105

 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

 ЛеЗ 0005255   …кад неко говори истину нико на свету га не може збунити…  –  ЉУДЕ на сарајевској пијаци Маркале није убила граната која је долетеле са српских положаја, неко две експлозивне направе, даљински активиране. Установили смо да мина никако није могла да долети на место на коме је активирана а да претходно не удари у кров тезге. Пронашли смо и доказе да је постојала друга експлозија у исто време на овом месту…

Овако, за „Новости“, причају Зорица Суботић и Миле Попарић, коаутори експертизе „Маркале 1 и 2“, гранатирања Сарајева и снајперских дејстава у предметима Радована Караџић и Ратка Младића. Након што су проучили документа са сведочењима, детаље истрага Унпрофора и Центра служби безбедности Сарајева, као и видео-записе евакуације после крвавог напада у Сарајеву, ови стручњаци недвосмислено су утврдили да постоје манипулације у вези са овим инцидентом     

ЛеЗ 0005256   ОСМИ НАЈБОГАТИЈИ СРБИН У ДИЈАСПОРИ. – Слободан Павловић: Нећу одустати од свог народа. –  СЛОБОДАН Павловић, један од најбогатијих Срба у свету, све чешће долази у родни крај, у своју Семберију. Надгледа изградњу еколошког града Слобомира крај Дрине и већ две деценије покушава да улагањем у Републику Српску свом народу помогне да боље живи.

– Тешко ми је кад видим да у мојој Српској деца нису научена да раде. Родитељи праве највећу грешку ставом – ми смо живели тешко, па нек деца сада уживају. У Америци, отац детету чим напуни 18 година каже: „Иди ради и живи самостално, ја сам ту да ти помогнем, али мораш да научиш да се бориш за себе“. То је прави пут – прича Слободан.

За Републику Српску каже да је земља великог потенцијала која би могла да буде оаза благостања.

– Али, људи који живе у Српској то не виде и то ме боли. Много се ради, али нажалост наша деца још нису способна да поведу Српску правим путем – каже Слободан. – Код Срба је само битно рећи „сви су лопови“. Па ако су сви лопови, хајде да видимо због чега и како да их се решимо. Да ли је проблем у власти, или у народу, и шта да урадимо. А не само да причамо – каже он

ЛеЗ 0005257    “Достојевски никоме ништа није дужан. Скините ту срамну таблу”. –   … – Достојевски, мртав, тражи да се исправи та срамота! На Словенима је да његове дугове регулишу! У овој књизи пише да је Феђа остао дужан вама, Spielbank-у, многима још! Из Баден-Бадена нећемо док се све то не испита и не уреди како треба! – урлају наши јунаци на рецепцији, проклињући и огавну газдарицу, крвопију над чијом је ковачницом “наш Фјодорушка, патећи што је међу вама а не с нама, плакао читавих седам недеља!”.

Булатовићеви (анти)јунаци у ово измиривање рачуна јесу кренули не знајући како да одају почаст Достојевском, али са не претерано словенофилским мотивима, већ са разлозима крајње приземним (но њиховом претходнику коцкару свакако разумљивим). Наиме, из “Фјодорове фотеље” из које су наређивали крупијеима у казину у Бад Хомбургу, згрнули су највише, те сковали и пословицу “Кад изгубиш сваку наду, помоћи ће анђео Достојевски!”. А Мађар чак и одаје да “кад би Феђа знао колико сам им, служећи се његовим триковима и преварама, мазнуо, у гробу би се од среће вечно превртао!”.

Можда би се превртао, богме, и да зна да су не само ондашња, него и данашња наша “господа криминалци”, и те како склона да се “куну” у његов лик (и дело?). Због дугова се, вероватно, не преврће, с њима је живео готово непрекидно.

ЛеЗ 0005258   Нико Србе није поразио дубље и далекосежније него што су то урадили комунисти, а Латинка Перовић је последње велико име из оперативне групе југословенских комуниста који су проводили дрезденски налог из 1928. по ком се и данас ради….

ЛеЗ 0005259  Унеско је донео одлуку о упису Телеграма објаве рата Аустроугарске нашој земљи у Међународни регистар „Сећање света“ 

ЛеЗ 0005260   Мајстор Мирча… –  МИРЧА Пантелић (67), пореклом из Риђевштице код Трстеника, један је од најуспешнијих уметника на дуборезу у овом делу Србије. Да ће се прославити као аутор више од 700 оригиналних дела на дрвету, није ни сањао када су му 2003. године саопштили да је као до тада незамењив радник у „Првој петолетки“ проглашен за технолошки вишак.  – Две одине сам примао око 5.000 динара са бироа, мучили смо се супруга Ката и ја – нерадо се присећа тешких дана талентовани Мирча. – Све до пензије 2005. године смо се поштено намучили. Годину дана касније кренуо сам више да радим на дуборезима и пробудио у себи интересовање које сам имао као дете    http://avatarplusultra.blogspot.rs/2015/12/blog-post.html

ЛеЗ 0005261   Летњи ресавски караван . Објављено је 08.08.2015.

  1. јуна 2015. вожен је летњи ресавски караван џиповима по планини Бељаници, бисеру ресавског краја. Могли смо да видимо потпуно незагађену и нетакнуту природу која слободно буја, неометена људском активношћу. Ка крајњем циљу, врху планине Бељанице (1339м) свратили смо до пастирске колибе где смо од једне баке купили овчји сир, даље наставили ка понорници Речке и Ивковом понору. По доласку на врх Бељанице најпре смо уживали у погледу а затим спремили ручак за све учеснике каравана. Ту смо направили већу паузу где смо одмарали и уживали у звуковима и лепоти природе. Након одмора одштетали смо до видиковца где се нестваран поглед пружа на Јужни Кучај и кањон Ресаве. http://izsenke.blogspot.rs/2015/12/letnji-resavski-karavan-beljanica-2015.html

ЛеЗ 0005262   Сточари под врхом Бељанице 5   (Суводолци)   http://osnivaczavetina.blogspot.rs/2015/12/stocari-pod-vrhom-beljanice-5.html

ЛеЗ 0005263     Сточари под врхом Бељанице 6   (Суводолци)   http://osnivaczavetina.blogspot.rs/2015/12/stocari-pod-vrhom-beljanice-6.html

ЛеЗ 0005264  Сточари под врхом Бељанице 7   (Суводолци)   http://izsenke.blogspot.rs/2015/12/stocari-pod-vrhom-beljanice-7.html

ЛеЗ 0005265   Планина БЕЉАНИЦА – ВРХОВАЊЕ 2006. год. (Dasukidis)   http://zavetine.blogspot.rs/2015/12/planina-beljanica-vrhovanje-2006-god.html

ЛеЗ 0005266   БЕЉАНИЦА – ОДМАХ ИСПОД ОБЛАКА (Dasukidis – Nikolic)   http://homoljskimotivi.blogspot.rs/2015/12/beljanica-odmah-ispod-oblaka-dasukidis.html

ЛеЗ 0005267   НЕПРСКАНО време над Бељаницом (Дасукидис – Николиц). – Отпремљено је 25.01.2011. – Упоредна анализа под називом: КАД ГРАД ПАДНЕ, СЕЛО СТРАДА! “…и тако ти ми сељаци зивимо у свом тем зивоту. Докле куј зиви, дотле му и добро…“ (цитат из филма “Непрскано време над Бељаницом“)   http://zavetinealfaiomega.blogspot.rs/2015/12/neprskano-vreme-nad-beljanicom.html

ЛеЗ 0005268   Влашки обичај „Stăna – Бачија“      http://misljen.blogspot.rs/2015/12/vlaski-obicaj-stana-bacija.html

ЛеЗ 0005269   Ритуални плес влашке „шојманке“ пред падање у транс. – Објављено је 19.04.2013. – На брду Појењ изнад Тополнице у Поречкој Реци (општина Мајданпек), сваке године на Цвети рано ујутру сељанка Иванка Лазаревић (р. 1956) пада у „транс“, и у том стању долази у контакт са демонкама Судбине, које Власи овде зову „Шојмање“. Шојманке јој говоре судбину људи који су јој дошли у посету, али и судбину њихових села и државе. У „транс“ се уводи кроз певање и играње у дворишту куће. Клип је извод из видео записа који је на Цвети 2006. године начинио етнолог Паун Ес Дурлић, кустос Музеја у Мајданпеку, за потребе етнолошке монографије „У земљи Ветра и Шојмана“, и приказује кључне фазе Иванкиног плеса, којим се она уводи у „транс“.  http://pismoizkarantina.blogspot.rs/2015/12/ritualni-ples-vlaske-sojmanke-pred.html

ЛеЗ 0005270   Из МОЈИХ БЕЛЕЖНИЦА / Бела Тукадруз. – Сетио сам се једног  друга из гимназије, јер сам га сањао . Мали смо разред били – седаманест ученика. Неколико младића. Девојака је било више. Сањао сам га : ускаче у камион, за њим ускаче неки непознати човек тренер? Клања му се. У камиону има униформисаних младића…И других појединости могу да се сетим. Камион је на даскама позоришне сцене; на камиону су деца; неки непознати човек као да има снагу  џина помера камион на ивицу сцене тако да се  сваког трена може преврнути, као кола пуна сена у  провалију, али се ипак, срећом, не преврће. Сећам се још како учитељица * (сада је у пензији) и ја силазимо низ неку клизаву низбрдицу; она се котрља, ја силазим опрезније…Неки врбак, пловчије јаје.   https://s1957.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7-%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%85-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0/

ЛеЗ 0005271   Белешка уз „Свеску САХАРА АМАЗОН“ / Бела Тукадруз. – Сликарку која је деценијама прикривала свој дар, гушећи у себи жену и звер, могао сам и мимоићи, да се није умешала судбина, анђео, чаролија игре која излази из тамне матрице. Тако је почело, неописиво и непредвидиво: ухватили смо се у тајно оро постојања, пустиње и прашуме. Између слика и речи, песама и загонетке разапетог трајања и крикова слеђених на платнима, биле су  велике раздаљине као између  Сахаре и Амазона, двојник и двојница, змија бела као иње и анаконда, велика прашина и велика вода. Удубљујући се у каталог слика једног осујећеног сликара, осећао сам неки непознат страх или ужас – можда је то била патња проузрокована приближавањем једне будућности, о којој никада раније нисам ни помишљао? Шта је једну пустињу поезије, могу то написати, зар не, отрпавало и хранило, ако јесте – геометрија сна, дух сна који буди тело и дух уметника који се одлепио од свога ја? Осећајност чије су пируете осујећиване суштином прашуме, нагонећи сликарку у окамењену неодлучност, да буде нека друга, подајући се повремено подлој смирености? Прашума Амазона никада не би била таква каква јесте да којим случајем престане наклоност олуја и и далеких пустиња. Прашума у себи носи пркос против учмалости и пустоши, па ипак њено Друго Ја је пустиња, Сахара која је храни   https://s1957.wordpress.com/%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D1%83%D0%B7-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BA%D1%83-%D1%81%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BD/

ЛеЗ 0005272   Пре десет и више година. – Не купујем више дневне новине. Не јављам се, као пре, радо познаницима. Ревидирао сам телефонски именик. ..Необични, неочекивани метални звуци, плонк! Цијук кочница, бректање мотора градских аутобуса, или камиона…Лавеж пса. Рачуница најближих, лицемерје. Подлост. Неморал. Свега сам свестан. Ујутру је, и после нејасних снова, памет бистра, као речни вир… Жанрови; појмови. Брзо писање. Сујета неких есејиста, критичара. Треба спашавати сва искуства  https://s1957.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7-%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%85-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0/%D0%BF%D1%80%D0%B5-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82-%D0%B8-%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0/

ЛеЗ 0005273   Пролеће испод Калемегдана. – Добауљало се – дуго чекано пролеће 2013. Мислим на Мироч, на Скадар.На Сент Андреју и Вуковар.Руке су ми разапете. Ноге клиновима причвршћене уз Крст    https://s1957.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7-%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%85-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0/

ЛеЗ 0005274   Из Мркићевих рукописа. – Миодраг Мркић СЕНКЕ МРЉА РЕЧИ.

Сенке мрља речи осамдесетчетворогодишњег есејисте казане јасно, али… Сенке о поезији Мирослава Тодоровића песника „Светих мученика“, „Потоње верзије“…

ЛеЗ 0005275   КОРЕСПОДЕНЦИЈА  –   CORRESPONDENCE. – Иза тебе : пустиња,

испред тебе : књижевници и фарисеји,

а мора се напред :

по цену посртања,

по цену гроба,

по цену васкрсења –

по сваку цену!

Крст на чело нацртај.

Одрекни се нежних снова :

Анђела из срца протерај.

Камен под главу.

Чемер под срце.

Живот под срамоту.

Допуни меру предака    https://s1957.wordpress.com/%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/

ЛеЗ 0005276   ПОЧЕТАК И КРАЈ, или ОТПОЧЕЛА ЈЕ ДУГО ИШЧЕКИВАНА МЕЉАВА / Бела Тукадруз. – или о нечему о чему су у Србији – ћути.. – Књижевни часопис ЗАВЕТИНЕ+ објавио је у броју 3. (Београд, субота 21. април 2014), у оквиру рубрике НЕИЗБЕЖНО (Превредновање) „ФУСНОТЕ ВРЕДНЕ ПОНОВНОГ ЧИТАЊА“, подужи, веома критички текст  на преко 6 великих стубаца. Сви прозвани тамо – или нису видели тај број часописа, или јесу, али су одабрали ћутање као одговор. Ко ћути – девeторици одговара, кажу. У време док је припреман тај број часописа, понудио сам СКЗ, рукопис мог новог романа- наравно, главном уреднику. Одговор је брзо стигао, али не од уредника којем је рукопис био упућен, већ од трећег лица. Навешћу фотокопије мог писма и одговора СКЗ, али пре тога бих замолио, евентуалног читаоца, да прелиста, прво – једну моју дужу „песму“ (Фрагмент отет од ветра), и друго, тај текст који спомињем из часописа ЗАВЕТИНЕ+, бр. 3. Па онда нека све то сравни и изведе закључак за себе. – Ја немам другог избора до да објавим све то, што ће чинити овај текст у целини, овде, као и да сачекам да неко од издавача у Србији објави тај мој роман, који ми је СКЗ вратио и не прочитавши га са провидним изговором. Кажем провидним, јер само после неколико дана након што сам добио одговор СКЗ, видео сам да овај издавач позива на промоцију нових књига, не једне него више нових књига. Дакле, друге књиге може да трукује, не и Бела Тукадрузове…  https://s1957.wordpress.com/%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%BE-%D0%B8%D1%88%D1%87/

ЛеЗ 0005277   Свитање. – Вежбам мнемотехнику посматрајући тај пут, којим треба да крену сви прљави људи да се окупају у вировима дубоким.

Шта бих да поручим нашим професорима и критичарима, наметачима разних праваца, модерних секти, „последњих крикова“ у књижевности?

Нека поново читају Леца: После сваког „последњег крика“ књижевности, обично очекујем њен последи дах.   https://s1957.wordpress.com/%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5/

ЛеЗ 0005278  Шта кажу писци хороскопа за 2013.?  _______ две заједничкe ствари за 2013. годину: Прва је све интензивније прихватање да су нам узде живота Уран и Плутон још од марта 2011. предали у руке и да сада доста тога стварно од нас самих зависи. Неки су тај утицај осетили и у 2012, и у ситуацијама у којима се чинило да готово нема ни избора ни излаза – налазили и изборе и излазе само захваљујући томе што су дали себи шансу да ризикују, да направе искорак из заглављености у којој је дуго царовао страх праћен сумњом да се ишта може урадити и променити…..    https://s1957.wordpress.com/%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%B6%D1%83-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B8-%D1%85%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-2013/

ЛеЗ 0005279  Периодика. – Милоје Дончић: ПЕСМЕИзвор: Наш траг, 1-2/2013,  Велика Плана,  391 стр.; 272-273    https://s1957.wordpress.com/%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0/

ЛеЗ 0005280   ПОСВЕЋЕНО ДРВО – ЗАПИС

Сви су путеви Господњи милост и истина.

Сви су путеви Западне Европе немилост и лаж. Бога су тамо

сместили у Музеј, а овде на брежуљке,

не да би га задржали на уздама.

Јер Бог више воли живописне пределе,

тргове, цркве , манастире,

врхове брда и долине,обичне људе, најобичније, најнезнатније,села и засеоке, изворе и бачије. https://s1957.wordpress.com/2012/02/28/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D1%80%D0%B2%D0%BE-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81-consecrated-tree-zapis/

ЛеЗ 0005281   00001.Бундеве (2011, лето) –  Одатле већ почиње ЗОНА ПРЕЛИВАЊА, нешто о чему  тек треба да буде речи, али тек онда када за то дође погодан час…  https://s1957.wordpress.com/2012/05/17/00001-%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%B5-2011-%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BE/

ЛеЗ 0005282   00002.Голастрана (мај 2012). – После свега, питање тајне, судбине, детињства, бездана остаје нерешиво. Како пребродити мистерију завичаја, лепоте, гробова? Са оваквим сликама на видику, усред поља (близу Лакомице), чујем да неко понавља: Лакомица, Лакомица, Лакомица, Лакомица, и тамо где се завршава Гола Страна, шири се дубок један вир  https://s1957.wordpress.com/2012/05/17/00002-%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D1%98-2012/

ЛеЗ 0005283   00003.Локација З. – …Неоствариви снови. еднога дана се остваре, кад то више није важно…  https://s1957.wordpress.com/2012/05/18/00003-%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B7/

ЛеЗ 0005284   00004.Плаво злато. –  Ех, ја нисам знао да сам богаташ и власник корита пресахле шумске реке пуног драгог камења, плавог злата, шљунка непознатих мистерија, и светлости коју још нико опева није!  https://s1957.wordpress.com/2012/05/18/00004-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE/

ЛеЗ 0005285   00005.Скица за портрет Белатукадруза. – … …Моје су мисли и помисли тужне. Не усуђујем се да забележим све. Тамо, у кухињи нешто капље; тако и у мени из неке покварене славине непрестано цури. Старост је… Когито клуб. Где је мој живот? Јуче ми се чинило да тек треба да дође; малопре да је прошао, или да га живим сада, сутра, прекосутра, ишчекујући некакав концерт, не птичији, не славуја, не. Концерт препариране чешљугарке? …  https://s1957.wordpress.com/2012/05/18/00005-%D0%BF%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC/

ЛеЗ 0005286  00006.Магија мојих поседа –  Од како знам за себе био сам нервозан због лутрије, због добитака, и због немогућег покушаја укрупњавања поседа. Сада се променило нешто: прошетам спрудом, кроз прашуму, нађем белутак и ставих га на сто. Увучем се у белутак.

То је врло једноставно. Па ипак, требало ми је четрдесетак година покушавања да се увучем у белутак као у малу пећину   https://s1957.wordpress.com/2012/05/18/00006-%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0/

ЛеЗ 0005287   00007.Један поглед узводно /  Б. Тукадруз. – Крађе рукописа, постаће уобичајена ствар. Зато треба објављивати, чим нешто завршим; макар у 50 пр. Библиофилска издања су ми наметнута… 

Нужда. Прљавштина, неимаштина воле да се друже…

Јутро, подне, поподне, вече. Цео дан. Личе једно на друго. Оловна тежина и боја. Као некада, када сам се расипао у безброј неописивих погледа. Када сам проводио на обалама недеље, месеце, године… Милион опажаја; титрања, скакаваца; галебова, рода. Пек, то баш и није најбоље име за ову реку;    https://s1957.wordpress.com/2012/05/18/00007-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4-%D1%83%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE/

ЛеЗ 0005288   00008. Други поглед низводно  /  Б. Тукадруз. –  Неописива места. Је ли ово негде на неким притокама уз Амазон?  Не, то је  на месту бившег Речног острва, рукопис пролећни Пека, коме острва нису у стању да се супроставе, ако нема јова…  https://s1957.wordpress.com/2012/05/18/00008-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4-%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE/

ЛеЗ 0005289   00009.У трагању за једном једноставном и дубоком песмом / Б. Тукадруз. – Када сам имао двадесет и две године, мислио сам да је то песма коју ћу већ једном написати. Имао сам њен наслов; није био на српском језику, на језику матерњем. Та је песма подсећала на песме које сам слушао у  завичају, оном најужем; она је упила помало од свих мелодија које сам чуо, од мелодија влашких и српских, циганских,  македонских, албанских, грчких, наполитанских. Упила је понешто и од филмске музике коју сам слушао    https://s1957.wordpress.com/2012/05/18/00009-%D1%83-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%B7%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%B8-%D0%B4%D1%83/

ЛеЗ 0005290  00010.Трава / Б. Тукадруз. -ЛЕПО  И НОВО? Све је друкчије него што се чини. У овој својеврсној  и још неописаној зони сумрака једва се назире Зона преливања. Све што је на Земљи  оцртава се на Небу у сутон…  https://s1957.wordpress.com/2012/05/18/00010-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0/

ЛеЗ 0005291   00011.Врбе се суше…  / Б. Тукадруз. –  Шума се обнавља на свој начин. Врбе се суше остаривши, али, гле, окружене су новом генерацијом стабала…    https://s1957.wordpress.com/2012/05/18/00011-%D0%B2%D1%80%D0%B1%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D1%81%D1%83%D1%88%D0%B5/

ЛеЗ 0005292   00012.Усисивач – чудо  / Б. Тукадруз. –  Усисивач – чудо : све усисава, талог година, прашину, носталгију и незаборавне мелодије, депресије, неурозе, шизофренију…  https://s1957.wordpress.com/2012/05/22/00012-%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87-%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%BE/

ЛеЗ 0005293   00013. Затрпале су ме – ствари које више ничему и ником не могу послужити!  …Изнео два товара смећа. Сломљене столице. Скривени џепови.  Моја мати је држала под јастуцима ствари које је мој отац (приликом великих спремења; кречења соба) бацао са  бесом   https://s1957.wordpress.com/2012/05/22/00013-%D0%B7%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B5-%D1%81%D1%83-%D0%BC%D0%B5-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5/

ЛеЗ 0005294   00014.Намножило се смеће… / Б. Тукадруз. –  … Предизборна подсећања. Чувена ЈУЛИТИКА. 17 – 18. септембар 2000 : ДОСЛЕДАН У  ЛАЖИМА (Војислав Коштуница) . Пљување у наставцнима. Потписник : У. Р. Иницијали?  Главног и ордговорног уредника ЈУЛИТИКЕ?

Америчка злоупотреба Генералне скупштине УН. Олбрајтова прискаче у помоћ Коштуници. (Непотписан чланак; 2. стр. ЈУЛИТИКЕ : полигон за одстрел)

Међу нама : Жалосни тријумф  Раисе Горбачов, поводом текста Животни циљ Михаила Горбачова. Или : ЦИА ради отворено (писмо извесног Игњатија И. Затезала, Нови Београд. – Да ли такав уопште постоји?)

Зашто сам такво смеће  сакупљао?    https://s1957.wordpress.com/2012/05/22/00014-%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%9B%D0%B5/

ЛеЗ 0005295   00015. Зашто ми се враћа то име или влашки надимак Гургуљ? … / Б. Тукадруз. –  Јесам ли то дом ујака заувек напуштао?Или га је напустио неко други? Или ће га тек напустити?Ко је Тај непознати са којим сам разговарао? Тај  што је ишао у колони са полубратом моје сестре од стрица?

Зашто ми се враћа то име или влашки надимак  Гургуљ?

Грактање. Пробудио сам се из кошмара, из грактања, и долазило ми је у сусрет грактање, са северозапада, црна јата птица, која у свитање прелећу кров      https://s1957.wordpress.com/2012/05/22/00015-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE-%D0%BC%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0-%D1%82%D0%BE-%D0%B8%D0%BC%D0%B5-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8-%D0%BD%D0%B0/

ЛеЗ 0005296   00016. То је можда био пут који води преко моста, пут преласка у дубље слојеве страве.  –  У дом ујака сам, покушавам да се сетим, стигао, али нису хтели да ми отворе врата; неке жене; препречиле су се у вратима и прозорима : шта су то имале да ми приговоре? Ипак сам ушао. Видео неке  џемпере, обукао један, гледајући кроз прозор, јер то је био северни прозор ујкиног дома кроз који сам видео како улазе у ауто. И не знам да ли затим или нешто касније, видео сам оца како стиже у двориште и хвалише се како је ноћ провео са неком млађом учитељицом родом из правца из којег долећу црна јата. Провео је ноћ са  женом која му се понудила, која је  наводно у некој вези са мном : ту особу сам у збиљи познавао и ништа према њој нисам осећао осим…равнодушности.  https://s1957.wordpress.com/2012/05/22/00016-%D1%82%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D1%83%D1%82-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE-%D0%BC%D0%BE/

ЛеЗ 0005297   00017. Узалудно тумачење снова…    / Б. Тукадруз. –  …Не знам како смо уопште доспели на планину. Сад више нисмо путовали на точковима већ апостолски узбрдо.   Који је то био предео? Карпати? Изнад нас су кружили гавранови. Раширених крила, као орлови. Видели смо у шуми и врхове аветињских остатака неког дворца каменог; дворца грофа Дракуле?     https://s1957.wordpress.com/2012/05/22/00017-%D1%83%D0%B7%D0%B0%D0%BB%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0/

ЛеЗ 0005298   00018.Дуг разговор и сасвим искрен о многим стварима, најважнијим. –  ….Добро је знати више језика, он је то рекао, са нагласком странца.

Прво смо ишли, а затим се возили? Возом? Разговор је текао спонтано.

Отворио сам душу том човеку. Ишао сам кроз шипражје породичне митологије са мачем исповести. И од свих тих делова разговора ја се не могу сетити ничег другог осим тога да сам подвукао како сам још као детеобновио покидане породичне нити. Није то учинио мој отац, јер није могао учинити.

ЛеЗ 0005299   00019. Сан о великој магији   /   Б.Тукадруз. –  Хуго фон Хофманстал ( 1. фебруар 1874, Беч – 15. јул 1929, Беч; чије ми је преведене песме послао прво Јагличић, па Живановић, песник трагичне судбине; покушавао је да обнови античку драму, ренесанс, шпански бароко). Већ са 18 година верује се да је прочитао све што се могло наћи из античке, француске, енглеске, италијанске, шпанске и немачке литературе, а изгледа да је познавао и руску. Написавши и објавивши прве песме (1898), имао је срећу да одмах доживи признање као генијалан

ЛеЗ 0005300  00020. Пред мајчину смрт /   Б.Тукадруз. –    Светлост је лек (за мене). Синоћ сам се искрено помолио Богу, који је изнад свију нас, за здравље најближих…Бележницу треба оставити отворену. Рашчистити радни сто. Не дозволити стварима да ме затрпавају…

 

ЛеЗ 0009497