117

 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0005851   Србија не може да прима мигранте који не добију азил у ЕУ. Министар спољних послова Србије изјавио је данас да би ланчано затварање граница за мигранте на горњем току западно-балканске руте створило опасну ситуацију за Србију и читав регион  СОФИЈА – Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је данас у Софији да би евентуално ланчано затварање граница за мигранте на горњем току западно-балканске руте створило опасну ситуацију за Србију и читав регион и поновио да Србија не може да дозволи да се претвори у сабирни центар нити може да прими мигранте који су прешли преко њене територије, а нису добили азил у ЕУ.  „Без обзира на сво разумевање и емпатију које имамо према мигрантима, ми не можемо дозволити да се Република Србија претвори у својеврсни сабирни центар за мигранте. Србија такође није у могућности да прими назад мигранте који су транзитирали преко наше територије, а нису добили азил у ЕУ, јер за то немамо нити капацитета нити средстава нити смо прва земља уласка“, рекао је Дачић на неформалном састанку министара спољних послова Процеса сарадње у Југоисточној Европи.

ЛеЗ 0005852      Уз панораму новијег руског песништва. –  Стварнија стварност

Лична карта избора

Мирослав Лукић је сматрао важним да напишем неколико речи уз ову панораму новијег руског песништва.

Већина песама бирана је по антологијском принципу одабира, али  има и (зборничких) изузетака, па је „панорама“ – добра ознака. Наиме, неки од ових песника су и сами преводили моје песме на руски, па сам се њима, природна ствар, бавио више но што бих иначе. Због тога, нпр, Савицкаја, Герасимов или Кабанов имају, такорећи, мале збирке. Наравно да те песме држим добрим, али би број њихових стихова у панорами био мањи, да нисмо, неко време, радили узајамно, заједнички.

Такође, песници рођени после 1980. године још увек  нису, по вредности свог рада, успели да се приближе старијима, што је и природно: зрелост им тек предстоји. Због тога се последњим песником једне могуће антологије, за сада, може сматрати Едуард Учаров (1978).

О већини песника дао сам неопходне податке, изузев у случајевима када их сами нису хтели дати (Барбара Полонскаја, која није хтела да открије своје године, или Валентин Литвинов који је, уместо биографије, послао своју фотографију с потерницом), а што се тиче Александра Килдишева – реч је о преводима које сам објавио давне 1992. године у панчевачким „Свескама“, у време кад није постојала интернетска веза; распитивао сам се о њему, али нисам дошао до података, нисам сигуран чак ни у годину његовог рођења.

Оваквих фајлова са руском, углавном необјављеном, преведеном поезијом, у мом компјутеру има чак дванаест (Лукићу сам послао последњи, дванаести). Ради се о поезији двадесетога века – наставку моје „Антологије руског песништва осамнаестог и деветнаестог века“ (СКЗ, 1993). Та, нова, књига би имала, рачунам, осам подебљих томова, звала би се „Три века век“, и била би подељена на три одсека: „Сребрни век“, „Нови златни век“ и „Гвоздени век“. Овај, последњи фајл, већ увелико залази у двадесет и први век

Разлози

Бавио сам се руским и англојезичким песништвом („Danse macabre, Антологија англојезичког песништва од четрнаестог до двадесетог века“, 2009, 2011) зато што сам сматрао да су у двадесетоме веку највише дала. Одбијајући да прихвате надреализам, очувала су магистрални ток националних песништава који, разуме се, не превиђа универзалну компоненту – који је, чак, природно укључује у себе   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D1%83%D0%B7-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%83-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B3-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0/

 

ЛеЗ 0005853      Сергеј ТИМОФЕЈЕВ (1970). – Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98-%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%84%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%B2-1970/

ЛеЗ 0005854      Сергеј Патјомкин (1989)  https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%98%D0%BE%D0%BC%D0%BA%D0%B8%D0%BD-1989/

ЛеЗ 0005855      Сергеј ПАГИН (1969) https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98-%D0%BF%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D0%BD-1969/

ЛеЗ 0005856      Светлана ХОЛОДОВА (1962)  https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0-1962/

ЛеЗ 0005857      Ко су у ствари – прелетачи? – Ствари су отишле предалеко. До бесмисла. Иза свих назива – социјалдемократе, неолиберали, конзервативци, модерни бољшевици – налази се очигледно војска политиканата који програме својих странака нису ни прочитали. Главна идеологија великог дела пешадије српских партија је власт. Истинска визија – борба за фотеље, привилегије, новац   http://edicijazavetine.blogspot.rs/2016/02/blog-post_3.html

ЛеЗ 0005858      У разговору с наследницима констатоваћемо какве су тренутно правне чињенице и који су њихови предлози, са жељом да решимо ситуацију по којој се деценијама није поступало – каже Вукосављевић. – Катастар без виле Милића од Мачве. Представници града вољни да пронађу решење за легат чувеног српског сликара. И поред свих дозвола „Кула на седам ветрова“ још увек није легализована   http://krugovi.blogspot.rs/2016/02/blog-post.html

ЛеЗ 0005859      Два чудна одговора. САНУ и даље бежи од / Б. ЂОРЂЕВИЋ | 02. фебруар 2016. 17:22 . Зашто је Србија поново пропустила прилику да номинује писца за највећу светску књижевну награду (1)? Михаиловић: Ниједан Србин нема шансу. Бећковић: Не предлаже се нико, јер претендује свако     http://krugovi.blogspot.rs/2016/02/blog-post_3.html

ЛеЗ 0005860      Терор и проституција у Србији 2000–2016./ Емил Влајки (одломци).  –  http://httpvrg.blogspot.rs/2016/02/20002016.html

ЛеЗ 0005861      Светлана САВИЦКАЈА (1963). – из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић . – Светлана САВИЦКАЈА (1963)

Светлана Савицкаја је рођена у градићу Балашихи, код Москве, 1963. године. Написала је више збирки песама, прозе, огледа и бајки. У Балашихи постоји музеј њеног имена, посвећен деци. Лауреат је„Златног пера Русије“ за поезију. Ради као новинар у Балашихи, аутор је и неколико прозних књига, за децу и одрасле. Њену поезију одликује –једноставност, која је у себе упила дубину човекове судбине. Њена збирка „Не данас„ објављена је на српском језику, у Крагујевцу, 2009. године. Савицкаја је, такође, преводилац: превела је збирку песама аутора ове антологије, објављену у Москви 2006. године („Песме“).

+ + +

Киша ништа не спречи.
Свуд вода, велика.
Зови, не зови, јави –
само се туга одазове, опет.
Недохватне речи –
кубици ледника
у пехару љубави
покушавају да се растопе.    https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%BA%D0%B0%D1%98%D0%B0-1963/

ЛеЗ 0005862      Светлана БУЊИНА (1974).- Светлана Наумовна Буњина рођена је 1974. године у Харкову. Завршила је Филолошки факултет Харковског државног университета. Доктор је филолошких наука. Аутор монографије „Песници маргиналне свести у руској књижевности с почетка двадесетога века – Волошин, Гуро, Кузмина-Каравајаева“ (Москва, 2005). Заједно са Л. С. Карас-Чичибабином саставила је „Сабране песме„ Бориса Чичибабина (Харков, 2008). Водитељ и аутор програма „Приватна колекција“ на Књижевном интернет-радију. Живи у Москви.

Метеоролошка прогноза: август

1

08.08.2008.
У великом нисхођењу душе…
Цветајева

Док је на веру ван изводе,
проверавају површ воде
(шуми, свуда на свету овом) –
душа то, ма где, правда пловом
предназначење своје. Њим
привиде Рим. Но и Рим
крвави чело, раме слаби…
Ал правда она све, е да би
с течењем нафте глатко пали –
да би их – лавином! – покопали.
Да мек подијум буде бездан.
Док шуми шума звезда!

https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D1%83%D1%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0-1974/

ЛеЗ 0005863    Ростислав АМЕЛИН (1993). –   Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић. – Ростислав Амелин се родио 1993. године у Курску, син песника Максима Амелина. Живи у Москви и студира на Књижевном институту имена Горког, одсек књижевног превода.    https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD-1993/

ЛеЗ 0005864     Радислав ЛАПУШИН (1961). – из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић  Радислав Јефтимович Лапушин родио се 10. фебруара 1961. године у Минску, у породици чиновника. Завршио је Факултет журналистике на Белоруском университету (1985), а магистрирао на њему 1990. године. Докторирао је 1993, радио као новински дописник, а затим као професор на Белоруском фалултету (од 1990). Као песник наступа од 1978. године. Објавио је збирке песама „Три погледа“ (Минск, 1990), „Међу лишћем и снегом“ (Минск 1993), „Под стаблом ноћи“ (Минск, 1999), као и књигу огледа о Чехову „Недостижни живот“ (1999). Живи у Бостону.

 * * *

Задржи мене тамо
где радост немољена векује…
Минотаур под земном тамом
нове жртве ишчекује,
и гони неми замор
ветар почела тајни.
Задржи мене тамо
где кипти чајник очајни.   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%BB%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%88%D0%B8%D0%BD-1961/

ЛеЗ 0005865      Полина БАРСКОВА (1976) –  Полина Јурјевна Барскова родила се 4. фебруара 1976. године у Лењингради. Кћи је песника Евгенија Рејна. Била је вундер-кинд, похађала је студио Вјачеслава Лејкина. На њу је, тада, вршио знатан утицај песник Всеволод Зељченко. Завршила је Филолошки факултет Санкт Петербуршког университета, на катедри класичне филологије. Прву збирку објавила је 1991. године, потом објавивши још пет књига поезије. То је песникиња помало сировог, грубог израза, који критичари дефинишу као „физички акмеизам“. Показивала је, поготово у раној фази стваралаштва, наклоност према „уклетој„ поезији, француској класичној и руској модерној (Миронов, Ожеганов). Од 1998. живи у Сједињеним Америчким Државама, где предаје, на Берклију, у Калифорнији.  На питање о својој поетици, одговорила је, у једном интервјуу, овако: „Нек свако у мојој поезији нађе оно што му треба“.

Нимфоманија

Ја волим ову нимфу с трепавкама од леда.
Јутрима лутам тамо где њезин траг води ме.
Одлутам правцем: тамо где се дивљењу предам,
где она сестрама пева шумске мелодије.

Ја сестре њене видим. Неугледне, у трави.
Њихове равна плећа, осмоугласте груди.
Чак се и сунце јежи у косама им плавим!
Ја волим ове нимфе. Јер нису људи. Људи

стално лутају правцем: иза њих водени предели,
испред су брбљиве птице и нека звер немушта.
Ја волим ову нимфу с трепавкама леденим.
Нека ме предосећај губитка не напушта.   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0-1976/

ЛеЗ 0005866      Олег Горшков (1964). из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић. –  Предграђе

Старе Бореји, и слике оштрије
дају лик шкрбав предграђа са реке.
Гребуцка буба тешке индустрије
у безбожничкој древној корпи јеке
глувог градића, где речи глиница,
и карбол-раствор времена, ко мора,
растачу космос – од бурегџиница
све до циглене црквице, од гора
индустријскога отпада, до смога
немих простора прокислих врлети.
Овде сумрачни алтер его Бога
у природи се оштрије осети.
И ко да тако простије и гроб ће
примити немир који те прожима,
с њим те сродити, мада нешто ропће
градским пејсажом упркос ветрима,
речи, времену – што се ко бич сложе,
ко преплет тајних истина да севне…
И живот јури ко мрави врх коже.
И Бог путева не познаје земне.  https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%B3-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2-1964/

ЛеЗ 0005867      Олег  Ладиженски (1963) https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%B3-%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-1963/

ЛеЗ 0005868      Олга Гришина (1963). Олга Гришина је рођена 1963. године у селу Велике Вјазме, код Москве. Завршила је академију Тимирјазева. Штампала је неколико песничких збирки, преводи са холандског. Живи од 1995. године у белгијском граду Левен.

Зрачак

Доста доста суза мили
Свео бршљан на ливади
Нисмо зато скупа били
И не праштам тога ради

Викне звизне нечуј смета
Дај Господе снаге нама
То не свија грану ветар
То се грана свија сама

Ветар пољем врбе сече
Шкрипи грана ко да зебе
Господе, што волиш срећне,
снаћи ће се и без тебе

Доста суза носе крила
Изгубљену душу нашу
Нахранила напојила
Разместила у салашу

Осврнеш се грану клати
Ветар трага нема свете
Знам знам да ћеш да се вратиш
Чим купиш те цигарете.   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0-1963/

 

ЛеЗ 0005869      Николај ЗВЈАГИНЦЕВ (1967)  https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98-%D0%B7%D0%B2%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B5%D0%B2-1967/

ЛеЗ 0005870      Михаил ШЕРБ (1972)   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BC%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB-%D1%88%D0%B5%D1%80%D0%B1-1972/

ЛеЗ 0005871      Балкан. На овој страници ће убудуће бити публиковано оно што открива душу Балкана, углавном недовољно познатог и Европи и свету. За почетак, публикујемо стихове о Балкану једног странца, у избору и преводу Г. Душанића, који живи и опстаје у Немачкој .  – (Мирослав Б. Душанић: „Lyrik – Lyric – Поезија“ )  Бадњак је на Балкану, а Балкан је…

Мора да је велик тај Балкан.
У Холандији Балкан почиње источно од Рајне.
У Штутгарту Балкан почиње у Новом Улму.    https://1983z.wordpress.com/%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD/

ЛеЗ 0005872      ДУНАВ / Зоран М. МАНДИЋ   https://1983z.wordpress.com/%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD/dunav-zoran-m-mandic/

ЛеЗ 0005873      Из „Дневника бившег заводника“ (1) Миленкo Д. Јовановић 

Недеља, 23 фебруар `о3. Вазда на ивици опстанка – да се дан преживи и дочека сутра – опстанка материјалног, егзистенцијалног, психолошког, толике године стуцане у ступици, добро! – ништа ново на земљописној карти постојања српске књижевности, њених носилаца и тегоноша  https://1983z.wordpress.com/%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD/dunav-zoran-m-mandic/%D0%B8%D0%B7-%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D1%88%D0%B5%D0%B3-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-1/

ЛеЗ 0005874      Одломци из „Дневника бившег заводника“ / МДЈ . Миленкo Д. Јовановић

ДНЕВНИК  БИВШЕГ  ЗАВОДНИКА

УМЕСТО  ПРЕДГОВОРА

05.02. 2003. Лабудово Брдо

Ову свеску добих од пријатеља, песника З. Бундала давне 1996. г. (прошли век). Овако празна, пристојних корица са бакарно-месинганим блокејама, чини се личи на испражњен Дворац, забрављен, пун страшне, мртвачке тишине, све док га не насели дрвеће, слепи миши, зрикавци и лептири, а потом се однекуд појави и глас људски са узалудном тирадом о смислу…  https://1983z.wordpress.com/%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD/dunav-zoran-m-mandic/%D0%B8%D0%B7-%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D1%88%D0%B5%D0%B3-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-1/%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D1%86%D0%B8-%D0%B8%D0%B7-%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D1%88%D0%B5%D0%B3-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/

ЛеЗ 0005875      ПИСМО ВИДОВИТОМ  /  Миленкo Д. Јовановић

( Среда, 22 октобар, 2008.)

Упркос неверици и сумњи данашњих хомоекономикуса, чија је светиња новац, а хоби похлепа за стицањем, невидљива рука Творца надвија се над сваком ствари, по законима постављеним једном за свагда.

Чудо живљења, упркос неповерења, не престаје да фасцинира како неуку сеоску бабу тако и светске филозофе и тумаче закона.   https://1983z.wordpress.com/%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD/dunav-zoran-m-mandic/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BC/

ЛеЗ 0005876      Збогом произвођачи магле. –  Утопија Невене Витошевић, уз два коментара  (….) Гласачи распоређени према областима могли би да уместо заокруживања понуђених имена, сами предложе по неколико имена људи за које сматрају да су у тој области водећи стручњаци и честите личности у које они имају поверење. Јер у свакој области прилично добро се зна ко је велики стручњак.

Београђанин утописта | 09/02/2013 19:22

Просто је невероватно и више него штеточинско да се из државног буџета (џепа грађана) ,у малој и сиромашној земљи колика је и каква је Србија издвајају толика средства за финансирање предизборне кампање. Да ли се то ради и у далеко већим и богатијим земљама? Сумњам. Може ли се ,у оквиру неопходних мера драстичне штедње,такво расипништво новца сиромашних грађана укинути. Свакако је још већа утопија (што није случај ни у другим земљама) да грађани конкретно на изборима бирају сваког министра (од неколико најквалитетнијих кандидата),а не да странке победнице (често са веома мршавом победом) са тако одговорним функцијама награђују своје најутицајније (у странци) руководеће чланове. У таквој конкуренцији сигурно да би мало који од свих досадашњих министара био изабран на тако значајну функцију.

  https://1983z.wordpress.com/%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD/%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%83%D0%B7-%D0%B4%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD/

ЛеЗ 0005877      У оквиру комплексног Сазвежђа З постоји више од стотинак блогова и Веб сајтова! Са њима – потенцијајни посетиоци – могу да се упознају на најбржи могући начин управо са овог Места, замишљеног као ревија елетронских издања Заветина.
Ова страница има пуни наслов Симболи и сигнали. – ОПСЕНАРСКИ КУФЕР
1
Албум династије Карађорђевића,
бледа копија принца са бадњаком,
Друге из Хомоља,
Партнер филтер, слика Рајске свеће,
вести Радија Слободна Европа –
помисао на диктатора Чаушескуа,
напрсла бела шоља (Не узми ништа
туђе!) MAGNUM CRIMEN .
Нико не односи смеће. А грудва снега,
она грудва снега која је бачена, котрља се
и нико је више не може зауставити….    https://1983z.wordpress.com/%D0%B6%D0%B8%D1%80/%D0%BF%D1%99%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8/o/ в

ЛеЗ 0005878      Сазвежђе З. – ЖИВОТВОРНИ ВЕТАР СНОВА

Нову капију од црне и црвене препечене цигле, стубове.

И нову грађевину, налик на бачију, или на малу цркву (источни део

дворишта на селу)…

И пут, којим одлазе девојке водећи ждребе…

Шмитова ћерка? Да, ћерку покојног Шмита…

Пред буђење сам уснио

Отворени су широм прозори:

Нека дувају ветрови живота!

Ветрови срца,

ветрови плућа,

ветрови бубрега

ветрови слезине,

ветрови јетре…

Јер принцип свести доспевши изнад тела   https://1983z.wordpress.com/%D0%B6%D0%B8%D1%80/%D0%BF%D1%99%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8/%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B5-%D0%B7/

одражава слику телесног стања.

ЛеЗ 0005879     ЦЈЕЛОМУДРИЈА. –  СВЕДОЧАНСТВА. – Из  необјављених разговора са Бела Тукадрузом, који разоткривају ону тамнију страну  књижевности и издавања књига на просторима српског говорног подручја. Увод у рукопис једног немогућег романа, енциклопедије, који кружи као баук српском књижевношћу… Објављено је 20.08.2013.  http://httpvrg.blogspot.rs/2016/02/cjelomudrija.html

ЛеЗ 0005880   Асанж је на твитеру написао ће прихватити одлуку против њега али и да се нада да ће моћи слободно да оде ако буде у његову корист, пренео је британски Би-Би-Си (ББЦ)    http://sazvezdjez.blogspot.rs/2016/02/blog-post.html

ЛеЗ 0005881      “Лов на Гадафијев златни пиштољ” –  … У четрнаестоминотној репортажи говори се о каснијем тоталном распаду Либије и анархији која је завладала. Осим такозваних званичних власти, велики део територије, међу којем и Гадафијев родни град Сирт, у ком је такође и убијен, је под контролом Исламске државе.  http://sazvezdjez.blogspot.rs/2016/02/blog-post_4.html

ЛеЗ 0005882      Код нас није могућ иоле прихватљив договор око било ког кандидата, једино је сигурно да би сваки предлог наишао на неразумевање и отпор и кандидатима би пресело кандидовање… –  Професор Радивоје Микић не мисли да је лоше што немамо кандидата за Нобелову награду: – Већ доста дуго ту награду не добијају само врхунски писци већ писци преко којих се завршавају и неки други послови. У данашњем свету то је једноставно тако и ми ту ништа не можемо да променимо    http://krugovi.blogspot.rs/2016/02/blog-post_4.html

ЛеЗ 0005883      КАД се могу очекивати конкретни потези вехабија у БиХ? . – БОСНА и Херцеговина је земља, која није била до сада, а нажалост, неће бити ни у будућности поштеђена терористичких напада. Исламска држава је већ у неколико наврата јавно поручила БиХ да је дефинитивно њихова мета. Морамо веровати у њихове намере и схватити их озбиљно. У БиХ се већ годинама уназад дешавају терористички напади од Рајловца, до Зворника, па америчка амбасада у Сарајеву, напад на полицијску станицу у Бугојну… Нажалост, списак је подугачак и доказује да је БиХ већ годинама на мети терориста – каже у интервјуу за „Новости“ Предраг Ћеранић, експерт за борбу против тероризма.   http://velikamagaza.blogspot.rs/2016/02/blog-post.html

ЛеЗ 0005884      Лидер ЛДП Чедомир Јовановић оценио је у четвртак да у „српској политици нема никог кога лидер социјалиста Ивица Дачић није продао и нема никог коме се после избора не би продао“  http://edicijazavetine.blogspot.rs/2016/02/blog-post_4.html

ЛеЗ 0005885      ПОВЕЉА. . ПАПИРУС 456 / 1

Ја сам Скривени сан у месту сневања. Ја сам дух свршени међу пратиоцима снова моћнога Сете, и уђох у сан и изађох међу душе савршене. Моћна сам Душа облика шафранове боје. Изађох сам из света снених по вољи својој. Дођох сам. Изађох сам из Ока Сна и из скривеног са њим…

Ја сам један од духова што излазе из Скривених Снова : дај мом сну тело што му треба, и небо свим душама да буде, и скривено место мојој боји. И нека све боје црне и тамне,и, о, моћни, нијансе свих боја у сан ако дођу, нека он зна да лош знак, о моћни му шаљеш…

Јер Земља Душе је беља од млека што крава даје и све је бело сем тамо где људи живе у Невидљивом Свету …. https://1983z.wordpress.com/%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD/%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%83%D0%B7-%D0%B4%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/

ЛеЗ 0005886    ПРОЗОРИ. – Прозорчић / Белатукадруз

Кроз њега могу да видим далеко далеко далеко

Исто тако и они што су далеко далеко далеко

могли би да ме спазе како седим

иза прозорчића и гледам у даљину

У даљини поглед ми се губи

У висини, у дубини.

Девет прозорчића

Србовласи праве на Вечној кући.

Кроз први умрлом да дође –

кроз други –

кроз трећи –

кроз четврти

Из књиге Белатукадруза:ЛАС ВИЛАЈЕТ, 2010.  https://1983z.wordpress.com/%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD/%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%83%D0%B7-%D0%B4%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B8/

ЛеЗ 0005887      изјава деценије Веровали или не. Избор из интервјуа, књига, и других сведочанстава савременика.   Лажан мит Симиноваца

Добрицу Ћосића је, кажете у књизи, у Симину 9А увео Борислав Михаиловић Михиз, у то време референт у Комисији за утврђивање ратних злочина. Зашто сте истакли ову Михаиловићеву функцију?
– Зато што су сви симиновци прошли кроз партију. У Симиној 9А седе академици, преводиоци, професори универзитета, људи на истакнутим положајима у култури и науци.
Који о себи говоре као о „жаришту отпора“ Титу. Како то?
– Тај су мит сами створили. Користили су Титов режим, радили унутар њега и увек били антихрватски расположени. Веровали су да српски рачуни с Хрватима још нису намирени. Поред тога, домогавши се као учесници рата и чланови партије високих функција, утицали су на развој српске науке и културе, пројектујући, притом, властите улоге после Титове смрти. А кад је реч о „жаришту отпора“… Каквог отпора, молим вас? Ко је то од њих био прогоњен? Ко је завршио у затвору? Чија дела нису објављена?   http://httpvrg.blogspot.rs/p/blog-page_4.html

ЛеЗ 0005888      Бог нас чува. – Међу нама речено/ Владимир Јагличић

Из преписке са Владимиром Јагличићем

Драги Мирославе,
 
наравно да лепе речи паметних људи значе – оне су и једино што остаје, ако мене питаш – под условом да су тачне.
 
Што се твоје опаске о каквоћи панораме, при њеном крају, тиче, она је тачна – и не дотиче се само краја ове панораме, него и краја антологије руског песништва двадесетога века, уопште. Веровао или не, тај, дванаести фајл који сам ти послао, убедљиво је слабији од осталих једанаест. Разлог је једноставан: овде су у питању млађи, још живи људи, а код осталих фајлова су у питању песници чији је радни и животни процес завршен – остало је само да се ускупи бисерје. 
Уосталом, сама чињеница смрти у песниковом опусу друкчије осветљава многе његове стихове – на неки начин их допуњује и чини дубљим.   Живом не верујеш, а мртвоме мораш.

_________  … Напомена уредника  (управника „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“)

Јагличића сам обавестио писмом да је окончано публиковање његових препева („из новије руске поезије“ у  „Суз“-у, и о првим лепим реакцијама које стижу у „Заветине“ поводом завршетка тог посла, из кога наводим само део: „Не знам колико ти значе похвале овако изречене, али у овим временима урушавања свега, ове речи могу бити – међу нама речено- веома утешне, нека врста сатисфакције за ноћи и многе часове бдења. Владимире, ти си за савремену руску поезију учнио више него и руска и српска држава, али да ту ставим тачку.
     Ваљда ће се наћи издавач за те твоје рукописе! Међу нама речено, мени се чини, (грех на моју душу ако грешим), што се иде крају твоје панораме, (последњих неколико имена), као да јењава „набој“, али то су релативно млади људи па није страшно, тек је пред њима и живот и развој… 
У сваком случају – свако добро. Ако се кад год чујеш са Корманом, или неким другим руским песником, поздрави их. Ја не знам до колико је живих руских песника допрла вест о публиковању ових њихових песама, добро би било да у руским медијима имамо неког познаника, или у тиражној штампи, како би се о томе пронела вест, јер не праве се панораме оваквог типа сваки дан…“
Тако да је Јагличићева реакција била подстакнута тим мојим напоменама. …  https://1983z.wordpress.com/%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0/

ЛеЗ 0005889      СУЗ. Оснивање Новог Друштва СУЗ, удружења грађана, које би, на известан начин наставило путем неправедно заборављеног Друштва „Суз“ (основао га професор универзитетаа Мика Петровић, познатији под надимком Алас; угашено пре више од шест деценија игром судбине), али које би у суштини било ново друштво, ново удружење, вредно је труда. Ту идеју су покренуле Заветине, које већ годинама настоје да институциализују своја плодна искуства сарадње са писцима, уметницима, читаоцима, добротворима. Ново Друштво СУЗ не би окупљало само писце, сликаре, уметнике, музичаре, и друге, већ и обичне људе, пријатеље, све оне који то желе и који би прихватили Правила Друштва  https://1983z.wordpress.com/%D0%B6%D0%B8%D1%80/%D1%81%D1%83%D1%88%D0%B0/

ЛеЗ 0005890      Пашчад / Владимир Јагличић . – ИСПИТУЈЕШ границу дивљине.  Снег је успорио чизме, иглицама које сад боцкају чукљеве, табане и пете. Вунене чарапе, обељене огроздима снега, извирују из чизама. Фармерке држе ван меса налете мраза: сваки напорит покрет згрева крв и тера је да кола суженим венама. Забрињава утањање. Добро је, каткад, застати: уверити се да ниси изгубљен, иако си дошао да би се изгубио. Запањује олујна камуфлажа: прекрије кућице на обронку Гледића. Снег, заводник, мами да се завалиш и усниш. Небеса су се следила, као и Лугомир: падну ли, обрушиће се на главу. Само се шума не да до краја: чува црну невиност, гранама отресајући пршић. У ослобођењу од јарма белине помажу јој птице и веверице. Ништа горе по ловца: орао изнад главе опомиње жртве да се уклоне од метка и сачувају се за канџе. Зечеви се хитро завлаче у недоступне густише. Веверице испуштају орашасте и бобичасте залихе. Понекад лете: са стабла на стабло, користећи реп као падобран. Стабло задовољно отреса још једну преоптерећену грану. Лед те ошине по лицу. Тргнеш се, кренеш даље крај слеђеног Лугомира. Под окорком леда у тихим мукама умире заробљена вода  https://1983z.wordpress.com/%D0%B6%D0%B8%D1%80/%D0%BF%D1%99%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8/%D0%BF%D0%B0%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%B4-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0005891      Притвор Асанжа „треба да буде приведен крају, треба да се поштују његов физички интегритет и слобода кретања“, саопштио је панел, преноси Би-Би-Си   http://httpvrg.blogspot.rs/2016/02/blog-post_5.html

ЛеЗ 0005892     Увод. СТИХИЈА  ПОВОДАЊ.ПЕК. Звижд, с-и Србија.
Пек овако полуди, једном у сто година, као разјарени шпански бик   – Објављено је 17.05.2014.  http://httpvrg.blogspot.rs/2016/02/blog-post_13.html

ЛеЗ 0005893      Русија – из новије руске поезије. – Мостови између Русије и Србије, руске и српске књижевности, културе…

Стубове тог моста чине преводиоци, поезија, несебичност, разумевање и узајамност.

Последњих година и месеци, „Сазвежђе ЗАВЕТИНА“ је публиковало на својој разгранатој Платформи на стотине, хиљаде стихова, захваљујући пре свега преводиоцима, који су, гле, да ли случајно, и песници! Последњих дана и ноћи публиковали смо на стотине стихова „из новије руске поезије, у избору, препеву и са напоменама“ одличног и неуморног српског песника Владимира Јагличића, и ти препеви из Јагличићеве радионице стигли су у тзв. „лабораторију“ „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ под шифром  „БЛОК910“, а примери се могу бесплатно прелиставати и листати на следећим локацијама    https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/

ЛеЗ 0005894      Светлана Ширанкова (1977). –  Мало о вампирима

Далеко, далеко… довикати – нелеп је хир, не драж,
то је само глад, безумна махнита глад.
Пре мигрене баналност: камин, „Божоле де вилаж“
и још и сабеседник – дрзак и врашки млад.

Житки лед у крви неће јефтино вино да прокопа.
Спустите манжетне на запешћу, ја вам крв пити нећу.
Ви се, пријатељу, начитасте романа… ах, то је из биоскопа?
Одвише једноставно за истину, сувише лепо за срећу.

Мени се приснило данас, да сам… Ал шта ће лажи мени.
Снови су остали с друге стране граничног пункта гробног.
Ви се узалуд увлачите у мој кревет ледени.
Тамо је тужно, поверујте, и чак удвоје и неудобно   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%88%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0-1977/

ЛеЗ 0005895      Јекатерина ГОРБОВСКАЈА (1964). – Јекатерина Александровна Горбовскаја родила се у Москви. Кћи је Александра Алфредовича Горбовског, прозаисте и историчара, преводиоца Тагоре. Студирала је на Литерарном институту имена Горког. Објавила је три збирке песама: „Први бал“ (1982), „Обећала речица обали“ (2003) и „Јутро вечери“ (2013). Удата је за музичара Александра Левина – породица живи у Лондону од 1991. године. По речима Кирила Анкудинова Горбовска је песник „оштроумног дамског лаконизма“.

* * *

Кука сат прабакин, неће да се стиша.
У замцима зрачним сувота се нуди.
А град је пун јаких и досадних киша,
ничијих мачака и незнаних људи.

…Био је град тмуран, зао, влажан, клет,
и беше у граду, уопште, опако…
А ја сам сањала да поправим свет,
али, хвала Богу, нисам знала како.   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%98%D0%B0-1964/

ЛеЗ 0005896      Јуриј ЛУКАЧ (1958). – Јуриј Лукач (1958) је по образовању математичар и предаје информатику на Уралском федералном университету. Преводи са енглеског и француског. Објавио је у преводу на руски књиге Саре Тисдејл, Мориса Ролине, Роберта Бернса и Јуџина Ли Хамилтона

Повратак са Итаке

Г. Л. Олди

Пловимо. Куда нам је? На западу је магла,
прозрачно чист је исток, ал празнином одише.
Дим с меса коврџавог овна нас још не слага –
дуг пут нам навешћује, али не покој више.
Остаде за кормилом и умор твој, Европо,
на ранама со морска, и на рупцима, гори.
Њишући зипку, немој да мислиш, Пенелопо    https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D1%98%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%98-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B0%D1%87-1958/

ЛеЗ 0005897      Јуриј СЕЛИВЕРСТОВ (1960). – Јуриј Селиверстов рођен је 3. јануара 1960. године у граду Инза, Уљановска област. Штампа од 1978, године у часописима, алманасима, колективним збиркама. Аутор је једанаест песничких књига. Живи у Оренбургу и ради као новина  https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D1%98%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%98-%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2-1960/

ЛеЗ 0005898      Албина Сињева (1968). – Албина Сињева је рођена у Вороњежу. Радила је у „Комсомолској правди “ у Вороњежу, а касније, као главни уредник часописа „Словенски свет“. Објавила је неколико књига стихова и поетске прозе („Заборављена уметност бити вољеном“, 1995, „Девојка-говор“, 1997 итд).

* * *

Све руине, говорници и бина гледају у лица
анђела који играју за више лиге.
Прсти се тару преко страница
при покушају прелистати све књиге.

Небесима трамваји и точкови пузе,
по угловима прорастају коприва и зова,
и очи пеку, давно преставши да сузе
од старања да прочитају сва слова.   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B0-1968/

ЛеЗ 0005899      Александар ГАБРИЈЕЛ (1961). – Александр Михајлович Габријел родио се 27. новембра 1961. године у Минску (сада у Белорусији) Студирао је на Факултету индустрије топлотне енергије белоруског националног техничког университета (1978-1983), и радио у својојс труци, као научни сарадник, до 1992. године. Године 1988. је одбранио докторску дисертацију.  Од 1992. бавио се банкарским и трговачким пословима, а 1997. године је емигрирао с породицом у Сједињене Америчке Државе. Габријел се тек у Америци почео озбиљније бавити поезијом, а године 2004 је његова поезија постала и шире позната, преко интернетских мрежа. Објавио је две збирке песама у Русији, добитник је више награда за поезију (међу њима Златног пера Русије, 2008) О његовој поезији су се веома лепо изражавали Лав Лосев, Александар Кабанов, Изја Шлосберг. Евгениј Витковски је рекао да је Александр Габријел „мајстор, при томе првога реда, таквих се, у нашој не баш сиромашној литератури, може навести свега десетак“.

С прозора на другом спрату

Кишљиво. Ветри небивали трају.
Вече лепљивом превлаче пеленом.
У Авеља и Каина коцкају
мраз и пролеће стигло, незелено.
Никог не чини то срећнијим данас:
ни тле, ни куће, ни човечја лица,
мраз кокаински бео, као талас
увлачи се у ноздрве улица.   https://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%B3%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB-1961/

ЛеЗ 0005900      “кркалеска” (Д-дур), “реп” (Е-дур) и “реп од репа” . –  Цјеломудрија овога света. Тај назив Мика је дао једној нарочитоју књизи, која је установљена његовом иницијативом, а на чијој је изради облигатно учествовало цело друштво “Суз”, као и многобројни пријатељи друштва и по целој земљи. Књига је била састављена од многобројних картона, на које су током времена лепљени разни огласи и текстови, штампани у повременим листовима и књигама. Међу огласима је врло често бивало неких са текстом незгодним, смешним, наивним, простодушним стилизацијама, штампарским грешкама, двосмисленим итд. На такве огласе обично нико није обраћао пажњу. Али их је Мика уочио, па их исецао, а доцније су то чинили и сви чланови његовога друштва.

Исечци су распоређивани на нарочите картоне. На тај начин је постала књига “Цјеломудрија овога света”, која је при крају 1940. год. имала 29 свезака великог формата. Из те књиге читано је по неколико картона приликом сваког друштвеног састанка у кругу пријатеља. Читање огласа и потребних коментара била је дужност Јеленка Михајловића. Та редовна тачка сваке вечеринке изазивала је необично веселе моменте и бучно расположење.Одржавање те тачке имало је и једну позитивну страну, јер се приметило да је доцније таквих огласа бивало све мање у дневним листовима…   __________ из једног старог ковчега…

ЛеЗ 0009509   

Advertisements