122

 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0006101   Књижевне награде. Вести о књижевним наградама. грађа ЗА НАЈИЗВИКАНИЈЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ НАГР(А)ДЕ Аутор: Владимир Кецмановићпонедељак, 29.02.2016. у 18:05 / ЈЕДНА НАГРАДА И ДВА СКАНДАЛА. И избор коментара. – Безброј пута је писано о лакрдији са наградом за „најчитанију књигу” коју додељује Народна библиотека Србије, а која се некада додељује књизи која је заиста најчитанија, а некада и не.

Разлог – о томе која је књига најчитанија не одлучује читаност, него жири?!

Узрок – једноумна свест књижевне шатро елите, којој није довољно то што, злоупотребљавајући непостојање чврстих норми и критичке јавности, остале књижевне награде дели својим „заслужним” представницима, не водећи рачуна о квалитету написаног, или како јој се дигне, него фалсификује и егзактну чињеницу као што је број читалаца.

Упркос очигледној превари утканој у процедуру доделе ове награде, и упркос томе што је Управни одбор Народне библиотеке – у којем већину чине представници поменуте „елите” – још прошле године званично признао неприхватљивост сопственог брљања, признање је и ове године додељено по старом, шизофреном принципу   http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/p/blog-page_14.html

ЛеЗ 0006102   Србија и Европа, паралеле, коментари, парадокси. Старац који је пуцао на провалнике ипак под истрагом!  – ЗБОГ пуцања на двојицу разбојника који су му проваљивали у кућу и рањавања једног, Основно тужилаштво у Великој Плани повело је поступак против Мирослава Тирнанића (89) из Крњева.  – Koji nam je to Zakon ? Pa zar je lopovima trebao još kafu da skuva ?   http://zavetine.simplesite.com/

ЛеЗ 0006103     књижара на ваздушним колосецима Ради нонстоп   … Бела ТУКАДРУЗ ЈЕВАНЂЕЉЕ УМЕТНИКА. (поезија) – 72 стр.. Свитак формат. Библиотека Манускрипт.НАПОМЕНА “ЗАВЕТИНА”

Оно што је донето довде преузето је из једног обимнијег песничког рукописа Беле Тукадруза, насталог пре више од

десетак година. Тај рукопис је у целини спремљен за једног српског издавача, а овде се публикује, понављамо, део, којим бисмо желели да заинтересујемо преводиоце на друге језике (руски, немачки, француски, шпански, турски, шведски, румунски, пољски, италијански и грчки).

Публиковањем дела споменутог рукописа започиње и постојање Библиотеке Манускрипт, која ће временом публиковати и препоручивати преводиоцима рукописе појединих аутора, какосрпског порекла, тако и страног…

ЦД  – 120,00 дин.      http://httpvrg.blogspot.rs/p/blog-page_1.html

ЛеЗ 0006104   MOARA PARASITA : Лице / Бела Тукадруз. – СЕПТЕМБАР 24, 2012. MOARA PARASITA : Лице / Белатукадруз

На самом крају календарског лета 2012. године, пре Мале Госпојине, изашла је из штампе најновија књига Белатукадруза (алиас М. Лукић, 1950 )  MOARA PARASITA : Лице, у издању „Едиције БРАНИЧЕВО“  (Библиотека AB OVO, књ. 24.)

Најобимнији део ове иначе изузетно обимне, али лепо одштампане књиге, 3/4 књиге , Прва целина, тј. Тамо где се секу месечева линија и стабло Посвећеног дрвета, чине песме везанога стиха. Белатукадруз их је писао далеко од очију јавности. Остало, тј. 1/4 књиге чине песме штампане у или у песниковим романима, периодици, или на другим местима, али сабране на једном месту представљају овог песника у новом, ласкавом светлу….. – Књига се може поручити директно од  Књижаре на ваздушним колосецима, тј. од аутора  http://httpvrg.blogspot.rs/2016/03/moara-parasita.html

ЛеЗ 0006105  Енигма Мрезге. – Полигон за сакупљање самородног злата.  Заветине +. –

УМЕСТО ПОГОВОРА (будућој књизи „Moara parasita:Лице“

БЕСМРТНЕ ЗАБЛУДЕ

Наставак фуснота или неколико неопходних напомена

Прича о предисторији и историји књиге MOARA PARASITA, која у коначном облику излази као посебна и прекомпонована, тек сада, прича је о бесмртности заблуда. Нисам сигуран – као Шкловски – да украшавају и узвисују живот! Зар, на пример, ова околност  око стварне предисторије и историје узвисује и украшава?

Рукопис књиге MOARA PARASITA био сам понудио издавачу, који је објавио моју књигу ЗЕМЉА НЕДОЂИЈА (БИГЗ, Београд, 1993). Рукопис је прошао кроз читаву шуму верзија да би стигао до оне, коју сам 28. августа 1995. године предао издавачу.

Прошли су месеци, а издавач се није оглашавао. И ја сам у четвртак, 6. јуна 1996. године отишао да видим шта се дешава са Рукописом. И видео сам: рукопис је извучен из старог редакцијског ормана (из гомиле других рукописа).

„Уредници су то читали, погледали, па сам ја опет залепила“, рече секретарица. (Она је извукла из редакцијског ормана, велики жути н е о т в о р е н и коверат и пружила ми га. )

Наравно, наравно, рекао сам.

„Много рукописа добијамо, али их ми чувамо. . . и враћамо… ако… Све то кошта. Поштарина је скупа“.

– Баш одлично! Ево, ја ћу Вам уштедети поштанске трошкове! ….   http://httpvrg.blogspot.rs/p/blog-page_14.html

ЛеЗ 0006106   „Типографско писмо Вук“. –  Од гушчијег пера до рачунара. / Реконструкција рукописа Вука Караџића у графичком колективу. Фонт Ведрана Ераковића и Марије Рњак опонаша Вукова слова. – ВУК Караџић био је прилично брзописан, није много водио рачуна о форми својих слова, као да је журио да запише све оно што нам је оставио као велико културно наслеђе, каже графичарка Марија Рњак, која је уз Ведрана Ераковића, свог некадашњег професора Факултету примењених уметности, аутор пројекта „Типографско писмо Вук“. Њихова реконструкција рукописа Вука Стефановића Караџића, као и репродукована оригинална документа, белешке и писма, изложени су од синоћ у београдском Графичком колективу. На основу тих оригиналних докумената који се чувају у архиву САНУ, служећи се најсавременијим технологијама, двоје графичких уметника, направило је фонт који опонаша слова каква је Вук исписивао гушчијим пером и мастилом.  http://mynevadress.blogspot.rs/2016/03/blog-post.html Ц

ЛеЗ 0006107   ВИДЕЛО, лето-јесен 2014, бр 18-19, Панчево. – …  Уочи 59. међународног београдског Сајма књига штампан је  двоброј књижевног часописа „ВИДЕЛО“ (лето- јесен 2014),  који доноси, на ударном месту, у рубрици „СРПСКИ ПОЕТСКИ СВЕТОВИ“  препеве поезије српских песника на македонски (избор и препев Ристо Василевски, академик):  Љубивоја Ршумовића, Радомира Андрића, Вита Марковића, Јована Зивлака, Драгана Јовановића – Данилова, Николе Цинцар Поповског, Живодрага Недељковића, Мирослава Лукића – Белатукадруза, Зорана Хр. Радисављевића и Андрије Радуловића   https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2014/10/30/%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BE-%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD-2014-%D0%B1%D1%80-18-19-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%BE/

ЛеЗ 0006108   ФЕБРУАР 24, 2014 . ТИ СИ ТАЈ / Александар Лукић  https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2014/02/24/%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B8-%D1%82%D0%B0%D1%98-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0006109  ФЕБРУАР 11, 2014 . Спречен нови покушај отмице GOOGL налога управника „Заветина“  https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2014/02/11/%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%BD-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%83%D1%88%D0%B0%D1%98-%D0%BE%D1%82%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B5-googl-%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D1%83/

ЛеЗ 0006110   ФЕБРУАР 2, 2014

НАЈНОВИЈИ ПОКУШАЈ ОТМИЦЕ „ВИРТУЕЛНОГ МУЗЕЈА“ БЕОГРАДСКИХ „ЗАВЕТИНА“

Поновна крађа, већ ко зна која у низу, веб сајта „Заветина“, уз подршку GOOGLA ,„Виртуелни музеј“  . Да бисте видели разлику, посетите прво аутентичан сајт «Заветина»  «Виртуелни музеј»:https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/in-the-news/izmedumitarenacudovistaiumetnostibuducnostipoklonknigazavetinazaseptemmbarmesec2010

Хакери, који се потписују као „Samo Za Delije“,  копирали су и скоро у свемупреузели Веб сајт „Заветина“  „Виртуелни музеј“ , назвавши фалш-копију„Школица“.   https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2014/02/02/1051/

ЛеЗ 0006111   ДЕЦЕМБАР 31, 2013.  Годишњи раст „Златног Расуденца“ (рапорт)  https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2013/12/31/%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%BE/

ЛеЗ 0006112   НОВЕМБАР 26, 2013 Друкчи добош / Владимир КОРМАН (1932). Владимир Корман је истакнути преводилац са енглеског и француског језика. Као песник, воли традиционалну форму и модерне теме, не либећи се сатиричног коментара. (В. Ј.)  https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2013/11/26/%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%87%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%88-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD-1932/

ЛеЗ 0006113   ЖАЛОСНА ПЕСМА / Александар Лукић  https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2013/11/18/%D0%B6%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0006114   Пронађено мумифицирано тело несталог скипера. –  Мумифицирано тело немачког авантуристе Манфреда Фрица Бајората пронађено је на напуштеној једрилици овог викенда на јужним обалама Филипина.Тело 59-годишњака пронашла су два рибара на напуштеној једрилици на обали у близини града Баробо, јавља „Дејли мејл“. Несрећни Немац пронађен је како седи у близини радија, покушавајући да позове помоћ. Локални становник Кристофер Ривас ловио је рибу са својим пријатељем скоро 63 километара од обале када је угледао једрилицу беле боје и сломљеног једра. Једрилица дуга 12 метара, имена SAYO била је на пловидби око света последњих 20 година. У кабини, која је већим делом под водом, пронађени су фото албуми, одећа и конзерве хране. Нејасно је колико је дуго Манфред, који је идентификован захваљујући папирима, био на броду или који је узрок смрти  http://zivotjesenisan.blogspot.rs/2016/03/blog-post.html

ЛеЗ 0006115   Рим у античко доба (ВИДЕО). – Чланови „Кхан“ академије направили су 3Д реконструкцију која приказује како је изгледао највећи град свeта у античком добу – Рим. Виртуелни видео нуди поглед на најславније грађевине попут Пантеона и Колосеума  http://zivotjesenisan.blogspot.rs/2016/03/blog-post_2.html

ЛеЗ 0006116   О слободи / Иван Иљин. – … Савремени човек ни у шта не верује и у све сумња индиферентном и бесплодном сумњом; и стога све чега се дотакне његова сумња губи за њега своју вредност. Тако он сумња и у слободу; и услед тога је изневерава и лишава је се.

Али ми не сумњамо у слободу и знамо поуздано и тачно зашто нам је она неопходна: без ње нема пута ка достојном животу, ка духу и ка Богу.

Док ужива слободу, човек мало размишља о њој. Он дише, живи и наслађује се њоме; он непосредно плива у њеној лаганој бујици. Слобода је слична ваздуху: човек дише ваздух, не размишљајући о њему. Ваздух као да се сам удише и сам нас напушта, све време се ширећи и ширећи. Ми га се сетимо обично само онда када га нема довољно, када постане тежак или смрдљив – када човек почиње да се гуши. Тада се сетимо, понекад са ужасом који нас одједном обузме, да се без ваздуха не може живети, да смо на њега заборавили и да га нисмо довољно ценили, да је он апсолутно неопходан, да нам прети смртна опасност…

Тако је и са слободом. Човек без ње не може да живи; она му је, као и ваздух, апсолутно неопходна… Зашто?  https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2013/02/18/o-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8-%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B8%D1%99%D0%B8%D0%BD/

ЛеЗ 0006117   ФЕБРУАР 9, 2013. Нова библиотека „Заветина“

„Заветине“ су покренуле почетком 2013. године једну нову библиотеку, у којој ће бити штампане књиге нелажних критичара, пре свега, о – превредновању.

Књиге ће излазизи према могућностима – издавача. Прво коло  обухвата 7 нових књига Бела Тукадруза – алиас Мирослава Лукића и једну књигу Миодрага Мркића, који ни у дубокој старости не сустаје.  Мркићева књига, иако је на списку Кола последња, штампана је ових дана, као прва, откривајући читав један скривени свет и богатство веома разуђеног књижевног архипелага званог Белатукадруз. Узгред буди речено, 81. годишњи професор и критичар Мркић је ових дана успешно оперисан на једној од београдских клинника  https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2013/02/09/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/

ЛеЗ 0006118   ФЕБРУАР 5, 2013. Старе куће – препорука

Из преписке    https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2013/02/05/%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D1%9B%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0/

ЛеЗ 0006119   ЈАНУАР 6, 2013. Онемогућено 11 веб Сајтова Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“  https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2013/01/06/%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%BE-11-%D0%B2%D0%B5%D0%B1-%D1%81%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2/

ЛеЗ 0006120   ДЕЦЕМБАР 31, 2012. -О ДОБРИЦИ ЋОСИЋУ, ТЗВ. ХРОНИЧАРУ СА ДЕДИЊА. – Увод у дух савременог вампиризма?

(  Дарио Хајрић |    )  Писмо студентима обилује случајним или намерним недореченостима, појмовном збрком и нелогичностима. Несуђени нобеловац појмове народ и нација користи као синониме иако они то нису, меша легалитет и легитимитет и погрешно интерпретира економске и политичке процесе о којима говори. Не, тржиште у Србији се после Петог октобра није „либерализовало на постулатима неолибералистичког капитализма”. Тржиште Србије је и дан-данас осакаћено монополима с једне стране и прашумом регулативе с друге, са средњом класом десеткованом потпуним привредним колапсом деведесетих и галопирајућим економским раслојавањем, те недостатком повољних кредита за оснивање предузећа. У свему томе, од постулата неолибералног капитализма (о коме аутор ових редова нема добро мишљење) мало чега има. Занимљиво је да Ћосић нешто касније наводи како би држава, између осталог, требало да буде и јефтина, чиме се – очито и не схватајући то – сам хвата једног од постулата неолиберализма! Даље, кључни позитивни исходи петооктобарске револуције нису „излазак из међународне блокаде” и „остваривање политичких слобода у јавном говору” – они су последице нечега далеко већег. Стварна победа Петог октобра је (требало да буде) увођење начела смењивости и демонополизација политичког поља у дотад само номинално вишепартијском систему – али није необично што таква промена пролази испод Ћосићевог радара.   https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2012/12/31/%D0%BE-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D1%9B%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%9B%D1%83-%D1%82%D0%B7%D0%B2-%D1%85%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D1%83-%D1%81%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D0%B4%D0%B8/

ЛеЗ 0006121   СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА. На прави пут / Светислав Стефановић. Република, 18. 01. 1921.Читајући услове које је Земљорадничка странка доставила влади као своје услове за улаз у владу, било ми је, као искреном пријатељу сваке па и сељачке демократије, и пријатно и непријатно у исти мах. Пријатно ми је било констатовати колико из народних маса долази јасних и отво­рених жеља за истинским коренитим реформама наше државе и друштва. Непријатно, што сам и овом прили­ком морао констатовати колико је пометености и дезоријентације унето двогодишњом рђавом партизанском политиком у цео наш јавни живот, и колико сви сталежи и кругови од тога пате. И једно и друго осећање је тако помешано да је тешко једно од другога одвојити, оно се поме­шано појављује при свакој тачки њихових услова. Примера ради, навешћемо са задовољством да се и Земљорадничка странка изјашњује за потпуни суверенитет народа и Уставотворне Скупштине. Само не знамо како се та изјава слаже са познатим држа­њем странке при досадашњим јасним повредама те суверености? Вредело би, дакле, добити од Земљорадничке странке мало више обавештења на који начин она мисли да би се њени услови стварно, не на папиру, могли а не само хтели испунити при вла­дајућем режиму и стварним одноша­јима сила у нашем друштву!

Још један парадокс! Док се нама стално пребацивало да смо нереални политичари, дотле су и земљорадници као и реалне демократе пример скроз нереалне политике. Услови Зем­љорадничке странке испуниће се та­ман онда када се и права демокра­тија оствари режимом централистичке монархије, коју тако слепо и бедно брани Демократска странка. Па ипак су нам ти услови симпатични, јер међу њима има и таквих који су – мислимо – много одређеније и јасније ушли и у наш програм (на пр. изборно чиновништво, императивни посланички мандат који смо ми проширили на целу скупштину, и т. д.), а особито због опште тенденције самих услова, тен­денције, да се наша државна поли­тика почне једном бавити од економских питања не само аграрним, које наравно, државотворци нису успели да реше! – него и општим економским питањима наше земље до којих наши државотворци, уверени смо, неће никад доспети! Неће од важнијих – за себе бар! – послова стићи!   …. http://zivotjesenisan.blogspot.rs/p/iy-mog.html

ЛеЗ 0006122   Из мог угла . Бела Тукадруз (одломак из једног дужег рада) –  Да ли су лецедерска срца наш симбол непрекидног континуитета, традиција која траје?

Продавали су се на вашарима док је робијао Нушић, зна се где; продају се и сто година доцније, данас. Више и боље се продају него књиге и књижевни часописи… Немам ја ништа против лецедерских срца и вашара, и народа у најширем смислу речи; чак бих могао да потврдим како га волим; али – на даљину! У ствари, где је народ? Не види се народ, већ црвена боја „која једино не годи биковима, калуђерима и ћуранима… боја од које се гради републиканска застава и жандармска униформа“ (Нушић).

Не годи ни мени, иако немам никаквих сродности са биковима, калуђерима, ћуранима, републиканцима и жандармима…

У пожаревачком казненом заводу Нушић је запитао стоку, по упутству старозаветног Јова, да би га стока научила – о прошлости, садашњости и будућности. Неверне Томе, а већина Срба је таква, поготову усмени типови или нечитаоци, нека потраже НушићевеЛистиће писане у ћелији бр. 11. Писца је, наводно, посетила извесна госпођица и поклонила му „букетић као успомену на нашу љубав“. Ево шта се збило после са тим букетићом

http://zivotjesenisan.blogspot.rs/p/blog-page_2.html

ЛеЗ 0006123   ЗАСЛУЖЕНИ И НЕЗАСЛУЖЕНИ ШАМАРИ.  Гледајући са овог положаја. Велики Крш. – То што је споменик Бориславу Пекићу данас открио лидер СНС Александар Вучић сам писац би сматрао „заслуженим шамаром демократама”, уверена је Пекићева супруга Љиљана.

На сајту borislavpekic.com, наиме, један од посетилаца поставио је питање Љиљани Пекић шта би писац мислио о томе што му споменик открива Александар Вучић.

„Мислим да би рекао да је шамар који је овим гестом додељен демократима заслужен”, одговорила је Љиљана Пекић.

Она је подсетила да је ДС на власти на Врачару 22 године, практично од смрти Пекића, а да су у Србији били на власти 12 година, те да је било довољно времена да се неко присети да ода почаст.

„Он није био особа која је то очекивала, али ја јесам”, написала је Љиљана Пекић, преноси Танјуг.

http://zivotjesenisan.blogspot.rs/p/blog-page_39.html
ЛеЗ 0006124   ЈАНУАР 16, 2013. Питања за српског писца / Радивој Шајтинац. –  2011. Негде на југу Србије. Силуета духа отпора…
Пре коначних,историјских,духовних и  других весељенских и вечних питања
Да ли је српски писац,одговорио на прво,неизбежно,најближе,оно које се  тиче
Самопоштовања?Има ли себе у Почетку и Исходу,има ли циља и смисла,зна ли оно што не зна и спреман ли је на најтеже, на интроспекцију.Ако није нико и ништа,ако тим статусом следи и окружење које му то деценијама ,вековима.годинама и данима непрестано потврђује,онда којом се узвишеношћу држи идентитет који би да реши васколике
Тегобе, нечасти и нејасноће?
Бити неко и нешто најпре у себи самом,понајмање је потребно због себе а понајвише због прегнућа,идеје, визије и мисије.
Они који пишу и објављују бесплатно и тиме субвенционирају читаоце,уреднике,службенике,институције,систем и државу,у трпљењу мирни и мутави зар се никад не питају колико због тога укидају не на себи као мрви и мноштва већ на својој безрезервној преданости стварању.
Воздизање глади и немаштине,социопсихолошко легитимисање подстицајне функције одрицања,да  ли је то објаснила икаква идеја,молебан или мантра, или физис и мимезиз за ова два миленијума?   https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2013/01/16/%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D1%88%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B8/

ЛеЗ 0006125   ЈУЛ 8, 2012. ЉАГАВШТИНА / Мирољуб Милановић. – … Једно је сигурно за Љагавог: какав Митја и његова част!? Он и не зна шта то значи. Може Митја бесконачно да чека и да му објашњава. До њега ништа не допире.
Сад се поставља суштинско питање: Јесу ли руски социјалдемократи са оваквим људима рачунали на изградњу новог друштва и новог човека? Може ли се овакав човек привести разуму и васпитањем просветити? Тешко, можда никако. Могу ли помоћи, књижевност, музика? За њега су све то којештарије. А у питању је човек, макар облик човека. Достојевски је наслутио границе до којих просвећеност може да иде. Љагави је слаб, готово никакав материјал.
Са Љагавим идеја о промени друштва запада у опасан ћорсокак. Срећом, нису сви Љагави. Ту је и Митја са својом бригом о части и разноликост људска. Али онда отпада друга идеја: једнакост. Јер за Митју Љагави је казна коју мора да трпи. Где је онда ту праведност?   https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2012/07/08/%D1%99%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%B2%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0006126   МАЈ 31, 2012. ЕПИЛОГ нове књиге песама Белатукадруза „Moara parasita: Лице“ . – ДУХОВИ
Можда је дошло време да се Духови појаве, да сами одреде шта
је потребно? Ја сам ту само медијум који испуњава њихову жељу.
Прошлост се претвара у будућност, ништа у нешто, јер заборављено и
непостојеће жели да поново буде рођено, да постане. Писање је бескрајни
дијалог са Духовима, улазак у Све. Ко има мисију на земљи, препознаће је
по патњи која му је дата* – дата да схвати њен значај. Већ неколико
година уназад немам страх од празне, чисте свеске, од своје немоћи. Уочио сам
давно властиту Сенку, инфериорни део моје душе (личности), која се није
вештачки преобратила у интелектуалистички феномен. Моја Сенка
представља доживљаје   https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2012/05/31/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B3-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83/

ЛеЗ 0006127   АПРИЛ 29, 2012. О српској лепоти / Белатукадруз. (одломци)
….
III
У сво­је вре­ме (ба­ве­ћи се срп­ском по­е­зи­јом XX ве­ка) об­ја­вио сам као пи­лот-из­да­ње «Ре­ли­ги­ју по­е­зи­је». Али, од­у­стао сам од да­љег пре­штам­па­ва­ња «Ре­ли­ги­је» јер пе­сни­ци «не мо­гу би­ти ре­ли­ги­о­зни. За ве­ру је по­треб­на пот­пу­на па­сив­ност пре­ма све­ту и не­са­вла­див гнев за све што ни­је он». Ако је та­ко, ако ре­ли­ги­о­зне вред­но­сти цр­пе су­шти­ну из не­при­пад­но­сти жи­во­ту – не­ре­ли­ги­о­зност ве­ћи­не срп­ских пе­сни­ка XX ве­ка, мо­гла би се узе­ти – као пре­о­вла­да­ва­ју­ћа! Си­о­ран пра­зни­ну де­фи­ни­ше као «услов ек­ста­зе као што је ек­ста­за услов пра­зни­не. По­зи­тив­ни из­лив ду­ше ис­пу­ња­ва огром­ну пра­зни­ну, а не­га­тив­ни из­лив је ши­ри». Ко је, ис­тра­жу­ју­ћи срп­ску по­е­зи­ју, ма­кар ње­не нај­и­стак­ну­ти­је ак­те­ре, ма­кар до­та­као ва­жност пра­зни­не, или Бо­га, или ми­сти­ке? («Ис­ку­ше­ње ми­сти­ке је кла­ће­ње из­ме­ђу пу­не и истин­ске пра­зни­не.») Ва­жност ми­сти­ке у срп­ској по­е­зи­ји под­це­њи­ва­на је кроз чи­тав XX век упр­кос чи­ње­ни­ци да је «оре­ол сва­ке кул­ту­ре, по­след­ње ње­но оправ­да­ње. За­то и је­сте с оне стра­не кул­ту­ре, као и му­зи­ка».

Об­ја­вио сам осам штам­па­них из­да­ња ан­то­ло­ги­је срп­ске по­е­зи­је XX ве­ка «Не­се­би­чан му­зеј», та ан­то­ло­ги­ја је од пр­вог до осмог из­да­ња би­ло де­ло у на­ста­ја­њу, иако та­ко ни­је схва­та­на. У пред­го­во­ри­ма и по­го­во­ри­ма ука­зи­вао сам на ва­жност и фе­но­мен ми­сти­ке; али то су пре­ска­ка­ли чак и тзв. «па­жљи­ви» чи­та­о­ци, кри­ти­ча­ри и при­ка­зи­ва­чи; по­го­то­ву ак­те­ри тзв. усме­непсе­у­до-кри­ти­ке. Мо­жда сам на ма­ло груб на­чин, у свим тим пред­го­во­ри­ма, и свим тим из­да­њи­ма, па и у «Ре­ли­ги­ји по­е­зи­је» ула­зио у сфе­ру ми­сти­ке, по­след­ње ми­сти­ке, и ве­ро­ват­но сам мно­ги­ма био од­бо­јан, не­ра­зу­мљив, мо­жда и сум­њив, нај­сум­њи­ви­ји мо­гу­ћи тип срп­ског књи­жев­ног кри­ти­ча­ра?

Ве­ћи­на мо­јих прет­по­ста­вље­них чи­та­ла­ца бе­ху ни­хи­ли­сти и љу­ди ко­ји су на­рав­но има­ли сво­је не­ра­шчи­ће­не ра­чу­не са Бо­гом.

Ко­ли­ко је срп­ских пе­сни­ка и тзв. кри­ти­ча­ра го­во­ри­ло или пи­са­ло о Бо­гу не са­мо да би «пла­си­ра­ли» «сво­ју мах­ни­тост, већ и да би је ма­ски­ра­ли»? Ко је то ис­тра­жи­вао? Ко­ли­ко те мах­ни­то­сти има у срп­ској по­е­зи­ји XX ве­ка, у ско­ро не­пре­глед­ним шу­ма­ма пе­сни­ка и са­мо­зва­на­ца? Зар ни­су вр­ло рет­ки пе­сни­ци у срп­ској књи­жев­но­сти ко­ји су из­бе­гли за­мор од све­та, ре­ли­ги­ју по­е­зи­је, ре­ли­гиј­ске об­ли­ке, ута­па­ње у бо­жан­ско безд­но, ко­ји су се, дру­гим ре­чи­ма, пре­пу­сти­ли ис­ку­ше­њу соп­стве­ног по­сто­ја­ња?   https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2012/04/29/%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B8-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0006128   Мемоари Звонимира Вучковића. / Б. Ђ. | 02. март 2016. 18:22 |Мемоари Звонимира Вучковића у Српској књижевној задрузи. Варљива нада да ће нам пријатељи споља бити на помоћи има неку вредност само онда ако та помоћ њима чини рачуницу    http://zivotjesenisan.blogspot.rs/2016/03/blog-post_3.html

ЛеЗ 0006129   Мањак лекара… Ако је тако у Параћину, шта рећи за друга мања места по Србији?. – Хитна служба у Параћину: Општина обезбедила све услове, проблем – нема лекара. З. Рашић | 03. март 2016. 06:55 | Три деценије Службе хитне медицинске помоћи обележено у знаку мањка неопходног кадра. – – Имамо све, али не и људе, па ту техника не помаже. Све што смо тражили, од локалне самоуправе смо и добили, али имамо само девет лекара, од којих једног плаћа Општина, па смо увек без најмање једног доктора. Са тим бројем је немогуће „покрити“ град и 33 села, односно проблем је кад лекар оде на терен, а сам је у смени – закључује начелница, др Љиљана Ивановић  http://zivotjesenisan.blogspot.rs/2016/03/blog-post_76.html

ЛеЗ 0006130   Загреб не да напред, Скопље брани назад. – У Шиду, Прешеву и Београду тренутно „заглављено“ око 1.300 миграната са Блиског истока. Нова рута преко Црне Горе, има улазака и у Тутин и Сјеницу. – В. Ц. С. – В. Р. | 03. март 2016. 09:10 |  Како сазнајемо, људи блокирани у Прешеву желели би да наставе назад ка Македонији, па или кући или с адекватним папирима на неку другу страну, али их Македонци не пуштају. Сада се чека асистенција УНХЦР. А из УНХЦР поручују да не очекују да Србија постане нека врста тампон зоне за оне који не успевају да наставе даље. Таквих би ускоро могло да буде доста, јер је број несрећника на грчко-македонској граници премашио 10.000, а према македонским проценама има их око 12.000. Мигранти испитују и нове руте. И док Немачка спекулише могућом алтернативом преко Албаније, Црне Горе, БиХ и Хрватске, што би значило да је „прескочена“ Србија, у пракси је та рута модификована. Према речима Радоша Ђуровића из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, забележено је неколико случајева да из Црне Горе људи ипак улазе код нас, на Сјеницу и Тутин   http://zivotjesenisan.blogspot.rs/2016/03/blog-post_85.html

ЛеЗ 0006131   НИЗ 0001 Недељни избор чланака, фотографија или неких других занимљиве ствари из медија – штампаних и електронских,  „Мрезга“ – Сазвежђе З. Избор  из чланака на тему: анти-руска пропаганда

АНТИ-РУСКА НАТО ПРОПАГАНДА КОЈИ ПРАВЕ НЕАНДЕРТАЛЦИ ЗА НЕАНДЕРТАЛЦЕ! ПУТИНОВИ БОТОВИ ХАРАЈУ СРПСКИМ ИНТЕРНЕТОМ

… У Србији постоје такозвани “ботови Кремља”, које регрутује неколико малих десничарских странака које финансијски и политички подржава Русија.

Ово у опширном тексту Асосиејтид преса о пропагандном рату администрације Владимира Путина, руског председника, против Запада преноси амерички лист “Њујорк тајмс”. http://httpvrg.blogspot.rs/p/blog-page.html

ЛеЗ 0006132   МАЈ 28, 2009 Васко Попа

МАЛА КУТИЈА

Малој кутији расту први зуби

И расте јој мала дужина

Мала ширина мала празнина

И уопште све што има

Мала кутија расте даље

И сад је у њој орман

У коме је она била

И расте даље и даље и даље   https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2009/05/28/vasko-popa/

ЛеЗ 0006133   МАЈ 28, 2009. Миодраг Павловић

ЗАВРШНИ ОБЛИК

1.

Човек тежи облику завршном и светом

иде му у сусрет кад се пење на планину

онда се појави он сам из даљине

и радост га увеличава дивљење прави од њега

узор свих појава које су могуће

у подножју неба и у огледалу

испупченом тако да надима његову слику.  https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2009/05/28/miodrag-pavlovic/

ЛеЗ 0006134   МАЈ 28, 2009. Адам Пуслојић

ПИСМО ДЕСЕТО

Пребројао нас анђео :

двоје

Змија нас је избројала :

троје

Двапут нас је анђео

бројао : двоје

Трипут нас је змија

избројала : троје

Казала је :

анђео мој не лаже  https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2009/05/28/adam-puslojic/

ЛеЗ 0006135  ЈУН 1, 2009. Милан Ракић

ПОМРЧИНА

И

Лежим у тами као клада,

Не видим ништа, не знам ништа;

Од свеколиког светског јада

Не допире до мене ништа.

Напољу можда сунце греје,

А можда киша сипа капи

На мирна поља и на стреје,

Ил’ помрчина ко гроб зјапи,

Ја не знам. – Не знам шта је сада,

Не питам шта ће сутра бити,

Лежим у тами као клада,

И живци су ми свега сити.   https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2009/06/01/milan-rakic/

ЛеЗ 0006136   УН 1, 2009 БОРИСАВ БОРА – СТАНКОВИЋ 

 („Моја песма“; „Коштана“ )

(…)

Гркљан ( зачуђено) : Какву твоју песму, газдо?

Митка : Моју песму!

Гркљан ( у чуду, питајући и остале погледом) : Ама какву твоју песмо,

газдо? Ми никакву твоју песму не знамо?

Митка: И ја гу не знајем. Само гу у ноћ чујем и у с’н с’нујем. А песма

је моја голема : Како мајка сина имала, чувала, ‘ранила. Дан и ноћ само њега

гледала. Што на сина душа заискала, све мајка давала, а син – болан!

Пораснаја син. Дошла снага, младост… Дошле башче, цвеће. месечина. –

Замирисале девојке!… Син полетеја. Све што искаја, све имаја. Хатови,

пушке, сабље, жене…Коју девојку није погледаја, само њојне косе неје замрсија

и уста целиваја.   https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2009/06/01/borisav-bora-stankovic/

ЛеЗ 0006137   УН 1, 2009 Светислав Стефановић

 Утехе

 

Судба је наша страдати,

Сва срећа нам је се надатаи,

Сва част нам себе свладати

(Ал тужно је човеком владати).

Слатко је на коб се тужити,

Дивно се с богови дружити,

Још слађе је црву служити

И земљу срцем окружити.  https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2009/06/01/svetislav-stefanovic/

ЛеЗ 0006138   ЈУН 1, 2009. Исидора Секулић

МОЈА ПОСЛЕДЊА ВОЉА

Умирање и смрт, последња борба коју свако мора сам издржати.

После издисаја што остане, то више није нико, и зато над најпростијим

погребом треба да влада најпотпунија тишина. Молим, стога, да се мој леш

завије у чаршав из мог домазлука, да се полочи у најпростији чамов сандук, 

и спусти у сиротињску раку, по реду на гробљу. Без икакве аранчиране

сахране, без говора и венца, без новинских чланака. Свештеник ће ме

испратити и очитати над гробом драгу ми просту молитву Господњу. Сем

свештеника, моји најбличи пријатељи колико могну и хтедну.  https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2009/06/01/isidora-sekulic/

ЛеЗ 0006139   ЈУН 1, 2009

Душан Срезојевић

Сенке

Мирно бих да спавам докле поља хује

И таласи траве уморне ме хладе;

Усдпаване слатко к’о после олује,

Већ спавају жудње с миром нове наде.

Докле бледе мисли издишу и чула,

Осећам шум страсни сочна млада биља;

У уху мом свира још чаробна фрула

Поново нађене мелодије миља.

Прелазе лагано небом неке сени;

Свежа киша хладна тихо веје доле.  https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2009/06/01/dusan-srezojevic/

ЛеЗ 0006140   ЈУН 1, 2009

ЈЕЛА СПИРИДОНОВИЋ – САВИЋ

ПЕРГАМЕНТИ

(Нашао и превео брат у Христу Стратоник)

У манастиру Ватопеду

Године 1194 у Господу

нашем Исусу Христу.

ГОСПОДЕ,

седам година је прошло,

седам година дуги,

а ја не прођох

као други

у свој Твојој Слави

још ми се не јави Ти

Господе… (…)

И онда једне ноћи

у светој самоћи

чух тихи Глас,   https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2009/06/01/jela-spiridonovic-savic/

ЛеЗ 0006141   ВРЕМЕНА СЕ МЕЊАЈУ / Боб Дилан.  – Људи, сви на окуп

Где год да се скитате

Признајте да је вода

Око вас већ порасла

И прихватите чињеницу да ћете ускоро

У њој бити до колена

Ако је ваше доба

Уопште вредно спаса

Боље би било да почнете да пливате

Или ћете потонути попут камена

Јер, времена се мењају

Окупите се писци и критичари

Ви који живите од свог пера

И широм отворите очи

Нова прилика вам се неће указати

Не судите унапред

Куглица се и даље врти

И још се не зна

На кога ће указати

Јер они који данас губе

Касније ће бити добитници

Времена се мењају    http://simbolzavetina.blogspot.rs/2016/03/blog-post.html

ЛеЗ 0006142   Kids live between the majestic Amazon rainforest | Amazon rainforest wil…  http://xn--agregatzavetin-ewl.blogspot.rs/2016/03/kids-live-between-majestic-amazon.html

ЛеЗ 0006143   Цвет, коме богови не допуштају боље место од пустиње / Бела Тукадруз. – Објављено је 11.06.2012.

Овај филм уз музику сиртакија, или влашких паганских кола, можда би могао да подигне као неки чудни вихор неописиве спрудове испод којих тече плаво злато и магма драгог камења. Али и уз музику пролеће на плавим спрудовима где се могу наћи мрцине и трагови златног руна, има нека туга која нас са нама спаја.
Посвећено Алвару де Кампосу, песнику сензационалисти. Аутору стихова „Мој пут се простире дуж бескраја до краја“.  http://simbolzavetina.blogspot.rs/2016/03/cvet-kome-bogovi-ne-dopustaju-bolje.html

ЛеЗ 0006144   ТРУБЕ. ХАРМОНИКЕ.Весинци ,1. – ТРУБЕ. ХАРМОНИКЕ. – (Остаци рукописа, који украдоше кошмари…) …Само Цигани умеју да нађу место у срцу, па да све одједном пукне ко кристална чаша! Волим Цигане трубаче, али и Влахе гајдаше и бандаше, јер су они мајстори, и могу да нас саставе, да саставе све те крхотине у нама! Шта Кустурица тражи по планинама Западне Србије? Шта ја тражим по планинама и манастирима српским? Живот, незабораван, вечан, усијан као гвожђе, као музика трубача? – Живот ти се само једном деси, кажу цигани трубачи. – Ви Срби почели некуд да журите. Никад не стигнеш кад некуд појуриш. Стани, бре, стани, Ибар водо! Куда журиш? Трубе неће да побегну…

(из часописа ТРЕЋА СРБИЈА, 1- 3 / 2002.стр. 5 – 10) Овај документарни филм је је сачињен од немонтираног филмског материјала фотографа Жошке, према жељи М. Соколовић (организатору „Златне свадбе“ и „Сребрног рођендана“, крајем августа 2010).

Продуцент др Димитрије Лукић. Уредник Ив. Лукић.  http://carskirez.blogspot.rs/2016/03/1_3.html

ЛеЗ 0006145   ТРУБЕ. ХАРМОНИКЕ. ВЕСИНЦИ 2. Омаж Пери Николићу „Певаљки“, ашиклији, и певачу чувеном севдалијских песама, који је можда последњи пут певао на овом весељу, –  покојном и незаборавном певачу којега је подмукла болест  „отела“…  (3. марта 2016.)  http://carskirez.blogspot.rs/2016/03/2.html

ЛеЗ 0006146  ЈУН 1, 2009 Љубомир Симовић

УЧЕЊЕ У МРАКУ

СУДЊИ ДАН

Издајице нам суде за издајства,

убице за убиства.

Они који су побегли пред једноглавим

суде нам што бежимо пред троглавим.

Везани нас везују, претучени туку,

кувају нас они које пеку,

на вешала нас осуђују

судије са омчама о врату.  https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2009/06/01/ljubomir-simovic/

ЛеЗ 0006147   ЈУН 1, 2009 Миодраг Станисављевић

ПИСМА ЈЕДНОГ ПРИСТАЛИЦЕ  ДУХУ ПРЕОРАЧУ И ОДГОВОРИ

Твој час је, Преорачу. Већ надгледници настројења

разроко буље у врв гласова, а интелектуалци

чило расправљају о „прагу трпње“.

Знам, првима је толика пошаст напросто безукусна

а другима је , пре свега, до спектакла.

Ипак, и највећа дурашност ( њихова реч)

мора имати граница. Редараторе.

Како се узме, штовани следоватељу.

Олигарси су и сами изненађени издашношћу пука,

а безопасношћу путева и нарави

хвале се још од времена акерманског трактата.  https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2009/06/01/miodrag-stanisavljevic/

ЛеЗ 0006148   ЈУН 3, 2009 Милош Црњански

Привиђења

Заиста, зрак сам само и то је сјај у мени

што се сад, нестајући, расипа у празнину,

осветливши ми пут и бездан мрачан, у исти мах?

Све су то биле, дакле, пролазне само сени,

на које сам, кроз благост и жалост и тишину,

стресао, устрептао, свој звездан, зрачни, чисти прах?

Одлазим, дакле, са тела топлих и младих срна,

леду, на врху неком, у болном свом хитању?  https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2009/06/03/milos-crnjanski/

ЛеЗ 0006149   ЈУН 3, 2009  Марија Чудина

Из УНУТРАШЊЕГ БЕСТИЈАРИЈУМА

В

Рачунам на то да ће многи проматрачи

неба звјезданог одједном имати дојам

да на њих падају густа крзна звјериња.

А и понеки дјелић срца, рога, репа и копита.

Владимире, поуздајем се у сродност Твојих

привиђења с мојим фантазијама и вјерујем –

обликовати ће се чаробан призор страве.

Једино недостојан неће повјеровати

у збиљу тога приказања које ћеш Ти,

служећи се двоструким огледалима

и оштром иглом,

предочити свијету као чисту графику.  https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2009/06/03/marija-cudina/

ЛеЗ 0006150   ЈУН 3, 2009 Бранко Чучак

ПОЕЗИЈА С КРАЈА СТОЛЕЋА

У реду,

да то развалимо, дјевојко,

тако да се виде изнутрице,

и да се на длану пуши вруће срце,

дрхтави дамари, модри епидерм, напети живци,

све у шеснаест, дјевојко.

У реду,

да те развалимо, бештијо :

једно краљевство у рђавој владавини,

једну лутку на прагу зрелости, https://zlatnirasudenac.wordpress.com/2009/06/03/branko-cucak/

ЛеЗ 0009514