97

 (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0004851      СТАРИ ДОБРИ ДУХ ЈЕ УМРО  (05.02.2012. 21.35) Ристо Василевски. –  * Не једном сам на прозорским окнима, углавном зими, затицао слике које су ме својом лепотом одушевљавале, а поруком, каткад, збуњивале и плашиле. У зависности од угла посматрања, на њима су се појављивале боје које нигде другде нисам могао да видим! Сликани, углавном, ноћу, ликови и призори на њима су били доведени до савршенства, нигде се није могао приметити траг киста или било ког другог средства за сликање, понајмање се могло посумњати у мајсторство оног које их је сликао… Али ко је био тај мајстор, никада до краја себи нисам могао да објасним, јер су те слике трајале свега неколико сати или, највише, неколико дана.  Без икаквог потписа аутора! *  Човек је четвороструко подељено биће. Један његов део покушава да живи, други да њим управља, трећи да себи прави штету, а четврти да је целог живота отклања.  *  Време све мења! Идиот Достојевског сада не може бити ни принет садашњим!

ЛеЗ 0004852       Александр МАРКИН (1953)  (30.01.2014. 17.01) из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић.  – Александар Васиљевич Маркин рођен је 1. маја 1953. године у Москви, где је завршио Московски институт инжењера транспорта 1975. године.  „Ја нисам професионални књижевник“, пише Маркин. „Стихове сам почео састављати после педесете година живота. По професији сам инжењер, градитељ метроа. И скоро све време радио сам на изградњи метроа у Москви“. Године 2010. објавио је збирку „Пејсаж са зиморођеним“   

ЛеЗ 0004853      КОКАКАЛИПСА / Стеван Бошњак    Из рукописа чланова Групе ЗАВЕТИНЕ Запис (Примљено у фебруарау 2014) . –   1999. /   Равно, празно, згађено!

Ничим у Нигдини насељено једино.

Прерадовићевом, ка броју 10, ка кући Његових. Староседеоци ту улицу рађе зову: улица Свете Ане

тамо је, на почетку те лепе улице, капелицa у којој је кипић светице заштитнице…

Винковци.

Иде из правца Рудијеве куће.

Њему усусрет разсисила лепа жена.

Он укосо прелази ка кући…

и она, само из супротног правца…

 

ЛеЗ 0004854      (Примери тзв. „посмртне критике )   АЛЕКСАНДАР ИЛИЋ               ЗНАМ                                    Миодрагу  Перишићу

Не могу као Изет Сарајлић само да славим

јер Знам  не само да је пао Берлин

него и да су пакт потписали Хитлер и Стаљин

Не знам као Сарајлић “ с каквим су запрепашћењем ту вијест

примили Езра Паунд и Луј Фердинан Селин“

али Знам зашто је нијесу стигли прославити

Владимир Мајаковски и Сергеј Јесењин.

Не могу као Изет Сарајлић да славим

јер Знам  да августа 1939. године

четири дана пре почетка другог светског рата

прогласише у Москви и Берлину Хитлера и Стаљина за брата

читајте млади старе новине кад старци истину не говоре

већ славе

свирала је капела маршеве у Москви и Берлину

вијориле лепршале црвене заставе

средњовековна симболика боја

ЛеЗ 0004855       Бин Ладен, милионер и терориста. –  ОСАМА бин Мухамед бин Авад бин Ладен је био саудијски мултимилионер и вођа Ал каиде, милитантне исламистичке организације, одговорне за терористичке нападе широм света. Рођен је 1957. у престоници Саудијске Арабије, Ријаду, као 17. од 52 деце грађевинског магната Мухамеда бин Ладена. Отац му је погинуо у паду хеликоптера и Осама са 11 година наслеђује око 80 милиона долара. ФБИ га је још 1999. сврстао у „топ десет“ најтраженијих, због умешаности у нападе на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији годину пре тога. ПОВЕЗУЈЕ се са екстремистичким муслиманским групама и 1982. године, по налогу саудијске тајне службе, одлази у Авганистан, који је у то време под совјетском окупацијом. Он на ту инвазију гледа као на неопростиву агресију на муслимане. Да би помогао отпор, обезбеђивао је новац и помоћ, градио кампове за обуку и доводио велики број добровољаца из арапских земаља. При крају рата, са Египћанином Ајманом ал Завахиријем и Абудулахом Азамом, у Кандахару оснива Ал каиду (арапски – База)    http://dalekoodsunca.blogspot.rs/2015/12/blog-post.html

ЛеЗ 0004856       Дијагноза: књижевна филоксера . –  Према речима Винавера. Из Предговора антологије „Несебичан музеј“. –  Према мишљењу Винавера, ипак, „наша нова књижевност и крај све помамне дреке јадних старкеља и мумија има све услове да се испне на европски ниво. – Један Растко Петровић, за мене ниуколико није испод једнога Артура Рембоа…“ Винавер је аргументовано критиковао „француски култ мишљења“ у српској култури и поезији 20. века, његову јаловост и калупе ( Дучић, Ракић, Грол, Б. Поповић…). Винавер који је студирао на Сорбони, не подцењује духовну Француску (Бодлера, Бергсона, Стендала, Пруста, Рембоа). Напротив : за Винавера је пожељан идеал она Француска, велика и васељенска, која је духовна, која је стварно и дефинитивно победила и уобличила материју. Код кога се српског песника, после Растка, „најдаровитијег песника кога је дао нов покрет у нас“, то догодило?….  ( 05.02.2012. 16.58)  https://sites.google.com/site/zavetine2012/najglavnija-posmrtna-kritika/dijagnozaknizevnafiloksera#

ЛеЗ 0004857       ВЕРТИКАЛА НЕПРЕСПАВАНИХ ПРИЧА И ПЕСАМА /  Зоран М. Мандић. – (Миланка М. Медаковић: ПЕШЧАНИ САТ ЖИВОТА, Бирограф, Апатин, Књижевно друштво Мрчајевци, 2014. год.)   https://sites.google.com/site/zavetine2012/najglavnija-posmrtna-kritika/vertikalaneprespavanihpricaipesamazoranmmandic#

ЛеЗ 0004858       (Беле вране)   Сећање на Беле вране. – Написано поводом ПЕСМЕ О БЕЛОЈ ВРАНИ, пок. Петра Јевтовића Можда је овај, сада пок. песник имао душу беле вране? Своју је можда изгубио и тако је сачувао ( у песми  Марш костура он вели :  „Тешко је у овој мраморној магли, / преживети  нерасцепљен и до јутра“ ,  и та два стиха на најкраћи могући начин изражавају његову песничку и судбинску позицију).  Јевтовић је старински песник; таквих је све ређе; старински песник који живи у модерним временима. Подсетио ме је на белу врану и на нешто што припада миту мог дечаштва и младости, на нешто чега више нема. /   Никада више не видех, понављам, ону белу врану из дечаштва, и није тешко претпоставити како се морао окончати тај  птичији окршај  иза седам брегова… https://sites.google.com/site/zavetine2012/bele-vrane/secanenabelevrane#

ЛеЗ 0004859       ТРАНЗИТ / Ана Савић    https://sites.google.com/site/zavetine2012/bele-vrane/tranzitanasavic#

ЛеЗ 0004860       Момчило Настасијевић, Изразити суд… – БЕ­ЛЕ­ШКЕ ЗА СТВАР­НУ МИ­САО. – Од­суд­но по­че­ти. И плуг учи­ни зе­мљи на­си­ље. И кли­ца се­ме­ну. Не­ма ро­ђе­ња, ако се ти­ме ни­је ма у че­му умр­ло. По­че­так је та­да су­штин­ски што и крај, све бу­де у све­му, и ни кра­ја ни по­чет­ка. Од ве­ли­ког хо­ћу та­да на­ста­не још ве­ће мо­рам. Та­да и ми­сао из мо­зга су­штин­ски ни­је дру­го до бри­зга­ње биљ­ке из зе­мље.

Те ду­хов­ну ја­ву, као ле­ги­тим­но да­љу ствар­ност у се­би, тек осе­тим, ода­кле пре­ста­је об­ма­на мо­је ми­са­о­не сло­бо­де.

И на­зрем ту ван­лич­ну ја­ву ду­ха: као ге­о­ме­три­ја је, али жи­ва, али не­са­мер­љи­ва. И за ко­ли­ко се усу­дим, ипак, у ме­ре­ње, си­гу­ран је знак, за то­ли­ко још ни­сам из­и­шао из се­бе.

У че­му је кри­те­ри­јум мо­јих лу­та­ња и об­ма­на? Са ове оку­ке или оне, на­јед­ном ја­сно ми се отво­ри са­зна­њу: упра­во кроз та лу­та­ња и об­ма­не, не­схва­тљи­вом не­ком си­сте­ма­тич­но­шћу, не­што се у ме­ни све да­ље и да­ље иза­тки­ва. Као ко је слеп, а ипак на­ла­зи се­би пу­та. И ето, у тој ја­ви ко­ја је, са све ве­ћим оства­ре­њем све ма­ње мо­ја, тек у њој на­зрем се­би оправ­да­ње   (Мом­чи­ло На­ста­сти­је­вић, Се­дам лир­ских кру­го­ва, Про­све­та, Бе­о­град 1962)    https://sites.google.com/site/zavetine2012/bele-vrane/momcilonastasijevicizrazitisud#

 ЛеЗ 0004861       Права улога / Светислав Стефановић . – Република, 14. 05. 1920.  Француска револуција покушала је да створи једно ново универзално човечанство, и ратови који су се из ње родили створили су национализам и националне државе. Данас се може рећи да смо у једној антитези Француске револуције. Светски рат, који се родио из националног антагонизма и борбе појединих народа о превласт, довео је до једне опште револуције из које се већ очевидно рађа једно ново човечанство, стварају се сасвим нове подлоге, социјалне и економске, за будуће друштво, битно различно од прошлога. Тада је једна друштвена криза изазвала револуцију, и уместо и поред новог друштва родила је национализам; данас је национализам изазвао светску кризу, а из ње се рађа нов друштвени поредак. То је био циљ Француској револуцији а није био њен циљ национализам. Данашњој кризи био је циљ национализам, а није јој био циљ мењање друштвеног поретка. И као што је тада потиснут први мотив, а други – национализам – добио главну, скоро искључиву превагу; тако је данас јасно да је први мотив, национализам, потиснут, док други – проблем друштвеног поретка, добија главно, скоро искључиво историјско значење  https://sites.google.com/site/zavetine2012/lavirint/pravaulogasvetislavstefanovic#

ЛеЗ 0004862  КОНЦЕНТРИЧНИ КРУГОВИ. ХАЈДУЧКА ВОДЕНИЦО 

Шта је исто као ти а није ти? 
Ако си млада – остаћеш  млада,
ако си стара – остаћеш стара…

**
Оклоп носим – јунак нисам,
рогове имам – во нисам.
Рогове имам – коза нисам,
траву пасем – овца нисам,
самар носим – коњ нисам.

Свуд идем по свету,
а никада из куће не излазим.
Где год идем на леђима кућу носим.

Нисам во,
нисам коњ,
товар носим
као коњ…

Ја живим у затвореној кући
без врата и прозора;
кад хоћу да изађем,
морам да пробушим зид.

 ЛеЗ 0004863       МОЛИТВОМ ЋЕМО СЕ ПОКЛОНИТИ /  Милан С. Косовић  – Предрагу Драгићу-Кијуку …. https://sites.google.com/site/zavetine2012/grupa-zavetine-zapis/molitvomcemosepokloniti#

ЛеЗ 0004864       ЗБОГОМ  long live Ukraina /  Радивој ШАЈТИНАЦ   https://sites.google.com/site/zavetine2012/grupa-zavetine-zapis/zbogom#

ЛеЗ 0004865       Фрагменти. ЛИСТОВИ НА ВЕТРУ / Мирослав Тодоровић. – ИЗ интервјуа: Петар Живадиновић Какв је наш народ?

Последњих 20 година прилично је заглупљен. Пуно је рупа у знањима. Народ није крив. Он је жртва система. Криви су уредници на телевизијама, новинари…

Читава културна јавност је одговорна за то што нас ментално гуши као, као кад пукне канализација. И то као да нико не може да заустави. Ја радим против такве струје. То није лако, али свако, бира свој пут.   https://sites.google.com/site/zavetine2012/grupa-zavetine-zapis/fragmenti#

 ЛеЗ 0004866       ПАВЕЛ ОКЛОПЊИКОВ / Стеван Бошњак   https://sites.google.com/site/zavetine2012/grupa-zavetine-zapis/paveloklopnikovstevanbosnak#

ЛеЗ 0004867       Контакт> поруџбине > најтраженије…. Не чезните за бесплатним књигама и часописима, јер онда сањате о пропасти истински независних издавача!!!   https://sites.google.com/site/zavetine2012/contact-us

 ЛеЗ 0004868       Донације…. ЗАВЕТИНЕ  прихватају сваку, па и материјалну, новчану, али неусловљену помоћ, за штампање како појединих часописа, тако и најуспешнијих књига објављених  са заштитним знаком ЗАВЕТИНА. Имена добротвора и донатора биће штампана са њиховом дозволом на почетку сваког потпомогнутог издања. 
Потребна нам је помоћ, у много чему!!  

 ЛеЗ 0004869       Наставак   „Алманаха за живу традицију, књижевност и алхемију“ (из 1998)  https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/

ЛеЗ 0004870       СВЕДОЧЕЊЕ. САВЕСТ / Бела Тукадруз. -Тешка реч :    проклетство… Супротност јој је Благослов.   ( Благослов   је   мистерија   изабрања, проклетство      је      мистерија      одбачености недостојни   изабраници   као   да   су   одбачени   од избора. )

Бити писац и не видети проклетство, не знати да је постојало од искона, да постоји данас као што је постојало јуче, да је оно као нека обрнута јека Благослова у највишем смислу – благослова творилачке Божје Речи, значи не знати оно битно (судбоносно).

Решио сам да проговорим о нечему о чему већина ћути, то је можда зло, ако је зло онда је и грех, а њих не ствара Реч : она открива и употпуњује несрећу проклетства…    https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/zapis/savest#

 ЛеЗ 0004871       МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ (Бршљан око младости) . – Овог текста уопште не би било , подсећам, да се није појавила Раичковићева књига Један могући живот (приредио Мирослав Максимовић) – Београд : БИГЗ : СКЗ , 1996.стр. 439 (Библиотека Разговори са писцима) . Ту књигу сам читао са отпором; у суштини, добро је да је објављена упркос томе што је то једна типична нарцистичка (ис)повест. Оиа може бити од некакве користи евентуалним истраживачима опуса Раичковића , мене је углавном, у целиии узев, разочарала. Ова врста сећања могла би да потраје. Извињавам се евентуалном читаоцу због тога и подсећам га да нисам промашио тему.

Иако је то једна врста разговора М. Максимовића са Раичковићем , то је књига која може бити повод за разговоре о многим тамним и неразјашњеним стварима нашег послератног књижевног живота. Пуна је сведочанстава, личних сведочења Раичковића. То је књига коју не треба хвалити , већ критички читати…. Грађа која се први пут објављује, о – домаћем пауку. – Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију , Београд, 1998, I , [417 – 418]    https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/zapis/svedocenenastavak1#

ЛеЗ 0004872       ТУГА И ОПОМЕНА.  НЕ, није виц. Почетак је 1971. године.Студент сам Филолошког факултета у Београду – Група за југословенске и општу књижевност. Имам двадесет и једну годину и стихове у рукопису. Одлучио сам да један избор песама понудим београдској „Књижевности“. (Уредништво : Зоран Мишић , Светлана Велмар- Јанковић и Иван В. Лалић. Одговорни уредник : Зоран Мишић. Секретар редакције:Светлана Велмар-Јанковић. Редакција прима понедељком, средом и петком од 13 до 14 часова , Чика Љубина 1/ I , тел. 622-148. Рукописи се не враћају.) Два уредника „Нолита“, Мишић и Лалић , истовремено су и уредници „Просветиног“ часописа. Уреднике нисам познавао , нити ме је ко препоручио њима. 7 Једног дана, више се не сећам да ли је то био понедељак, среда или петак , донео сам један свој циклус песама у редакцију „Књижевности“. Предао сам их секретару редакције , љубазној Светлани Велмар-Јанковић . Она их је прелистала и рекла да навратим за неколико недеља : стихове ће прегледати уредници и они ће одлучити о њиховој судбини. Вероватно је био почетак марта 1971. године. Када сам следећи пут дошао у редакцију, секретарица је рекла да навратим неки дан касније, уредници имају много посла , они неколико бројева припремају унапред, да сачекам. Долазио сам и трећи и четврти пут , и Светлана Велмар-Јанковић је увек била љубазна. „Књижевност“ је излазила са малим закашњењем. Када сам, можда, пети пут свратио у редакцију „Књижевности“ увек срдачна Светлана Велмар-Јанковић је рекла:“Мирослав Мирко Лукић , је л тако беше? Дала сам уредницима Ваше песме, неке се и мени допадају , морате још сачекати…“   Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију , Београд, 1998, I , [432 -434]  (Белатукадруз)   https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/zapis/svedocenenastavak2#

ЛеЗ 0004873       ОСВРТ НА ПРВУ КЊИГУ О СТВАРАЛАШТВУ  М. ЛУКИЋА. – Александар Лукић Између митарења чудовишта и уметности будућности (одломак)  . -… О тој књизи написано је мало. Прећутана је. Уосталом, та књига је штампана као пилот издање у симболичном броју примерака. Ту књигу су написала тројица. Истинотражиоци, или сумњиви апологети?  Долазе ли из дубоке анонимности, као и предмет њиховог занимања са рубова и периферија једне мале и недовољно познате националне књижевности? Ко је Мирослав Лукић?

На ово питање нема одговора у чувеној купусари историје српске књижевности универзитетског професора Ј. Д. Ни речце, ни помена о Лукићу нема ни у КРАТКОМ ПРЕГЛЕДУ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ХХ ВЕКА професора Новице Петковића (Књижевна реч, Београд, 1999). Петковићева књига наменски је писана за Историју српске културе, коју је Министарство културе Републике Србије објавило 1994. године. Као и цео зборник, овај је преглед у првом реду намењен страном читаоцу, па су и општа објашњења и појединачни подаци бирани и давани имајући на уму таквог читаоца. Друго, и много веће ограничење, односи се на обим: строго одређена дужина текста захтевала је веома сужени избор књижевних појава и писаца, као и крајње сажето описивање. Прати се основна линија у књижевном развоју (она чак није могла бити доведена ни до краја века) и означавају места која поједини писци у том развоју заузимају. Све остало је редуковано. (….)Петковићев КРАТАК ПРЕГЛЕД… завршава се Давидом Албахаријем. Све мане Петковићеве књижице садржане су у првим њеним реченицима. То је наменска, редукована, делимична, да не кажемо лицемерна фалсификаторска слика, катедарска. Представљајући српску поезију ХХ века иностраним читаоцима, у наменским и редукованим текстовима, ни други књижевни критичари, рачунајући и Јована Пејчића, не спомињу Мирослава Лукића. Нису ли, дакле, писци ове књиге (пита се један од приказивача ове студије) апсурдни људи, кад су изабрали за предмет своје књиге књижевника кога званично нема?У књижевној историји и књижевној критици српској, као и у логици, постоје истине, али не и истина. «Одгонетка ове књиге је у самој књизи. Књига је више него изврсна монографија о једном писцу; документована је и аналитична (…) Све што треба да се зна, о Мирославу Лукићу, као о писцу, од његових почетака до данашњих дана, налази се на једном месту, у овој књизи. Књига је писана несебично и поучна је у много чему. Долази из сасвим других извора, оних живих извора са којих ће се напајати, вероватно, будућа српска књижевност. Писана је афирмативно с дубоким разлозима. Чак и да не погоди у један од главних циљева – врло рањива места и рак – ране књижевне јавности Србије, она може бити од веома велике користи многим другим невидљивим савезницима, читаоцима и преводиоцима по свету. Ова књига ће бити и већ јесте, незаобилазна полазна станица, за све оне који се већ баве, или ће се бавити богатим опусом Мирослава Лукића, на овај или онај начин. Невидљиви савезници писца обелоданили су истину: да је Лукићу досуђено да живи у доба и на просторима и међу савременицима међу којима нема великог критичара, човека дубоке културе и благородне душе, ватреног срца, полетне маште, продорне интелигенције и искреног ентузијазма према лепоме – (…)   https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/zapis/osvrtnaprvukniguostvaralastvumlukica#

ЛеЗ 0004874       Садржај часописа «БРАНИЧЕВО» ( год. LVI мај-август 2010. број 3-4/2010 ). – Редовни читаоци дигиталног издања новог броја књижевног часописа „Браничево“ могу  да бесплатно преузму споменути двоброј месец дана након изласка штампаног броја… На овом сајту. Као и обично…      https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/sadrzajcasopisa%C2%ABbranicevo%C2%BBgodlvimaj-avgust2010broj3-42010#

ЛеЗ 0004875       Косово је џихадистима Исламске државе дало највише бораца из Европе…-  ЗАГРЕБ – Косово је џихадистима Исламске државе дало највише бораца из Европе, узимајући у обзир укупан број становника, при чему градић Качаник на граници с Македонијом „предњачи” у регрутовању за ИД, преноси у репортажи Хрватска-радио телевизија.

У Сирији и Ираку боре се 22 мушкарца, од укупно 34.000 становника Качаника, а један од њих је и Лавдрим Мухаџери, кога зову балкански Џихади Џон, преноси ХРТ.

Локални званичници, међутим, то све негирају и криве медије за нарушавање угледа. Један од њих је и председник Исламске заједнице Качаник Флорим Незирај, који је тамо већ три године и добро познаје ситуацију.

Он каже да је одређени број особа отишао да се бори у другим земљама, али и да у Качанику није забележен ниједан сукоб који је повезан с вером.

Незапосленост, сиромаштво и безнађе најчешћи су разлози због којих млади с ових простора одлазе у Ирак и Сирију, где им се обећава „мед и млеко” као и годишња зарада до 30.000 евра, наводи ХРТ   http://dalekoodsunca.blogspot.rs/2015/12/blog-post_10.html

 ЛеЗ 0004876       Плануо тираж најновијег броја часописа „Браничево“. – Ових дана је плануо тираж летњег двоброја „Браничево“. Зашто? У чему је ствар? – БРАНИЧЕВО је скинуло повез преко очију!! –   Српска читалачка публика, изгледа, воли приче о вампирима?

То је вероватно главни разлог због којег је плануо најновији тематски број „Браничева“ (500 примерака) за неколико дана.

Редакцију свакодневно зову и траже примерак они до којих није стигао овај број.

Да ли ће Редакција доштампавати овај тематски двоброј?

Не: Мисија Едиције „Браничево“ није трговачка и профитерска, већ културна.

Због великог интересовања читалаца, решили смо, да нешто раније учинимо доступном дигиталну верзију овог тематског двоброја. Дигитална верзија је у свему адекватна оној штампаној на папиру.

Ето прилике да „Браничево“ стигне и до својих далеких читалаца по свету – од Сједињених Америчких Држава до Аустралије, Канаде, Немачке…  https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/planuotiraznajnovijegbrojacasopisabranicevo#

 ЛеЗ 0004877       Први двоброј БРАНИЧЕВА, 1-2/2011  тематски је посвећен ПИТАЊИМА, ЧУЂЕЊИМА, НЕРВОЗАМА (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊА …. Покренут је са мртве тачке дуго одлагани разговор о вредновању и превредновању, изнете су на овај или онај начин неке ствари о којима најшира читалачка публика у Србији једва да ишта зна.

Разговор са професором Живодрагом Младеновићем разоткрио је како се то радило под комунистима, па и у књижевности. Како је било могуће да се литерани крадљивци вину до челних места неких виталних српских културних и издавачких институција. Тај разговор открива индиректно и све оно што чини паклено неокомунистичко наслеђе у  српској култури, и књижевности пре свега.

Само због разговора са стогодишњим професором Младеновићем овај број Браничева је требало штампати у 30. ооо примерака, да се зна! Али високи тиражи у овој сиромашној и тужној земљи на Балкану резервисани су за тзв. листове, часописе, и  писце блиске власти и центрима моћи.  https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/prvidvobrojbraniceva1-22011#

ЛеЗ 0004878       Препоручени прилози – Момчила Настасијевића. – БЕ­ЛЕ­ШКЕ О НЕО­П­ХОД­НО­СТИ ИЗ­РА­ЗА. –  О НА­ШОЈ СА­ВРЕ­МЕ­НОЈ ПО­Е­ЗИ­ЈИ  Исти­ни­тост до­жи­вља­ја ду­хом пот­пу­но се, да­кле, по­кла­па са ну­жно­шћу оства­ре­ња у из­раз.  Јер че­му то­ли­ке жр­тве, при ко­ји­ма, у не­кој ра­до­сти пат­ње, из­ра­жа­ва­ју­ћи се људски створ бу­квал­но са­мог се­бе смо­жди. Као да је иза то­га не­ки тај­ни услов: да­ло ти се да би це­лог се­бе дао.   https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/preporuceniprilozi-momcilanastasijevica#

ЛеЗ 0004879       УМЕСТО ПРЕДГОВОРА /  Бо­ри­слав МИ­ХАЈ­ЛО­ВИЋ  …. Ва­ља ми об­ја­сни­ти сва­ку реч на­сло­ва, ове књи­ге. Поч­ни­мо од кра­ја: „Ан­то­ло­ги­ја срп­ских пе­сни­ка из­ме­ђу два ра­та“ 1918–1941, две и пе­снич­ки не­сум­њи­во гра­нич­не го­ди­не. И за­и­ста не­ма у овој књи­зи ни јед­не пе­сме ко­ја би би­ла об­ја­вље­на по­сле 1941. го­ди­не, то­ли­ко је оно што се до­га­ђа­ло по­сле те го­ди­не би­ло пре­суд­но не са­мо за суд­би­ну ове зе­мље не­го и за раз­вој свих од­ре­да ње­них пе­сни­ка. Гра­ни­цу пре­ма 1918. го­ди­ни учи­нио сам још стро­жи­јом. Чи­та­о­ци не­ће на­ћи у овој ан­то­ло­ги­ји пе­сни­ке ко­ји су сво­ју лич­ност фор­ми­ра­ли и пре­суд­но ис­ка­за­ли пре Пр­вог свет­ског ра­та, без об­зи­ра на то што је њи­хо­ва пе­снич­ка реч на­ста­ви­ла да те­че и у пе­ри­о­ду из­ме­ђу два ра­та (Ј. Ду­чић, М. Ра­кић, А. Шан­тић, В. Пе­тро­вић, С. Пан­ду­ро­вић, М. Јак­шић итд.). Сма­трао сам да њи­хов пе­снич­ки свет при­па­да јед­ном вре­ме­ну ко­је је прет­хо­ди­ло.   https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/umestopredgovora#

ЛеЗ 0004880      Поклон Едиције БРАНИЧЕВО. 8. издање антологије српске поезије 2о. века Несебичан музеј . О 8. издању антологијер српске поезије 20. века Несебичан музеј, која је за непуних десетак година доживела 8. издања, може, евентуални читалац да се обавести више на следећој интернет страници издавача…. То издање је врло брзо исцрпљено.

У међувремену је неуморни Белатукадруз (алиас Мирослав Лукић) публиковао на мрежи још три антологије током 2009, и ове 2011. године.

Антологија ФЕНИКС   Антологија ФЕНИКС

Себичан музеј Себични музеј  , и

ОПАЛО ЛИШЋЕ  Опало лишће .

Пошто је 8. издање исцрпено, и пошто издавач није у могућности да доштампа ново 9. издање, а како је тражено, Едиција БРАНИЧЕВО је одлучила, у сагласности са аутором, да учини поклон, досупан свима заинтересованима.

Овде ће моћи да се преузме, убудуће, дигитално издање 8. издања Несебичног музеја, у свему адекватно оном одштампаном. Наравно, уз корице овог 8. изд.  https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/poklonedicijebranicevo#

ЛеЗ 0004881  Нови двоброј БРАНИЧЕВА  5-6/2011.  у целини посвећен ПАРАДОКСУ КЊИЖЕВНЕ ЛУСТРАЦИЈЕ  .  На преко 360 страница „Браничево“ доноси прилоге на задату тему аутора првог реда! Часопис је ушао у штампу данас, а сутра ио прекосутра ће – као и претходни – планути.   https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/novidvobrojbraniceva5-62011#

ЛеЗ 0004882       БРАНИЧЕВО, број 1-4/2012 : јануар-јун 2012.. –  Садржај

Александар Лукић, Поезија XX века – Свођење биланса 5

I ДОЗИВАЊЕ ЛИТЕРАТУРЕ

Дозивање литературе 11

Раде Драинац, Бацање пепела у очи необавештеном свету 14

Бранко Лазаревић, Социјално у уметности 18

Станислав Винавер, Одбрана песништва 21

Исидора Секулић, Само врло малобројнима је дато… 31

Предраг Пузић, Слово Марка Ристића 34

Слово Елија Финција и другова 40

„Суд части“ 43

Милован Данојлић, Како је Добрислав

протрчао кроз Југославију 45

Владета Р. Кошутић, Одакле је долетео „Кондор“ 50

Мирослав Лукић, Језички редакторАндреј Јануарјевич

ВишинскиУредник библиотеке

Стварност књижевности 53

Текућа литератураНеобична лаж 70

Г(ојхлин) Ј(униор), Прва књига о превредновању

у српској књижевности 75

Владета Јеротић, Макс Еренрајх 79

II СРПСКА ПОЕЗИЈА XX ВЕКА – СВОЂЕЊЕ БИЛАНСА

Маринко Арсић Ивков, Чари српске поезије 83

Раде Војводић, Пут ка себи 88

Радомир Батуран, Поезија XX века – свођење биланса 121

Владимир Јагличић, Дуже века 133

Душан Стојковић, Ни по баби ни по стринама 154

Зоран М. Мандић, У несебичном музеју

српске поезије XX века 184

Срето Батрановић, Поезија XX века у антологијама

српске поезије 187

Радивој Шајтинац, ЛукићуЛукићуупорни преводиоцу… 198

Гратис збиље након 199

Крај отпора 200

Цвркутропац 200

Крик анонимне већине 201

Добривоје Станојевић, Поезија XX века – свођење

или кварење рачуна 202

Мирољуб Милановић, Свет идеја у поемама

Александра Лукића 215

Белатукадруз, О српској лепоти 227

III СЕБИЧНИ МУЗЕЈ

Белатукадруз, Себични музеј 333   https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/branicevobroj1-42012januar-jun2012#

 ЛеЗ 0004883       КЊИЖЕВНA ПАТОЛОГИЈА / Маринко Арсић Ивков.  КЊИЖЕВНA ПАТОЛОГИЈА, књига огледа у издању Едиције БРАНИЧЕВО, Пожаревац, 2012  Болесно стање у којем се савремена српска књижевност налази очигледно је било да је реч о критици или о самој књижевности. То примећује свако ко непристрасно посматра наш књижевни живот. Болест се показује на сваком кораку: у издаваштву и књижарству, у друштвеном положају писаца, у односу државе према домаћој књизи, у додели књижевних награда, у вредновању и окошталој лествици вредности… Овакво стање има покриће у болесном стању читавог друштва, којим владају „контроверзни бизнисмени“ и паланачки скоројевићи који политику доживљавају као средство личног промовисања и богаћења. Основна начела њихове власти су корупција, бескрупулозност и лични интереси. У такво стање лепо се уклапају и „контроверзни књижевни бизнисмени“, било да пишу, вреднују, објављују или продају књиге   https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/knizevnapatologijamarinkoarsicivkov#

ЛеЗ 0004884       Светлана КЕКОВА (1951). из новије руске поезије.избор, препев на српски и напомене владимир јагличић. –  Светлана Васиљевна Кекова рођена је 21. априла 1951. године у Александровск-Сахалинску, Сахалинска област, у породици војног лица. Детињство и младост провела је у Тамбову, где је завршила средњу школу. Потом је дипломирала на филолошком факултету Саратовског државног университета (1973), одбранивши докторску дисертацију на тему „Метаморфоза хришћанског кода у поезији Заболоцког и Тарковског“ (2009). Предавала је на филолошком фаакултету у Саратову (1975-1988), и на Саратовском педагошком институту (од 1988). Учествовала је на многим међународним песничким фестивалима, а њене песме преведене су на све европске језике. Први је добитник награде „Москва-транзит“ (2001), а осим својих песничких збирки објавила је и три књиге из области књижевне историје и критике. Живи у Саратову.   https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/svetlanakekova1951#

ЛеЗ 0004885     ВЕЛИКА МАГАЗА. Рушење илузија    https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom

ЛеЗ 0004886       Суштински кругови.  Белатукадруз : Нови непознати стихови. – ПРОЗОР(ЧИЋ) .  Кроз њега могу да видим далеко далеко далеко

Исто тако и они што су далеко далеко далеко

могли би да ме спазе како седим

иза прозорчића и гледам у даљину

У даљини поглед ми се губи

У висини, у дубини.

Девет прозорчића

Србовласи праве на Вечној кући.

Кроз први умрлом да дође –

кроз други –

кроз трећи –

кроз четврти

кроз пети –    https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/krugovi/sustinskikrugovi#

ЛеЗ 0004887       Заштитна повеља.  Рубрика посвећена суштинској поезији. –  Ову рубрику отварамо Новим, непознатим песмама БЕЛАТУКАДРУЗА, песника који живи далеко од матице и халабуке. Песме су написане пре више од десетак година, у време када је покретан штампани на папиру Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију  https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/zastitna-povela

 ЛеЗ 0004888       КЊИГА ЖИВОТА / Белатукадруз  ( 14.12.2009. 16.36)  …. Пошао сам по мраку путем

који води у свет.

Пут је био непрокрчен.

Ишао сам кроз шибље

и кроз шуму, и у сусрет су ми долазиле

привиђења и оправдане сумње.

Толико је малих људи који су закрчили пут

Толико је наизглед несавладивих препрека

Толико је Јуда, књижевника и фарисеја    https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/zastitna-povela/knigazivota#

 ЛеЗ 0004889       Последње белешке Боре Мишљеновића. – II

Последње белешке Боре Мишљеновића (1919 – 1977) између својих редова

садрже акорде последњих Бетовенових, тзв. Руских квартета. Слушао сам ту

музику, не више човека јер је аутор умро, него духа по чијој мери није био ни свет, ни земља, ни доба, ни комесари.

И видео ршум светских ратова и неопозиви учинак историје, смрти. Агонију

и неред, монструме и бојазни што се с несаницом паре магнетизмом змијског клупка.

Партитуре писане за нерођене слушаоце. Стихове срочене за нерођене читаоце.Ништа

не беше по мери тога духа, ни брак – успешан и несупешан. Осим пепела феникса.   https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/zastitna-povela/poslednebeleskeboremislenovica#

 ЛеЗ 0004890       Реквијем /  Белактукадруз . –  Пошао Танасије Милојевић

небеским стублама на Божију милост.

Стигао пред врата која су закључана

и до прозора који су затворени.

Дошла је са кључевима Шумска Девојка

и отворила му врата – врата и рајеве.

– Добар дан, о Боже!.

Бог ништа не рече.

– Зар сам узалуд дошао?

Зар сам џабе превалио пут

преко брвна танког као влас женске косе,

преко атара?

Зар ме вишња сила није натерала

да кућу оставим?     https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/zastitna-povela/rekvijem#

ЛеЗ 0004891       О мртвим песницима  /  Белактукадруз . –   О мртвим песницима треба говорити

кад из њихових гробова никне трава,

јоргован и дивља трешња, не држећи се

неписаних правила парастоса, парохије.

Ниједан од њих није схваћен на прави начин.

Нико од њих није оно што пише у историјама

књижевности најбољих историчара књижевности.

Могућа је једино кратка историја мртвих песника.

Не читајте песнике којима су за живота

штампали Дела: Изабрана, Сабрана,

чак и кад су за десет копаља надвисили своје

савременике и своје време.

Мртви песници су живи више него стварно живи,

они чији су опуси прошли кроз фина и честа сита

потомака којима су мере Свечовек и Свевреме.

Што је живот више одузео неком мртвом песнику,

вратиће му Свевреме.   https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/zastitna-povela/omrtvimpesnicima#

 ЛеЗ 0004892      (Кош уредника)  ВУК ДЛАКУ МЕЊА /  Драгољуб Стојадиновић.  – tekst na uvid za g.  Aleksandra Lukica

„Dragan“ dragojlostoj@nadlanu.com

Wed, March 10, 2010 11:49 am

Gospodine Lukicu, Znam naravno da ovaj tekst necete da objavite.

Saljem Vam ga da vidite da postoje i drugacija misljenja.Nije sve racun, predracun, kalkulantsvo u nasoj literaturi kako se  ponekadcini.Postoji i sistem vrednosti Vas ali i drugi pa eto i moj.Ja sam skroman knjizevni poslenik i divim Vam se na hrabrosti ne samo da velicate ovaj roman, negosto ste mi otkrili da Vas brat, sudeci po obimu izabranih, u onoj Vasoj antologiji pise najbolje pesme u nasoj knjizevnosti.Priznajem  da to do sada , ovako neuk, nisam znao.Mnogo zelja da u tom sjanom poslu otkrivanja vrednosti i bacanja uGopodjin vir za daleka pokolenja imate jos mnogo uspeha.Drag Stojadinovic

  • Ево, као што смо и обећали, отпочињемо са публиковањем ствари, које смо одбили да штампамо у „Браничеву“, са добрим разлогом….Под видом књижевне критике, у Србији се свашта трукује. Ту грађу треба сачувати, укључивати и на овај начин, и чувати као неку врсту доказа, опомене, примера тзв. „друкчијег мишљења“….. https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/kos-urednika/vukdlakumena#

 ЛеЗ 0004893     Цео свет. „The whole world is one country“? – „Цео свет је једна држава“?

Када ће људи целог света доспети до развоја до којега се  уздигао  пре скоро две хиљаде година Марко Аурелије?   На овим странама ћемо објављивати вапаје бића загледаних високо-високо, или далеко-далеко, дубоко-дубоко… https://galerijazavetina.wordpress.com/%D1%86%D0%B5%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82/

ЛеЗ 0004894     Универзална библиотека . –  Колико је рукописа, рукописних заоставштина не само српских, ни само балканских,писаца, завршило на ђубришту? О томе постоје богати трагови. Али библиотека које би сакупљале рукописе, или архива, колико знамо нема!  https://galerijazavetina.wordpress.com/%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0/

ЛеЗ 0004895       Кругови ЗАВЕТИНА.  „НЕ ДИРАЈ МОЈЕ КРУГОВЕ“

Овај узвик се приписује грчком мудрацу Архимеду. Предање каже да је то узвикнуо неколико тренутака пред своју смрт. То нам даје за право да помислимо да је те кругове сматрао веома важним, важнијим чак и од сопственог живота.

Кругови јесу били важни у античка времена. У центар сваког већег круга на земљи, могло се стати и посматрати небо и кретање небеских тела на њему. Круг се може оградити зидом, тако да ти зидови чине ОБЗОРЈЕ. Ако је у центру круга стајао СТУБ (СТОЖЕР или СОХА)8 , тај стуб би у подне бацао сенку право на СЕВЕР. На ободу круга могло се обележити место изласка и заласка Сунца на краткодневицу, равнодневице и дугодневице. Правац сенке стуба би јасно показивао промене правца зрака Сунца. Стари Грци су овакав стуб називали ГНОМОН.   https://galerijazavetina.wordpress.com/%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5/%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/

ЛеЗ 0004896       Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ  И одавде се можете запутити у авантуру упознавања јединственог Сазвежђа Заветине!!! 

https://galerijazavetina.wordpress.com/%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5/

ЛеЗ 0004897       НОВО ВИНО В МЈЕХИ НОВИ  Велики грб братства Батуран

Милошћу Божијом, а у складу са израженом вољом братственика братства Батуран, изобрази се њихово грбовно знамење, о Благовестима, 25. марта (7. априла) 2005. године Господње.

Првобитна идеја о устројавању хералдичкога знамена овога српскога братства, старином из Боке Которске, родила се на Другоме сабору братства Батуран, одржаноме на Тјентишту, у августу 2004. године Господње. Међутим, званична одлука о изради и усвајању грба Батурана, донешена је на првоме заседању Организационога одбора Трећега сабора братства Батуран, које је одржано почетком фебруара 2005. године Господње.  https://galerijazavetina.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%BE/%D0%B3%D1%80%D0%B1-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%B1%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BD/

 ЛеЗ 0004898     Препоручено.  Препоручени чланци, фотографије и др.Коментари. Фотографије.Документа…  _____________   На неким документима сам видео трагове крви. – Иза бројева крила су се имена плејаде руских писаца: Кљујева, Ахматове, Гумиљова, Цветајеве. Живот на Колими, макар и у време кад одавно није било логора, не може да не остави трага – прича Виталиј Шенталински, руски писац који је у совјетско време дуго тамо живео, радећи као новинар. Током читавог боравка у Магадану, сенка Стаљинових душегупки витлала је око града. А како и не би – највећи број становника заправо су потомци некадашњих логораша, „непријатеља народа”, „злочинаца“, прогнаних заувек из својих градова, из својих кућа, из својих породица…. Шенталински је са њима живео, дружио се, разговарао и често се питао како да се сачува успомена на жртве невиђеног терора међу којима је било и много ухапшених писаца и њихових „ухапшених” рукописа – у време кад је писати о свему томе било забрањено.   https://galerijazavetina.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%BE/

ЛеЗ 0004899      (Шк)Арт.  ???? уметност шкарта и коментари  Ове зрађале колечке изложене у импровизованом музеју под ведрим небом на Радану, у близини једног малог водопада (Мирино раданско уточиште), зарђале од влаге, заборава и туге – могле би бити знак препознавања и уметности каква данас тавори овде или се намеће периодично (на вашарима туге). ..  https://galerijazavetina.wordpress.com/%D1%88%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%82/

ЛеЗ 0004900     (Део Предговора књизи, која никад није откривена)  ПРЕТЕК (00002). – Ево књиге која никада неће бити објављена као књига.
До пре неколико година на писање овакве књиге могао се усудити неко ко је неурачунљив. Таква књига се тиче нечега што се догодило овде, она се може читати као увод у неке друге књиге које ће бити писане и објављиване у годинама које буду долазиле и ако већини буде стало до истине.Првоботни наслов ове књиге беше „Књига о Звезди Пелен“ и он је дошао са неба и из Библије у време чернобиљске хаварије (катастрофе) и смрти А.С.Због чега је написана? Не због оних који су њени јунаци, и жртве (мртви су); њу нико неће моћи да отпечати, слутим.Можда ће се дати само неколицини да је прочитају, разумеју, прогутају и осете њену горчину – укус пелина.Многи ће ову књигу кад им доспе у руке читати и разумети на свој начин; да ли ту састављач нешто може?Шта може?Сви које је преварила Звер и који живе на земљи и начинише икону Звери, сви ће они бити против читања и разумевања ове књиге….  

ЛеЗ 0009489   

Advertisements