98

 (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0004901     У рејону „Чукару Пеки“, жила пуна злата. –  АМЕРИЧКА рударска корпорација „Фрипорт Мекморан“, у кооперацији са канадском компанијом „Ресервоар минералс“, у околини Бора, у рејону „Чукару пеки“, пронашла је нова лежишта бакра и злата, која су, до сада, најбогатија овим металима – сазнају „Новости“. Према информацијама нашег листа, ове компаније су откриле слој руде од 186 метара у коме је садржај бакра 8,02 одсто и злата од 4,44 грама по тони. У другом слоју, „дебљине“ 131 метар, откривен је ресурс од 10,03 одсто црвеног и 5,45 грама по тони племенитог метала.  – Радују нас ови резултати – каже Сајмон Инграм, председник канадске компаније. – На терену је, тренутно, шест бушећих гарнитура, тако да се истраживања настављају

ЛеЗ 0004902     Абвгд.  Одавде пуца ванредан поглед на дрвеће, долину и брегове на северу. С оне стране реке. Одавде се отвара пут…

ЛеЗ 0004903     “Или, Или, лима савахтани?“. – Одакле навиру ови наслови ? Распет сам. Због чега?
Већ дуго се вртим, као бесни тигар у кавезу.Не знам који ми је враг, све ово ме подсећа, (прибојавм се) на предзнаке болести… Умем ли да живим. Написао сам: Не умем, јер не умем да се повинујем лажима, али није ли и то – још једна лаж?
Помишљам на све оне покојнике који су отишли прерано и труле у гробовима или су већ иструлели. Таква мисао је као пијавица, која пије крв животне енергије.
Христос није умро пре 2000 година, умро је прекјуче. На Голготи су се подсмевали првосвештеници са књижевницима, старешинама и фарисејима: „ Друге спасе, а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо у њега веровати. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи…“ Исус је око деветога часа повикао из свега гласа:“Или, Или, лима савахтани?“ (Боже, Боже мој, зашто си ме оставио?“) Неки који беху у близини чувши то помислише да зове Илију. Те последње речи Распетога нису добро схваћене…
Ако је некоме заиста толико стало до Истине, нека размишља о Исусу пред Пилатом, о Јудином самоубиству, пуштању Вараве и осуде Христа. На мучење и распеће, смрт и погреб Христа треба се враћати поново и поново, јер је то било прекјуче…

ЛеЗ 0004904     Дошао сам мечки на рупу! / Бела Тукадруз. – Јој! какви слепи мишеви излећу,
какве помисли из блатне магме.
Излете врапчић испод веранде
у сутон зимски
Не веруј, као тај врапчић
– никоме не веруј!
Пре десет година слушао сам
једног папагаја
што поповао је о паланци
као да чита одломке из Јеванђеља

Појма тај није имао о чему прича
иако се чинило да толкује истинито,
ништа он не зна о глухоти,
о искону,
о свим мојим пећинама,
о свим нашим брлозима     https://mezijainfo.wordpress.com/t-%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD/%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%B0%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D0%BC%D0%B5%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D1%83%D0%BF%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0004905     АРМАГЕДОН. О1 Листајући те скоро избледеле странице, које су напале и нагризле влага и време, после деветнаест година, суочавам се са реченицом: „Ужасавају ме писма која касне…“ Која су то писма (те 1995. Године , стигла касно. Нема одговора. Оно што следи је индиректан одговор. „То су вампири који ноћу устају из гробова…“ Понека пролећа и писма касне. Нисам имао намеру да одговарам на окаснела писма, јер би – не правдам се, него је то истина – то било исто као да пишете неком незнанцу, а не више старом пријатељу или некој својој љубави. („Пре једанаест година добио сам – 24. Новембра 1984. Године – вероватно једно од последњих писама од… – Знам да си примио сва моја писма, да нису залутала, и јасно ми је да не желиш да одговориш. Можда сам те нечим повредила из незнања. Шта си према мени осећао, никад нисам докучила… (Неколико нечитких речи, да ли су сузе, и чије, направиле мрљу, враг би знао.) Сада када сам се заљубила у једног Француза – он је поморски официр твојих година, са њим сам оно лутала по Средоземљу у мају, кад сам ти први пут писала после дугогодишњег ћутања, почињем да схватам наш неспоразум… Да схватам шта је љубав, права заљубљеност. Мој муж је оно неизбежно…
Сад цепам листове из те давне бележнице, јер – чему све те белешке. Коме могу бити од користи…
https://mezijainfo.wordpress.com/t-%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD/%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD/

ЛеЗ 0004906     T- Књига о Звезди Пелен. – Ево књиге која никада неће бити објављена као књига.
До пре неколико година на писање овакве књиге могао се усудити неко ко је неурачунљив. Таква књига се тиче нечега што се догодило овде, она се може читати као увод у неке друге књиге које ће бити писане и објављиване у годинама које буду долазиле и ако већини буде стало до истине.Првоботни наслов ове књиге беше „Књига о Звезди Пелен“ и он је дошао са неба и из Библије у време чернобиљске хаварије (катастрофе) и смрти А.С.Због чега је написана? Не због оних који су њени јунаци, и жртве (мртви су); њу нико неће моћи да отпечати, слутим.Можда ће се дати само неколицини да је разумеју, прогутају и осете њену горчину – укус пелина.Многи ће ову књигу кад им доспе у руке читати и разумети на свој начин; да ли ту састављач нешто може?Шта може? https://mezijainfo.wordpress.com/t-%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD/

ЛеЗ 0004907     НИЈЕ ЖИВОТ ЗАМИШЉАЊЕ / Соња Ковачевић  . – видим трава видим шљунак видим брег
у две димензије виртуелних поза
смењује се наизглед неправилан след
поглед упрегнут у недоглед
и привид створен да моје тако је тако и јесте
за све а не само моје а није
целулоидна трака
што пушта почетак разраду свршетак
онда заспеш
из вечности бачена није живот сен
врућа измаглица
поглед што лебди од јаре човек ко слеп
тетура титра  на прашњави сеоски вијуга пут
искрица чари Андерсенове бајке
и не гризе се само реп   https://mezijainfo.wordpress.com/%D1%88%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B5-%D0%B3%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%87%D0%B8-%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0/%D1%81%D1%83%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8/%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82-%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%BE%D1%9A%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0004908     Сузовци. – ЗОРАН М. МАНДИЋ КВАРЕЊЕ КРУГОВА  https://mezijainfo.wordpress.com/%D1%88%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B5-%D0%B3%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%87%D0%B8-%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0/%D1%81%D1%83%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8/

ЛеЗ 0004909     Salaši Severaca. Замрсила нам се струна. Док смо одмрсивали напало нас је неколико милијарди жестоких крвопија.

Видели смо дивље пловке које полећу са ових бара. Вероватно се ту негде и легу. Оне и роде доносе на ногама рибљу икру. Тако да у овим митским барама има и оних рибљих врста којих нема у Пеку.

Ројеви комараца, крвопија, лете у очи, боду образе, усне, надланице…Они овде имају своја легла. И овде је опасна авантура доћи на пецање без аутана или неког другог средства за одбрану…

https://mezijainfo.wordpress.com/%D1%88%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B5-%D0%B3%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%87%D0%B8-%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0/

ЛеЗ 0004910 Приповетка о три необична сусрета /  Бела Тукадруз. – I
Одломци из Бележница Филипа Сенковића,
из првих месеци 2000.-те године. / ФАТУМ ЉУБАВИ. – Завидели су ми јер нису знали да је заручена за странца. Даровала ми је један диван период – у очекивању дана када ће заувек напустити Хомоље и Југославију. Била је једноставна, лепа и икрена.Сасвим је успела да зацели бразготине на души, које су ми направиле претходнице. Не својом лепотом, него душевношћу. Ово увек заборављам да напоменем: нисам лако прелазио у нову веру, нисам у новој љубави скривао главу у песак.  https://mezijainfo.wordpress.com/kolo-v/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0-%D0%BE-%D1%82%D1%80%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB/

ЛеЗ 0004911     Бескрајну бразду  заоравши, овде бисмо се могли зауставити… / Бела Тукадруз. – VII
РЕП

  1. МАГАЦИНСКА КЊИГА
    звана још “реп” (Е-дур)

Бескрајну бразду заоравши, овде бисмо се могли зауставити, да се одморимо. Ово није роман, ни повест, ово је можда јек музике којом се наслађују орачи. Ову књигу су састављали двојица.
Тројица.
Четворица…
Понављам: Док је један морао да мисли ништа не говорећи, други је морао да пише ништа не мислећи. Личили смо на анђела и ђавола; када је Сенковић ходао, ја сам му се као ђаво крио у сенци. Када је ђаво ходио, анђео му се крио у сенци.
Кад год је ђаво из мене говорио, анђео је прислушкивао.
Одбијање београдских издавача да обелодане Сенковићеве рукописе, Сенковић је временом прихватио као нешто природно и неизбежно (зна се да је већина уредника, који су одобравали штапање књига, чак и оних најбољих уредника, била тетовирана у катакомбама комитета, да би обманули и угушили – све што је било друкчије. Па су и наследнике своје научили да се тетовирају, да би скрили лаж лажју.
У свим тим издавачким предузећима Сенковић је видео све спратове лажи, и изашао је на другу страну, вођен Анђелом или Богом): видео је крај књижевне фабрике лутака. Узалуд те уредничке и књижевничке лутке савременика шарају кожу, да би отклонили пажњу од онога што им је испод коже. Бог је Сенковићу открио њихово шаренило душе. Много је, премного шарендаћа на пијацу, те им је цена пала на зеро. Чуо је Домаћина Који дозива тихим, господским гласом, и
пошао је за њим. Није се бојао доласка Анђела смрти, и није с временом био засењен славом пролазном, дозивао је архангеле и ангеле за браћу своју, и веровао је да ће му Бог и свет послати онолико браће и сестара колико жели. А желео је – много. Желео је и да се, пре доласка Анђела смрти, сабере и цео пође у други свет. Јер целина сабрања њему је била важнија од његових комада код његових земних
и земаљских сродника.   https://mezijainfo.wordpress.com/kolo-v/%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BD%D1%83-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83-%D0%B7%D0%B0%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%88%D0%B8-%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE/

ЛеЗ 0004912     новац, „српска посла“ и неслога. –  ЈЕДНОЈ од највреднијих некретнина српске заједнице у Америци – кући коју су наши официри у емиграцији купили после Другог светског рата, прети одлазак на добош! Тиме би Срби у дијаспори остали без чувене куће на елитној Бери авенији, чија се вредност процењује на око два милиона долара. А као и у отаџбини, узрок су новац, „српска посла“ и неслога.

Део од укупно 100 чланова српског клуба, укључујући бивше председнике, обратио се нашој редакцији, тврдећи да садашња управа намерава да прода кућу. Њихова намера је да тако измире дуговања, а Музеј изместе на другу локацију.

Размирице су започеле због великог дуга. Наиме, кућа која је од 1952. године била окупљалиште Срба у Чикагу, најпре Центар, па Клуб, претворена је у Музеј „Свети Сава“ да би се избегло плаћање папреног пореза на некретнине. Упркос томе, како сазнајемо, део суме од неизмирених пореза и кредит од 200.000 долара узет пре 15 година, за поправку куће, направили су дуг од око 300.000 долара.     http://zivotjesenisan.blogspot.rs/2015/12/blog-post_11.html

ЛеЗ 0004913     Kolo V.  НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ ___________Примери (2012)  Разрешење шифре „Јегуља“: Бела Тукадруз

Роман „ЦЈЕЛОМУДРИЈА ОВОГ СВЕТА“      

ЛеЗ 0004914     САН / Бела Тукадруз. –  „Ово је све ваше? Ви зидате ову Кућу – кућу свих кућа?“
Непознати ме гледа : са неверицом и чуђењем.
Не сећа ме се, каже
Да ли ја можда њега знам?
Испред куће јела
при врху црвена и модра
као креста ћурана.

Непознати улази у кућу
гледа кроз прозорчиће,
дванаест прозорчића има:
кроз први се види снег,
кроз други јагњешце,
кроз трећи дивља трешња,
кроз четврти пут широк,
кроз пети плавојка
што љуља боковима шуму,
кроз шести разговор ;
двосмислени, весели,
кроз седми перуника
горска, саса и грмани,

кроз осми кула,
бандера и облак,
кроз девети лампа,  https://mezijainfo.wordpress.com/%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE/%D1%81%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0004915     БИВСТВОВАЊЕ, ЈЕЗИК, ПЕСМА / Бошко Томашевић. – Још једанпут започињем писање о нечему што ме је занимало читавог живота. Шта уосталом и може, гледећ генерално, да занима песника и философа до управо тај најисконскији однос који је темељем свих односа на потезу који се тиче подрасправа о релацијама биће-језик, језик-песма, песма-биће. Овај однос и ови односи зачеци су и свих неизбежних промишљања о начинима израстања песништва из философије и философије из песништва као и промишљања процеса тога преводјења. Када се неко подухвати да промишља наведени однос (односно односе) онда је он, дакако, свестан да се подухватио нечега што је, како би Хеидеггер рекао, изван реда. Почетак изван-редног је увек оно што је наизглед најједноставније, најприродније и – најисконскије. То изван-редно слободно је увек да се поново јави да би било испонова промишљано. То поновно враћање изван-редног у нове контексте, у различита и нова промишљања и испитивања само речито говори о чињеници  (и одражава је) да оно што је изван-редно јесте вечито, да је постављено и да пребива у једној основи којој су увек потребне нове речи и прилази, јер ми, заправо, у нашој свакидашњици, увек у то изван-редно доспевамо и јесмо. Напросто, из њега се нема куда отићи. А ипак, и нимало парадоксално, оно је темељ наше слободе и – наше нелагодности. Јер, шта може бити слободније од бивања у мишљењу и бивања у песмовању?   https://mezijainfo.wordpress.com/%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE/bivstvovanje-jezik-pesma-bosko-tomasevic/

ЛеЗ 0004916     Kolo IV. Сенка која нас прати.  https://mezijainfo.wordpress.com/%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE/

ЛеЗ 0004917   КОМЕНТАРИ.Распакивање, 1. –  Кристална секира тишине . Белешке уз ДНЕВНИК, 2. –  (Свеска Инвентарни број 53 Г)

Моји лични пророци су – промашили.
Саветовали су ми ово и оно, охрабривали ме, пружали ми лажне наде.
У Задар сам отпутовао из Студентског града.
Трећи блок је био некако чудно пуст, чудан ноћу. Терасе су се згрчиле и увукле у себе, смањиле притиснуте сечивом кристалних секира тишине. Кренуо сам из собе старог пријатеља 18. 07. 1976. године на Железничку станицу Београд, око 21, 20 ч. купио возну карту; био сам обузет неким црним неодређеним  заносом – попуштао сам старој несређености и неизвесности.
То путовање је, у ствари, било авантура једног очајника. Брзо сам нашао хотел… као и плажу Борик. Расцветани олеандри, непомичне пиније, влажне даске на којима сам лежао и посматрао околне брегове на којима је било
викендица, вила и вртова….
Узалуд сам тражио оно за чиме сам чезнуо, узалуд сам тражио оно у чему су ме подстицали и лични пророци…И тако су текли дани и ноћи на том несрећном летовању пред одлазак у касарну; чамотиња је око моје душе описала потпуну
кружницу. Празнина? Не, био сам до врха натрпан као моја соба књигама очајем и сулудим мислима, малодушношћу која може бити фатална. Све ми
је било туђе, далеко. То осећање ме хватало и првих година студија, када сам се враћао у завичај на неколико дана. Тамо није било Лепотице због које сам се враћао, тамо су била само горка сећања, из којих су ницали још горчи силогизми. Непреображена, тужног лика, прошлост ми се враћала, као тешки мирис расцвалог јоргована    https://mezijainfo.wordpress.com/monumentam-aere-etc/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%BD%D0%B0/%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-1/

ЛеЗ 0004918     Приче које нико не зна. – „Јесте ли икад мислили на приче које нико
не зна, на догађаје који су закопани, најпре у ћутању, па затим у потпуном забораву?“
Ето, о тим причама које нико не зна, и догађајима који су закопани у ћутању и забораву, хоћу да  причам…. https://mezijainfo.wordpress.com/monumentam-aere-etc/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%BD%D0%B0/

ЛеЗ 0004919     Kolo III. –  MONUMENTAM AERE, ETC. /   Пре неколико дана, баш смо имали среће са фотографисањем. Враћајући се у предвечерје са дуге шетње покрај Пека (према Српцу) начинили смо (мој млађи син и ја) неколико изузетно снимљених фотографија. Залегли смо на бедем пресахлог потока пред залазак сунца, када светлост приређује најчудесније представе, и кроз траву и грање ухватили непоновљиве тренутке: када је светлост заласка прелила јарким златом класалу пшеницу равнице, са оне друге стране потока. Било је неколико такв их одличних снимака, али приликом преснимавања и складиштења, грешком смо их обрисали, и то сам доживео као ненадокнадив губитак. Таквих је губитака у животу било много више, али сам заборавио. Друга слика овде публикована, јуче, само је бледи покушај оних изгубљених…  https://mezijainfo.wordpress.com/monumentam-aere-etc/

ЛеЗ 0004920  Kolo II. – Неке успомене, из бележница, бидљикаве као овај чичак, поново се лепе, и за ногавице, и за време данашње . – СТВАРНОСТ НАДИЛАЗИ ФАНТАСТИКУ
Божић, сређује утиске. И прича шта му се догодило у граду.
– Стопирали смо, повезли нас неки момци. Унутра женске;
дигле ноге на седишта, па изазивају. Момци нас зезају, веле – дирајте
их! Гледам, нас двојица, њих двојица. Кад дирнем онако пијан ону
млађу, онај што вози, он ме лупи по руци: туп, не! Девојке се
интересују: одакле смо? Босанци. – Чуле смо да су Босанци слаби
јебачи… И онда нас питају : Колико је дуг теби, а теби?…
ДАУТ, ЛЕКЦИЈА ИЗ ТУРСКОГ
-Другар, зајеби писање; никаква вајда од тога. Настављамо
учење…  https://mezijainfo.wordpress.com/%D0%BC%D1%83%D1%99-%D0%B8-%D1%87%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BA/

ЛеЗ 0004921     МОЛИТВА У СЕБИ / Радивој Шајтинац. – Једини пријатељу,
и на светлу
И из сећања
Веровао или не,чемеран
Сам а и даље растим

То ја
једвастојећи
С ове стране,изнутра,
У собној сенци
Слабо осветљен близином мутног окна
Доконо размишљам о овом дрхтању
Спушта ли се и  или слива одозго низ
Рамена и руке
Или се издиже ко пузавица од прашине
Све до врата и темена     https://mezijainfo.wordpress.com/%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8/molitva-u-sebi-radivoj-sajtinac/

ЛеЗ 0004922     Коло I. –  * Ко ми је послао овај Водич?Могу само да нагађам. У своје време сам ишао и средњу школу са извеснимИваном Јовићем. Да ли ми је он послао књигу? Не верујем. Или, можда, неко од чланова његове породице? Најстарији брат? Најмлађе сестра?Ко тозна? *Послушао сам непознатог пошиљаоца Водича. Играо на срећу и – губио.Годинама. Деценијама… Зашто мени шаљу – нумеролози и видовњаци ?

Ово сам записао 10. фебруара 1997: Човек ни једну људску улогу није одиграо, или их је већ одиграо све, а требало је прихватити само једну, или две, из мојих мана и порока, амбиција и слабости, као из мојих најбољих
врлина, помаља се нешто неописиво и стварно,неизмерно као страва пространстава. Донели су тај Кош, коначно и у њега убацују стару фотељу, дотрајале телевизоре, епископе, дијапројекторе , бивше људе, опушке , гајтане, спајалице,прашину и пепео, садржај фијока безбројних ,
књиге које је прегазило време , зидне слике, касетофоне, магнетофонске траке,  документа којима је истекао рок важења. Тај Кош, као троглава аждаја, гута све то.
Нестају и људи, бродови, илузије и снег, бирократија, као у утроби библијског кита.
Тај Кош гута све, све. Нокте и браду, сапуницу и лажни полет, изгубљене деценије, мушко семе и срамоту жене.
Ормане и рафове књига. Календаре и године културе.
Сабрана и изабрана дела и недела. Опусе мумија, стрвина.
Речи и речи. Слике и слике. Олупине читавог једног полусвета који је мислио да ће потрајати дуже од свега на свету…
ДАНАС је 3. март 1997. године, око десет пре поднеhttps://mezijainfo.wordpress.com/%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8/

ЛеЗ 0004923     ДА ЛИ „БУКА“ САКРИВА ИСТИНУ? –  Да ли је у праву Господин чланкописац када тврди да „бука“ сакрива истину? Каква бука? Није ли реч о предрасуди овог аутора, која је донекле разумљива?Како друштвене мреже, интернет, сајтови, блогови, могу бити „бука“; зар то нису више тзв. „масовни медији“, телевизија, штампа и др, а врло добро се зна у чијим су рукама такви медији.  … https://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8/%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%83/

ЛеЗ 0004924     Одабрани чланци. – „Заветине“ овде покрећу посебну страницу „Одабрани чланци“ (на првом месту чланци одабрани из штампе – оне штампане на папиру), зато што многи дневници, недељници, месечници, измичу пажњи читалаца из више разлога. Један од главних је и онај, што наш читалац, није у таквој новчаној ситуацији да може свакодневно да купује и „Политику“, „Новости“, „Заветине“, „НИН“ и сто других листова и часописа. Затим, онлајн издања неких листова не доносе све садржаје штампаних издања, са слободноим приступом. Тако да има смисла отпочети рад на бирању и публиковању појединих чланака, који би могли да се читају слободно, и не само читају, већ и коментаришу…. https://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8/

ЛеЗ 0004925     контакт.  – Пројекат Сазвежђе З започет је пре неколико година, далеко од очију најшире јавности. Нема мистерије. Иза Пројекта Сазвежђа З стоје библиотеке, енергија, часописи, друкчија и непозната Србија, покушај стварања књижевног не „архипелага“ већ медија, преко потребног и српској култури и литератури и стварању мостова према другима, различитом, свету, нама самима.Овде може да се провири кроз многобројне прозоре Сазвежђа Заветине, а на коју ћете се страну, после тога запутити, ваша је ствар.   https://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/o/

ЛеЗ 0004926    Уз „Свеску ХОМОЉСКИ МОТИВИ“. – (Крај)
 
Чек’, почекај, месече,
да идемо заједно,
да идемо одавде,
да тражимо Одговор.
„О љубави немогућа“,
мисли момче даноноћно,
„шта те сакри на дно тужног срца мога,
као киту босиока скривенога,
да те нико никад више не пронађе?
 
Одговора ако има,
познат је Анђелу са лампом,
или детелини шумској,
црвеној, полеглој. . .

Волео сам те, бре, Бранка,
оне зиме, волео сам те више
него Стоћа Циганин своју Живану,
више него отац моју покојну матер.
Волео сам те, бре, Бранка, немогуће!
За ту љубав речи нема.
Уочи нове године је било;
волео сам те детиње,
грудвао те снегом,
а нисам знао,
нисам знао,
бре, Бранка,
да ће ми те украсти пролеће.
А када те је украло пролеће –
пролеће или Коло без зазора 
ја нисам имао снаге,
бре, Бранка,
да ти забодем нож у срце,
ко Стоћа Циганин својој Живани. . . „
 
 
(Епилог)
 
Ни шебој, ни ноћне фрајле,
ни козја крв, ни зановет,
ни црвени багрем, звездан,
ни златне рибизле, јоргован,
нису прави мелем, већ с е ћ а њ е –
сећање до усијања!
Чек’, почекај, месече,
да идемо заједно,
до локвања белих барских и
мириса дивље перунике,
до гробова и градина
Звижда и Хомоља,
до флаута неухватљивих анђела
Целине, жуна у врбаку,
полегле и ћутљиве црвене шумске
детелине.
До неизрециве носталгије
и сласти и горчине потпунога заборава! . . .

(1969 – 1989) (1995)

ЛеЗ 0004927     Ткање, шаре; Србија; „унакрст дивљином памћења“. – Колико знамо о ткању, шарама, везовима, ћилимовима? Шта у ствари пробија кроз шару – тајна сваке душе, непознатих крајева, скривена лепота?

Јесмо ли прошли (као песник рече) „унакрст дивљином памћења“? Јесмо ли упознали  мистерију традиционалних уметничких заната?   https://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0/%D1%82%D0%BA%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82-%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BF/

ЛеЗ 0004928     НАРОДНО ГРАДИТЕЉСТВО И СТАНОВАЊЕ У ПИРОТУ И ОКОЛИНИ / ЗОРАН РОДИЋ. –  … Када је народна побуна која је избила у Пиротској нахији у 1805. години, била угушена у крви, велики број становника, да би избегао турску одмазду, одселио се у нахије Видинског, Београдског и Софијског пашалука. Миграциони покрети становништва се настављају у 1806, 1807. и 1809. години. Године 1803, после угушеног српског устанка, у Хазбуршку монархију избегло је око 150.000 Срба. О миграцији Пироћанаца у Београдски пашалук сведоче бројне сачуване народне ношње из насеља у околини Београда (7). У тим и таквим условима, сељак је мало мислио на градњу добрих кућа, већ прави привремену кућу за основне потребе која није задовољавала ни минималне хигијенске услове. Прави је такву, да му је кад се сели, није жао оставити. У задругама које су тада постојале, он је производио све што му је било потребно за живот     https://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D0%BF%D0%B8/

ЛеЗ 0004929     Тема: Добрица Ћосић и Нобелова награда  тзв. књижевне дискусије . –  … Наравно, али баш због Ћосићеве обраде сматрам да су Корени одвратан роман.

Јесте, има он и покоју добру и сјајну слику, и књижевна је техника без премца,

сâм стил јест фантастичан (сиц!) и био је у то време револуционаран у нашој књижевности,

све то јесте, али Ћосићева је обрада поразна. Оно што је најбитније — универзални смисао дела;

ту изостаје. Где се аутор дистанцира од одвратности тематике тога романа, где је критичан и

нуди алтернативни, цивилизацијски и универзалан смисао? Нигде, него здраво за готово узима

сву политичку и племенску одвратност тематике коју приказује,

као да тако и треба и као да је то (што, ваљда, и јесте) порука и смисао његова романа.

Ништа ту нема универзалну вредност. За песника револуције на председничком

броду једина књижевна платформа и јест председнички брод. https://sites.google.com/site/orkestarsuz/knizevna-filoksera/temadobricacosicinobelovanagrada#

ЛеЗ 0004930     Крај књиге „ПИСЦИ ОТПОРА“ Мирољуба Милановића. –  О СМИСЛУ ЖИВОТА У ДЕЛИМА ПИСАЦА ОТПОРА . Скица за оглед. –  У делима писаца отпора мисао о богу заузима значајно, а понекад и пресудно место. Та мисао је често нераскидива од самог дела, али је различито интерпретирана. Како је реч о писцима из источног, православног хришћанства, разлике према западним су значајне и уочљиве.

„Ја прихватам бога, и не само радо, него још и више“… „него овај свет што га је он створио не прихватам, нити могу пристати да га прихватим“[1], каже Иван Карамазов брату Аљоши. Наводи и разлог: супротности између замисли и реализације, раскорак између речи и дела. Из овога следи следеће: ако прихвата бога али негира његово дело, Иван негира и смисао живота оличен у богу. Апсурд је рођен. Питање је колико се у њему може издржати.

Скоро век касније, али сада теже, нељудскије и без наде, опет Сибир, ледени Сибир! Гради се некаква зграда, и то на минус двадесет седам целзијусових, за кога, зашта, то ни наручилац не зна, а не зна се, богме, ни ко је он.   https://zavetine.wordpress.com/2012/07/30/%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B8-%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB/

ЛеЗ 0004931     Ко је данас опозиција у Србији?  Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta, za Danas

Najveći problem Srbije – neefikasna opozicija

Autor: Snežana Čongradin

Beograd – Lično vidim najveći problem za Srbiju u tome što opozicija još nije našla političku viziju i jezik kojim bi predstavljala efikasan mehanizam kontrole vlasti – ocenjuje za Danas Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, koji danas počinje višednevnu posetu Beogradu, uoči usvajanja rezolucije o Srbije u EP u decembru.

(Објављено 12. фебруар 2014. у 14:05)   https://zavetine.wordpress.com/2014/02/12/%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8/

ЛеЗ 0004932     Вилијамсове САБРАНЕ ПЕСМЕ 1921–1931. –  Во­ланс СТИ­ВЕНС  Благ ду­ван­ски дим је­се­ни при­ме­тан је на овим стра­ни­ца­ма. Ви­ли­јамс је пре­шао пе­де­се­ту.

О ње­му се мо­же ре­ћи та­ко мно­го. Нај­пре да је ро­ман­ти­чан пе­сник. Ово ће га ужа­сну­ти. А ипак до­ка­за има по­сву­да. Узми­мо пр­ву пе­сму, „Све оне фи­не ства­ри“. Оно што од­ли­ку­је пе­сму је­сте сли­ка же­не, ко­ја је у ста­ро шпан­ско до­ба би­ла де­вој­чи­ца у Пор­то Ри­ку, а са­да је уса­мље­на и ста­ри не зна­ју­ћи шта да чи­ни са со­бом, осим да се се­ћа. На­рав­но, ово је ро­ман­тич­но у при­хва­ће­ном сми­слу, а Ви­ли­јамс је рет­ко ро­ман­ти­чан у при­хва­ће­ном сми­слу.

Тај чо­век је про­вео жи­вот од­ба­цу­ју­ћи при­хва­ће­ни сми­сао ства­ри. И у то­ме се, нај­ви­ше од све­га, ма­ни­фе­сту­је ње­гов ро­ман­ти­чар­ски тем­пе­ра­ме­нат. Али ни­је све у јед­но­став­ном од­ба­ци­ва­њу: би­тан је раз­лог од­ба­ци­ва­ња. Раз­лог је у то­ме што је Ви­ли­јамс ро­ман­ти­чар на свој на­чин. Ње­гов сна­жан дух на­ме­ће сво­је зах­те­ве и ужи­ва у ис­ку­ша­ва­њу соп­стве­не сна­ге.   https://zavetine.wordpress.com/2011/07/02/%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5-1921%E2%80%931931/

ЛеЗ 0004933     НАЈВЕЋА ПАРТИЈА У СРБИЈИ. –  Највећа партија у Србији – није она која оличава тренутну природну или неприродну коалицију; то су сви они данас, који нису чланови ни једне партије. Та партија, највећа партија у Србији, могла би се назвати Друга, друкчија Србија, једина коалиција за будућност, али под условом да се организује… Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ је постало знак препознавања нечег другог, и другачијег! Знамење те највеће партије у Србији! …… Књижевни критичар Бранко Лазаревић је у своје време тврдио да је главно дело професора Богдана Поповића Српски књижевни гласник! Изузетан књижевни часопис са почетка 20. века у коме су сарађивали многи српски ренесансни духови. Можда ће и нашег савременика, пре свега песника Лукића, кроз коју годину, спомињати по Сазвежђу ЗАВЕТИНЕ? Јер оно је изузетно по много чему, и за нашу културу и књижевни живот, али и за свет, јер представља, најсликовитије речено, стотине отворених прозора,кроз које се може упознати непозната и другачија Србија, недовољно познати и друкчији Београд.   https://zavetine.wordpress.com/2014/09/17/%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8/

ЛеЗ 0004934     Четири Мирослава / Мирослав Тодоровић  https://70653dotcom.wordpress.com/2015/12/12/%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0004935     До 5. априла 2009. године ЗАВЕТИНЕ примају потписане споразуме од писаца издвојених на Великом књижевном конкурсу ЗАВЕТИНА. Недељу-две после тога биће објављен коначан списак аутора и дела које ће ЗАВЕТИНЕ публиковати током 2009. године. Већина аутора чији су рукописи издвојени на конкурсу и који су се пробили у шири круг већ је потписане споразуме упутила Заветинама. Неки су то учинили  интеренет поштом, неки као што  су Заветине саветовале. Углавном, већина аутора је прихватила џентлменски споразум ЗАВЕТИНА  https://zavetine.wordpress.com/2009/03/31/%D0%B4%D0%BE-5-%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0-2009/

ЛеЗ 0004936     Ове године неће биди додељене награде Дрво живота и Амблем тајног писма   https://zavetine.wordpress.com/2009/03/31/%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D1%9B%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D0%B4%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5/ света

ЛеЗ 0004937     Вести из „Архипелага“. – Ђерђ Конрад, један од водећих писаца савремене европске књижевности, чији је ексклузивни издавач за српски језик Издавачка кућа „Архипелаг“, боравиће од 15. до 17. априла у Новом Саду, где ће учествовати у програмима Трећег међународног фестивала прозе – Прозефест…  https://zavetine.wordpress.com/2009/04/15/vesti-iz-arhipelaga/

ЛеЗ 0004938     Распад и партизанство : подсећање . – према богослову Н. Велимировићу

…Распад је отпочет, и отпочет и довршен, партизанством (партијашењем). (мој коментар: “партизан“ на француском значи “присталица“.) И то четворним: партизанством интелектуалним, моралним, политичким и економским. Синови србских сељака окренули су се Западу да траже сунце тамо где се сунце гаси, а не рађа се, да траже прво истину, коју је запад изгубио па је и сам тражи ево већ неколиковекова жишцима филозофског мудровања, и није је нашао него се поцепао у погледу истине у интелектуалне партије. Синови србских сељака отишли су на Запад да питају шта је праведно, а шта неправедно, шта поштено а шта непоштено, и вратили су се завађени и поцепани у таборе око тог питања. Јер тамо где се није могла наћи истина, није се наравно могла наћи ни правда ни поштење, него партизанска свађа и препирка око тога. Синови србских сељака хаџијали су на Запад да проуче како треба државу и друштво уредити, и вратили су се завађени и поцепани у партије онако како су и западни народи, без теодулије, завађени и поцепани. Синови србског народа лутали су по западном мраку да се науче како треба имовинске ствари решити на земљи, тј. Оно што су давно давно њихови ђедови и прађедови решили боље него ико: средњим системом, лутали су и вратили се збуњени и завађени међу собом око тога као и народи на Западу. То четворно партизанство створило је од прескупо плаћене Србије једно тркалиште и вашариште, на коме су Христос и народна мудрост имали најнижу цену. Сва четири та чира распукла су се у време државе Југославије, и гној се разлио по целом народу. Југославија је представљала за србски народ највећу забуну, мајтеже грчеве и најсрамније понижење, које је он икад доживео и преживео у својој прошлости. Нико му за то није крив до његови сопствени синови, партизани у четири правца и хулитељи светиња на свим линијама https://zavetine.wordpress.com/2009/05/14/%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B4-%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5/

ЛеЗ 0004939     Дубоке песме немогуће љубави / Бела Тукадруз. – Из Предговора овом џепном издању: “Лепу песму треба поново и поново читати. Права поезија је као палимсест: наслаге слојева, и силазак кроз њих, у њих, дубље и дубље. Зато су између разноврсних издања, добра мала, џепна издања са сведеним бројем песама, избор најбољега од најбољега. Неможе човек увек десетину најмилијих “својих” песама тражити међу стотином, превртатилистове унапред, унатраг, или крхати углове страница да бисмо лакше нашли што тражимо…”  Исидора Секулић је била у праву.Као што Ракића треба издати у џепном издању, укусном, у лако повезаној књижици, исто то, и још можда више, важи за Мирослава Лукића, који је, објективно гледано, написао далеко више од Ракића. Многе од песама, пробраних у овој невеликој књижици, биле су скоро сакривене, у поетској шуми Лукићевих сабраних књига песама (СТАРОБАЛКАНСКА ТЕТРАЛОГИЈА и ПУШТАЊЕ ВОДЕ МРТВИМА ЗА ДУШУ). Сам аутор се већ био изјаснио о томе. Песме су овде пробране, пре свега, из најобимније, недавно објављене Лукићеве књиге СТАРОБАЛКАНСКА ТЕТРАЛОГИЈА (Београд, 2006, 700 стр.).

https://zavetine.wordpress.com/2009/05/15/duboke-pesme-nemoguce-ljubavi-dzepno-izdanje/

ЛеЗ 0004940     Заборављени дизајн. – Марина Вулићевић

На књизи се не види уметничка креација, а за многе издаваче у Србији непознанице су и типографска правила, сматра професор Миле Грозданић

Производња књига сложен је издавачко-дизајнерско-штампарски процес, и у нашем издаваштву управо је занемарена она најважнија нит која повезује садржај књиге, издавача и дизајнера. Графичка стваралачка остварења у Србији нису на нивоу савремене типографске спознаје већ на нивоу словослагачког рада, а издавачи се данас утркују једино да продају књигу.

Изглед књиге у нашем издаваштву у суштини је „имитаторски” због тога што је ослоњен на изглед иностраних књига. Реч је, дакле, о ликовном копирању и затирању оригиналне, традиционалне линије обликовања књиге, која је најмање један век препознатљива у Србији, каже за „Политику” проф. др Миле Грозданић, професор на факултетима ликовних уметности у Београду   https://zavetine.wordpress.com/2009/09/04/%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%BD/

ЛеЗ 0004941     Зоран М. Мандић : Доктор страха. – Млађани Зокс је педесетогодишњег Леона упознао двадесет година након њиховог првог, сасвим случајног, сусрета на железничкој станици у Београду..На почетку беше то, само, безазлена размена погледа без  обостраног визуелног задржавања на детаљима, међу којим се свако људско биће легитимише  разнобојним цртама лица у сумњивом чистом ваздушном простору бактерија и вируса. Тек после двадесет година збио се њихов стварни сусрет.  Старац и младић срели су се у једној чарди на Дунаву крај земунске Старе капетаније. Зокс је у задимљен простор чарде, опхрван оштрим мирисом речне влаге, бануо у  кријућој потрази за једном сликарком од које је више бежао него што је желео да га она улови причама о женским ликовима са којима је насељавала велике формате својих уљаница. Те године Дунав је био непредвидиво нервозан и то много више него што то приличи реци са германским рејтингом европске репутације. А, Зокс је ту нервозу осећао дубоко у себи и у свом сећању из времена одрастања на левој обали Дунава. Под заједничким кровом једне старе бачке варошице препуне гомиле бројних неспоразума, који су годинама, до крајносних граница нетрпељивости, раздвајали њене надобудне дођоше од  намргођених  швапских и мађарских нађоша. Тада се још увек није смело говорило о политичким регистрацијама табора победника и губитника, нити је ико са обе стране одавао тајне увида у «завршни рачун» историје Другог светског рата. Иако, водолепршајући на мирном путу од своје немачке колевке – Дунав је бахато кроз Бачку проносио своју нервозу гутајући и плавећи све на небрањеним местима. Тамо где није било ни пристаништа, ни обало утврђених насипа, ни белогардејских хидро инжињера из Русије, који су могли да усреће будућност чувене панонске равнице.  https://zavetine.wordpress.com/2010/09/30/zoran-m-mandic-doktor-straha/

ЛеЗ 0004942     Именик паметнији од лидера. – ОПАСНИ ЗАНАТ
* ДА ли су у Америци песници на цени или на маргини?
– Нарочито су републиканци увек забринути да неко из света уметности не поткопава религиозне и породичне вредности нације. Они сумњиче песнике да су субверзивни елементи, слободоумни, сексуални демони и наркомани…. (Чарлс Симић)  https://zavetine.wordpress.com/2010/10/25/httpwww-novosti-rsvestikultura-71-html305045-imenik-pametniji-od-lidera/

ЛеЗ 0004943     Песме Слободана Бранковића на српском и енглеском   https://zavetine.wordpress.com/2010/12/30/%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE/

ЛеЗ 0004944     О безданој књижевности, и о бирократској. – Ових дана може се прочитати на Мрежи серија чланака Господина Белатукадруза о официјалној српској књижевности, бирократској, јединој коју смо имали, као и белешке о безданој или понорној књижевности. Ти текстови ће подстаћи, надамо се, дискусију, и расправе о вредновању, превредновању, вредностима уопште, пре свега у српској књижевности…  https://zavetine.wordpress.com/2011/02/03/%D0%BE-%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B8-%D0%BE-%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA/

ЛеЗ 0004945     То је бламажа! – ПОВОДОМ вести коју је РТС у уторак објавио на свом сајту да је писац Добрица Ћосић „званично предложен за кандидата за Нобелову награду за књижевност“, највећи живи српски писац „Вечерњим новостима“ у уторак увече је рекао: – То је неистина, бламажа за мене и не знам коме треба да протура такве вести. Ја сам већ пре неколико дана јасно рекао да ме та кандидатура не занима. Реалан сам човек, свестан времена у којем живимо и таква кандидатура не би имала никаквог смисла ни реалности. Својевремено, 1983. године, био сам у најужем избору за Нобелову награду, а поводом романа „Време смрти“ за који је тада речено да је најбољи европски роман о Првом светском рату. Приликом изјашњавања, за глас изгубио сам од Вилијема Голдинга који је то признање добио највише захваљујући роману „Господар мува“. https://zavetine.wordpress.com/wp-admin/post.php?post=91&action=edit

ЛеЗ 0004946     Први двоброј БРАНИЧЕВА, 1-2/2011. – тематски је посвећен ПИТАЊИМА, ЧУЂЕЊИМА, НЕРВОЗАМА (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊА

Најновији број БРАНИЧЕВА одштампан је на 202 странице у 500 примерака. На корицама је репродукција слике М. Аничића ДОРУЧАК У НОСТАЛГИЧНОМ ПЕЈСАЖУ (1972), али између корица овог броја ничег – носталгичног, напротив!

Покренут је са мртве тачке дуго одлагани разговор о вредновању и превредновању, изнете су на овај или онај начин неке ствари о којима најшира читалачка публика у Србији једва да ишта зна.     https://zavetine.wordpress.com/2011/03/02/%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B0-1-22011/

ЛеЗ 0004947     Писма и стихови Слободана Бранковића. – 23. мај 2011. 13.47

Поштовани и драги господине Лукићу,

Када се помену „Заветине“ мисли се на креативну институцију. То не истичем зато што сте Ви-лично- заслужни за мој песнички успон, како су неки приметили. Од “ Баладе о белом креденцу“-две збирке песама, поред оних објављених у више од двадесетак часописа, листова, на српском и страним језицима, као и награда за циклус песама, у најкраћем означено, стигох до тога да, као некада, осетим духовно задовољство прелиставајући шта доносе све „разгранатије“ „Заветине“.
Мислим да је Мирослављев ентузијазам (за мене као врста Мирослављевог књижевног Јеванђеља) посвећен критичком идентификовању критеријума литерарних креативности (ако не ствара, сигурно бруси мерила, отвара могућности за спектар мисаоних варијација за које бирократизовани клише нема слуха), наспрам манипулација, нарочито некњижевних, све разуђенијих. Ту се нађе оно што човек воли да прочита и што је вредно по себи, независно од похвала и покуда, мотивисаних ко зна чиме све. Ако је то моја илузија, добро дошла у мору изгубљених критеријума. Тако се догађа да ми други потврде оно што су „Заветине“ већ учиниле.

С поштовањем и најбољим жељама
Слободан Бранковић

——

Господине Лукићу,
Драги Мирославе,

Веома сам Вам захвалан за све што сте објавили. Посебно за песму ДОБРО И ЗЛО.
То је био одговор на питање како сам. Ево сад је принтам за оне којима се допала и који ми помажу на најбољи начин.  ….

ЛеЗ 0004948     „Шумадијске метафоре“ : резултати књ. конкурса за поезију.  https://zavetine.wordpress.com/2011/06/09/%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D0%B7%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%BA%D1%9A-%D0%BA%D0%BE/

ЛеЗ 0004949     Domaci pisci 21.veka. Pogledi čitalaca (?) – Svetlanica : Hello,
Vec dugo me zanima uspeju li ljubitelji knjiga medju nasim novijim piscima da pronadju nesto vredno citanja, a da to nisu Isidore, Ljiljane, Marije i dobitnici nekih nagrada za koje niko nije cuo. Meni ne uspeva, no, mozda naucim nesto od vas. Pozdrav!  https://zavetine.wordpress.com/2011/06/07/domaci-pisci-21-veka-pogledi-citalaca/

ЛеЗ 0004950     СЕВЕРЦИ, најновији роман Мирослава Лукића у издању КОВа. – Овакви романи ће увек бити на мети свима онима којима је лаж дража од истине. А првенствено Флоберовим папагајима и пуковницима попут Амарилиса, Ђокића и иних. После ова три наведена романа, Лукић се легитимисао као озбиљан писац у оном смислу  у коме овај појам користи Паунд. Перспектива  неразјашњених смрти није Лукића бацила у транс; напротив, објављена је још једна његова потерница за монструмима који су имали времена не само да се пресвуку и пређу у нове идентитете, него чак и да се, после свега, поигравају из  дубоких окриља таме и анонимности са својим жртвама и истражитељима.

Најновији  роман, започиње оним чиме се завршио претходни  Пасија по Амарилису (2008)

ЛеЗ 0009490