106

 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

 ЛеЗ 0005301  Циљ Хетерије био је нови рат у Србији уместо Милошеве дипломатске борбе…   – …. Циљ Хетерије био је нови рат у Србији уместо Милошеве дипломатске борбе на ефектима Другог српског устанка (мада у војном смислу краткотрајног, јер трајао је свега три и по месеца) као преговарачкој позицији. Тај рат био би нова погибељ Срба за пад турске моћи у Србији и на Балкану, али – ради коначног, на тај начин лакшег ослобођења Грка од Османлија! „Устанак“ Грка – без Грка…!? Зла коб Карађорђа по повратку у Србију је позната, али нису разјашњени њени стварни мотиви. Постоје најмање два разлога због којих књаз Милош наређује одсецање Карађорђеве главе 14. јула 1817. у Радовањском лугу, њено слање у Цариград уз подршку народних кнезова. Први, политички: Милошева „струја“ за време Карађорђевог егзила врши му контрапропаганду због страдања народa и бекства. Милоша о Карађорђевом тајном повратку и ратном плану Хетерије три недеље раније обавештава Сима Милутиновић Сарајлија, утицајни масон, иначе Његошев ментор…  http://carskirez.blogspot.rs/2015/12/blog-post.html

ЛеЗ 0005302  00021. Moara parasita / Б. Тукадруз . – Ови редови могу бити веома поучни за сваког песника, оног древног и оног савременог. Па и овог који потписује ову књигу. (Moara parasita –Пуста воденица.)
Песник јавља својим пријатељима да је завршио, заокружио једну важну ствар. Ово можда није и најцрвенија ружа на свету, али аутор се унапред радује што ова ружа неће бити у складу са оном хаљином коју су носили у његово време девојке, а бога ми и доста мушкараца које су савременици сматрали песницима.
Иако, можда накит вреди више него цвеће, ову ће књигу извлачити, верујем, и када буде била прашњава, јер овај архив у оснивању је, можда, место за скупљање правих адиђара, како би рекао Вајлд …   https://s1957.wordpress.com/2012/05/31/00021-moara-parasita/

ЛеЗ 0005303 (00022) Тумачење судбине и снова. –  …Овде се скупљају многе ствари. Неважне и важне. Оглашавају се чавке, гласови анђела који се повлаче?

Заборавност. Док сам прао чашу, помислио сам на нешто друго, на појединост од јуче. Умало је не разбих.

Видео ручни графички нож, око 60 ДМ. Моја плата месечна  отприлике толико износи. Живот  ме је упућивао на људе са југа (да ли зато што сам рођен на северу?) ; или ми се то само чини?

https://s1957.wordpress.com/2012/06/12/00022-%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%B8-%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0/

ЛеЗ 0005304  (00023) КОНКРЕТНА МУЗИКА / Белатукадруз. –  Буди ме конкретна музика: орнитологија,
шум крила птичијих, гребање канџи по црепу,
шкрипа кочница аутомобила,
дрхтај утробе земље.
Ветар који отвара / затвара врата,
или чешља метласте жбунове мериска (вреса?).
Ветар који свира на црним штаповима
сунцокрета у кромпиришту у позну јесен.
Хучање шуме.
Вране у окршају са Кошавом.
Мрмљање воденице;
рушење воде; лавеж у даљини.
Аутомобил у убрзању,
у заустављању;
пролазак воза – преко пружног прелаза,
преко железничког моста.
Земљотрес има свој хук.
И река која надолази….
Одјек талпи дрвене ћуприје,   https://s1957.wordpress.com/2012/07/03/00023-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0005305  Из „Снежне воденице“ / Виктор Широков. –  (Препев Владимир Јагличић) –  Снежна воденица

Март је тресао окна, смело
сводећи сав дом с ума.
Изненадном олујом белом
навали зима, с друма.

Сломи зрцала, подметаче,
разби небосвод спрата,
а безочне је помагаче
нахушкала на врата.

Слепо срце хуј мучи њен
срчом, отпалим кречом,
јер не зна проћи, такав трен
протицаше ко вечност.

А ја са ломном успоменом,
зелембаћ, кицош учен,
био сам снежном том променом
ко нежношћу дотучен.     https://s1957.wordpress.com/2012/11/08/%D0%B8%D0%B7-%D1%81%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B5-%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80-%D1%88%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B2/

ЛеЗ 0005306  (0024) 26. август 2010. кроз наочари 17. јула 2012.. –  Рановац-Хомоље; слике са путовања

И мисли нејасне са којима се будим

У  Принциповој (Бгд).

Синоћни разговор са приповедачем

Налик на толике дуге пређашње разговоре

Лото – као некад.

Подстицај Пророчице из Р.

Неколико нумеролога

Предвиђа ми стицање богатства (?),

Велику новчану добит, славу…   https://s1957.wordpress.com/2012/07/17/0024-26-%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82-2010-%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B7-%D0%BD%D0%B0%D0%BE%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B8-17-%D1%98%D1%83%D0%BB%D0%B0-2012/

ЛеЗ 0005307  Неке тамо године кад сам био матурант / Бела Тукадруз. –   Ових кишних и суморних поподнева, кад нека врста мини-потопа хара Србијом, сређујем своју сеоску библиотеку. И тако налетим на једини сачувани примерак књиге коју сам објавио давно, пролећа 1969. године – пре 45 година. Доносим фототипију стрница 18. и 19. У стању каквом је данас. Тамо има прича о салашу, крај Пека, у Лакомици, Салашу Севераца, на коме смо безмало мој млађи брат и ја одрасли. Тај салаш је јуче преплавио поводањ Пека, не види му се више ни кров, значи да га је вода понела у дунав, у Црно море, како судбина на крају крајева све понесе   https://s1957.wordpress.com/2014/05/17/%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B5-%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D0%B1%D0%B8%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82/

ЛеЗ 0005308  БЕЛО, ЦРВЕНО, ЦРНО (одломак) / Б. Тукадруз. –  Глава 2
 
Сви имају на лицу маске тзв. Нормални
мештани, било да су из Општинског места,
Раброва, Мишљеновца, или Дубоке,
незадовољство и равнодушност, којим
прикривају своје лукавство.
Отац не живи за сина, већ напротив, гледа
да га се отараси.А ако при томе може
понешто и да ушићари – пуна капа!
Ко је овде побожан? И кога брига за Сина
Божијег, Разапетог? -Ма то су све смислили
лажови, попови, мутиводе – тврди са
сигурношћу научника обичан сеоски ћата,
умишљен, уображенко, убеђен као да је
посисао сву мудрост света зато што је
научио да цифра слова, како овде обично
кажу за некога који има леп рукопис  https://s1957.wordpress.com/2012/09/28/%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE-%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BA/

ЛеЗ 0005309  Цветни пентаграм / Бела Тукадруз   –   https://s1957.wordpress.com/2015/02/07/%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0005310  Уз рођендан Б. Т.  / Стојан Богдановић. – Наше је
Да састављамо светове
И да крпимо рупе на души,
А то се може само песмама. 
Дакле, што већа рупа то боља песма.
Ако је рупа дубока,
Свашта се тамо може нагурати.
У једну душу и више од живота може да стане.
Не дозволите јој да оде Остаћете без душе,
И у годинама које следе
Падаће кише горких суза.   https://s1957.wordpress.com/2014/06/30/%D1%83%D0%B7-%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B1-%D1%82-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0005311  Породичне фирме слабо иду у аманет. –  КРУШЕВАЦ – Чак 60 одсто породичних фирми у Србији послује краће од две деценије, а само 20 одсто њих доживи трећу генерацију, показују резултати истраживања недавно представљени у Регионалној привредној комори Крушевац на бесплатној „Виповој“ радионици посвећеној породичном бизнису  https://s1957.wordpress.com/2014/10/14/porodicne-firme-slabo-idu-u-amanet/

ЛеЗ 0005312   (Извод из Бележнице бр. 199 )

1
У свему се огледа љубав. Или њен недостатак.
(23. 09. 93, 10: 30 ч)  …….

13
Метафизика у белом, 1
Мтеафизика у белом, 2.
(Наслови књига огледа, есеја)
(Остало незавршено, необјављено. Расуто…)

14
Боже, како сам био глуп! О чему сам маштао! Све је испало обрнуто, горе.

15
У четвртак оставио уреднику… „Пуштање воде мртвима за душу“ (2 тома, тврдо укориченог рукописа)…

16
О мени су одлучивали – бирократски писци, вршњаци, „инструменти“ неке моћи невидљиве, у тами.

https://s1957.wordpress.com/2014/06/27/%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD-1993-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0005313  „Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ“ : позив преводиоцима. –  (Публиковано у недељу, 27. Јануара 2013)  –  https://s1957.wordpress.com/2013/01/27/constellation-zavetine-vow-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-an-interpreter-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2-%D0%BF%D1%80/

ЛеЗ 0005314  ТРАНСРАДАНСКИ КРУГ. – … Радан је по висини прва планина у природном добру. Њен врх Шопот доминира сливовима реке Косанице, Јабланице и Пусте реке. У погледу биоклиматологије ово поднебље је благо подражајно. На мањим надморским висинама седативно, а на већим стимулативно пошто јача отпорност људског организма. То је поднебље фабрике крви, јер се повећава број крвних зрнаца и у мањој мери хемоглобин, знатна инсолација од око 2060 сати годишње уз малу облачност и реалтивну влажност ваздуха чине ов простор изузетно пријатним за рекреативне активности.

ПРЕДЕО КРОЗ КОЈИ ПРОЛАЗИ СТАЗА ПОГОДУЈЕ  ДУГОМ БОРАВКУ НА ОТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ ЉУДИ СВИХ УЗРАСТА, АКЛИМАТИЗАЦИЈА ЈЕ БРЗА ЈЕДНОСТАВНА И БЕЗ КОНТРАИНДИКАЦИЈА.

ПОВОЉНО ДЕЛУЈЕ НА ЧОВЕКОВУ ПСИХУ   https://s1957.wordpress.com/2013/01/13/%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3/

ЛеЗ 0005315  Ко о силовању може направити бољи филм од силоватеља? / Ведрана Рудан. –  Алелуја, Алелуја! И на простору „Региона“ указала се Велика Мајка Анђелина Џоли. Није дошла са својом многобројном децом и стотину дадиља јер су у Сарајеву леденице падале са кровова. Жао ми је што анорексична бивша дрогерашица баш никад није осетила потребу да уз егзотично дете из неке дивље Камбоџе усвоји и неко сиромашно црно или бело дете, свеједно, из Америке.
Сви знамо да и у Америци живе милиони гладних малишана само… То се једноставно не носи. Каква би то била порука, вући за ручицу мршаво, преболесно, гладно њујоршко дете?
Сме ли Биг Мама ронити сузе из очију премазаних шминком отпорном на течност над судбином властите земље? Мало морген, рекао би покојни Милошевић. Сме ли Анђелина Џоли снимити љубавни филм о Либијки којој су Амери затрли сву родбину и Амера који је то учинио? Смела би једино кад би у филму покојни Либијци пуни љубави силовали Амера  https://s1957.wordpress.com/2013/02/22/%D0%BA%D0%BE-%D0%BE-%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D0%B6%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B1%D0%BE%D1%99%D0%B8-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC/

ЛеЗ 0005316  МОЈА ИСТОРИЈА / Бела Тукадруз. –  Бела ТУКАДРУЗ   СЕВЕРЦИ   (одломак) –   4. МОЈА ИСТОРИЈА. – Не пишем роман, ни дневник, мемоар, нека то чине излапели и уображени политичари малих народа, ни анти-роман. Ја ово не пишем за читаоца: не! Ја читавом свемиру поверавам оно што припада једино свемиру. Називам све ово Причом, иако то превазилази причу, све то има своју унутрашњу стварност, разлоге и побуде. Све се то може пренети, али се не може примити. Све је засновано на самом себи, корен има у самоме себи. Све је ово засновано на Истини. На апсолутној истини. Јер она постоји и она је неуништива. „Пошто је неуништива, она је вечна. Будући вечна, она постоји сама собом. Будући да постоји сама собом, она је бескрајна. Будући бескрајна, она је пространа и дубока. Будући пространа и дубока, она је трансцендентална и интелигнетна. Зато што је пространа и дубока, она садржи целокупно постојање. Зато што је бескрајна и вечна, она остварује или усавршава целокупно постојање. По пространству и дубини, она је као Земља. По трансценденталној интелигенцији, она је као Небо. Бескрајна и вечна, она је сам Бескрај“.  https://s1957.wordpress.com/2014/04/14/%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0005317     ПОСВЕЋЕЊЕ / Миодраг Мркић. –  У овом тексту, наведеном из књиге УСПОН У ЕМПИРЕЈ У виђењима оног света, који узимам за мото ове моје књиге о Лукићевим ПЕСМАМА ИЗ РОМАНА и Лукићу као својеврсном “уклетом” песнику – препознајем експлицирани и имплицирани устав Лукићеве поетике.
Препознајем и програм, и тематику, нарочито тематику мистике; препознајем општи став песника према животу, обичном свету; препознајем племенити гнев према свету уопште. Наравно, препознајем и известан еклектицизам у песниковој философији, религији, мистици, поетици…

Из Уводног поглавља Мркићеве књиге огледа : СЕНКЕ ТИШИНЕ : Огледи о поетичкој драми “ПЕСАМА ИЗ РОМАНА” Мирослава Лукића (одломак из редигованог рукописа припремљеног за штампу 2. изд.)   https://s1957.wordpress.com/2012/10/02/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3-%D0%BC%D1%80%D0%BA%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0005318  ЦРНО ПЛЕМСТВО . ШОКАНТНО ПРИЗНАЊЕ КОЈЕ МЕДИЈИ ПРЕШУЋУЈУ: ‘Ми насељавамо ЕУРОПУ муслиманима, да би се ви с њима ‘множили’!’ .    Другим ријечима, Уједињени народи признају како су масовне миграције плански смишљене, и то за ништа друго него за ‘попуњавање’ планете муслиманским становништвом (Еуропе и САД-а)! На службеним страницама УН-а, ОВДЈЕ, можете читати цијели програм у УН-а који каже да је главни циљ довести муслиманске обитељи на тло Еуропе како би се надопунило становништво Еуропе, муслиманима и мијешањем муслимана и кршћана, те постепено гашење кршћанства! Они јавно и директно признају како контролирају егзодус народа, и како је главни циљ, а што друго него исламизација Еуропе и то у правом смислу ријечи, оном истом смислу од прије 500 година када су муслимани ‘освајали’ свијет, а вођени Црним племством, којему је онда, као и данас једини циљ, апсолутна контрола, РАТ и уништење КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ, у овом случају кршћанске Еуропе! У сценаријима за сваку поједину земљу, који се налазе у ПДФ-овима на горе наведеном линку, спомињу се милијуни миграната који ће населити Еуропу, и преко ноћи промијенити лице Еуропе! Невјеројатно, али баш то пише УН!….  http://alternativnaistorija.blogspot.rs/p/1.html

ЛеЗ 0005319  РУСКА аванграда стиже пред београдску публику у четвртак, 24. Децембра. –  У хируршким рукавицама, опрезно, али са много воље и ентузијазма, уз осмех, кустоси Музеја историје Југославије, у понедељак су са својим руским колегама, у старој, али за ову прилику „дотераној“ музејској згради, постављали експонате из једног од најузбудљивијих периода светске историје уметности. Поставку слика, цртежа, илустрација за књиге, скица костима, порцелана, архитектонских скица, у пет великих сала, чине дела Кандинског, Родченка, Кљуна, Архипенка, Ејзенштајна, Веснина, Гончарове, Љубов Попове… Али, и многих других припадника свих правaцa овог покрета. Са њима је у Београд допутовала и Ана Пахомова, уз Фаину Балкховску аутор изложбе    http://zavetineatlantida.blogspot.rs/2015/12/24.html

ЛеЗ 0005320  „Косово и Метохија, под окриљем анђела“ у Санкт Петербургу. – Потомци Романова и Карађорђевића заједно након једног века На хуманитарној изложби „Косово и Метохија, под окриљем анђела“ у Санкт Петербургу, први пут после једног века сресли су се потомци краљевских породица Русије и Србије . – У име породице Романов изложби је присуствовала кнегиња Олга Куликовскаја Романов, а у име породице Карађорђевић принц Ђорђе који је након промоције кнегињи уручио специјални примерак капиталног издања „Расијско искуство“, јединствене књиге опточене златом, а посвећене руском и српском сликарству XX и XXI века која представља заједничко издање Краљевског реда витезова, руског Фонда „Возрожденије“ и „Москов Медиа Груп“.Принц Ђорђе, који је покровитељ и оснивач Краљевског реда витезова, је том приликом рекао да му је велика част и задовољство да су породице Романов и Карађорђевић повезане родбинским везама и, како је рекао, братском љубављу два народа.

Захваливши, кнегиња Олга је рекла да „Србија и Русија развијају културну сарадњу кроз овако вредне пројекте“, саопштила је Информативна служба Краљевског реда витезова.

Иначе, догађај су организовали Краљевски ред витезова, Град Петроград и Музеј-Дворац на Јелагин острву, а уз подршку Губернатора Петрограда Георгија Сергејевича Полтавченка, Фонда Св.Василије Велики, Амбасаде Србије у Русији и Клуба Православних Привредника    http://zavetinealfaiomega.blogspot.rs/2015/12/blog-post_22.html

ЛеЗ 0005321  LA COMEDIA E FINITA /  Александар Лукић   http://bezdanaumetnost.blogspot.rs/2015/12/la-comedia-e-finita.html

ЛеЗ 0005322  ЗАЈЕЧАРСКА ПРУГА НА МЕСЕЧИНИ / Братислав Р. Милановић     http://bermetiardelija.blogspot.rs/2015/12/blog-post.html

ЛеЗ 0005323  ДВА ПОГЛЕДА НА  РЕХАБИЛИТАЦИЈУ МИЛАНА НЕДИЋА. – НЕДИЋЕВ АКТ ИЗДАЈЕ. – Није Недић био жртва прогона и насиља из политичких или идеолошких разлога, већ обрнуто, под његовим ауторитетом и са потписом вршени су прогони и насиља / Оливер Антић . –  Историк и Недић. – Величина једне личности морала би да се процењује и по броју спасених људских живота! /  Р. Љушић     http://fabrikamaslacaka.blogspot.rs/2015/12/blog-post.html

ЛеЗ 0005324  НЕДИЋЕВ Комесаријат за избеглице прихвата већ 1941. више од 300.000 српских избеглица из НДХ, организује им смештај и исхрану. – СУДСКИ процес о рехабилитацији Милана Недића изашао је из оквира правосуђа и прерастао у острашћену полемику у Србији, која се пренела и у иностранство. Израелски „Џерузалем пост“ је објавио текст „Србија почиње рехабилитацију контроверзног вође нацистичке ере“ у коме се наводи да је српски Апелациони суд донео одлуку о почетку процеса рехабилитације Недића, „који је водио марионетску владу нациста током окупације и био оптужен за колаборацију и уништавање локалних Јевреја“.Овакво писање није злонамерност стране штампе, већ преношење овдашњих непромишљених и политикантских тумачења историје. Старе и штетне идеолошке тезе коришћене у овдашњој расправи о Недићу сад неправедно Србију и Србе, жртве нациста, стављају на оптуженичку столицу као њихове сараднике, упозорава историчар др Александар Стојановић из Института за новију историју Србије, аутор књиге „Идеје, политички пројекти и пракса владе Милана Недића“.

– Стара идеологизована историографија је без доказа прогласила Недића квислингом који је призивао окупацију, предратним германофилом, нацистичким агентом, антисемитом – наводи др Стојановић. – Проблем је кад те интерпретације у расправи данас користе истакнуте личности иако нису имале потпуни увид у релевантне историјске изворе и литературу. Тиме, између осталог, противрече закључцима најеминентнијих историчара Холокауста који никада нису ни Аћимовићеву Комесарску управу, ни Недићеву владу сматрали одговорном за истребљење српских Јевреја, које су у целости организовали и извели немачка окупациона управа и Вермахт.

Одлуком комунистичких идеолога Недић је у СФРЈ изједначаван с Павелићем, да би се „уравнотежиле кривице“ жртве, окупиране Србије и злочинца, квислиншке Павелићеве НДХ. http://fabrikamaslacaka.blogspot.rs/2015/12/1941-300000.html

ЛеЗ 0005325  ТРМКА / Злата Коцић. – ТРМКА

1.

Рој одбегао. Из похабаног речника ветрови одуваше и

скромну избу пчелињу, реч густу: трмка. Више не боде очи

својом захтевном облином, купастим врхом више не заводи

чежњиве погледе у небо, куда житељке њене попут анђела

одводе на починак збуњене пчеларе земне. Куда и сама

зачудно лако узвину свој помало незграпни звонасти стас

и сен своју, антерију сохе лепеновирске. И деда Милољуб,

као и трмка сав лепљив од меда непропадљивог,

одлете за њом   http://bermetiardelija.blogspot.rs/2015/12/blog-post_25.html

ЛеЗ 0005326   Специјална јединица Вермахта  „А. Розенберг“, задужена за прикупљање – прецизније пљачкање – уметничког, културног и историјског блага у окупираним земљама, а у Београду је на њеном челу био др Шванке.  –  НЕМАЧКО бомбардовање Београда у априлу 1941. године представља најтрагичнији догађај у његовој новијој историји – уз велике људске жртве и огромно разарање града, чије су последице још увек видљиве, у ваздушним нападима је неповратно уништена драгоцена национална, научна и културна баштина, прикупљана и чувана у Народној библиотеци од њеног оснивања 1832. године. У пожару који је захватио Библиотеку после бомбардовања, према извештају Комисије за процену вредности њених уништених збирки, изгорело је више од 1.300 средњовековних рукописа и докумената на пергаменту и хартији, 300.000 штампаних књига, међу којима и књиге из првих српских штампарија, новине и часописи из 18, 19. и 20. века, као и око 2.000 писама књижевника и других знаменитих људи српског рода, али и других јужнословенских народа…“  Овим речима историчар Чедомир Јанић почиње једну од најуваженијих студија о пожару који је захватио Народну библиотеку на Косанчићевом венцу током Априлског рата 1941.   http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2015/11/blog-post_18.html

ЛеЗ 0005327  Професор Лаза…- ХИЛАНДАР ће ускоро добити нову задужбинску чесму украшену мозаиком. Њу ће српској царској лаври даровати председник Томислав Николић, а биће изграђена недалеко од пирга краља Милутина. Пројектовање и украшавање чесме поверено је професору Мирославу Лазовићу са Факултета примењених уметности у Београду.

Лазовић је већ чувен на Светој Гори по мозаицима које је радио у манастиру Зограф, а највише по раскошном Светом Георгију, начињеном по лику свеца са чудотворне иконе. Због овог ремек-дела је руски председник Владимир Путин током посете Атосу зауставио колону да би изашао из блиндираног возила и лично фотографисао светог ратника. После тога уследили су позиви професору Лазовићу да мозаицима украси једну од највећих руских цркава, после око 130 православних храмова у Србији и иностранству које је улепшао овом техником или осликавањем. Тиме се заокружује необичан пут који је започео доласком некадашњег филолога, дипломца руског језика, на стручну екскурзију у Совјетски Савез. – Кад се осврнем, живот ми изгледа као ходочашће – каже уметник. – Кад сам дошао у комунистички СССР, био сам више Југословен него Србин, као и цела моја генерација, и без готово икаквог знања о хришћанској уметности. Тад сам видео фреске Рубљова које ми више нису давале мира. Због њих сам уписао академију и постао сликар, али без намере да се бавим црквеном уметношћу. Вера је дошла сама, док сам путовао и радио, као и средњовековни живописци    http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2015/12/blog-post.html

ЛеЗ 0005328  Велики ОПШТИ И СТАЛНИ КОНКУРС „Заветина“. –  ОПШТИ КОНКУРС ЗАВЕТИНА    „Сазвежђе З“  и „СУРБИТА(р)“  (у даљем тексту  „ЗАВЕТИНЕ, Посебна породична Заветина“) расписују  стални општи ауторски конкурс  Свет у огледалу  – за оригиналне радове:

поезију (до 10 песама),

прозу (причу, кратку причу, приповетку, одломак из необјављеног романа, аутобиографије, мемоара, повести, летописа, родослова…писма),

оригиналне драме (одломак, до 16 стр. уобичајеног прореда),

есеј, оглед и књижевну критику (осврти, прикази  –  дела објављена од 1983. године до данас),   ……..     http://knjizevnenagradezavetina.blogspot.rs/2015/12/blog-post.html

ЛеЗ 0005329  АРХИВИРАЊЕ ЖАЛОСНЕ СТВАРНОСТИ / Мирко Иконић. – Никад се не свађајте са глупим људима,

они ће вас спустити на свој ниво и онда

потући својим искуством.

Марк Твен

Прошле године сам позван да учествујем на симпозијуму, чија је тема била „Улога уметника у малом граду“. Организатор овог амбициозног скупа на коме је поднето преко двеста саопштења, била је републичка Културнопросветна заједница и Инстит за проучавање културе, а већина учесника су били

културни посленици који живе и раде у тзв. провинцији. Рад који следи је, заправо, веродостојна прича која је на симпозијуму изазвала прилично пажње, па су уследили бројни коментари и занимљиви закључци, које овом приликом нећу наводити. Уверен сам да ће сама прича, односно текст саопштења, бити

довољан повод да се о овој теми размишља.   http://edicijazavetine.blogspot.rs/2015/12/blog-post.html

ЛеЗ 0005330     Зашто је избегличка влада професора Јовановића одбила сарадњу с Москвом. Михаиловић је сматрао да једино Црвена армија може да се супротстави немачкој агресији. – ЖИВИМО у времену у коме доминирају кризе, дневнополитичке, економске, моралне, криза система вредности, али истовремено живимо у времену у коме смо бомбардовани новим сазнањима из новије историје. Отварање архива и откривање нових докумената неминовно нас приморавају да мењамо угао погледа на прошлост. Савремени историчари су, наравно, на највећем искушењу. Исправно превредновање историје овог периода биће заправо залог и за исправне оцене готово свих главних токова националне историје од предвечерја Другог светског рата па, скоро, до данас.Један од првих потреса у конвенционалном погледу на историју изазвала је изјава професора др Бориса Анатољевича Старкова, шефа Катедре за двадесети век на Универзитету у Петербургу, да је Дража Михаиловић био сарадник војне совјетске обавештајне службе    http://edicijazavetine.blogspot.rs/2015/12/blog-post_27.html

ЛеЗ 0005331    Курдистан. – Погоршање односа са Анкаром Москву је усмерило према вековним непријатељима Турака. У Кремљу сматрају да због борбе против ИД заслужују аутономију. Прошле среде Москву је посетила делегација прокурдске Демократске партије народа, која игра значајну улогу у политичком животу Турске. Они имају своје представнике у турском парламенту, а њихов лидер, адвокат Селахатин Демирташ, срео се прошле среде са министром спољних послова Сергејом Лавровом.
– Знамо ми да су међу онима који се са оружјем у рукама боре против Исламске државе сиријски и ирачки Курди. Они ратују за своје куће и за право да живе на својој земљи – рекао је Лавров.   http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/12/blog-post.html

ЛеЗ 0005332    ХРПЕ ПРАЗНИХ РЕЧИ /  Ненад Грујичић. / Три деценије од смрти Јосипа Броза Тита! У медијима, наједном, текстови, фељтони, шоу-програми, емисије, серије и разговори о „највећем сину“. Фениксовска штафета са Икаровим крилима из шест бивших република! Нећемо улазити у анализе како народ данас живи, а како је пре; шта је било, било је… Е, сад, да ли је – не поновило се, то је друга прича. Згодна је прилика да се бескрају медијског праха придода и честица поезије. Наиме, познато је да су многи песници – не зна им се броја – посветили Титу своје песме. Да не говоримо о аматерским, радничким и ђачким прилозима у сузама радости и туге. Силне су песме компоноване, неке постале химне као оне из пера Ђорђа Балашевића Рачунајте на нас или, пак, из гласа Здравка Чолића народна Друже Тито, ми ти се кунемо. Но, овде ће нас занимати уметничка поезија, она која пледира за вечни опстанак у књижевности и матерњем језику. Како рубрика Дупло дно подразумева избор само једне песме, двоумио сам се између песама Осмех у пролеће Мире Алечковић, То мајка више не рађа Александра Секулића и Вриједи живјети и борити се – Тито Јована Зивлака. Одлучио сам се за ову трећу, из више разлога, понајпре што аутор има надахнут есеј о Јосипу Брозу, који је нека врста ултра-свести о песми, о Титу и његовом делу, есеј који је написан у дане кад и песма, почетком маја 1980. године. Дакле, ради се о комплементарним творевинама, идеалним за давање потпуније слике о чину и делу     http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2015/12/hrpe-praznih-reci-nenad-grujicic.html

ЛеЗ 0005333     Др Неле Карајлић подвлачи црту. – Сад кад подвучете црту – да ли сте задовољни излетом у књижевност? * Како је прошла књига „Фајронт у Сарајеву“?

– „Фајронт у Сарајеву“ ми је открио књижевност. То је нека врста лека, духовне сеансе. Обожавам је. Није само важно то што је књига „отишла“ у преко 100.000 примерака. Много ми је важније да уживам у писању. Књижевност је најтежа и најкомпликованија уметност. Ту сте сами ви и празан папир. Не помаже вам ни гитара ни камера ни кист  http://carskirez.blogspot.rs/2015/12/blog-post_27.html

ЛеЗ 0005334     ПИШЧЕВА ИЗДАЊА Улога писца у историји српске књижевности.- Маринко Арсић Ивков

Српска књижевност је изашла (и излази) из шињела који се зове пишчево издање. Она је, у ствари, огрнута у њега.
То уклето пишчево издање чини, врло чврст, темељ историје српске књижевности. Без тог темеља историја српске књижевности била би и много тања, и много краћа, и много униформисанија.
Много је, сувише много, великих и значајних дела српске књижевности и културе изишло у пишчевом издању. Много је дела, којима се данас дичимо и гурамо их свету, било пишчева приватна ствар, његов проблем, за који нису (и нисмо) хтели да знају, у који нико није хтео да се меша. Историја српске књижевности је у великој мери приватна ствар, и чудном, а праведном, игром судбине, и буквално пишчево издање.

  1. У историји српске књижевностипишчева издањаимају часно место. Она су део културне историје и њено огледало. Судбина је њихова увек иста: писац је као издавач губио, не успевши да од продаје сакупи паре уложене у штампање, често западао у дугове. Видим пријатеље читаоце, непријатеље читаоце, критичаре, професоре како кроз целу историју ове књижевности беже од испружене пишчеве руке, у којој је књига, коју треба да плате.
    Да ли је понижен писац, или бегунац кога нико не јури? Зашто штампа о својем трошку, кад зна да ће изгубити? Зашто бежи, кад га није страх од књиге, кад, чак, воли приватна издања из пишчеве руке, ако су бесплатна? Зашто хоће све да плати, сем пишчево издање? Шта ли то више од једног века спречава и оне који нису тврди на пару да само покрију цену понуђеног примерка књиге? Је ли разлог у књизи, или у писцу, или у томчину који је напустио логику послушности и ушао у област ја сам се усудио?     https://zavetineaneks.wordpress.com/2012/06/12/%D0%BF%D0%B8%D1%88%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B0-%D1%83-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8/

ЛеЗ 0005335     Изабрани текстови о филантропији. – … Једна занимљивост – у 2010.г. свјетски филантропи су донирали 3.3 милијарде америчких долара, а 2006.г. – најплоднијој години за донације чак 50.7 милијарди америчких долара (рецесија је утјецала чак и на њих).

Када би сада рекле да је и дио грађана Хрватске склон филантропији, вјеројатно бисте само одмахнули руком    https://zavetineaneks.wordpress.com/2012/07/06/%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BE-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B8/

ЛеЗ 0005336     Њ.К.В. Престолонаследник Александар – у служби отаџбине Београд, 28. децембар 2015. – … За три године самосталног финансирања дворова, Престолоналедник Александар и Принцеза Катарина организовали су, осим за домаће званице, серију пријема за високе делегације из иностранства, дипломатски кор и њихове званице, за Српску православну цркву и друге верске заједнице, примили низ крунисаних глава, бивших и садашњих председника и премијера, били с подједнаким уважавањем примани од највиших званичника у Лондону, Вашингтону, Паризу и Москви, и тако значајно утицали на побољшање угледа Србије у међународној јавности.

Недовољно је познато да Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, годинама истрајно помажу хиљаде деце, ратних сирочади, без родитеља, делећи им вредне божићне и ускршње поклоне. У безброј хуманитарних акција сакупљена су значајна средства која су потом додељена дечјим установама, а старањем принцезе, деца бесплатно упућивана у летње кампове у Грчкој. Упоредо са бригом за децу,Фондација престолонаследника за образовање и културу додељује нарочите стипендије најбољим студентима са српских универзитета, и обезбеђује више десетина бесплатних стипендија на више европских и америчких универзитета, укучујући и 40 школарнина за мастер студије у Енглеској, на универзитету у Нотингему … (Из Саопштења за јавност Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра  http://zivotjesenisan.blogspot.rs/2015/12/28-2015.html

ЛеЗ 0005337     ДВЕ ВЕСТИ: Асанж, Захарије Трнавчевић  https://zavetineaneks.wordpress.com/2012/07/21/%D0%B4%D0%B2%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B6-%D0%B7%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%82%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0005338     Резиденцијални писци? – Докле ће да нас збуњују страним речима и шареним лажама? Шта то, молим вас, значи – резиденцијални писци?
Погледајте речник страних речи.  Residere – засести ; место сталног боравка шефа државе или владе, а исто и тако и особе које заузимају високе управне положаје… Резидент значи дипломатски представник рангом нижи од посланика…
Зашто је господи организаторима, па и писцима новинских чланчића, овакве врсте потребно да ствар надувавају?   https://zavetineaneks.wordpress.com/2012/07/24/%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B8/

ЛеЗ 0005339     Џиновска артерија Русије. –    Пре 121 годину у Владивостоку је почела изградња Транссибирске железнице, најдуже пруге на свету. Ова магистрала повезује 2 дела света, 12 области и 87 градова, и дуга је 9288,2 km. / Возови на линији Москва-Владивосток крећу са Јарославске железничке станице у Москви, где су, као и на одредишту, тј. у Владивостоку, постављени специјални километарски стубови са обележеном дужином магистрале: „0 km“ на једном крају и „9298 km“ на другом./ Путовање кроз историју/  Транссибирска магистрала је једна од најстаријих железничких пруга Русије. Изградња њене главне деонице дужине 7,5 хиљада km између Чељабинска и Владивостока трајала је од 1891. до 1916. Te године, после завршетка изградње моста преко реке Амур поред града Хабаровска, отворен је директни путнички саобраћај између Москве и Владивостока. Пре тога су за тај правац коришћене деонице Кинеско-Источне пруге, а путовање у једном правцу трајало је 16 дана. Изградња овако дугачке пруге за Руску Империју је била заиста важан догађај. О томе сведочи и чињеница да је на молебану поводом почетка изградње пруге присуствовао лично престолонаследник Николај Александрович, по налогу Александра III.

https://zavetineaneks.wordpress.com/2012/08/31/%D1%9F%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5/

ЛеЗ 0005340     ПРОБЛЕМ ЗАВРШЕТКА РОМАНА–АНЕГДОТЕ / Мирољуб Милановић. –  О роману Живот и доживљаји војника  Ивана Чонкина Владимира Војновича  (из најновије књиге огледа професора  Милановића ПИСЦИ ОТПОРА, управо објављене у издању Едиције БРАНИЧЕВО, из Пожаревца)   https://zavetineaneks.wordpress.com/2012/07/24/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%B4%D0%BE%D1%82%D0%B5-%D0%BC/

ЛеЗ 0005341     „Овде лежи онај чије је име написано на води“ ….. –  Мит о Китсу као крхком песнику осетљиве душе кога су уништили злонамерни, груби критичари, огрешивши се о његову поезију, пласирао је Бајрон. Трагика Китсовог живота лежала је у суровом кастинском уређењу енглеског друштва, коме су били подређени књижевна клима и укус. Био је непризнат као песник, изолован, а ипак је ишао на представе, забаве, вечеринке, изложбе, али не зато што је то модел понашања једног интелектуалца, него зато што није могао поднети постојање у осами, у гризодушју и тескоби. Предвидео је да ће бити велики песник после смрти, ужасавао се књижевних сукоба и афера, презирао је људске слабости попут зависти и сујете, као недостојне песника.

Епитаф на Китсовом гробу на Протестантском гробљу у Риму опомињући је епитаф свих будућих песника: „Овде лежи онај чије је име написано на води“    http://velikazavetina.blogspot.rs/2015/12/novostirs.html

ЛеЗ 0005342     Незабележено је у историји америчке тајне службе ЦИА да начини такав преседан тиме што ће Хашком трибуналу послати поверљив документ гарантујући за Јовицу Станишића…. –  Захваљујући америчкој штампи, јавност је сазнала да је Станишић осам година био главни човек ЦИА у Београду. У чланку „Лос Анђелес тајмса”, написаном 2009. на основу бројних интервјуа агената ЦИА, уз сагласност агенције, што је за ову тајну службу крајње неочекивано, наводи се како је ЦИА Хагу доставила тајни документ из кога је произашло да је Станишић радио за америчку обавештајну агенцију, „помажући напоре да се у региону склопи мир”, као и да за своје „услуге” никад није примио ниједан долар од Американаца. То је довело до бројних спекулација да је ЦИА заправо била заслужна за ослобађање Јовице Станишића и Франка Симатовића Френкија из притвора у Хагу. Чини се да је ЦИА тим потезом Јовици Станишићу вратила дуг.Грег Милер, новинар који је ово обелоданио, и сам је био изненађен информацијама које је добио. Годинама је пратио рад ЦИА и изјавио је да му се у каријери није десило да агенти те тајне службе буду тако отворени као у овом случају. „У ноћи када су травњаци празни и лампе дуж пешачких стаза једини извор светлости, Топчидерски парк у Београду је идеално место окупљања шпијуна”, репортажно и поетично почиње овај обиман чланак.  Те вечери 1992, у време грађанског рата у бившој Југославији, Станишић се састао с официром ЦИА Вилијамом Лофгреном. Тада су „два шпијуна склопила тајно партнерство за које нико није сазнао”, наводи се у тексту.  http://velikamagaza.blogspot.rs/2015/12/blog-post_28.html

ЛеЗ 0005343     Да ли је ово више вест?

ВЕДРА ВЕСТ НА КРАЈУ ЈЕДНЕ  ДУГЕ И СУМОРНЕ ЗИМЕ

Најновији број БРАНИЧЕВА (први двоброј БРАНИЧЕВА, 1-2/2011, тематски посвећен ПИТАЊИМА, ЧУЂЕЊИМА, НЕРВОЗАМА (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊА ) одштампан је на 202 странице у 500 примерака. На корицама је репродукција слике М. Аничића Доручак у носталгичном пејсажу (1972), али између корица овог броја ничег – носталгичног, напротив!

Покренут је са мртве тачке дуго одлагани разговор о вредновању и превредновању, изнете су на овај или онај начин неке ствари о којима најшира читалачка публика у Србији једва да ишта зна. Отпочео је излазак из карантина!

Разговор са професором Живодрагом Младеновићем разоткрио је како се то радило под комунистима, па и у књижевности. Како је било могуће да се литерани крадљивци вину до челних места неких виталних српских културних и издавачких институција. Тај разговор открива индиректно и све оно што чини паклено неокомунистичко наслеђе у

српској култури, и књижевности пре свега*.

Само због разговора са стогодишњим професором Младеновићем овај број Браничева

је требало штампати у 30. 000 примерака, да се зна! Али високи тиражи у овој сиромашној и тужној земљи на Балкану резервисани су за тзв. листове, часописе, и писце блиске власти и центрима моћи.

Част реалне, стваралачке и непоштедне књижевне критике у овом броју бране – како би то рекао један од сарадника у овом броју песник Мандић – чланови тзв. белог књижевног тима: покојни Лазаревић, Бошко Томашевић, Душко Стојковић, Мирољуб Милановић и Мирослав Лукић (познатији као Белатукадруз, Бела Тукадруз).

На свету постоји неколико песника који познају генеалогију, и који су у дубљој вези са њом. То су они песници чија се мисао завршава Богом.    http://zavetine.blogspot.rs/2015/12/blog-post_28.html

ЛеЗ 0005344     Немци покренули фузиони реактор – бесконачни извор енергије.  –  Немачко постројење „Венделштајн“, створена је фузија налик оној на Сунцу .  КАДА бисмо успели да направимо мала, вештачка сунца на Земљи, човечанство би могло да одахне и заборави на страх од исцрпљивања свих залиха енергије на планети. Деценијама већ научници покушавају да конструишу реактор у коме ће, подражавајући фузију на Сунцу, створити чисту енергију из обичне воде. У свету је у изградњи двадесетак оваквих реактора, а оптимизам је нарастао недавно, када је у немачком постројењу “Венделштајн” постигнута температура од милион степени целзијуса и произведена плазма из десет милиграма хелијума у вакуумској комори стелератора тешког 725 тона.Створена је фузија, онаква каква се непрестано дешава у језгру Сунца, а вође овог пројекта, научници са Института “Макс Планк” кажу да је ово тек проба и да у пуном капацитету, 2017. године, очекују да ће имати експеримент са водоником, баш као на звездама, и да ће успети да постигну енергију од 100 милиона степени и одрже је дуже од 30 минута    http://zavetine.blogspot.rs/2015/12/blog-post_29.html

ЛеЗ 0005345     ПРОРОЧАНСТВО СВЕТЕ ГОРЕ. –  Све о чему су писали Свети оци наше Цркве десиће се тако до последњег деталја. Старац је рекао да је био задивлјен када је у младости прочитао пророчанства Св. Козме Етолског. Почео је да моли Бога (тада још не схватајући сву озбилјност молитве) да му открије када ће се десити предсказани догађаји. Међутим, након што је посетио Атос и разговарао са једним старцем схватио је своју грешку. Само Господ одлучује ко је достојан милости откровења. И, једном увече када се старац молио (то је било на дан када су Турци убили Кипране Соломоса и Исака) пред његовим унутрашњим погледом као филмска трака почели су да се развијају предстојећи догађаји.

(Ја сам, браћо, сигуран да је на том месту старац сакрио од мене нешто непријатно). Пророчанства неког г-на Георгија (Ђорђа) о седам ратова, која је записао и ширио један од браће, показала су се истинитим.  http://odavde.blogspot.rs/2015/12/blog-post.html

ЛеЗ 0005346     ОКО ЉУДСКО ВИДИ ДА СЕ СПАЈА  ОНО ШТО СЕ У ДАЉИНИ РАЗДВАЈА* . –  Mирослав Тодоровић: Божја визура, Шумадијске метафоре, Младеновац, 2015; Грчка свеска, Прометеј, Нови Сад, 2015. . –  … Оно што Тодоровић жели својим песмама је да нам открије свет који се њему чини занимљивим па да нас само упути у том правцу, да сами наставимо да истражујемо. Он и када говори о себи он то ради свестан чињенице да песнички текст није документ о песниковом животу јер је сигуран да завршени текст увек значи више и другачије од онога што је њиме желео да каже. Зато ниједну његову песму не треба тумачити као намеру…већ само као покушај јер његови поетски текстови се не могу читати као изјаве о нечему…они се морају гледати као целина која позива на сусрет друге врсте, а не као фрагменти некаквих лепих поука…само односи у оквиру те целине која се зове песма су релевантни…то не значи да  песма не поседује своју кохерентност и универзалност…то значи да она има намеру да наш унутрашњи доживљај усмери, изоштри   https://sites.google.com/site/tragovi1/biblioteka-pretek-3/okoludskovididasespajaonostoseudalinirazdvaja

ЛеЗ 0005347     Еко фајл: Кругови на Девици.  –  http://akademijaalhemije.blogspot.rs/2015/12/blog-post.html

ЛеЗ 0005348     Библиотека Богомољка. – Да ли знате?  Одабрани занимљиви чланци  (Поделите са пријатељима!) . –  ДА ЛИ ЦРКВЕНИ НАТПИС ИЗ ЦРКВЕ СВ. БОГОРОДИЦЕ ОДИГИТРИЈЕ

КРИЈЕ ТАЈНУ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА? – Старост некога или нечега се одређивала према томе по ком календару рачуна време од његовог рођења или његовог настанка. Тако сваки човек своје време рачуна од момента рођења (лични календар), а нација или народ од момента настанка своје заједнице (народни календар). Нема народа који користи туђи календар а да није од суштинског значаја за настанак његове заједнице. Тако је и са заједницом Старих Срба Метохије и Косова.

На надвратнику цркве Св. Богородице Одигитрије, у Мушутишту, у Русеничком Подгору, код Призрена стоји уклесани текст: „Поче се и сазида се божански и свечасни храм Пречисте Владичице Наше Богородице Одигитрије из темеља, у дане превисокога краља Уроша, трудом и старањем великог казнаца Драгослава, са Јеленом супругом својом и Станишом, сином својим, и Аном, кћерју својом, године 7823, индикта 5.“ (Задужбине Косова, споменице и значења српског народа, Призрен-Београд, Издавач Дело, Љубљана, 1987.) /  Овај надвратник има вишеструк културно-историјски значај…    http://akademijaalhemije.blogspot.rs/p/blog-page.html

ЛеЗ 0005349     Више тужилаштво се жалило са образложењем да по закону они које је суд или други државни орган осудио као ратне злочинце не могу бити рехабилитовани!? Није им значило ништа што је одлука о ратном злочину донета годину дана после стрељања и што је била исфабрикована, нити што је Дража Михаиловић, иако осуђен из истих разлога, правоснажно рехабилитован исте године   . –   МАРКО Богојевић, предратни учитељ из села Медвеђа код Трстеника, за кога се и данас прича да је Добрици Ћосићу буквално спасао главу кад су га четници ухватили, никако да, мртав, дочека правду. Већ два пута га је Виши суд у Крушевцу рехабилитовао, али се Више тужилаштво жалило и тражило поништај пресуде.

– Деда је био образован, угледан човек, борац из балканских и Првог светског рата, солунац, носилац Албанске споменице, Ордена Милоша Обилића и одликовања СПЦ. Као мали играо сам се његовом Карађорђевом звездом – каже Богојевићев најстарији унук Љиљан Топличић, подносилац захтева за рехабилитацију.

За Богојевића се још шушка да је Добрици Ћосићу, заједно са још једним четником, послужио као књижевна инспирација.   http://carskirez.blogspot.rs/2015/12/blog-post_30.html

ЛеЗ 0005350     Међу најскупљим радовима на другом откупу који после вишегодишње паузе организује Министарство културе, су и акрил на платну „Црвена, Плава“ Предрага Нешковића (700.000) и инсталација „Мандала и крст/Збогом оружје“ Зорана Насовског (600.000)…. –  ДИПТИХ „Добро јутро Казимире Маљевичу“ и „Добро вече Казимире Маљевичу“, академика Душана Оташевића, најскупље је појединачно откупљено дело на овогодишњем конкурсу за финансирање уметничких дела из области визуелне уметности, чији резултати су у уторак објављени на сајту Министарства културе и информисања. За његов откуп, Народном музеју у Краљеву одобрено је 720.000 динара. Нешто мање новца, 600.000 динара, одобрено је Српској академији наука и уметности, за уље на платну „Борови, лимени кров, прозори стакленика“, ветерана наше ликовне сцене Милице Стевановић  ….

ЛеЗ 0009498