би се против њих на њихов начин борило. Борба против зла гдје се клином избија клин. Данашњи смисао појма врзино коло означава збрку, метеж, зачаран круг. Симболизује и подразумијева нешто тајновито, тешко рјешиво, неповратно запетљано, и ушта се и не ваља уплитати. Године 1908. Била је велика суша у источној Србији, код Великог Извора у Црној Реци. Сељани су вјеровали да облаци не могу да се формирају- састану и дају кушу, јер змај долази у село и води љубав са неким удовицама и удатим женама. Зато мушкарци тог села одлуче да истјерају змаја  https://zimskakratkodnevnica.wordpress.com/%D1%83%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B5/%D0%B2%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE/

ЛеЗ 0006317    Уврежене идеје. – Страница покренута као полигон за расветљавање уврежених идеја. – ЖУТО ДУГМЕ / Александар Лукић

„Не путуј у Хомоље, тамо ће те убити за жуто дугме!“.

Овако гласи резиме приче, сведен на ниво једне реченице, којој вреди посветити пажњу. Ту предрасуду уврежену у главама већине Срба  (на сам помен Хомоља) толико пута морах да слушам. Београђани иначе, препреден и углађен свет, предњачи са приповедањем исте, већ, од Аутобуске станице до Српске академије наука, а репови њене легенде допиру и до њачећих магараца привезаних за камену клоцу, или маслину, изџикљалу крај морске обале. Магарци такву накараду од тврдње… „ … убиће те за жуто дугме. Ој! Јој! Ој!“, понављају  https://zimskakratkodnevnica.wordpress.com/%D1%83%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B5/

ЛеЗ 0006318    Звижд-клубе.- Страница посвећена песнику и издавачу, Александру Лукићу (1957, Србија), некадашњем уреднику „Браничева“ иданашњем помоћнику управника „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“

ЗВИЖД – КЛУБЕ

Објави: како нам за сребрну годишњицу брака
са једном змијом уз саму кућу пристигоше стотине истог рода,
свијајућ се у клубе – како жива крпењача палаца језиком
у парењу? Драга, шапнух са прага, дођи па види испод свода
куће где се венчасмо чудну свадбу, па упореди.
У страху једва да си рекла све саме шарке.
Отровнице, додах ја, донеси гуњ да прекријем у заносу
камењарке.
Одвајкада се приповеда да људима испод гуња
кад се змије размиле у природу, остаје на дар драги камен;
тако веле, да је нека девојка видећ их у жбуњу поступила   https://zimskakratkodnevnica.wordpress.com/%D1%83%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B5/%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D0%B6%D0%B4-%D0%BA%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B5/

ЛеЗ 0006319    РЕФУЗ ВМ

ИЗ ЈЕДНЕ ЛЕГЕНДЕ О БУДИ

Једне кинеске нове године, око пет векова пре наше ере, господар Буда позвао је себи све животиње, обећавши им награду по мери своје свемоћне и чудесне великодушности. Пошто им је душа била замрачена тренутним бригама — не каже ли  се на Истоку  да је животињи својствено да једе, спава, плаши се и пари се? — готово све животиње оглуше се о позив божанског Мудраца. Дођоше само представници дванаест врста; по реду доласка, то бејаху: пацов, биво, тигар, мачка, змај, змија, коњ, коза, мајмун, петао, пас и дивљи вепар.

(У неким предањима уместо мачке јавља се зец, а уместо дивљег вепра свиња.)   https://zimskakratkodnevnica.wordpress.com/%D1%83%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B5/o/

ЛеЗ 0006320    Овде.  Овде ћемо убудуће доности кратке вести и занимљивости о песнику и уреднику, издавачу, професору Мирославу Лукићу, оснивачу српских ЗАВЕТИНА …. https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2008/12/05/%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B5/

ЛеЗ 0006321   Децембар 2008. –   Мирослав Лукић. Дворска библиотека. – Краљ Александар Карађорђевић је повезао храм и двор. У  цркви дворској неки официр тзв. шумски ослободилац Београда пуцао је; остало су трагови метаака; оштећење. Пуцао је у Бога… https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2008/12/05/%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B-%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D0%B1%D0%B5/

ЛеЗ 0006322    Глас песника. – Роман је рушевина једне бајке – тако се назива фолдер на ЦД Сабрани радови  Мирослава Лукића ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ, у коме песник говори стихове из својих романа…

Желите ли да чујете глас песника?  https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2008/12/05/%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/

ЛеЗ 0006323    Политика, Рубрика Наслов по наслов, стр.1, субота 18 јул 2009. – АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА Р. В. Емерсона, изабрани есеји на српском. – Ових дана је објављена књига преведених изабраних есеја Ралфа Валда Емерсона на српски, у избору Мирослава Лукића  https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2009/07/19/%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC-%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%80-%D0%B2-%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B0/

ЛеЗ 0006324    ФАНТАЗМАГОРИЧНА ИСТОРИЈА, изабране песме Мирослава Лукића, ускоро. – Како сазнајемо из ЗАВЕТИНА, у припреми је књига Одабраних песама Мирослава Лукића под насловом ФАНТАЗМАГОРИЧНА ИСТОРИЈА, која ће бити објављена током јесени 2009. године. Књига је понела наслов према истоименој песми, којом започиње ова књига, у којој се нашло стотинак сличних или сродних песама, насталих крајем 20. века, далеко од очију наше јавности, оне књижевне, пре свега.

ФАНТАЗМАГОРИЧНА ИСТОРИЈА

Погледајте слику П. де Косима :
Откриће меда
Прошетајте се периодом 1498 – 1998.
И видећете што треба да видите
Мишеви читају секутићима старе новине
тапије и пергаменте, кад већ нема
других читаоца : архивара, критичара
и оних који разврставају
Новине и књиге брзо избледе,пожуте
А мед што више стоји,све је бољи

Мртви су песници и мртви критичари
о њима брине конфесија мишева

Све пропада брзо,осим камена и меда
Постоји речица Железник
и шљака од руде коју су топили Римљани
Kraku lu Jordan

И постоји златан двор
златна трешња испред балкона
златне лепотице
о којој извештаји ништа не кажу
али кочијаши памте
као лисице то кисело грожђе ….   https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2009/07/19/%D1%84%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5-%D0%BF/

ЛеЗ 0006325    ФОТОГРАФИЈЕ СВЕДОЧЕ И КАДА ЋУТЕ / Зоран Мандић. – … Иза могућности посебног читања инфигуралног света срозаног угледа реализам. Зокс је од Чудића тражио одговоре на питање о “мушкој менструацији” са којом је А. Лукић у свом Браничеву бранио невиност Госпођиног вира. На крају сви су завршили на неколико фотографских снимака без инсцениране заједничке фотографије. Недостајао је М. Лукић са “опалим лишћем” своје “последње фасцикле”. Фотографије ћуте и сведоче као “кућа Бахове музике”, као “доктор смрт”, који у трансу претећи изговара – не спомињи ђавола, као заборављени роман У задњи час Етореа Рикарда Арете, кога су као дечака кастрирали да би се запослио на место рано оболелог сеоског тенора  https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2011/11/08/fotografije-cute-i-kada-svedoce/

ЛеЗ 0006326    Недавно је објављена интернет верзија старих и нових песама Мирослава Лукића под насловомLAS VILAJET (АНОНИМНА ХРОНИКА) на Веб сајту Влашке и циганске песме који подржава GOOGLE на интернет адресиhttp://sites.google.com/site/vlaskeiciganskepesme/.
Електронска књига LAS VILAJET (Анонимна хроника) настала је на основу рукописа Фантазмагорична историја, чије је објављивање најављено пре два месеца, овде.
На истом сајту су публиковане и Лукићеве најпопуларније песме, углавном оне настале у најранијој песниковој младости Свеска ХОМОЉСКИ МОТИВИ…  https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2009/09/30/las-vilajet-%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0-%D1%85%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/

ЛеЗ 0006327    „ЛАС ВИЛАЈЕТ“ крајем септембра 2010. у Београду

БЕЛАТУКАДРУЗ*

МАЂИЈЕ Е. БЕЛАТУКАДРУЗА

НЕРЕД

На столу
на полицама
у животу
у сну
у мени
у слутњама чак
у замислима
вишак ствари
белих писама
започетих а незавршених
Нисам подвукао црту
и кад сам је подвукао
Паучина има реч
Неуспех
Погрешна процена
Кафанска испичутура
Где сам погрешио
Увек видим касније  https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2010/10/02/%D0%BB%D0%B0%D1%81-%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%82-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%BC-%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0-2010-%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3/

ЛеЗ 0006328    Како то све могу исти људи? / Предраг Чудић. – (одломак из текста објављеног у часопису ХЕРЕТИЦУС – за преиспитивање прошлости, Вол И (2003), Но 1 , стр. 57-65; 64). – ….. Стубови Милошевићеве културе и даље су стубови наше културе.? Да ли је то могуће? Да ли је то, можда, антиномија? Или, чак, оксиморон? Сви писци, стубови Титове и Милошевићеве културе и данас стоје кано клисурине! Све је било наопако, све треба мењати, само њих не дирајте!
Више од четрдесет година очекивао сам велике промене, знајући да оне морају доћи, јер велика опсена и опсенари скупа с њом морају показати своје празно лице, знао сам да ће то бити једног дана, али нисам знао да ли ћу то доживети. Писао сам, све што сам писао писао сам упркос репресији једног тоталитаног полицијско-политичког морала, наравно, онолико колико су ми то моје могућности допуштале. И онда сам као сваки човек , пун слабости помислио, ето, долази то време када ће се покренути питање новог вредновања, када ће писци, штићеници државе, најзад бити препуштени сами себи, као и сви други ваљани писци овог света. Авај, држава је престала да брине о њима, али њихово устројство субординације остало је у некој врсти неформалних група, окупљених сад око неке државотворне идеје, нације и вере, али највећма око земљачких завера (Херцеговци, Босанци, Црногорци, Пречани, Моравци) сви се они боре за књижевни трон.
Сада када је најлакше набасати на музу у неком урушеном манастиру, у неком манастирском врту, подруму или винограду, ту и огрезли атеисти, мислиоци марксистичке праксе најлакше нађу божанско надахнуће. Боготражитељи су заборавили Тита – мислиоца равног Хегелу! Зашто су боготражитељи заборавили Тита?! Зато што је Тито заборавио њих, они му нису опростили смрт…. https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2011/06/02/kako-to-sve-mogu-isti-ljudi-predrag-cudic/

ЛеЗ 0006329    …једно лажљиво време – Душко Ковачевић. – WС: Како Вам изгледа ово у чему сада живимо?

Као нешто чему се нисмо надали. Лично се нисам надао да ћемо после пада Милошевића да видимо како се под окриљем транзиције догађају нека чуда која су, најблаже речено, непристојна. То се зове „легално отимање“ и „легализација крађе“. То што сада човек може да ради шта год хоће ако добро лаже, био је повод да напишем „Генералну пробу самоубиства“… https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2011/06/10/jedno-lazljivo-vreme-dusko-kovacevic/

ЛеЗ 0006330    НЕОЛИТ, ПОНОВО, ОВДЕ. – Разговор са поводом

Већ дуже време не излазе књижевни часописи које сте основали и штампали о свом трошку: Трећа Србија, Идентитет, Посебна породична заветина, Оркестар СУЗ? Исплати ли се штампање књижевних часописа данас? Да ли је могуће штампање књижевних часописа без подршке друштва, државе, фондова или фондација, или без помоћи извесних добротвора или филантропа?

Овим питањима започињемо разговор са Господином Белатукадрузом (књижевни псеудоним Мирослава Лукића, 1950, – Србија -), уредником, песником, издавачем, оснивачем две угледне књижевне награде, координатором утицајног књижевног и културног електронског сазвежђа „Заветине“ на светској мрежи – Сазвежђа које је постало својеврсни знак препознавања, али и наде, за велики број уметника и писаца, не само из Србије, нити само за писце са простора бивше СФРЈ.

БЕЛАТУКАДРУЗ: Данас још увек штампају неке књижевне часописе у Србији, па и оне које је прегазило време. Финансира их локална самоуправа, или министарство културе, или они који имају пара. Такви часописи излазе нередовно, два или три двоброја годишње; немају своју редовну читалачку публику; добро су одштампани, шарени као папагаји. Да ми је знати ко то још чита осим одговорног уредника, коректора, и понеког младог сарадника? Већина савремених књижевних часописа, или зборника – тешких по неколико килограма, одбија ме. Па, и Летопис МЦ…  https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2011/07/03/%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B5/

ЛеЗ 0006331    Полицијски досијеи су очерупани. – ИНТЕРВЈУ: ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ, књижевник Нова два тома документарне прозе „Голи оток” написана на подстицај Мирослава Јосића Вишњића- – …. Неки голооточки џелати и даље слободно шетају београдским улицама?

То је велика срамота српске државе. Да ли би волели да видимо Макса Лубурића, како шета београдским улицама. А Јово Капичић добија генералску пензију и додатак на орден народног хероја. Тужилаштва брзо реагује на злочине у грађанском рату од 1991. до 1995, а оно што се догађало од 1948. никога не занима. Мене су пратили све до 1990. године. Мој пратилац, Драган Додиг, не само да никад није позван на одговорност, већ је постао високи функционер БИА.

У збирци прича „Преживљавање”пензионисани лектор Милоје Зорић видео је свој политички досије 2001. године. И ви сте видели свој досије?

Почетком јуна 2001. године, Влада Републике Србије донела је уредбу којом се омогућава заинтересованим људима да могу да виде своје тајне досијее. Душан Михајловић, министар унутрашњих послова, омогућио ми је, преко Горана Петровића, начелника Службе ДБ, да погледам свој досије. Имао је око 250 до 300 страна. Међутим, када је тајна документација пренета у Архив Србије, у мом досијеу су остале само 63 стране. Из некадашње велике фасцикле нестало је и решење републичког секретара Унутрашњих послова, Виобрана Станојевића, о операцији „Муња”. На списку је било и моје име, а то је била листа за ликвидацију.  https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2011/09/07/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B8-%D1%81%D1%83-%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8/

ЛеЗ 0006332    Са 11 година пробају секс | Србија | Новости.рс

Феб 2013. – ИАКО мисле да је 18 година идеално за ступање у сексуалне односе, испитани ученици из десет основних и средњих школа у Новом Саду, Сомбору, Сиригу и Бачком Јарку то чине већ са 11 година. Према истраживањима спроведеним на узорку од 610 ученика, узраста од 13 до 18 година, прва сексуална искуства дечаци су имали са 11, 12 и 13 година, а највећи проценат девојчица са 16 година. https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2013/02/12/sa-11-godina-probaju-seks-srbija-novosti-rs/

ЛеЗ 0006333    Бабин Поток: Постао доктор уз петролејку | Србија |

ШКОЛОВАЊЕ и студирање протекло му је мукотрпно, али млади лекар Слађан Митић (28), из прокупачког села Бабин Поток, који већ четврти месец стажира на ортопедији прокупачке болнице, успео је да оствари свој највећи сан. Да у року заврши студије на Медицинском факулетету у Нишу и сада као лекар опште праксе тврди да упорност побеђује све недаће и да је пример како се у животу треба борити.

– Иако сам у средњој школи био одличан, чак и ђак генерације, на пријемном испиту за Медицински факултет имао сам проблема са једним предметом, због чега сам пријемни полагао чак три пута. Али, нисам одустајао и на крају сам уписао факултет који сам завршио са просечном оценом 9,2 – каже Слађан, и прича да је његова љубав према медицини победила све недаће. https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2013/02/10/babin-potok-postao-doktor-uz-petrolejku-srbija-novosti-rs/

ЛеЗ 0006334    НЕОБИЧАН ЖИВОТ / Радивој Шајтинац.

А за крај требало оставити овај почетак
Не учинити исту грешку
Није могла на маково зрно
Огромна кап росе,
Обрушила се слика, чак је у паду
Кренуо онај ледени мирис којим се равнотежа
Опрашта од исхода и прихваћен бих
Само њеним дозивањем
Меком поставом привиђења
нема обичног живота који је оправдан у песми
Нема и добро је што је тако
Неће на усне сама пасти ни речца ни латица
Ни увели јапански акварели,ни драге,
Миле, зачинске биљке нашег загушљивог стрпљења
Ни сличице из пазуха угојене дневне досаде
Ни мува између два дисплеј намигивања
Ни пошиљка из васколиког центра
Цеметни закон 120 са 80  https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2012/10/02/neobican-zivot-radivoj-sajtinac/

ЛеЗ 0006335    МАЈСTОР НАД МАЈСTОРИМА / Белатукадруз –  Дуд пљуцка на прошје и на пећ за хлебове; у пећи дрема мачак боје пепела. Жут багрем је процветао, и плав. Кревети за рани расад црне се, као прошје. Гране смокава умотане јесу, и жбуње, рибизле, у мреже од губарове свиле. Гугутке у кафезу као да су скамењене. Гугутке на бресту и грлице на дивљим орасима преду од сребрне свиле успаванке за жабе испод старих ћерамида на крову.
Светлост на разбоју тка ћилим, мотиве: капије црне и затворене, јаросне ћутљиве старце проћелаве; ћуране и по неко јагње…
Мајстор над мајсторима блене
у пробушене шерpе, лонце и стабла јабукова.
У сенке дрвећа, и сенке преминулих што се враћају преко пустих градина, као сенке облака… На тавану је, на отпаду неписана историја племена осуђеног да ишчезне… https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2012/09/22/%D0%BC%D0%B0%D1%98%D1%81t%D0%BE%D1%80-%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D0%BC%D0%B0%D1%98%D1%81t%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0006336    ОПТУЖНИЦА: ПОСТХУМНО ИЗРАВНАЊЕ / Живомир Младеновић. –  Живомир МЛАДЕНОВИЋ БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

Живомир Младеновић је рођен 5. новембра 1910. године у Доњем Љубешу (код Алексинца). Основну школу свршио је у месту рођења (1922), седам разреда гимназије у Алексинцу (1929), а осми са испитом зрелости у Крушевцу (1930).
Песме је почео да пише још од IV разреда гимназије. Прва штампана песма му је Вече на Шуматовцу у часопису „Наша искра“, који је покренуо са својим професором Ђорђем Киселиновићем (1927). У исто време почео је да пише и прозу. На светосавским конкурсима у Алексиначкој гимназији награђени су му радови првим наградама: приповетка Бегунци (1927. године у V разреду), роман Последњи сусрет (1928. у VI) и драма Душица (1929. г. у VII). У време похађања VIII разреда гимназије у Крушевцу сарађивао је са песмама у „Нашој искри“ и „Венцу“. Тада је у часопису „Venturi“ (Крушевац) објавио новелу Тајна, а у листу „Крушевачки гласник“ чланак Представе Животићевог позоришта у Крушевцу.
Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду (1934) са главним предметима: историја југословенске књижевности и српскохрватски језик и помоћним – историја, немачки и чешки језик. За време студија додељене су му у три маха на Филозофском факултету највише (Краљеве) светосавске награде: 1931. године за студију Борисав Станковић, на првој години студија; 1933. за студију Лаза Костић живот и књижевна дела, на трећој, и 1944. за студију Родољубље у југословенској књижевности, на четвртој.   https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2012/08/05/%D0%BE%D0%BF%D1%82%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%BD%D0%BE-%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%BC/

ЛеЗ 0006337    На Бељаницу можете да долазите сваког викенда, а да увек откријете нешто ново… –  Зашто је Бељаница опчинила и деспота Стефана Лазаревића  /  Б. Субашић | 12. март 2016. 11:22 |   Девичанска планина изнад Ресаве на чак 2.500 квадратних километара простора. Без бојазни може да се пије вода из бистрих потока. Још постоје недирнуте прашуме па љубитељи природе радо посећују ову планину. – Ка крашким ливадама прошараним стенама још увек слободно лута крдо стамених вранаца дугих грива, дочекујући планинаре којим је Бељаница једна од омиљених планина. Успон на њу је пролазак кроз капију чудесног света девичанске дивљине који захвата невероватних 2.500 квадратних километара ненасељеног пространства    http://izsenke.blogspot.rs/2016/03/blog-post.html

ЛеЗ 0006338    Замагљивање, коментари ботова и тобож непристарсних анонимуса. – Бурне реакције на могућу тужбу Карађорђевића /  Д. Матовић | 13. март 2016. 08:44 | Коментара: 21 –  После најаве престолонаследника да ће се обратити Европском суду због имовине, премијер подсећа да дугујуе за струју 70.000 евра. Агенција за реституцију: Ни британска краљица није власник Бакингемске палате … – …. Правник 13. март 2016. 10:31

Он не тужи народ Србије или да му Србија поклони нешто.Он тражи да му се врати оно што је по свим српским и европским законима његово. Брука је за српско правосуђе што не може да оствари своје право и добије своје власништво.Од Хамурабијевог закона,Мојсијевог Старог завета,Римског права,Византијског (Јустинијанових новела),Законо-правила Светог Саве, законика Цара Душана до савремених европских закона, власништво је светиња,коју нико не може да одузме и то важи за све,било да је краљ или клошар   http://avatarplusultra.blogspot.rs/2016/03/blog-post_13.html

ЛеЗ 0006339    Последњи (српски) Мохиканци. – У сваком засеоку по две-три главе / Зорица Глигоријевић | 13. март 2016. 07:49 | Доброселица, село с најмање мештана у рековачкој општини, нестаје. Школа затворена пре 30 година, а једина продавница деценију касније. – НЕМОЈ ни да питаш колико посла имамо. Има колико хоћеш. Чим устанемо, заложимо ватру, па кувамо за свиње, пустимо кокошке, идемо код оваца, крава. На њивама копамо, купимо сено. Радимо све по мало, јер живом човеку све треба, а ја нећу да купујем храну… Овако одсликава свој живот Стаменка Филиповић (80). Она и њен годину дана старији супруг Драгољуб, са којим је у браку већ шест деценија, једини су мештани Маринковићке мале, засеока села Доброселице код Рековца.  http://httpvrg.blogspot.rs/2016/03/blog-post_13.html

ЛеЗ 0006340  Из тих 14 архивских кутија, у којима се чувају руком писане афише, вишедеценијским радом, повезујући на њима забележене Кашанинове мисли, идеје, реченице, исписе из литературе, Бранка Иванић, кустос Народног музеја, приредила је у управо објављеној књизи “Градови и дворци у средњовековној Србији” (Народни музеј). –  У намери да из, у његово време слабо истражених руина градаца и градина, “оживи” српске средњовековна утврђења, дворце и палате, Кашанин је пола века прикупљао материјал за једно свеобухватно дело. Наш чувени историчар уметности и књижевности, ликовни критичар, књижевник, ерудита, управник Народног музеја и Галерије фресака, ово дело, ипак, није успео да заврши, а било је замишљено као део вишетомног пројекта који би представио целокупну српску средњовековну културу (за живота је објавио само монументалну студију “Српска књижевност у средњем веку”). Рукописне цедуље о градовима и фотографску документацију, уз осталу обимну научну грађу, баштинио је Народном музеју. http://zavetineaba.blogspot.rs/2016/03/blog-post.html

ЛеЗ 0006341    Вишкови у просвети и коментари. / Министар просвете Обрадовић

– У овом тренутку имамо само 158 људи у образовном систему Републике Србије који немају часове. Могуће је да ће тај број бити и мањи када подвучемо црту – видећемо ко је стекао услове за пензију, ко се може ангажовати у другим школама и трећа опција ће бити отпремнине – изјавио је јуче на конференцији за новинаре министар просвете и науке др Жарко Обрадовић.
Према подацима свих школских управа, у прошлој школској години било је 4.867 наставника који нису имали пун фонд часова. У међувремену је по речима министра распоређено 2.205 наставника, тако да је сада остало 2.682 радника запосленa у образовном систему која немају пун фонд часова. Обрадовић је рекао да, срећом, нису тачне информације синдиката које су се појављивале у јавности у протекле три недеље и да ће се стање у школама и даље пратити  https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2011/09/15/%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8/

ЛеЗ 0006342    Утопиле је Русалке / Треће око – За русалну недељу везана су многа веровања и предсказања, а нарочито приче о њеној суровости према онима који се усуђују да прекрше духовну традицију. Случај пострадале Миланке из Неготина није усамљен, али је специфичан. Девојка није веровала у моћ нечастивих, па се без страха упустила у неизвесну борбу из које није извукла живу главу. Исповест њене мајке је болна и дирљива. Јована Мариновић из Неготина рођена је готово пре шест деценија у Рудној Глави. Тамо је провела детињство и тамо завршила четвороразредно основно школовање. Касније је, упоредо са родитељима, радила тешке пољопривредне послове и чувала стоку по падинама Великог Крша. Јована је, и поред тих послова, успевала да редовно одлази на сеоске вашаре, заветине и прославе сваке врсте. Није била од оних затуцаних и заосталих девојака, већ је увек била у средишту свог омладинског окружења  https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2011/09/15/utopile-je-rusakle-trece-oko/

ЛеЗ 0006343    ДРВОДЕЉА ИЗ НАБИСАЛА / ВОЈИСЛАВ ДЕСПОТОВ (1950 – 2000). –

[ избор; Стојковићева ћошкаста антологије, Нашијенци] –  (одломак)  https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2011/09/29/%D0%B4%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-%D0%BD%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82/

ЛеЗ 0006344    ЗАВЕСЕ: Песме Владимира Јагличића. – Чама

Ти си ми дошла по дугим летима,
сеоским, и по зимама у граду,
заувек си ми жиг свој посветила,
а ја те, ипак, примих као наду.
Наду утеху да ћу стећи тиме
што ми је време остало у посед,
и сад, кад нико не зна моје име,
док у зид зурим, строваљен на тросед.
Храбрости треба свет да се поднесе,
брбљање старе презрене метресе,
чија је нежност дојадила већ.
Ништа, ко давно ишчезле адресе,
ко чичак што се с капута отресе,
а и то, ништа, тражи своју реч.

1989    https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2011/11/03/%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0/

ЛеЗ 0006345    Борис РУБЕЖОВ . – Из новије руске поезије, избор, превод и напомене Владимир Јагличић. –

Борис РУБЕЖОВ (1949)

Борис Григорјевич Рубежов родио се у граду Андижану (Узбекистан) 1949. године. Године 1966. завршио је средњу школу, а 1970. андижански Државни педагошки институт језика. Радио је као предавач на Институту, као преводилац у конструкторском бироу, предавао је енглески. И последњих година ради као професор – енглеског и немачког језика. Са енглеског је преводио и поезију. С породицом се 7. јула 2003. године преселио у Израел, где је објавио збирку песама „Лакше од ваздуха“.

Девето писмо Јосифу Бродском

Ко што бескућника не можеш покрасти,
тако те сад неће одвући ешалон
отуд где ниједне не плашиш се власти –
плашио се ниси ни „до“, уосталом.   https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2014/01/27/%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81-%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B5%D0%B6%D0%BE%D0%B2-1949/

ЛеЗ 0006346    АДРЕНАЛИН / Зоран М. МАНДИЋ.- АДРЕНАЛИН  Адреналин који лучи унутрашњи

Ритам времена обезнањује

Билокоји оптимизма који

Утамничена усамљеност у сваком човеку

Сања непрестано ничући из ниодчега

Зато је мучна свака дијагноза

Човекова о човеку  https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2014/01/21/%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%BC-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0006347    МЕМОАРИ КЛ. – МЕМОАРИ КЊИЖЕВНОГ ЛЕГИОНАРА МИСИЈА „КЊИЖЕВНОГ ЛЕГИОНАРА“

„Заветине“ нисам случајно покренуо. У једном тренутку осетио сам да треба да се појави после толико векова, у римској провинцији Горњој Мезији, нешто друго, друкчије. Нисам, наравно, једини књижевни легионар; верујем да нас има још, барем десетак; но, чак и да нас је неколицина, могли бисмо, реално гледајући на прилике наше савремене књижевности, понешто и да променимо, пре свега – д е л о м , затим и као критичари. (…) – Бела Тукадруз (алиас Мирослав Лукић)

ДВА НАПОРЕДНА КОЛОСЕКА: НАЈЗВАНИЧНИЈА, ТЈ. БИРОКРАТСКА КЊИЖЕВНОСТ, И – БЕЗДАНА

Ко ће написати објективнију и документованију, критички интонирану историју новије српске књижевности у којој би најзваничнија, тј. бирократска књижевност била подвгрнута најригорознијој стваралачкој ревизији, чиме би, можда, био утрт пут и писању макар кратке историје бездане књижевности? Неки нови Ђаво-бог-Писац (како би рекао Мркић), неки нови свети монструм, који би у много чему заменио наизглед незаменљивог Скерлића, тј, толике бледе копије једног Скерлића?

Постојали су монополи, који су сахранили толико талентованих људи, који су писали, али нису имали где да објављују. Монополи система су сахранили и цементирали не само многе потенцијале, него и конкретне људе, ствараоце.

(Један од доказа: Случај професора Младеновића, скоро невероватан, али догодио се и обелодањен је  после сто година самоће!)  ( Колико је одличних рукописа у монополским комунистичким предузећима одбачено због кукавичлука наметнутих уредника? То није хипотетичко питање. Објављивани су рукописи песника-мутаната, подобних, следбеника – који и данас муте воду, и намећу оно што је свугде у свету, па и у Европи, поражено, анахроно.) Погледајте, ко се, овде у Србији, буни против брзог писања и објављивања. Прошетајте мало интернетом.

То су људи који већ имају неке позиције и који се боје да ће их изгубити… Дакле, нема разлога да се страхује од блогосфере. …  http://cjutanje.blogspot.rs/p/blog-page.html

ЛеЗ 0006348    Непримерен речник и примерени коментари. –  ВУЧИЋ НА УБУ: Престолонаследник хоће да тужи Србију! Ја му одговарам: Геније, само прво плати струју! – Танјуг | 12. март 2016. 13:22 | Коментара: 85. –  ISTINA 12. mart 2016. 13:30

Ne znam ko je tu genije! Ada mu vratite sto je njegovo,lako ce on platiti struju.A takvih koji hoce samo da izvuku pare iz dzepa imam i ja koliko hoces !

Драган 13. mart 2016. 08:37

@Reciprocitet. Кажеш:“Све што су му прадеда и деда стекли опљачкано је од народа“.Дакле, српски краљ Петар I Ослободилац и краљ Александар Ујединитељ су обични пљачкаши и лопурде.Ово је нов податак за српску историју.Значи,она меница, коју је потписао краљ Петар (налази се у музеју),да би добио кредит од Народне банке Србије, како би дао мираз приликом удаје своје ћерке, обичан је фалсификат.А за краља Александра су усташе такође говориле да је пљачкаш и угњетач народа,па су га убиле у Марсеју.    http://httpvrg.blogspot.rs/2016/03/blog-post_6.html

ЛеЗ 0006349    Необјављене песме / Александар Лукић. – ЗИМСКА ЈАБУКА

На ободу шуме незнанка
помишља на самоубиство –
сита света коме се ја радујем
плеше поред грана отежалим од снега.
За који час клизнуће преко смета
девојачко тело имитираће
зимске санке. Посекотину смета.
Ах, кад би то било привиђење?
Али, ветар стваран – фијуче.
Од његових удара пуцају стабла
премештајући около пахуље као робу
на рафовима. То је моје тело.
Мој пут, брег засут снегом
тек део мене у самоћи крштен
за тренутке бљештавих пахуљица …

ЛеЗ 0006350    СПОМЕНИК КЊИЖЕВНОЈ НАГРАДИ “ГОСПОЂИН ВИР” / Александар Лукић. – Са кожним обољењем на лицу

за влажних дана- пресуду тркеља

Директор за… Где си ба! Cavalleria rusticana

титоистички син. Учкур старих гаћа

везан у чвор, како каже кума Гита.

Каква књижевна награда, који курац,

какви бакрачи, из соца цедите соц:

мислите глупи другови – њоње

незнају куд циљате. Ха,ха,ха!

ЛеЗ 0009518   

 

Advertisements