94

 (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)        

ЛеЗ 0004701  Требало би затворити и прозоре, а кaмоли врата, непозванима / Бранко Лазаревић. –  Занимљиво је напоменути да неколико изванредно крупних обли- ковања немају добар облик. Формална естетика би их линчовала. Како је рђава форма самог Фауста, да и не поменемо Стари завет, Заратустру, и Браћу Карамазове. И Хамлет је слабо „израђен“. Осећају се „недовршености“ на Микеланђелу и на Бетовену. Није много „довршен“ ни Дирер ни Да Винчи.

То су, пак, скоро најкрупнија наша испољавања и остварења. И како то тумачити, ако не пренапрегнутом и снажном интуицијом која не може да нађе адекватну грађу за исказивање. Навала мисли је снажна. Читава је поплава емоција. У слаповима се нијагарски слетају снажне масе осећања и виђења. Уобичајена грађанска форма је уска за такав полет и ток. Морају, дакле, остати извесне изражајне „празнине“. Облик се повија колико може да прими садржај и повија се толико да бива „нејасан ‘. Понекад је толико тако нађен, да се „форма“ и не нађе и не види. И добро је што су ти скоро најбољи изрази – формално „незавршени . Иначе, били би садржајно незавршени. Овако, навала мисли је издана до крајњих могућности.

ЛеЗ 0004702    Писма без одговора

ЛеЗ 0004703   Сметње на везама, писмо  

ЛеЗ 0004704    ФЕБРУАР 26, 2012. Ново тестирање посећености Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ  https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2012/02/26/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D1%82%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0/

ЛеЗ 0004705    ФЕБРУАР 27, 2012. ЦЈЕЛОМУДРИЈА ОВОГ СВЕТА АНЕКДОТЕ ИЗ ЖИВОТА МИХ. ПЕТРОВИЋА, званог МИКА АЛАС (препричане по записима Јеленка Михајловића)   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2012/02/27/%D1%86%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B4%D0%BE%D1%82%D0%B5-%D0%B8%D0%B7-%D0%B6/

ЛеЗ 0004706    Породица Мутних потока. Величина и Слина. Шта све финансира Министарство културе Србије. –  Најмања добијена сума је од 50.000,00 дин., а добило ју је Удружење грађана АртиФакт, Сомбор, за суфинансирање излажења бесплатног листа за културу „Авангард“. , највеће суме добили су Књижевно друштво  „Хипербореја“, Београд, – 1.550.000,00 дин. Српско књижевно друштво, Београд, за „Књижевни магазин“, и Уметничко друштво „Градац“, Чачак, за „Градац“,  – 1300.000, оо. Не мали број књижевних часописа, системом уравниловке, добио је по 150.000,00 дин. Укупно је расподељено 24.260.000,00 дин. М. Цвијетић, поводом тога, написао је, између осталог: „Пада у очи друга, не мања важна ставка, како је и та сума новца дељена, по параметрима комисије како се мерило и просуђивало. А у саставу комисије су: Милан Влајчић, Јовица Аћин и Звонко Карановић. По критеријумима, то сами Господ зна којима, а можда ни Он. Издвојили су, што се већ неколико година догађа, неколико својих фаворита, а остало је дељено на принципу сваком помало….. није се, чини нам се, улазило ни у то колико пута неко гласило излази, месечно или само неколико бројева годишње, колики је тираж, колико је доступно ширем кругу читалаца. Исфорсирана су по њиховим мерилима, тзв. елитна гласила, гласила повлаштеног, првог реда, којима је припао позамашни део и онако малог заједничког колача…“  https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2012/05/03/%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BC%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D0%BB%D0%B8/

ЛеЗ 0004707    НОВЕМБАР 1, 2012. Националне пензије: трка, кажу, почела…  https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2012/11/01/nacionalne-penzije-trka-kazu-pocela/

ЛеЗ 0004708    НОВЕМБАР 16, 2012.  ЛОША АДРЕСА ИЛИ КОЛО ОКОЛО ПРИЗНАЊА / Мирослав Тодоровић* – Скраћена, по мери простора, верзија овог текста штампана је у Политици 15. новембра 2012. Заветине објављују интегралну верзију.  https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2012/11/16/%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B0-%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE-%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BC/

ЛеЗ 0004709    ДЕЦЕМБАР 14, 2012. – Режирање пакла. Дон Жуан / Белатукадруз    https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2012/12/14/%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BD-%D0%B6%D1%83%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0004710    ЈАНУАР 13, 2013. Из писама пријатеља пристиглих ових дана / Шајтинац, Бранковић… (Уочи нове српске године, 2013)  https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2013/01/13/%D0%B8%D0%B7-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%85-%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%B4/

ЛеЗ 0004711     ФЕБРУАР 1, 2013. Викиликс Специјал: Ратко Младић – Транскрипти објављени на интернет сајту Викиликс показују да су власти у Србији знале од 2006. године где се скривају најтраженији хашки бегунци Ратко Младић и Горан Хаџић, али нису ништа предузеле да их ухапсе, пише данас Јутрањи лист.Из транскрипата се, наводи загребачки дневник, јасно види да је такву политику подржавао тадашњи премијер Војислав Коштуница, али и да су контакти Младићевих сарадника ишли према државном врху у Русији. Транскрипти доказују да је Србија тек од 2009. године показала искрену намеру да ухвати бегунце и да је предузела све потребне кораке, наводи лист.  https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2013/02/01/%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%81-%D1%81%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE-%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0004712        ОКТОБАР 13, 2013. Без српског становишта и српске културне политике срљамо у самопорицање и нестајање / Радомир Батуран. – Торонто. – Мило Ломпар, Дух самопорицања (друго издање), “Орфеј”, Нови Сад, 2012.. – … Као научник који се деценијама бави оним најбољим у креацији српског духа, како индивидуалног тако и колективног (студије о Његошу и Милошу Црњанском), тако и књигу критике српске
културне политике и српског самопорицања Ломпар не почиње од себе свезнајућег, већ им налази генезу у радовима својих претходника Милана Кашанина, Милоша Црњанског, Сретена Марића, Драгослава Михајловића Михиза, који профетски казују да  “у сваком Србину чучи мали Југословен и једва чека да поново појури у своју стару пропаст”.  https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2013/10/13/%D0%B1%D0%B5%D0%B7-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83/

ЛеЗ 0004713        ОКТОБАР 21, 2013. – Последња вест: Јованка Броз биће сахрањена у Кући цвећа    https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2013/10/21/poslednja-vest-jovanka-broz-bice-sahranjena-u-kuci-cveca/

ЛеЗ 0004714        ОКТОБАР 21, 2013. Јованка Броз: Живим као да сам у логору!.  – Ексклузивно: Титова удовица о провали у њену кућу, притисцима, застрашивању, изолацији, имовини… Неке тајне из Титовог времена чији сам сведок још су вруће. Украли су ми вазу Минг, накит, преписку… Тридесет година сам провела у самици   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2013/10/21/jovanka-broz-zivim-kao-da-sam-u-logoru/

ЛеЗ 0004715       ДЕЦЕМБАР 18, 2013. – Протуве и анђели / Мирослав Тодоровић. – ЛУДА КУЋА. Успомени Животе Мишковића, јунака ове приче   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2013/12/18/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D1%83%D0%B2%D0%B5-%D0%B8-%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0004716        ЈУН 8, 2014. – Увод у роман-енциклопедију/ Бела Тукадруз. – УВОД  У ДВОЈНО КЊИГОВОДСТВО. – Зашто је – Б. Мишљеновић  – одустао од објављивања рукописа? Зато што је у њима био свуда присутан и свуда видљиваутор? Сартр (кога није нешто много волео, ни ценио) и Ками рекоше да је Бог мртав, „па да је мртав и боголики романописац. Немогуће је све знати, човјеково је знање парцијално, па и сам роман мора бити парцијалан. То не звучи само сјајно него и логично. Али,да ли је заиста сјајно и логично? На крају крајева, роман није настао кад је настала вјера у Бога, а нема, што се тога тиче, ни неке посебне међусобне везе између  романописца који су дубоко вјеровали у свезнајућег приповједача и оних који су дубоко вјеровали у свезнајућег Творца. ..“ (Јулиан Барнес, Флаубертова папига, Знање, Загреб, 1990, стр. 95).

Нове Цветове зла светска поезија није написала  (пардон: дописала), на жалост!

Мото бездане или понорне књижевности могу бити, између осталих, и ова четири Бодлерова стиха : „Са свих је прозора само бескрај видљив, – А мој дух, сав смућен од тамних открића, / Пред ништавилом је бешћутним завидљив. / – Ах! Зар вечно бити роб Броја и Бића!“ Парафразирајмо Пиндара: Време је најбољи савезник праведника, и песника понора.   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2014/06/08/%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D1%83-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4/

ЛеЗ 0004717     ЈУЛ 16, 2014. – Тесла би био књижевник …  –  https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2014/07/16/tesla-bi-bio-knjizevnik/

ЛеЗ 0004718        АВГУСТ 17, 2014. Бинички , „Марш на Дрину“…    https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2014/08/17/binicki-mars-na-drinu/

ЛеЗ 0004719        АВГУСТ 15, 2014. Влага (не) руши успомене на Петровиће. – Кућа у Професорској колонији намењена за музеј брата и сестре Петровић. КУЋА намењена за Музеј Надежде и Растка Петровића у Професорској колонији у Београду годинама стоји затворена и празна. Рођена сестра ово двоје великана српске културе, Љубица Луковић, завештала је 1975. године Народном музеју свој дом, са жељом да ту буду изложени вредни радови и лични предмети који су припадали славној сликарки и знаменитом писцу. Овај поклон данас има влажне зидове који онемогућавају излагање и смештај вредних дела. – Не бих рекла да кућа пропада у правом смислу, али свакако је нагриза зуб времена – каже за „Новости“ Љубица Буба Миљковић, виши научни саветник у Народном музеју    https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2014/08/15/vlaga-ne-rusi-uspomene-na-petrovice/

ЛеЗ 0004720        субота, 05. децембар 2015. Овални кабинет . – НАСЛЕДНИЦИМА Јосипа Броза Тита суд је међу хиљаду страна најновије документације у оквиру оставинског поступка доставио и допуњен списак инвентара из Резиденције у Ужичкој улици, под називом „Овални кабинет“. Такође су добили и списак онога што је остало иза бившег југословенског председника у Меморијалном центру „Јосип Броз Тито“. – У великој кутији са фотокопијама налази се и први оставински спис из 1983. године, који је до сада био „изгубљен“ – каже за „Новости“ Виолета Кочић Митачек, заступница Титовог сина Мише и унуке Златице. – Коначно смо добили и ту фотокопију из које се види да је Јованка од почетка инсистирала на допуни спискова јер нису биле пописане све ствари које су остале иза њеног супруга. На најновијим списковима налате се намештај, покућство, слике, накит, сервиси… Међутим, ни у једном досадашњем списку није се појавило ништа од драгоцености које се стално помињу у медијима – од камена са Месеца, поклона америчких астронаута, преко козачке сабље опточене златом, поклона од Стаљина, до вредних аутомобила и сатова. Прве крађе Брозових ствари, према речима његовог унука Јошке Броза, почеле су одмах после Титовог одласка у болницу  http://zivotjesenisan.blogspot.rs/2015/12/blog-post_15.html

 

 

ЛеЗ 0004721      Војислав Михаиловић   – Онај ко је све ово могао овако да исконструише и да мом деди на терет стави и разбијање јединства српског народа човек је који је имао задатак да окаља образ великом патриоти коме је српство било важније од свега. Али, о томе ће суд историје да да своју оцену, а не ја јер је за мене ово велики дан. Мислим да је откриће „Блица” да оригинална пресуда ипак постоји и да је скривана 70 година у приватном архиву једног од актера овог срамног суђења значајно и за Србију јер ће поколења моћи да виде како се судило великом патриоти и првом герилцу Европе – каже Михаиловић   (Поводом  оиткрића оригиналне, скривене пресуде генералу Михаиловићу)

„Блиц“ позива све оне који у приватној архиви имају документе о том процесу да нам их доставе или дају на увид

– Није џаба склоњена оригинална пресуда. То је намерно урађено како се у будућности не би имао ваљан документ на основу кога би се неправда исправила. Пресуду је „Блиц” нашао, али нема записника о његовом погубљењу, извештаја о заробљавању, ратне бележнице, записника из истраге, стенограма са суђења, нити његове завршне речи. То није случајно јер су комунисти мислили да уништавањем и скривањем докумената могу да сакрију и његову улогу у Другом светском рату. Живели су у убеђењу да ако нема докумената, нема ни Драже Михаиловића и његове борбе против поробљеног српства – тврди унук генерала.

http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/2015/12/onaj-ko-je-sve-ovo-mogao-ovako-da.html

ЛеЗ 0004722        ЛИПА И ЛАС ВЕГАС. –  Српски књижевник за “новости”, о поезији, националној култури, слободи говора, свету на ивици новог светског рата. Зло цивилизованих је распламсало зло код примитивних, и сад нам се нападач представља као нападнуто невинашце  –   ВАНРЕДНО стање је у политици, обичан свет гледа своја посла. Ја живим у тзв. дубокој Француској, у мирној улици на рубу мирног града, и ствари посматрам из свог, усамљеничког угла – каже, за “Новости”, књижевник Милован Данојлић, одговарајући на питање како Француска живи после терористичког напада у Паризу.  http://zivotjesenisan.blogspot.rs/2015/12/blog-post_6.html

ЛеЗ 0004723        МИТРОВСКЕ ЗАДУШНИЦЕ НА БРДУ ЈЕВИК ПОНАД КЊАЖЕВЦА /  Стојан Богдановић. –  ….. Ови сада причају разне искривљене и нетачне ратне приче.

Утркују се ко ће наћи уверљивијег сведока, то значи да је на

већем положају, који би потписао да је тај и тај био у рату против

окупатора. А тих ратника је било врло мало, али су зато измишљене

нове категорије, симпатизер, помагач, достављач… Праве ратнике

смо видели октобра када је протутњала силна руска војска. Од тада

до данас су се само умножавали борци, па и сведоци, тако да су се до

смрти маршала накотиле дивизије и дивизије, и четника и партизана.

Четници и партизани су наставили рат и после рата. Рат се води и дан-

данас, само су се средства променила, а и методе борбе и стратегија

и тактика. Главне методе су: отимачина, подметачина, опањкавање,

олајавање, пребројавање, пребојавање, заседе, заседања,… Свака од

ових метода је најглавнија, а тек њени актери, од којих је сваки и на

једној и на другој страни, зависно од тога ко превлада

http://70simbolisz.blogspot.rs/2015/12/blog-post.html

ЛеЗ 0004724        а ла бонне хеуре! –  Душан МАКАВЕЈЕВ : ФИЛМ ЈЕ ЖИВЉИ ОД ЖИВОТА

* Често помињете и Кочу Поповића, његово велико образовање, то доба комунизма. Да ли данас имамо политичаре таквог сензибилитета?

– Коча Поповић је био велики надреалистички песник, а данашње политичаре не познајем. Они су толико заузети свим и свачим, често чак не знаш ни чега су министри. Друго, они су у невољи, и у међусобним невољама. Једни другима праве проблеме, не умеју да буду заједно, играју се „ко у клин, ко у плочу“, са народом који чека да они нешто озбиљно ураде. Лако видиш да су њима много важнији и лични интереси, и нека њихова „надпишавања“, тако да немам бог зна какво мишљење о њима.   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D0%BC%D1%82%D0%B5/

ЛеЗ 0004725        (Одломак из Одјека) – (Excerpt from Echoes)  –  Belatukadruz 

*

Заточена у кавезу,

у бунилу на југ креће,

пауница, тим друмом,

јер јој се учинило,

да је неко зове,

а не види га.

 

Јаблан ли је, или онај

што гору ломи без руку,

а косе мрси без прстију?    https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D0%BC%D1%82%D0%B5/%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BA-%D0%B8%D0%B7-%D0%BE%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0-excerpt-from-echoes/

 

ЛеЗ 0004726        ГУБАРИ / Александар Лукић …. Сакривени за чворовима шумског дрвећа,

насади губарових јаја. У руци носим

алуминијумску кашику, и емајлирано лонче.

Читава школа, мој четврти разред

организовано наступа у сакупљању

губарових јаја.

Кашике стружу са коре дрвета

мале насеобине јаја.

Као да захватамо из чиније сутлијаш,

кашике пресипамо у лимено лонче, а потом

јајашца заврше у огњу логорске ватре.   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D0%BC%D1%82%D0%B5/%D0%B3%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B/

 

ЛеЗ 0004727        ВРАТА ЗВИЖДА И ПЕРПИЊАНСКА СТАНИЦА.-  Рат (1999)  отворио ми је  очи и натерао ме да погледам на
толико ствари крај којих сам раније пролазио површно.
Моји родитељи, пензионери, имају око 4 хектара земље и кућу;
већину поседа не обрађују. Немају чиме. Трошкови обраде земље и
осталога су већи од могућих приноса. Практично, одржавају мали
виноград од 12 ари, башту од 5 ари и кромпириште од 5 ари. Овог
пролећа су посејали кукуруз и пасуљ на 30 ари. Најбољу земљу,
првокласну, покрај Пека, уступили су без икакве надокнаде, нашим
рођацима. Слична је ситуација и са многим другим старачким
домаћинствима.  https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D0%B6%D0%B4%D0%B0-%D0%B8-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BF%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0/

ЛеЗ 0004728        МИТАРЕЊЕ ЧУДОВИШТА / Александар Лукић  . – Србија после октобарске револуције свела се на шињел политичке партије. Отуда је и потрајала као врбов клин. Сва је прилика да другачије није ни могло бити кад су комунисти напрасно постали демократе. Мени се чини да су некадашње комунистичке комесаре наследили маргиналци, комесари које је избацио поводањ револуције. Ти комесари су исувише били сапети у властитом губитништву за подвиг који су морали учинити. Јунаци ироније, комунистичке стрине и тетке и домаћице марксизма нашле су се у редовима новопечених демократа. Апсурд достојан литературе.

Пожаревац је пример такве трагедије.

Пријатељи су нас насамарили. Стога је морало да пукне да би Трећа Србија стигла међу нас. Ко би поверовао да смо све то издржали? Нико. Осим нас.

(Прелиминарно штампано у „Данасу“. Прештампано у Лукићевој књизи Између митрења чудовишта и уметности будућности, Пожаревац, Едиција Браничево, 2010, , стр. 11)     https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0004729        Kosmički institut „Kopelius“  Stanislava Vinavera. – САДА

„Да би се бавило књижевном критиком, треба бити одан једној илузији, вели Васа Павковић у метакритичком запису „Поговор“, којим закључује књигу Критички текстови, избор из петнаестогодишњег праћења домаће прозне продукције. Добро сте прочитали: вера у илузију у метакритичком тексту. ….Када се неко позива на илузију као на аргумент, то значи да, истовремено са поверењем, гаји и извесну сумњу. Значење овог исказа врти се око смисла критике—„  итд.

Климав аргументић: „Станислав Винавер је тврдио како кртитичаре мрзе књижевност, али сигурна сам како би, да је имао прилике читати Павковићеве радове, у најмању руку проблематизовао своју тврдњу“. (Повеља, Краљево, октобар , 37/1998, стр. 126: Душица Потић: Књига оданости…)

Остаје да верујемо дотичној, као каквој сеоској врачари, зар не? Какве везе имају Винавер и Павковић?

Павковић припада табору псеудодемократске, тј. српске бирократске критике. Као и она која га препоручује.

Господи илузионистима.

*

„Кишолози“ – по Васовићу они мали – малецки писци и критичари, попут оних лкоји су написали књиге па и књижурине о кишовом делу као да су мотиком обрађивали какву њиву (Јованб Дедлић, на пример!) – не желе сад да се огласе поводом полемике око књиге Лажни цар Шћепан Киш и потврде своје молебане и хвалоспеве одабраном свецу. Ћуте као заливени, вагају, на коју страну ће ветар да дуне па да потрче с мотиком на рамену на нову њиву…

Љиљана Ђурђић: Мукотрпно разбијање канона  (Европа, 2005)

*

И НЕКАДА : Винавер

 Poziv na Skupštinu.

Skupština Udruženja Beogradskih Vatrogasaca održaće se u uredništvu „Književnog Glasnika“ sa ovim dnevnim redom:

(1) Nestašica vode u Beogradu kao uzrok razviću „Moderne“. Referent g. Bogdan Popović.

(2) Rezolucija o vodovodu.    https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/kosmicki-institut-kopelius-stanislava-vinavera/

 

ЛеЗ 0004730        Критички коментари. – 28. 04 2010.  Добрица Ћосић, хроничар са Дедиња  (коментар корисника)

Ко данас чита Ћосића? Какав је профил тих људи? У чему је њихов проблем? Наши медији припомажу да један осредњи писац (али не само они, већ и неко други) буде повремено у жижи културне јавности. Чудна је и танка српска читалачка публика кад јој могу продавати рог као свећу! Али та публика је као и српско друштво. Не треба је идеализовати…

Изненађује мали број коментара на текст о интелектуалцу у транзицији? Шта то значи? У хваљеном тексту младог Вашег чланкописца промакла је, треба рећи, и једна полуистина. То да нико пре у српској критици није критички писао о Д. Ћосићу… Писало је неколико људи у књигама које су објављене и доступне: на првом месту писао је оштро професор у пензији и књижевни критичар Миодраг Мркић, на другом месту писао је врло принципијелно и аргументовано професор, прозни писац и књ. критичар Мирољуб Милановић, који предаје у петровачкој гимназији (с-и Србија).     https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/kosmicki-institut-kopelius-stanislava-vinavera/%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8/

 

ЛеЗ 0004731        Чурљањис / Винавер. – После толиких лутања, не знам ког. већ, осећам измењеног Чурљањиса. Његова визија наставила је да живи у мени.

Ја више не знам, чак ни у колико је Чурљанис — сликар. Још један тако, који можда није сликар, али који се дочепао платна и умео да се послужи бојама, линијама — живео је у моме мозгу.

Колико је мене вијао Гистав Моро, и колико сам ја и себе и њега мрзео када је он најзад завладао неким центром у мени. Као да је непријатељски војсковођа ушао у главни стан, све оставио по старом, али управљачи левога и деснога крила добијају заповести, за које знају да су као од злих волшебника. Они морају да извршавају заповести, јер су и печат и гласник они стари. Све оно спољашње — старо. Неки формализам убија њихову интуицију. А они верују војнички, да је старији:

спољашни свет печата и гласника. Па корак даље: Чинило ми се да је непријатељ продро у мој мозак, али да се понаша онако, како прилике захтевају, прилике га стварају, подстичу, охрабрују, преображавају.

Да, Моро је на крају крајева ипак велики сликар, јер је морао, и поред своје литературе, да изврши мисију. Моро је живео у мени. Све, куда сам пошао, претварало се у групе, у групице људи, хероја, извора зракова, утока пламена   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/kosmicki-institut-kopelius-stanislava-vinavera/curljanjis-vinaver/

 

ЛеЗ 0004732        Еп-и-лог.Цитати. –  НИСМО ПОЈЕЛИ ТУ „ЧЕТНИЧКУ ГИБАНИЦУТек много година после рата Ружа је начула да постоји „четничка гибаница“:
– Никад нисам на Равној гори јела ту масну гибаницу из које је цврчао врео сир, коју су само комунисти „месили“ у својим причама, филмовима и књигама. Нама је и цицвара била укусна.“

*

ПИЛИ ИЗ ИСТЕ ЧУТУРЕНекада није било ни воде. Кад удари суша, па пресуше извори.
– Чича је уз себе увек имао чутурицу са водом. Ја уморна дођем пешке из Љига и донесем му важну поруку, а он каже: „Пиј из моје чутуре. Ако смо болесни, ти и ја имамо неку исту болест.“ Крајем рата, и те Дражине шаљиве речи су се обистиниле, пребацује сећање Ружа на 1945. годину:
– И он и ја добили смо тифус. Болеле су ме после рата комунистичке лажи да је он из своје чутуре нагињао ракију. Никад није пио. Говорио је: „Хоћу да чувам чисту главу.“      https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/kosmicki-institut-kopelius-stanislava-vinavera/%D0%B5%D0%BF-%D0%B8-%D0%BB%D0%BE%D0%B3-%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8/

ЛеЗ 0004733        РАЗВИЈА СЕ МАГЛА, РАЗВИЈА / Бела Тукадруз. – (Из прашњавих рукописа)  –  Развија се магла, развија, као некад спролећа, у Хипербореји, када сам седео на балкону мојих рођака (сада, када ово пишем – покојних, који су умрли без порода, али не и без наследника), и удубљивао се у блиске брегове на јужном хоризонту вароши.
Престао сам да одлазим у завичајну варош, оног тренутка, када је умро човек који ми је био више од рођака, скоро отац, веома благ и душеван човек, не нарочито причљив; миловао ме је својим смиреним и благим, сетним погледом, у коме никад није угасла туга за његовим близанцима, које Бог узе неколико година уочи мога рођења, скоро у једном дану. Своју очинску љубав према изгубљеним близанцима пренео је на мене, као и његова жена, или његова ташта, душевна старића, која оде Богу на исповест годину дана након моје матуре,
након што сам напустио завичај и отишао на студије. Надживео је и ташту и своју жену; преминувши у дубокој старости. Очи су му постајале некако сузне приметио сам то путујући с времена на време да га обиђем, обилазећи га све до последњих година његовог живота. У тим сузним очима блистала је неописива и страшна надмоћ судбине…  https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/about/%D1%83%D0%BD%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B8-%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0004734        МАНИФЕСТ НОВОГ АЛЕКСАНДРИНИЗМА / Бошко Томашевић. – 1.
Александријска поезија започиње понављањем а завршава разликом.
2.
Ниче понавља Диониса. Ниче понавља Хераклита. Ниче понавља Распетога.
3.
Ми морамо направити рез између прошлости и сада­шњости поезије. Пристати у једну луку. Цитирати уз александријске докове.       https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/about/manifest-novog-aleksandrinizma-bosko-tomasevic/

ЛеЗ 0004735        О д з а б о р а в а ј ач и (Седеф)  /  Жана Живаљевић   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/about/%D0%BE-%D0%B4-%D0%B7-%D0%B0-%D0%B1-%D0%BE-%D1%80-%D0%B0-%D0%B2-%D0%B0-%D1%98-%D0%B0%D1%87-%D0%B8-%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%84/

ЛеЗ 0004736        ПОВОДОМ „Душе у студени“ / Белатукадруз. – …. Розанов је знао у чему је ствар, он помиње ОРМАН, који је непомерив. Милић није почео са одмицањем ОРМАНА, нити је читаву ствар отпочео из почетка.Он види провалију провалије.Он зна да има традиција које вештачки одржавају у животу што је суштински већ умрло. Он је песник, и то изразити, живе традиције, и он је се нагонски држи : оно са чиме је истински у животном току, што је примио и што ће даље пренети. Он није подлегао – да се послужимо речима Момчила Настасијевића –  нездраво наглом процесу ослобођења, насилно кидајући везу по везу  суштине себе са суштином света. Није се овај песник још, као Настасијевић приближио пожељном религиозном осмишљавању свога стварања, али тамо где се приближавао Богу, он је све дубље налазио себе. Тамо где је имао довољно храбрости да се суочи са свим страхотама заблуделости, са митским Затеком (затеченим, прегломазним, Орманом), тамо где стоји и где је непомерив Милићевстваралачки потез – тамо је и сама по себи победа без борбе, а та победа стреми апсолутном добру – поништавању зла и отелотворењу љубави… Ако се, када је реч о претходним Милићевим збиркама, избегавало или овлаш прелазило преко метафизичких импулса његових песничких настојања, сада је  прилика, и за неке друге тумаче да се позабаве и са овом димензијом његових настојања.Јер, што више овај Песник сазрева, он се све више приближава речју песнику-свештенику-магу…

(Понедељак, 16. децембар 1996.)   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/about/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

 

ЛеЗ 0004737        КАКО ПОСТАТИ АКАДЕМИК. – ТРАГОМ  ПОСЛЕДЊИХ ИЗБОРА У САНУ, КОМЕНТАРА, И  ТЕКСТУ О МАЛВЕРЗАЦИЈАМА…….Иначе, пред сам почетак изборне скупштине јуче је испред САНУ дељен лист „Таблоид”, у којем је објављен текст о наводним малверзацијама у Академији и куповини места за улазак у САНУ.
Коментаришући овај, али и остале натписе који су се претходних дана појавили у медијима, академик Матија Бећковић је рекао да се тако нешто једино може разумети уколико је решено да се руше све институције, па се пошло азбучним редом. „То је већ општи тренд и дуго траје. Академија је ћутала да се дискусија не би продужавала. САНУ се одржала упркос дугој кампањи против ње. Куповина места је неспојива са Академијом. Не могу јој ништа. Као што је давно речено: постоје две врсте академика, они који су потребни Академији и они којима је потребна Академија, а ови други су у већини”, каже Бећковић.  https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BA/

ЛеЗ 0004738       Погледи. –  Нова страна, тј. нова рубрика. Овде ћемо публиковати, почев од марта 2013. године текстове пријатеља и непријатеља, па чак и оних са којима се  у много чему не слажемо  (Управник Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ)_________________За Лукићева Сазвежђа

Драги Имењаче, уз ово Писмо из Ниш(та), срдачни поздрави. Све остало је у писму и у оним подацима нула кома нешто за културу, о  нула и још лечка за библиотеке. И шта да још речем? Овде је време стало, узаман „утеха“ да „није све пропало, кад пропало све је.“ Дани су све дужи, све топлије ускоро ће  и трава да зазелени. И то је оно што радује, и она народна „Не липши магаре до зелене траве“   већ има смисла. Прилика је да те подсетим и  на речи мог земљака, блаженопочившег  Б ранислава  Петровића, штамапане у НИН-у 1998.
Какво је славно време, мора се рачунати  и с читаоцима који не читају ни наслове, који у свом господству не читају ништа. Писац  који не рачуна с читаоцима који не читају,  неће се науживати успеха и књижевне славе. Од оних који читају, па још цепидлачки, ред по ред, као сајџије, само невоље. Зар су српски властодршци били глупави кад су у свим рачуницама и комбинацијама највише полагали на неписмене. И садашња власт највећу подршку има од неписмених и полуписмених  грађана Србије.   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B8/

ЛеЗ 0004739        АНТОЛОГИЈА КОЈА ТО НИЈЕ / Александар Б. ЛАКОВИЋ. –  Антологија косовско-метохијске поезије 1960-2010, приредила Даница Андрејевић, Књижевно друштво Косова и Метохије, 2012  . – („Првоборци“ као критеријум)

Треба одмах рећи да постоји известан неспоразум са насловом саме антологије. Ако је то географско-регионална „антологија косовско-метохијске поезије“ онда би она подразумевала и песнике других националности. Затим, ако се, претпостављам, односи на стварање на српском језику за поменути период онда су требали партиципирати својим квалитетом и песници исламске вероисповести Алија Џоговић и Исмет Марковић, ако је већ песник Фехим Кајевић, условно речено, брзо напустио простор Косова. /  Спорни су и самонеиспоштовани антологичаркини критеријуми ко је све имао „привилегију“ бити уврштен у њу односно да су „косовски песници“ – „рођени на Косову … већи део живота провели на њему … стекли афирмацију на том тлу … посвећени косовском опредељењу“. Дакле, нису стекли право, што, додуше, антологичарка са жаљењем признаје, на пример Алек Вукадиновић, Момир Војводић, Слободан Марковић, Божидар Милидраговић, Ратко Делетић, Јованка Вукановић, Мираш Мартиновић. И не само они, већ и Велимир Милошевић – додајем, јер су наводно „афирмацију стекли“ на неком другом тлу …..   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B8/%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B0-%D1%82%D0%BE-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%B1/

 

ЛеЗ 0004740        ПРЕТЕК. –  Заветине призивају покајнике, призивају
отварање очију за два пута : за онај којим се иде, и за
онај, којим треба да се иде…
Зато и не очекујем да ће нови часопис, ико, ко
сада нешто тобож значи, помоћи. Помоћиће они што
скупљају жир.
Лажно је много шта. Лажне су тобожње
величине. Сећао се пљускова – које је упамтио кад га је
мајка водила у воћњак своје бабе по мајци, да свиње по
пљуску покупе шљиве опале. Оживљава те пљускове
које је добро упамтио. Хиљадугодишњи пљускови су
подигли ову земљу, а не књижевници, садукеји и фарисеји.
Многи међу њима, чак и прононсирани вечни претенденти
за Нобелову награду, напросто трабуњају о
лепоти, јер они не знају да она почиње онда, кад
гледалац наднесе своје лице над ствари и бића. Они грде
и цијучу из мрака и студени, као гладне и прозебле
свиње.. Све је узалуд, ако нема истинске светлости, оног
сјаја после обилних а кратких летњих пљускова. Ничија
се биографија и дело није завршило са огледалима. Са
много огледала. Нема овде огледала, ни обичних, ни
чудесних, не заваравајмо се. Аконема огледала, како
може бити лица пред огледалом?
ПРЕТЕК не подвлачи црту. Црта је
одавно подвучена.
Без хиљадугодишњих пљускова, без Бога и
жира и свиња, ми и ствари и свиње, и баре, не би
били огледала једни другима, но мрак и бездан, и
мутна језа. Таква је већина књижевних часописа
друге половине 20. века ( с малим изузецима);
добрим делом таква је и књижевност таквог периода.
Она више сања Јаву, или булазни о њој, него
што је признаје. Дошло је време да признамо Јаву,
као сан, да се пробудимо, да више не трабуњамо о
Лепоти, но да будемо сама лепота…
(2000 – 2002)

(Прештампано из часописа  ТРЕЋА СРБИЈА  Јесен 2004  – Пролеће 2005)

https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BA/

ЛеЗ 0004741       Бадовинац је хркао дубоким сном… –  (…) Опрали смо ноге на шмрку на дворишту и пошли према соби у којој смо спавали, кад се М. изненада одушеви: – Каква месечина! Погледај, погледај…
Вратио се опет до шмрка, а онда се наслонио на плот и загледао према западу, Дрини…
Хоризонт је био осут трептавим звездама, и неким сребрнастим ројтама…
– Погледај како сјаји у даљини, и на улицама, а нигде никог! Где је овај свет? Није могуће да код овако лепе ноћи спавају као заклани?
Бадовинац је хркао дубоким сном. Из даљине је допирала нејасна музика (из кафане “Код Мишка”)…     https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BA/%D0%B1%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86-%D1%98%D0%B5-%D1%85%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%B4%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%BC/

ЛеЗ 0004742        Вашар / Б. Тукадруз. –   Не више од два минута траје залазак сунца.
Стара уметност залази много спорије, и никако да
зађе.
Строгост је у азбуци Нове уметности прво слово.
Пишем једну књигу, која би требало да буде објављена, ако
се не догоди нешто непредвиђено у свету и са нама, уочи
мога 25. рођендана. Неће бити обимна…
Све оно у шта верујем, одбацују људи “старе уметности”,
ко уредници неуспеле чланке у кош (не сви људи,
већ само они са којима сам долазио у дотицај), нада је венула
у мени ко струк зумбула, оставивши иза себе траг, болно
сећање на мирис вењења. Али Нова уметност (дух и страст
– оно осећање које води дух кроз све оно што је тешко и
трајно у људским патњама и сједињује човека са
узвишеним) није ме напуштала…
Вашар; одавно је изгубио свој првобитни смисао.
То се види касно ноћу, кад још увек траје; не под
вашарским шатрама. Не у близини рингишпила; већ тамо
– у врбацима крај реке, у тами. Где се мотају не привиђења
већ пунокрвне варошке кобиле омађијане семеном,
божанским и врелим ајгирским семеном, и где вашар усисава
самог себе снагом врелих материца. Вашар на крају има
изглед одбачених растурених камара огризина лубеница…   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BA/%D0%B2%D0%B0%D1%88%D0%B0%D1%80/

ЛеЗ 0004743        Непредвиђене ствари.  – Занимају ме “непредвиђене ствари”. Дида – необичан човек, богат
искуством и зрелом мишљу. Најмање има седамдесетак
година. Први пут сам га видео у некој цицаној
браонкастој раздрљеној кошуљи, испод које се виде
неувеле маљаве груди. Имао је црн шеширић и очи
пуне вере. Зубе је погубио, не све, па није било могуће
разабрати сваку његову реч. Причао је брзо и са
одушевљењем, са познавањем ствари. Забављао је све
који су га познавали боље од мене својим богатим
искуством и знањем. Било је и оних који га нису
поштовали, који су га сматрали уврнутим, чудаком, и
спрдали се са њим. Богатство је презирао, јер тишти
човека. Пре рата је био најбогатији и најначитанији
човек у свом великом селу; читао је историје разних
аутора, житије светих отаца и СВ. ПИСМО. После
рата је велики део своје имовине распродао   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BA/%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8/

ЛеЗ 0004744       Писмо уз трећу песму о риби /  Радивој Шајтинац. –  Писмо уз трећу песму о риби

Драги  Лукићи,још ми је у ушима глас Александров,лепо је било,прелепо чути се.
Поменусмо ЗАВЕТИНЕ,рекох му то је још једина веза песника с временом и ноћним сатима вечности.Тако поезија личном животу дарује неку редовност.
Ролан Барт је рекао  да утопије стварају смисао,шта је друго поезија ако није утопија?
Ролан Барт је рекао и следеће-на крају свака се религија сведе на фасцинацију ритуалима.
Нису ови цитати потреба да се буде у праву али јесу израз жеље да се очајнички спасе дигнитет знака и  неуништивости поезије

https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BA/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D1%83%D0%B7-%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D1%83-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D1%83-%D0%BE-%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D1%88%D0%B0/

 

ЛеЗ 0004745        Пре тридесет девет година…. –   Плажа “Код Туљине баште”. На западној страни,
преко Пека су баште, воћњаци, кукурузишта непрегледна;
а на источној велики спруд обрастао густом ракитом, јовама
и врбама; и белом лозом, која баш сада цвета…
Кратак пљусак. Знао је да се прикраде купачима. Овом приликом је долазио са северозапада невероватном брзином. – Обуците се брзо! – подвикнуо сам Каћи и В., девојчурцима које сам повео на плажу. Обукле су се брже но што сам очекивао. Ево, пљусак шуми и јури галопом кроз кукурузиште, и воћњак. Пошто је река на средини дубока, у наручју
преносим Каћу и В. Киша већ прска. – Баци их у воду, баци! – неки дечак иза мене виче. – Ћути, бре! обрецну се Каћа. Трчали смо прашњавим путем испред пљуска; Каћа и В. су се задихале, качем: – станите, баш би било лепо да покиснемо. Топло је… И баш као заинат – пљусак преста. – Хајд’ да се опет вратимо на плажу!…

https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BA/%D0%BF%D1%80%D0%B5-%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82-%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0/

ЛеЗ 0004746       Симбол престола од крндије, начичканог печуркама… (Б. Тукадруз). –   Престо од крндије начичкан печуркама – био је довршен. Пренели смо га на чистину, усред детелиништа недавно покошеног. Била нам је потребна чистина, ширина мачванског пејсажа са старим
дрвећем, зеленилом кукуруза и високим плавим августовским
небом прошараним ретким белим облацима.
Било је касно поподне. Обукли смо анђеоске одежде, припремили рипиде и јеванђеља (наше рукотворене књиге), и суочили се са присуством анђела и Свечовека. Пустили барокну музику Албинонија…
Сад смо имали све оно што треба – за почетак једне уметности, једног искуства. Под искуством ми смо подразумевали једно нарочито сазнање
извесних философских, теолошких – теоријских знања: неких основних, незаобилазних ствари, неопходних у младости уметника у развоју. Имали смо чистину и фантастични престол – крндију, ширину, хоризонт и небо, искључивост амбиције. Били смо на трагу Нове уметности, која је, као и античка и ренесансна, стремила грандиозним остварењима, савлађивању неделотворног сањалаштва, дремежа
мањиловског   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BA/%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BB-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D0%BA%D1%80%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE/

ЛеЗ 0004747        Страх…Фаникин петао  (Б. Тукадруз). –  ….. Хвата се први сутон; на корзоу врви од девојака…
Срео сам Стару уметност у сутон, на путу према Библиотеци: била је у другом стању, трудна. Прошла је крај мене без речи. Очи су јој имале неки неодређени израз, очи животињке која се враћа у свој лог. Тај поглед је, чинило се био тако туп…
Стара уметностће се породити ускоро; родиће чудовишта.
Барабе барабар.Стојала је група испред Робне куће, гласно се смејала; неко је одваљивао вицеве? Лоренцо Великодушни, Злопоглеђа, Николас, П. Пришао сам им; театрално смо се поздравили. – Па, где си ти? Ја мислио да си већ у рају?! …Тако се важне ствари одвијају, а тебе нема!
Варош доживљава своју секси – ренесансу, тоне ко Рим у огањ сладострашћа, а ти тамо читаш Давидове Псалме или Павлове Посланице!…Ејј, дижи руке од теологије; не живи се стотину година!…
– Погледај ону секу у белим панталонама…Четрнаест година, а растура се, чоче, боље од Шангајки…
– ….погледај ону у жутој блузи, тринаест и по годиница, а нека ти се Николас исповеди!…   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BA/%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%85-%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BD-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BE/

ЛеЗ 0004748        Сузовци – пријава. –  https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D1%81%D1%83%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8/

ЛеЗ 0004749         Цјеломудрија овог света

Уводно поглавље Сузовске књиге
ЦЈЕЛОМУДРИЈА ОВОГА СВЕТА*  

ДНЕВНЕ ВЕСТИ

…Услед непредвиђенога узрока, бављење
Господина Министра у нашој средини сведено је на
два сата. Са тога узрока у мом поздравном говору
изостаће историјски део, а из банкета ђувеч с
овчетином и гуска на подварку. Зато се позива
грађанство, које је позвато, да се после испраћаја
министровога врати натраг у салу, где ће чути
историски део говора, и јести ђувеч и гуске на подварку.
(Пожаревачки “Грађанин”, 1893)

https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/%D1%86%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0/

 

ЛеЗ 0004750        Бургије сузоваца. –   Михаило Петровић је сакупљао „Бургије из новина“ не само српских, него и иностраних (француских, швајцарских).

Понешто од тих „Бургија“ сачувано је до данашњих дана и у ковчегу познатог математичара и још више у народу познатијег као аласа и сузовца.

ЛеЗ 0009486   

Advertisements