119

 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0005951      ЧАРДАК И ОБЕЋАЊА. – Драгана Мaтовић | 15. фебруар 2016. 10:00 |“Новости“ у кући Милића од Мачве, која, захваљујући породици, и даље изгледа аутентично као да је сликар и сада посећује. О наслеђеном бринемо најбоље што можемо, каже Данка Станковић –  http://avatarplusultra.blogspot.rs/2016/02/blog-post_15.html

ЛеЗ 0005952      Слобода је дубоко у генима српског бића. – … И БОГ СЕ НАЉУТИОУ ОРАШЦУ, док разговарамо са људима о значају Првог српског устанка, они подсећају на 2014. годину када је Марићевића јаругу захватио до тада невиђени оркан. Поломио је, а то се и види, и поваљао шуму изнад споменика у којој је договорено подизање устанка. -Наљутио се Бог – говорили су тада, а сада и поновили, мештани Орашца. – На кога? Како на кога, па на оне што мисле да историја, како год који дођу, почиње од њих.  http://zavetineplusultra.blogspot.rs/2016/02/blog-post_15.html

ЛеЗ 0005953      ЗЕЛЕНО, БЕЛО, ЦРНО, ЦРВЕНО. –  Објављено је 15.02.2016.

Увек ме је тај предео – Просјане, притискао неком неизрецивом тугом. Кисон, или железнички мост, блистав на сунцу као нова змијска кожа, подсећао ме је на многе немогуће и неостварене ствари. Вода, крај које сам одрастао, и река у којој се неколико пута замало нисам удавио, имала је такође неки магнетизам. Све је било неизрециво. И густо као ракита, крошње врба. А док смо снимали ту печку прашуму, из које су полетале повремено дивље пловке, које су ту можда имале своја гнезда, долетало је и нешто што је било понајближе раним успоменама моје покојне мајке, којих сам се сећао, зато што ми је недостајала    http://zavetineaba.blogspot.rs/2016/02/blog-post_98.html

ЛеЗ 0005954      Светом управљају породице са другачијом ДНК која не постоји на Земљи / Дејвид Ајк. – ПРОСВЕТЉЕНИ   Заверу да се створи централизована глобална фашистичка држава оркестрирала је у „свету пет чула” тајна мрежа позната као „Илуминати” или „Просветљени“. Они манипулишу свиме преко својих тајних друштава и удружења као што су различите масонске ложе, „Малтешки витезови”, витезови темплари, језуити и други.

Ова и друга друштва опскрбљују Илуминате пажљиво изабраним људима које они онда постављају на позиције моћи у целом свету. Нису сви чланови тајних друштава свесни постојања завере, чак напротив – највећи део њих није.

Илуминати функционишу као рак у организму: неопажено се увуку и кришом надзиру друге организације. Већина слободних зидара никада не напредује даље од нивоа три најнижа степена, односно такозваног плавог степена, и при том не схватају у које се сврхе њихова организација користи. То је потврдио и Алберт Пајк, једна од најистакнутијих личности у свету масонерије, који је умро 1891. године. Међу његовим титулама биле су и титуле „Суверени велики император Врховног савета 33. степена” и „Врховни свештеник универзалне масонерије”. У својој књизи „Морал и догма“, написаној за слободне зидаре вишег ранга, Алберт Пајк је открио начине на које се члановима на нижим нивоима намерно усађују погрешна уверења: Плави степени нису ништа друго до спољашње дворише, односно трем Храма.

Иницијанту се открива један део симбола, али се он при том лажним тумачењима намерно наводи на погрешо мишљење. Наша намера и није да их он разуме, већ да само верује да их разуме  http://tzvkulturnidodatak.blogspot.rs/2016/02/svetom-upravljaju-porodice-sa.html

ЛеЗ 0005955      Богородица из Бенковца. – Савићева тврдња је прихваћена у тамошњој јавности као апсолутна истина, иако се стручна јавност, ни српска а ни светска, није озбиљно бавила овим радом. Све је заснивано на претпоставци једног, додуше великог српског познаваоца средњовековне уметности. Историчарка уметности Аника Сковран, прва је и засада једина довела у везу бенковачку Богородицу са Христом и Ел Грека. Своју анализу објавила је у Зборнику Народног музеја још 1997. године и тај текст, насловљен „Две иконе два славна Крићанина“ прошао је готово незапажено. Иако је реч о великом уметнику, експертиза којом би се доказало ауторство – није урађена. Како сазнајемо, икона из Бенковца се не помиње ни у једном попису Ел Грекових дела. – Помало сам скептичан да је икону из Бенковца насликао Ел Греко, али стручњаци за тај период и његово стваралаштво требало би да дају последњу реч. Мој лични став је да ништа не треба да вратимо у Хрватску, али ако моја црква верује да треба вратити благо наше културе онима који су га палили, па нека то уради – каже историчар уметности Никола Кусовац  http://httpvrg.blogspot.rs/2016/02/blog-post_16.html

ЛеЗ 0005956     Четири  змаја српства. И браћа познатог песника, аутора „Ђулића“, упамћена су као велики српски родољуби. Осим најпознатијег, великог песника Јована, Ђура ратовао на Дрини, Корнел тамновао, а Димитрије остао без службе   http://misljen.blogspot.rs/2016/02/blog-post.html

ЛеЗ 0005957      Манистра / Шоле Соколовић.  –  Из рукописа у настајању –  МАНИСТРА.- КРС`

Чудо, да би био газда у мом селу поред доброг и великог земљишног поседа и марве, морао си да имаш углед у народу. Углед се мерио личним и угледом свеколике фамилије. „Најтеже је бити кмет у свом селу“.

Е у време кад се ово дешавало мој деда Драгутин је био кмет.

Три сина и једну ћерку је имао.

Ову причу ми је испричала моја тетка Косовка његово најмлађе дете.

–  Ма, сине, не знам да л` је било пред Тројице или пред Светог Јована Биљобера.

Нешто се дешавало око нашу цркву. Биле смо малечке Верица, Велика и ја трк преко Реку да видимо што однесоше из ајат наголему слабу*. Под Милићеву крушку се заиграмо кад викну бата Миливоја баба Јергенин. Ми смо се сас њи рођосували по баба Јергену (она је из нашу фамилију). Познјавала сам га, а и он ми је знао име, сви су ме у селу викали „Нуне“, а он „Нуле“… такој и остаде надимак до данас.

Кад дојде да коси ливаду цвне куде нас, кад су млели жито грејао се сас наши у кућу.

Млад, танак, усправи он слабу и џипну се на вр` цркву, на кров    http://carskirez.blogspot.rs/p/blog-page.html

ЛеЗ 0005958      Најтајанственије живо биће подземља. – Човечија рибица излегла више од 40 јаја … http://httpvrg.blogspot.rs/2016/02/40.html

ЛеЗ 0005959      Ево ти ништа и држи га чврсто / Матија Бећковић. –  Ускоро ће избори, шта ће нам донети?

– Било би добро кад би имало шта да се бира. А биће да ће ипак бити оно – ево ти ништа и држи га чврсто.

Примајући недавно „Вукову награду“, рекли сте да више нико не пише онако како говори, да свако испод или између редова чита онако како није написано…?

– Рекао сам и да би сваких 100 година требало да се појави неки нови Вук Караџић, чији би задатак био да уведе народни језик у књижевност. Сећам се кад сам полазио у школу како су неки људи учили стране речи и изразе да би личили на интелигенцију. Тај нови Вук би морао некако да понови цео Вуков програм јер српски народ је исти онај народ који је створио бесмртну народну књижевност. Немогуће да тај исти народ не може да научи најједноставнију азбуку на свету па има проблем с писменошћу. Да л’ толики број неписмених има дубљи разлог? Откуд данас толико неповерење у писменост?

Том новом Вуку нови закон о култури не би подржао језик и писменост, и бојим се да би имао више противника од првог. Ал‘ онај Вук је неким чудом изашао на крај па би можда и за новог било наде.   http://edicijazavetine.blogspot.rs/2016/02/blog-post_17.html

ЛеЗ 0005960      ГДЕ ПОЧИЊЕ МОЈА ПРИЧА?  – Код нас у кући историја се приповедала… Они њима, ови нама, ми њима, скоро да је тако и данас. Наша деца знају до седам колена уназад имена предака. Е, ти преци једни другима оставише и нама ову причу. Кад су дошли из Старине наши покуповаше имања и куће, воденице… Кућа је каже Мита Ракић при обиласку ових крајева и села Ивања било мало, углавном оронулих и уџерица   http://carskirez.blogspot.rs/p/blog-page.html

ЛеЗ 0005961      Ртањ крије древну пирамиду! – Центар за истраживање и екологију из Београда упутио је захтев Влади Србије да им се омогући формирање истраживачког центра на Ртњу да би утврдили узрок очигледних мистичних појава коју ова планина крије. Последња сазнања до којих су дошли географским и магнетним мерењима указују да се испод Ртња крије пирамида!

Уколико држава дозволи, летеће кугле, невидљивост авиона на радару док надлећу Ртањ, јединствене биљке у свету, бројна јонизујућа и електромагнетна зрачења, а нарочито правилан пирамидални облик планине коначно би могли бити научно објашњени.

Небојша Марјановић, председник општине Бољевац каже да је екипа стручњака овог центра у разговору са њим изнела научну основу да се испод Ртња крије пирамида и да је ова мистична планина по свом облику и дејству јединствена у свету.  http://najboljidrug.blogspot.rs/2016/02/rtanj-krije-drevnu-piramidu.html

ЛеЗ 0005962      Увек је било тако. Слава се чека као да ће Свети Архангел Михаило баш сад да уђе у наш дом. Па улази он… – Но, ми се тада окупљамо, наша деца, дође сестра из Беча (Мира). Обавезно је и наш стриц Никола ту. Оне године се по први пут славило у новој кући. Иако свеже омалтерисано, унесосмо шпорет у кухињу, фуруну у собу, и заложисмо ватру. Мало се испаравало, па мало отворимо, задовољни што је кућа брзо завршена.Чекамо Миру.   http://carskirez.blogspot.rs/p/blog-page.html

ЛеЗ 0005963      Еј, дубоко несрећна Србијо! – У Горовичу код Тополе неумитно пропада задужбина деспота Стефана Лазаревића. У овом храму је крштен, венчао се и са устаницима причестио вожд Карађорђе Петровић. Око древног храма ново гробље и нови споменици

Чудесна је лепота древне цркве деспота Стефана Лазаревића, посвећена Преображењу Христовом. Божанствена, иако је запуштена и заборављена.

На вратницима, у камену, уклесани су, давно, неописиви призори ратника у борби. Симболи и печати државе Немањића. Разни записи… Све је то повезано полукружним сводом у којi је уклесана винова лоза. Лоза трајања.

Дубоко у храму, олтар у камену. Неколико недогорелих свећа, три иконе, вино, нечији бели крст, клупе и столице које су, ваљда, ових празничних дана Сретења оставили они који препознају значај поруке: народ који не памти своју историју осуђен је да је понови.

Горович, село надомак Тополе, а као да је накрај света. Овде, у овом селу, налази се тај древни храм чији је ктитор деспот Стефан Лазаревић. Храм је запуштен, и закоровљен. Моћ времена које га неумитно круни и небрига људи да га обнове као да су се сагласили да га и потпуно униште.   http://blbelatukadruz.blogspot.rs/2016/02/blog-post.html

ЛеЗ 0005964    Идем у изборну победу, а не у Хаг. – Интервју са Војиславом Шешељом. – …. Хоћете ли после избора у коалицију са СНС?  – СНС је за нас прихватљива само под условом да се одрекне ЕУ и те политике и у потпуности се окрене Русији. Онда можемо у коалицију    http://edicijazavetine.blogspot.rs/2016/02/blog-post_18.html

ЛеЗ 0005965    Грумен земље из  родног Липова. – Српски инжењер понео у вечност део родног Липова. – Потресна младост, узвишено дело и достојанствен одлазак Данила Бојића, инжењера и конструктора шатла „Аполо“. Пут преко трња узвисио га је до небеских висина  НИКО од нас не зна куда ће га путеви одвести и са каквим ће се, све, невољама сударати. Сваком је, ипак, лакше да те невоље савлада не само ако верује у себе, већ и ако има свест и савест ко је, шта је и одакле је. Да… Ми морамо да будемо одговорни према себи, али исто тако и према својим прецима, својој земљи и завичају, куд год нас ти путеви водили, с каквим год се невољама сударали и колико год се у послу и струци доказивали.Овако је говорио Данило Бојић, научник светског гласа, један од конструктора „Апола“, првог шатла који је Америку подигао до Месеца а потомка јунака Илије Тадишина из колашинског села Липова сврстао у сам врх нове и снажне планетарне технологије. Он се, лично, тиме никад није похвалио. Када би, уместо њега, о томе говорили други, одговарао је кратко: „Највећа је снага у човеку.“  http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2016/02/blog-post.html

ЛеЗ 0005966   САВЕТ ЗА ВИЗИЈЕ

Опседале су ме визије Completariuma.
У своје време. Сада (26. јул 2013. године) знам да је све било прво у визијама. Свака визија упућује на неку другу и на нешто друго, што је изнад привремених циљева и људског живота, и струје једне генерације. У своје време био сам врло близу Божје копче. Закопчано сеоткопчавало, откопчано се закопчавало. Снови су као дуге, небески мостови….Некада сам додиривао Божје копче, а у последње време- нарочито ноћу – кошмари потискују снове, да би наступила непобедива коњица фатаморгана….

(преузето из једног мог раније публикованог чланка)

Шта значи та реч – савет?  Постоји савет за младе (саветодавно тело скупштине општине, града). Некад је постојао Савет месне заједнице. Постоји Савет Европе. Савет безбедности. Савет универзитета. Савет за борбу против корупције. Постоји и Крунски савет и Савет за ботанику, Савет за уметност Краљевске породице Карађорђевић.  Има нешто што је заједничко свим саветима – од месне заједнице, преко републике и монархије до Савета безбедности.  То је – широк или сужен поглед у даљину, у будућност. Савет за визије, још, није основан; многи ће рећи – чему то?   http://zavetine.simplesite.com/

ЛеЗ 0005967    Григориј ВИХРОВ (1961)  из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић. – Фотографије из породичног албума

Чему с Песником дивљање, уздисај,
све чекајући до јутра авети.
Наглас говорим очито – па и сам
све знам: грљења час је, без памети.

У гостопримном столећу из пусте
глуво признања звуче, мој пророче.
Утешитељским митом горе усне:
зато што крво… но и медоточе.

Не одлазите. Загрлите… Или
нежност напусти нас, чиста, дубока?   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B3%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98-%D0%B2%D0%B8%D1%85%D1%80%D0%BE%D0%B2-1961/

ЛеЗ 0005968    Данила ДАВИДОВ (1977). –  * * *

Телевизоре, мене надживећеш
Родих се с рупама на боку повећим
Личим на анђела картонског без среће
Узећу штаку и ево побећи

Фрижидеру, спречити ме нећеш   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2-1977/

ЛеЗ 0005969 Денис НОВИКОВ (1967-2004).  Ирска

1

Ускоро, ускоро биће топло,
дуголедништву мај ће, и јуни.
Доста је, да би до ње допро
куцни по деблу, на све пљуни.

Бог ће платити за ту превласт
видику златним бакрењаком,
Модрином ће се осути Белфаст.
То је чудно, али је тако.    https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2-1967-2004/

ЛеЗ 0005970    Дмитриј ВОДЕНИКОВ (1968) из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић – Дмитриј Водеников се родио 22. децембра 1968. године у Москви где је завршио Филолошки факултет педагошког университета. Активно сарађује са рок музичарима, и наступа уз њихову музику, на концертима. Штампао је седам збирки песама („Репушина“, „Мушкарци такође могу да имитарају оргазам“, „Укусни ручак за равнодушне мачке“ итд), један документарни роман („Здраво, дошао сам да се опростим с вама“) и неколико дискова с рецитовањем, уз музику. Последњих година ради на Радио Русији, водећи програм из руске литературе „Записи неофита“ и „Сопствено звоно“. https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98-%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2-1968/

ЛеЗ 0005971    Riblja Čorba – Gastarbajterska pesma – http://xn--agregatzavetin-ewl.blogspot.rs/2016/02/riblja-corba-gastarbajterska-pesma.html

ЛеЗ 0005972    Дмитриј КУЗМИН (1968). –  … Поезију објављује од 1995. године, а 2008. године је објавио књигу „Добро је бити жив“, са стиховима и преводима. Преводио је америчке, украјинске, француске и белоруске песнике. Превео је и повест Егзиперија „Јужна пошта“. Кузмин је активиста геј-покрета и оснивач књижевног сајта „Вавилон“, једног од најбољих у Русији. Главни је уредник издавачке куће „Арго-ризик“, где је објавио књиге Сапгира, Кривуљина, Пригова, Ајзенберга, Нине Искренко, Цветкова, Кенжејева итд. Саставио је две антологије – руске кратке прозе и поезије руске провинције. Године 2002. добио је награду “Андреј Бели“.   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98-%D0%BA%D1%83%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D0%BD-1968/

ЛеЗ 0005973    Дмитриј СОРОКИН (1965)  –  Њекрасов

Галамећ о суштом, на кишици бдећи,
претворих се сав у божију кравицу,
залазећ на Сенску, од себе бежећи,
прикривам у гаће монтерску справицу.

Никуд јучерашњи дан не оде с драмом –
додан је на списак, уцрњен и слеп,
и запућујем се још седмицу тамо,
да мачоре не бих вукао за реп.

Кишом ли дојаде небеса вихорна,
није лоше да је додам, за промену.
Ја уписах црне спискове стихова
да начиним себи дар – за успомену.   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98-%D1%81%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D0%BD-1965/

ЛеЗ 0005974    Евгениј КОЉЧУЖКИН (1963)-  Евгениј Кољчужкин родио се 14. јануара 1963. године, у Томску. Завршио је факултет аутоматике на Томском политехничком институту. Дванаест година је радио у Томској обласној научној библиотеци. Од 1991. је при библиотеци основао издавачку кућу „Водолија“, која од 2002. године ради у Москви.
Аутор је четири песничке збирке и лауреат Међународног Волошиновог конкурса (2008).

* * *

Какви дани! – и светлост и тама,
усхит, одбрана круговима склона;
Отаџбина вам – Фиренца је сама
из доба куге, из Декамерона.
Како се дише! Све ведрина боји,
хор помешани – анђели и твари.
Такве цветове Клингзор не узгоји –
животи какве не сања Вазари.
Ђото са зиђа сипа небо зраком,
жене – ко да се проштедри Фидија,
крај сваког кеја – Верлен, стазом сваком
срешћеш Дантеа или Овидија.
Порука братства јача свет светлином,
ко лављи пар крај улаза парадних,
и млади се од меда слађе вино
у метафори – гроздић виноградни.  https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B5%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98-%D0%BA%D0%BE%D1%99%D1%87%D1%83%D0%B6%D0%BA%D0%B8%D0%BD-1963/

ЛеЗ 0005975    Едуард Учаров (1978). –  На Казанској пијаци

Ту, на пијаци, шум и граја,
тезги ред фин.
Пролази баћушка, уз ред – скраја
мујезин, с њим.

Овде мирише на алву, квас –
гром атмосфера!
Месар од јутра, изнад свих нас,
муве тера.

За тибетајку новац не жали,
ори се пријан.
Домаћин, стари Али,
малко је пијан.

Зарад ћилима из Бухаре,
и због бунди кунећих,
рјазански лопови крстаре,
долазе, господу глумећи   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%B0%D1%80%D0%B4-%D1%83%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2-1978/

ЛеЗ 0005976    Ела КРИЛОВА (1967). –  Њени стихови су преведени на италијански, фински, пољски, енглески, и на иврит. „Стих Крилове је сложен, оштро асоијативан, али никада заумана, јер је  умствен. Аутор цени мисао, жуди за њом, што каткад и саму музику подчињава идеји“, пише Липкин, проглашавајући њену збирку „Опроштај са Петербургом “ (1993) догађајем у руској поезији. Кривуљин каже да је то „у наше време ретка, истински философска поезија, поезија сурове и огољене идеје која истог трена постаје зачудна, надреалистички деформисана, али управо зато – актуелна“. Од 1993. до 2012. Крилова је објавила петнаестак збирки поезије и неколико књига изабраних песама,  међу какве спада и њена последња („Рајске јабуке“, 2012).

Двадесет сонета с Васиљевског острва

8

Догодило се да сам сишла с ума.
Зими. Док ћути кристал са фонтана.
Ратнички хода ко корак Нормана
снег, у крпама, врх кућа, врх шума.

Душа искаше веру, ван фатума.
С дна чаше путна торба старих дана
изрони, као цитат из романа
Т. Мана. Потом – тамница крај друма

жути дом звана (ко да је не перу –
ти знаш, град овај плива у океру).
Сејући, ти ћеш сигурно и жњети

ал не сејано пред рођеном трлом,
на њиви. Време сецне те под  грлом –
једино тада време и приметиш.  https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0-1967/

ЛеЗ 0005977    Игор КАРАУЛОВ (1966). –  Устајање

Ми читасмо, ми писасмо,
и из мртвих продисасмо.
Тргом Устајања ево корачамо:
каква нова чврста здања стоје тамо!
Док смо били живи пут нам се не сплете,
сад раме уз раме, као неком силом.
Аутомобили док мимо нас лете
као по ваздуху, невидљивим крилом.
Зидови су санте од челика, оштре,
а прозори ко од сувог леда блесну.
Ал никада нису нудили пирошке
на овоме месту!    https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80-%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B2-1966/

ЛеЗ 0005978    Игор ЧУРДАЉОВ (1969) –  Хронограф

Не, нисам те заборавио, веруј, ни трена.
Али, схватићеш – збрка, тиска и вика.
Назвао бих те чешће, ал за то нема времена.
Зар не знаш, времена нема –
никад.
Тако то бива: стално мислпш, на залихама има
хиљаду година, а вевиричји точак с висова
живота се врти, као на мојим запешћима
сићушни циркус старинског „Тисоа“   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80-%D1%87%D1%83%D1%80%D0%B4%D0%B0%D1%99%D0%BE%D0%B2-1969/

ЛеЗ 0005979    Ксенија МАРЕНИКОВА (1981)  –  * * *

Успављивати те, говорити шу-шу, тише
говорити, ја се не шалим више
у такво време, кад нема се чиме дисати – ја не дишем
Све те празне речи, с њима доста,
шта нам то говоре, говори радио-Москва
Њујорк, још два случаја обољења SARS
мислим, то је велики скандал
сасвим близу је нуклеарни рат
ближе него ти мени, без речи, минус осам сати

добро је, ако
тако се просто угледамо
прохтело ми се сигурно
припремити говор, никуда се не журити.   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0-1981/

ЛеЗ 0005980    Лара ЛЕГАТ (1965). –  Заболоцки

Нема склада. Има топлине и сјаја,
не верова у њих с почетка, тек с краја,
мада је ходао не гасећи огња.

Виркали су за њим штенци, слепе зене,
примећивати га нису хтеле жене.
И то је значило: леп си попут бога.

У смрзлу је фрулу звиждао, заверен,
мењао углове, кривио размере,
Бог му љубомору к природи усади.

Читав свет се њему допадати хтео,
чак би и похабан слаб стих узаврео
са његових уста, пропет, ко стих млади.

Скидајућ са ствари љушчице и пену,
сам себи би чудан, и невешто крену,
нагнут над површним свом снагом, у трк.

Гребући лактове, вукући колено,
губећи присебност, у реч уривено,
ваљало се време за њим као зврк.   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%82-1965/

ЛеЗ 0005981    Леонид ШЕВЧЕНКО (1972-2002). – Прву збирку, „Историја болести“, објавио је заједно с Логиновом и Александром Леонтјевим, 1993. године. Себе је сматрао учеником Евгенија Рејна (коме је и посветио своју прву збирку песама). Године 2001. објавио је самосталну песничку збирку „Судбина“. Постао је познат после серије новинских репортажа о девијантним појавама у Волгограду. Непознати злочинци су га убили 25. априла 2002. године. Његово тело, с проваљеном слепоочницом, нађено је на једној раскрсници у Ворошиловском кварту Волгограда, убице су однеле чизме и златни венчани прстен. Посмртно, објављене су његова књига изабраних стихова и прозе „Мистерије“ (2003), као и збирка прича „Руска књига мртвих“ (2009).

Дан победе

… Дан победе: плавет, ко нова,
анђела освете над главом мач,
свака жена – удова,
мушкарац – истребљивач.
Видео сам Хитлера у сну,
да, а потом стиже Победа.
Купи ми сладоледа
воћног, с јагодом, деда…
Ал деда ме не гледа,
давно му час натраг да се запути.
Претвара се у маглу,
вели: брбљивче, ућути.
Радње, пошта, тролејбус мимо,
пијац, папагаја, у кавезу, тремор.
По граду шетамо, клизимо,
и нестајемо, нестајемо.
Посвуда заставе и плавет,
у мојој руци зрачна лоптица,
тешка лоптица, црвена лоптица,
дерњам се: „Купи ми, купи –
(будим се, ко на дотицај) –
воћног, с јагодом, деда…“
Над градом салве. Победа.  https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B4-%D1%88%D0%B5%D0%B2%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE-1972-2002/

ЛеЗ 0005982    Максим АМЕЛИН (1970). –  Стари књижни ормар хвали Клиу

Тако мудра, Музо, све алаво гуташ!
И тај ко не жели савез дуж свог пута,

већ пешачи гордом стазицом ко самац,
и онај што јурца ко шаховска дама,

у све правце, да не схвати непомичност,
и онај што ћути немој сцени слично

и тај што се на свет врже ратним бојем –
на полици истој напоредо стоје.   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC-%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD-1970/

ЛеЗ 0005983    Максимилијан ПАТЈОМКИН (1974). –  * * *

Безумна висина узне се над светом
што је од вечности потпуно одрубљен.
Разлила се душа и главом и петом,
с њом, скупа, у телу мраз осећам, дубље.

Сто хиљада, данас, година пролете.
Од њих, четрдесет прележах, покорен.
Бесмислено, с „можда“, док животу прете,
гледам, ко острига, кроз прозор отворен  https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%98%D0%BE%D0%BC%D0%BA%D0%B8%D0%BD-1974/

ЛеЗ 0005984    Марија ВАТУТИНА (1968) – … Прве песме објавила је 1995. године. Радила је као адвокат и новинар. Добитница је Волошинове и Буњинове награде, и учесница многих песничких фестивала. Објавила је збирке песама „Московски стихови“ (1996), „Четврти Рим“ (2000), „Промена времена“ (2006), „Девојчица наша“ (2008), „На оној територији“ (2010), „Реми“ (2011), „Ланац догађаја“ (2013). „Стихови Марије Ватутине су жестоко и часно сведочанство онога што нам се догађа“, пише Игор Волгин, сматрајући да „имамо посла са песникињом чија песничка свест ни издалека није ослобођена од наслеђеног терета историје и културе“.

* * *

Опрости, почећу издалека, да буде шито-скрито.
Памтиш ли, код Пушкина, разбијено корито?

Њега су прерадили, спровели електрику, уградили шуко са стране;
сад има кувало и остале лењинијане…

Претворио се у бакарно лаворче на гас.
Тај лавор сад надкриљује све нас.

У расвит осване смог, а не неко драг ил пробој верса,
код једних већ пала берза,

код других крволипти реактор, код трећих погроми и терористи приде…
То ја зато што код нас, не вичи, све по старом иде.   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-1968/

ЛеЗ 0005985    Михаил ДИНКИН (1966). – У шуми

У плавом плашту утонуле реке
лежаху звездани гроздови.
Кајао се ветар, гасећи фарове далеке.
Погребнички ишли су возови.

Над свим тим бунилом ватрени жар је стао
наших речи ослепелих.
Љуљаху се борови и ђаво је чешљао
шуму хукањем сова узлебделих.

По дебелим травама шетала је слуз
гусеница. Лептири су се расплитали дуж
честа, гледајући како крај врела
колена хумке загризао је жбун густ,
мучећи се и знајући да је свет тако пуст,
а хумка тако врела.  https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BC%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB-%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD-1966/

ЛеЗ 0005986    Михаил ЈУДОВСКИ (1966). –  Михаил Јудовски родио се 1966. године у Кијеву. Студирао је на уметничком техникуму и на институту страних језика Служио је армију на Далеком истоку, а од 1989. године је слободни уметник. Од 1992. године живи у Немачкој, у граду Франкентал. Бави се и сликарством.
 
* * *

Реци ми, када бих био пас,
мален, смеђоок, риђ, који пези,
кад бих се бавио тучом, трчањем, кад би ме вукла само страст,
кад бих сањао тек о месу и о газдиној нези,
кад бих лајао на пролазнике, а од свега радије
на твоје поклонике (чија је похота све већа),
кад бих весело завиривао у туђе капије
и њушкао додељену ми хрпу смећа,
кад бих држао твоја рамена еластичним шапама,
лизуцкао ти образ, мрзео оглав, кад бих инстинктом ловца
осећао радосно сваки мирис над нама,
не познајући само мирис новца,
повлађивао твојим слабостима, врлини да не праштам,
кад бих био с многима умиљат, а за неке угрожљив –
реци ми, да ли би разлику нашла
међ мноме, двоножним и четвороножним?   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BC%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB-%D1%98%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-1966/

ЛеЗ 0005987    Od Sandberga do Džil Skot-Herona (1). –  ( Izbor iz angloameričke moderne poezije )

==========================================

KARL SANDBERG (Carl Sandburg):IZGUBLJEN

 Napušten i usamljen                                         Doziva i nariče beskrajno

Svu noć kraj jezera                                           Kao kakvo izgubljeno dete

Gde se magle vuku i gmižu kiše                       Svo u suzama i nevolji

Zvižduk broda                                                    Loveći dah luke

I lučke oči.

https://1983z.wordpress.com/%D1%88%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%80/od-sandberga-do-dzil-skot-herona-1/

ЛеЗ 0005988    Злочин у селу Бродица, код Кучева. – .- Цело село је у страху – каже Драгољубов синовац Раде Јанићијевић. – Не знамо шта је тачно украдено, али изгледа да је однето око 5.000 евра. Чули смо и да су двојица Румуна која су радила код њих приведена, па пуштена. Он нам најпре показује поклопац од септичке јаме у коју су бачени његов стриц и стрина, а онда нас води до гробнице у дворишту, коју су они подигли себи за живота. – Овде је обичај да се људи сахрањују у својим двориштима, па су тако и они прошле године саградили себи гробницу – каже Раде  http://cafebookzavetine.blogspot.rs/2016/02/blog-post.html

ЛеЗ 0005989    Леп људски гест Сеада Ћелића. –   Хоћемо Брацу коначно да извучемо из гроба. /  Добротвора Сеада Ћелића, родом из Подгорице, ганула судбина нишког бескућника Братислава Стојковића који већ годинама живи у празној гробници.   – Нисам богат човек, у материјалном смислу, али ми ништа не значи да издвојим део свог муком зарађеног новца да некоме, као што је Браца, пружим наду. Како је могуће да неко сазна где он живи, а да не оде и пружи му руку да изађе из те гробнице. Зар је могуће оставити живог човека у гробу? Нису ми познате његове породичне прилике, али немају оправадања родбина, пријатељи и друштво који су дигли руке од њега. Патим што смо изгубили осећаје за људе око нас, и то не само у Србији или Црној Гори, него је то и овде, међу дијаспором.  http://zavetineaba.blogspot.rs/2016/02/blog-post_19.html 

ЛеЗ 0005990    Срби и Јермени, поређења.- Не памтимо као Јермени / Александар Чотрић

http://blbelatukadruz.blogspot.rs/2016/02/blog-post_19.html

ЛеЗ 0005991    Шифра „Табир“. – Ознака за једну од библиотека Сазвежђа Заветине. У оквиру ове Библиотеке биће публиковани кроз време препеви поезије, есеја, са енглеског, руског, немачког, пољског, турског и других језика на српски – према могућностима „Заветина“….Исто тако, овде ће бити публиковани и критички текстови, огледи, који не фалсификују ништа… Упутство ауторима : Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ и часопис ЗАВЕТИНЕ+  објављују, поред примера из савремене књижевности, теоријске радове, прегледне радове, фотографије, документарне филмове, огледе и есеје, преводе и препеве, као и теоријске и истраживачке радове,  релевантне за тумачење, бића и смисла културе и литературе. Поред тога  Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ и часопис ЗАВЕТИНЕ+  објављују  и актуелне коментаре, погледе, ставове,  преведене радове, библиографије, приказе књига, извештаје, стручне информације и струковне вести.За објављивање прихватају се искључиво оригинални радови који нису претходно објављивани и нису истовремено поднети за објављивање негде другде, што аутор гарантује слањем рада. Сви радови се анонимно рецензирају, после чега Управник доноси одлуку о објављивању и о томе обавештав ааутора у року од највише три месеца. Рукописи се шаљу електронском поштом или на дискети и не враћају се.  https://1983z.wordpress.com/%D1%88%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%80/

ЛеЗ 0005992    Ален Гинсберг (8). – УРЛИК
               – Карлу Соломону –

Видео сам највеће умове своје генерације уништене лудилом,како гладују,
хистерично наги,
вукући се кроз црначке улице у зору тражећи бесни фикс,
хипстере анђеоских глава спаљене зарад античких небеских веза с звезданим динамом у
машинерији ноћи,
који у сиромаштву и дроњцима шупљих очију и надувани бдели су и пушили
у натприродној тами станова без топле воде лебдећи над крововима града
контемплирајући џез,
који су разголитили своје мозгове до Небеса под двосмерним аутострадама и угледали
Мухамеданске анђеле умне обасјане на врховима кровова оронулих
насељених зграда,
који су пролетели кроз универзитете исијавајучи лед из очију умишљајучи себи Арканзас и
трагедије у Блејковском полутону међу школарцима рата,   https://1983z.wordpress.com/%D1%88%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%80/od-sandberga-do-dzil-skot-herona-1/alen-ginsberg-8/

ЛеЗ 0005993    ЕДГАР ЕСТЛИН КАМИНГС, РИЧАРД РАЈТ  (2).  ( Избор из англоамеричке модерне поезије(Избор, препев, напомене Роберт Тили)   ЕДГАР ЕСТЛИН КАМИНГС(e.e.cummings): ТРИ ПЕСМЕ да жалиш то ревно чудовиште,нељудство,
да жалиш то ревно чудовиште,нељудство,
немој.Прогрес је удобна болест:
та твоја жртва (безбедно ван живота и смрти)
игра се величином своје маленкости
-електронски божански узносе ножић за бријање
до планинског масива-сочива протежу
нежељу кроз закривљено кадагде док се нежеља
не врати своме неја.
Свет начињеног
није свет рођеног-жали убого месо и дрвеће,
убоге звезде и камење, но никада
тај фини примерак хипермагичне
ултрасвемоћи. Ми лекари знамо
да је случај безнадежан ако-чуј,има један
врашки добар свемир ту одмах крај нас  https://1983z.wordpress.com/%D1%88%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%80/od-sandberga-do-dzil-skot-herona-1/edgar-estlin-kamings-ricard-rajt-2/

ЛеЗ 0005994    ИМАМУ АМИРИ БАРАКА/ЛИРОЈ ЏОНС, ФРЕНК ОХАРА, РОБЕРТ КРИЛИ ((7). – ИМАМУ АМИРИ БАРАКА/ЛИРОЈ ЏОНС(ЛЕ РОИ ЈОНЕС): ЗАВЕШТАЊЕ/НАРОДУ БЛУЗА/
 
На
Југу,спавајући наспрам драгстора ноћи,дршћући
Под уснулим капцима таме и камиона
И сенки,бауљајући
Под церадама модромистичних мракова,у
Најмрклијој од свих нигдина,
Пред освит новог дана,они
Пузећи,пијани,млатарају рукама,
Као да пливају,протежући се
У вечитој несаници стварности.
Плешу,клече,пружају руке,пуштајући
Шаке да лабаво спију док ходају
Као што ниједно бело женско чељаде никада умети неће,
Све то у хладу мркле ноћи,чучну
Када мокре.Успињу се ка незнаном
Док на коњу покушавају да се попну
Тамо где је некад био
Крај крај  https://1983z.wordpress.com/%D1%88%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%80/od-sandberga-do-dzil-skot-herona-1/imamu-amiri-barakaliroj-dzons-frenk-ohara-robert-krili-7/

ЛеЗ 0005995    KENET REKSROT, LUJ SIMPSON, LORENS FERLINGETI, KENET KOH (6). – KENET REKSROT/ KENETH REXROTH: ČETIRI PESME
                          DESETA GODIŠNJICA

Sada , u ovaj dan prve stotine cvetova,
Zastaje za nas usud, zamišljamo,
Kao što nikad u stvarnosti neće-
Čiope tako koje vezu beskrajne parabole
Smenjuju straže. Nevidljive, u tajnim pukotinama svojim.
I ine godišnjice, kada smo koračali
Ovim grebenom brega kroz tamnu šumu jela
Kraj napuštene farme, behu iste kao ova-čak i maglene čipke na ogradi kraj žice
K o da nemaju dragulj više il dragulj manje.obrasci
Godine i dana ne menjaju se.
Čak i propadanje gaja kiparisa
Uredno je i sporo-po stablo svake godine
Napušta red i leže,nemoćno na vetru.  https://1983z.wordpress.com/%D1%88%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%80/od-sandberga-do-dzil-skot-herona-1/kenet-reksrot-luj-simpson-lorens-ferlingeti-kenet-koh/

ЛеЗ 0005996    LENGSTON HJUZ / LENGSTONE HUGHES: HARLEM  (4). – LENGSTON HJUZ / LENGSTONE HUGHES: HARLEM 
Šta se desi sa snom koji se ne ostvari?
Da li se osuši,
Kao zrno grožđa na suncu?
Ili se zagnoji kao rana –
I onda gnoj iscuri?
Da li smrdi kao trulo meso?
Ili se stvrdne
Kao slatkiš sa šećernim sirupom?
Možda se samo savije i nisko spusti,
kao pod teškim tovarom.
Ili eksplodira?  https://1983z.wordpress.com/%D1%88%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%80/od-sandberga-do-dzil-skot-herona-1/lengston-hjuz-lengstone-hughes-harlem/

ЛеЗ 0005997   NIKI ĐOVANI/ NIKKI GIOVANNI: CRNČUGA /NIGGER; KANTI KALEN/ COUNTEE CULLEN: ZIMSKA PESMA/ WINTER POEM (5)  NIKI ĐOVANI/ NIKKI GIOVANNI: CRNČUGA /NIGGER

Crnčugo
Možeš li da ubiješ
Možeš li da ubiješ
Može li crnčuga da ubije
Može li crnčuga da ubije belca
Može li crnčuga da ubije čoveka
Možeš li da ubiješ crnčugo
A? Crnčugo, možeš li da
ubiješ
Znaš li kako da raskrvariš nekog
Možeš li da otruješ
Možeš li da izbodeš
Možeš li da ubiješ, a? Crnčugo    https://1983z.wordpress.com/%D1%88%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%80/od-sandberga-do-dzil-skot-herona-1/niki-dovani-nikki-giovanni-crncuga-nigger-kanti-kalen-countee-cullen-zimska-pesma-winter-poem/

ЛеЗ 0005998    SILVIJA PLAT, BRAJAN PETN , RODŽER MEKGOF, ADRIJAN HENRI , ČARLS SIMIĆ , DŽIL SKOT-HERON  (8). – SYLWIA PLATH (SILVIJA PLAT): NEROTKINJA

Utroba

Mahunu svoju trese, mesec

Oslobađa se od stabla a nema kuda

da ode.

Moj pejzaž je dlan bez linija,

Putevi svezani u čvor,

Ja sam taj čvor,

Ja sam ta ruža koju postižeš-

Ovo telo,

Ova slonovača   https://1983z.wordpress.com/%D1%88%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%80/od-sandberga-do-dzil-skot-herona-1/silvija-plat-brajan-petn-rodzer-mekgof-adrijan-henri-carls-simic-dzil-skot-heron-8/

ЛеЗ 0005999   VILJEM KARLOS VILJEMS/ WILLIAM CARLOS WILLIAMS: DVE PESME (3). – TUŽBALICA UDOVICE U PROLEĆE
 
Tuga je moja bašta 
Gde mlada trava plamti
Kao što plamsala je često
 
I pre ali ne ovom
Hladnom vatrom koja me okružuje
Sve ove godine.
Trideset pet godina
Proživeh uz muža.
Šljiva danas bela je i
Na njoj je na hiljade cvetova.
Hrpe cveća leže
Na trešnjinim granama
I boje neko grmlje
Žuto a neko u crveno
Ali je bol u srcu jači
Od njih jer mada
Nekad radost mi behu
Danas ih vidim
Pa se okrenem i zaboravim ih  https://1983z.wordpress.com/%D1%88%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%80/od-sandberga-do-dzil-skot-herona-1/viljem-karlos-viljems-william-carlos-williams-dve-pesme-3/

ЛеЗ 0006000   Шта Карађорђевићи потражују? –    Драгомир Ацовић: А зашто не вратити и све остало? – Да ли вратити Бели двор Карађорђевићима?“ Ето питања! – Држава је ушла у посед те имовине на основу акта о отимачини донетог 1947. године, који је оглашен неважећим од настанка. Дакле, држава поседује нешто што није ни стекла, али то што није стекла не жели да врати! Драгомир Ацовић, члан Крунског савета

Дакле, зашто само Бели двор, зашто не и све остало? Дакле, право питање би било: а на основу које правде и које логике би држава требало да буде власник неке имовине која има своје наследнике само због тога што је негде написано да држави та имовина треба? А зашто јој то треба? Е, то не пише! Уосталом, држава се изјашњава да не намерава да нешто врати, али то што држава неће да врати и није својина државе! Барем још није. Наиме, држава је ушла у посед те имовине на основу акта о отимачини донетог 1947. године, који је оглашен неважећим од настанка. Дакле, држава поседује нешто што није ни стекла, али то што није стекла не жели да врати! То није ништа чудно за правну логику ове земље после 1945. године, али је крајње егзотично за државу која се данас куне у европске стандарде и правне норме. Из овог првог, следи друго питање: по Уставу сви облици својине су равноправни! Дакле, нешто што припада држави и нешто што припада грађанима те државе правно је исто. Обавеза заштите је нешто друго, али статус заштите и обавеза заштите немају никакве везе са власништвом. Ваљда нешто што припада грађанима Србије није непријатељска имовина коју ваља узаптити и третирати као ратни плен?

http://blbelatukadruz.blogspot.rs/2016/02/blog-post_46.html

ЛеЗ 0009511   

Advertisements