93

 (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)        

ЛеЗ 0004651     Оно што је израсло из земље враћа се опет у земљу, а оно што је никло из небеског семена, враћа се у небо. –  Седам дана, седам страна – Заветине
На свету има више од четири стране.
Према којој ћете се окренути?
На којој излази, а на којој залази Сунце?
Можете кренути према мору, преко мора, преко девет гора и мора. Ваш је избор.
Можете цртати монограм свога имена на песку.
Можете лебдети као рода испод облака.
Можете све своје најдраже и најбоље мисли затрпати у песку, блату. Ваш је избор.

ЛеЗ 0004652     Криза уметности и питање шта (ни)је уметничко дело? / Санда Ристић-Стојановић 

ЛеЗ 0004653    Нови број часописа ИСТОК, 2-4/2014.

   ЛеЗ 0004654     учитељ Антонио Ла Кава – библиотекар. –  Пензионисани италијански учитељ Антонио Ла Кава своју љубав према књизи и читању наставио је да шири и након 42 године рада са децом. Од старе веспе направио је покретну библиотеку која садржи око 1.200 књига, и од 2003. године обилази обилази забачена италијанска села.  Сваке недеље, он пређе 500 километара сиромашне области Басиликата на југу Италије. Када деца зачују звук сирене која најављује долазак „Библиомобила“ сјате се око Антониа са радошћу какву обично испољавају због камиона са сладоледом.

ЛеЗ 0004655     СМРТ,НАЈТИШИ,КОНАЧНИ ПРОТЕСТ / Радивој Шајтинац . – Радница Мара Марин (55) из Житишта

преминула након протеста ојађених радника

Агрожива не дочекавши ни заостале плате

ни прву пензију

У првој рунди, под врелим сунцем

Бронзана магла балалајке

Руски русвај

У другој српско жито,српско месо,    https://zavetinekruna1.wordpress.com/2014/08/05/%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B8%D1%88%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%81%D1%82-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98/

 

ЛеЗ 0004656     ТАМО ГДЕ СТАРЕ МИТОВЕ НАСЛЕЂУЈУ НОВИ / Братислав Р. Милановић    https://zavetinekruna1.wordpress.com/2014/05/09/%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D0%B3%D0%B4%D0%B5-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B5%D1%92%D1%83%D1%98%D1%83-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B1/

ЛеЗ 0004657    ДАНАС И ОВДЕ / Милош Јанковић    https://zavetinekruna1.wordpress.com/2014/01/24/%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%B8-%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88-%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0004658     O ЈЕДНОМ КРСТУ* / Ристо Василевски   https://zavetinekruna1.wordpress.com/2013/11/10/o-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D1%83-%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8/

ЛеЗ 0004659     Поништена мала матура   https://zavetinekruna1.wordpress.com/2013/06/24/ponistena-mala-matura/

ЛеЗ 0004660   Шпијунка: Деда чувао краља. – Преци Оливера Антића, саветника председника Томислава Николића, били су блиски династији Карађорђевића. Његов деда по оцу, Миодраг Антић био је високи функционер Краљевине Југославије. Саветник прича ову анегдоту  https://zavetinekruna1.wordpress.com/2013/06/10/spijunka-deda-cuvao-kralja/

ЛеЗ 0004661     ТРЕЋЕ СЈЕЋАЊЕ / Љиљана Вујић Томљановић   https://zavetinekruna1.wordpress.com/2013/04/27/%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B5-%D1%81%D1%98%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5/

ЛеЗ 0004662    НЕВЕСЕЛИ ЗАПИСИ О ЖИВОТУ / Вујица Бојовић   https://zavetinekruna1.wordpress.com/2013/03/26/%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8-%D0%BE-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D1%83-%D0%B2%D1%83%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%BE%D0%B2/

ЛеЗ 0004663     ТРЕНУТАК СА АНЂЕЛОМ КОЈИ МЕ ЈЕ НАУЧИО ДА ЛЕБДИМ / Зоран М. МАНДИЋ    https://zavetinekruna1.wordpress.com/2012/12/26/trenutak-sa-andelom-koji-me-je-naucio-da-lebdim-zoran-m-mandic/

ЛеЗ 0004664     ПРЕТЕК / „Трећа Србија“ Београд, бр. 11-15/ 2004-2005.    … Припремајући нови часопис (ПРЕТЕК), скупио је прошле јесени пуну торбу жира, у непрегледним
бучинама, јужно од Дубоког Потока. Тај жир је здрав,сасвим сазрео, из сваког може нићи стабло…
И никло је.Из једне изаткане и клечане торбе никла је
храстова шума.Из ПРЕТЕКА ће, ваљда, такође, нићи једна
плејада самаца, горуна и храстова, родних дрвета. Биће
хране и за дивље и домаће свиње. Ако их буде било кроз
десет – двадесет година.
Скупљање жира било је пресудно https://zavetinekruna1.wordpress.com/2012/12/02/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BA-%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4-%D0%B1%D1%80-11-15-2004-2005/ 

ЛеЗ 0004665     Једна исповест г. Дучића. – Јован ДУЧИЋ  О НАШОЈ КЊИЖЕВНОСТИ, НОВИНАРСТВУ И О УЛОЗИ ЈАВНЕ РЕЧИ У ДУХОВНОМ ИЗГРАЂИВАЊУ НАРОДА

Блед, априла

– То двоје – рекао је г. Дучић – новинарство и књижевност, требало би не само да се одваја, већ да се допуњује. Јавна реч је увек само једна; то јест, увек или само племенита или само злочеста. Новинар пише за један дан, поводом једнога случаја, или за један општи друштвени степен; књижевник се обраћа увек само духовима себи равнима. Пише, ако је могућно, за вечност и не говори о једном случају него о једном интегралном животу. Та два човека, новинар и писац, немају заједничког, него само средство којим се служе, а то је јавна реч и аудиторијум,

https://zavetinekruna1.wordpress.com/2012/08/04/%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82-%D0%B3-%D0%B4%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0/

ЛеЗ 0004666     ФРАГМЕНТ (генеалошка скица) / Влах Белатукадруз. –  То  је било пре почетка,
Када није било ове реке,
Овог спруда,
Овог дрвећа,
Ове бистре воде,
Ових риба,
Ових пањева,
Ових жила,
Ових јова и брестова.
Овде је било само небо, без краја.
Овде је било дно мора, без краја.
Није постојало ништа више,
Није било звука, ни покрета.
Само небо и море,
Дубина и дух дубине,
А ово су његова имена: Бела, Тукадруз,
Вир, Расуденац.
И њему није дато, као ма ком другом, да говори у своје име.
Нити он може да приповеда своју легенду     https://zavetinekruna1.wordpress.com/2012/07/30/%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%85-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0/

ЛеЗ 0004667    СВИ У ГЛАС / Слободан Бранковић     https://zavetinekruna1.wordpress.com/2012/04/21/%D1%81%D0%B2%D0%B8-%D1%83-%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0004668     ЗАВЕТ / Слободан Ј.Чворовић      https://zavetinekruna1.wordpress.com/2012/05/01/%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%98-%D1%87%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0004669     Душан Андријашевић ПОЕТСКО ВЕЧЕ „НЕБЕСКА МЕХАНИКА“     https://zavetinekruna1.wordpress.com/2011/12/08/%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD-%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5-%E2%80%9E%D0%BD%D0%B5/

ЛеЗ 0004670   САЊАО САМ МОРЕ / Зокс     https://zavetinekruna1.wordpress.com/2012/02/03/%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5/

ЛеЗ 0004671     ИЗ СЕОСКЕ СВЕСКЕ / Мирослав из Трешњевице    https://zavetinekruna1.wordpress.com/2012/05/30/%D0%B8%D0%B7-%D1%81%D0%B5%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%B8%D0%B7-%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%88%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8/

ЛеЗ 0004672     ШПИЈУН / Зоран М. МАНДИЋ.-  https://zavetinekruna1.wordpress.com/2012/06/07/%D1%88%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BD-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%BC-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0004673     Дневник сусрета са обичним и необичним људима нашег народа, од којих је свако имао да каже нешто поучно, тачно, виспрено, духовито…  – Растко Петровић је, маштајући о савршеној књизи, мислио да ће људске речи сабрати у неку чудесну сладост вербалног меда, који је, као и мед пчеле, нешто друго него што је то цветни полен од кога настаје… Гласови многих и многих наших људи, у времену које хоће да нас учини безгласним, могу нам бити од користи… Јер, свет је устројен тако да нам ближњи могу помоћи својом речју онда кад се томе најмање надамо… Дође реч, и окрилати нам душу… Уосталом, праве речи су увек иконе Речи Божје, која је Христос… Записи ће ићи без неког нарочитог хронолошког и тематског реда, како су „падали под перо“… А читалац ће се разабирати у плетиву, наравно…

О МАЈЦИ

У августу 2000. године, кад сам ишао да посетим болесну мајку у болници у Београду, човек у аутобусу ми рече: „Од када ми је мајка умрла, нико ме не пита како сам“

…. Проф. Владимир Димитријевић   https://zavetinekruna1.wordpress.com/2012/06/12/%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8/ 

ЛеЗ 0004674    КОВИОНА. –Једно од могућих објашњења. – Ковиона – Да се никад ништа не заборави!
Ковиона – Двестогодишњи брест- запис, који у својим годовима носи прошлост и садашњост и будућност. И небеско-земаљски паралелизам.Тело и душу. Када је у српској култури и књижевности кулминирало само тело, само један део, то је било опасно, неприродно и погубно.Многе су цивилизације нестајале зато што су губиле равнотежу тела и душе. Сетимо се опет Лазаревићевих лековитих речи:”Ићи само у једном правцу носи катастрофу.Кад је египћанска цивилизација била на врхунцу, рај је био и на небу и на земљи. Тако је то било и са осталима. Треба тражити Бога на оба места, и једновремено. Ако је тражен и нађен само на једном месту, катаклизма је пред вратима…”
Ковиона – призива ону уметност која као и велике реке делтом утиче у бескрај. Призива писце и критичаре чија је мисао “делтоидна”.
Ковиона – зна да религија и уметност иду заједно, да ритуална акција тражи уметнички приказ. И дозива критичарски дух, широк, на свим путевима, који мири све противуречности и може да живи под свим констелацијама…

Ковиона би се, ипак, могла догодити, већ данас – као нови  књижевни часопис, посвећен првенствено непоткупљивој савременој српској књижевној критици. Могао бих бити оснивач и издавач таквог једног часописа…  https://zavetinekruna1.wordpress.com/about/

ЛеЗ 0004675     ПЕВАТИ И МИСЛИТИ У ЈЕДНОЈ ТРАГИЧНОЈ КУЛТУРИ* / Бошко Томашевић.-  * Наслов овога рада преузет је из књиге Hajnca Kimerlea (H. Kimmerle, prir.) “Poesie und Philosophie in einer tragischen Kultur”, Würzburg 1995. Prim. Б.Т.

Шта значи певати и мислити у једној трагичној култури? Шта значи певати и мислити у зони Аушвица 1943. године? Шта значи певати и мислити у Воркути, Колими или Старобјелску 1938? Шта значи певати и мислти у Гвантанаму 2005? Шта значи певати и мислити унутар неолибералне агенде и глобализованог капитала? Шта значи певати и мислти унутар истрошених утопијских енергија као и унутар владајућих технолошко-економских утопија нове реалполитике? Шта значи певати и мислити унутар простора створеног „укидањем граница економије и културе“? Шта значи, коначно, у контексту Српства данас певати и мислити у сенци Опленца, унутар таме Брисела и претњи Вашингтона? Шта значи, читајући „Политику“, бити загледан у фотографију било којег данашњег српског министра? Шта значи певати и мислити загледан у фотографију било којег српског министра 1992, 2002 или 2010? – Значи ли то за српског песника данас не моћи више певати и мислити? Одустати од праксе певања и мишљења на неодредјено време? До када? Док се над Србијом наставља да успоставља трагична култура укорењена у локалној затворености, у конструкту националног суверенитета без транснационалне сарадње?

Будући да је у овом раду један од основних појмова “трагична култура” нужно је питати: шта је (то) трагична култура и шта овај појам значи управо унутар савременог српског културног простора. Подјимо од основне претпоставке и концепта према којем једна држава у оквирима досадашњих претстава о суверенитету и аутономији мора да следи један дугорочан циљ своје државне и националне политике. У том смислу појам “трагично” у српској култури везујемо превасходно за чињеницу непостојања прокламованог националног програма и националне стратегије у једном релативно дугом периоду њене историје. Јасно дефинисане националне премисе у данашњој Србији напросто нема. Принцип националне предострожности, као да је реч о тудјој држави, не провлачи се кроз спис, делање или мисао ниједног савременог српског политичара, нити иједне досадашње владајуће гарнитуре од, рецимо, 1989. до данас. Државну политику води хаос страначких интереса, извесна стално присутна ничија владавина унутар владавине слепо наткрилујућег политичког, економског, социјалног хаоса и, рецимо такодје, еколошког хаоса       https://zavetinekruna1.wordpress.com/about/pevati-i-misliti-u-jednoj-tragicnoj-kulturi-bosko-tomasevic/

ЛеЗ 0004676     Песник-критичар.  –  Љубомир Симовић  ПРИБЕЛЕШКЕ НА МАРГИНАМА ИДЕОЛОШКЕ ПОЕЗИЈЕ  https://zavetinekruna1.wordpress.com/%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80/

ЛеЗ 0004677     ЛЕКОВИТИ ЛИРСКИ ОТРОВ / Душан Стојковић   – Српска поезија у овом тренутку – ако би се критичарима који се њоме (не) баве веровало на реч коју они иначе немају јер ни сами не желе да је имају, пошто она обавезује – налик је на уседелицу или – још боље – на бабу у инвалидским колицима. Пуна је лакокрилог лептиријања, мирисног собоцветања, увелог срцедамарања. Потребан јој је претрес и протрес. Милоје Дончић управо то чини.  https://zavetinekruna1.wordpress.com/%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80/%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BB%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8/

ЛеЗ 0004678     ПАНОРАМА ДОЖИВЉАЈА И ЕМОЦИЈА / Драган Ј. Ристић .  https://zavetinekruna1.wordpress.com/%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80/%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD-%D1%98/

ЛеЗ 0004679     ПИСАЊЕ НЕНАПИСАНОГ / Бошко Томашевић    https://zavetinekruna1.wordpress.com/%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80/pisanje-nenapisanog-bosko-tomasevic/

ЛеЗ 0004680 Пробрано. …  – АНЕКДОТЕ ИЗ ЖИВОТА МИХ.
ПЕТРОВИЋА, званог МИКА АЛАС
(препричане по записима Јеленка Михајловића)
У аласким кафаницама “Борча”,“Спуж”,“Златни
шаран” и “Јасеница” (поред Дунава), аласи су се
сваке вечери веселили кад дођу из лова. Сав свој лов
су продавали на самој обали рибарским трговцима,
добит делили, и свако је ишао у своју кафану и тамо
седео док не попије свој тал. У те су кафанице сваке
вечери залазили и свирачи са Чубуре и живели од
своје зараде, свирајући и певајући аласима. Мика се
редовно налазио у друштву са аласима по тим
кафаницама, налазећи задовољства у њиховом весељу.
Тако је заволео и чубурску музику и зажелео да
је и сам научи. Нарочито му се допало свирање и
певање свирача Арсе Јовановића “Шкембоње” (иако
је био танак и сув као глиста). С њим се погодио да
га учи свирању за 125 гроша месечно (25 динара; и
покаткад старо одело и обућа).  https://zavetinekruna1.wordpress.com/%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0/

ЛеЗ 0004681     Кратке историјске и друге приче / Милан Р. Симић    https://zavetinekruna1.wordpress.com/%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0/%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B5-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD/

ЛеЗ 0004682    ФЛОРА ДЕ ЛА МУНЋЕ /  Белатукадруз

(Из рукописа књиге у припреми под насловом ФЛОРА ДЕ ЛА МУНЋЕ – песама везанога стиха, необјављиваних и непознаатих, и песама из романа Лукићевих)

*
Нисам имао амбиција ни падова попут чувене
послератне песничке Тројке, прилагођене, канонизоване.
Религија паса формира временом надувене,
сујетне, стубове од песка. Високо стилизоване.
Умови им се не преливају преко граница. Савршеног дела.
Срећни су – мимоишли су свој задатак, дар, и себе.
Красе их већ Изабрана, сабрана и друга (не)дела.
Осуђени су на Успех, не, Боже, на Тебе!
Величина не почиње од њих, од прекинутих нити.
Осуђени су на ишчезавање, заборав, пресуду Краја.
То што су радили као уредници, нису ни бандити.
Не, не варам се; није то моја уобразиља!
У мутном времену подметнути су вешто из логора,
из мрачних подрума, полусвета, куфераша, ко кукавичја јаја…

https://zavetinekruna1.wordpress.com/%D1%84%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%B4%D0%B5-%D0%BB%D0%B0-%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%9B%D0%B5/

ЛеЗ 0004683     ТАЧКА О ЈЕЗИКУ / Стојан БОГДАНОВИЋ. – Поводом Текста Мирослава Тодоровића  –    Има од св. Саве на овамо већи број текстова са озбиљним промишљањима о нашем језику. Ових дана се појавио и један такав са великим емотивним набојем познатог песника Мирослава Тодоровића. У њему се аутор залаже за чистоту језика наводећи разне примере загађивања нашег лепог српског језика. Као главни кривци у загађивању језика означени су телевизија и политичари. То наравно није спорно. Може се рећи да је улога телевизије у формирању језика огромна и незаменљива, а већина српских политичара су потпуно неписмени и са жалошћу се може устврдити да је то у сагласности са (не)писменошћу српскога народа. О томе постоје званични подаци који су познати српским властима. Али и власт је према народу.  https://zavetinekruna1.wordpress.com/pro-za/%D1%82%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%BE-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

 

ЛеЗ 0004684     Гнездо у малињаку / Мирослав Тодоровић   (Из Сеоског дневника) https://zavetinekruna1.wordpress.com/pro-za/%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%BE-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D0%BA%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0004685   Сеоски дневник / Мирослав Тодоровић.    –  …. Довољно о томе какав смо народ казује наша штампа и  ми  као конзументи културе, као и она песма из времена Слобо Слобо-до „Не може нам нико ништа јачи смо од судбине“.
И да о томе више не арчим артију, ево и  Његоша.
Каже: „У нас Срба има једна песма која вели: да се море претвори у мастило, а небо у лист књиге бијеле не би се могли наши јади исписати. То је малено место за нашу тугу.“
Шта се променило, дични Имењаче?
Повремено узмем моју „Теренску свеску“ и видим шта је све  било,  и како, кобајаги живило. Какав Смак? Само напред, за  вођом. Домановић ће своју причу тек да напише.  Итд. Не шаљаш ти узаман горе своје „Билтене“.
Шаљем Ти уз ове прилоге за „васељенски часопис“ најлепше жеље за срећну Нову 2013. годину  ( Теби, Г-ђи, Ивану, Димитрију, Михаилу…и осталима) честитке.
Нека вам је све срећно и благословено, од Бога здравље и свеколика благодат, а ви се постарајте да тако будет. Теби посебно желим да и даље у пуном замаху ствараш и да ти  златно доба живота  такво и буде  https://zavetinekruna1.wordpress.com/pro-za/%D1%81%D0%B5%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0004686     АВГУСТ 7, 2011. – Јулска припека,преписка, фрагменти  . – (Белатукадруз : СФИНГИ)   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2011/08/07/julska-pripekaprepiska-fragmenti/ 

ЛеЗ 0004687     ПОДСТИЦАЈИ И ОТПОР. – 7. август 2011. 17.15 –

(Сфинга: Белатукадрузу. )

Мирославе, неуморни и немирни човече,

Врти ми се већ три дана по глави једна суманута идеја, коју Ти као да си у некој чудној вези са њом, мојом главом, почињеш да реализујеш. Истина, „канцеларија“ је отворена за све, и тако треба да буде. Временом ће се, надам се, посета тојканцеларији ЗАВЕТИНА згушњавати, правећи место за људе који имају шта рећи и то сачувати од заборава у овом нашем временском плићаку у коме живимо, краткопамтивог убрзаног таласа…. И смешкам се на све ово чудотворење које се рађа из “случаја” вођеног неком невидљивом Божијом руком Милосрдника.

Већ три дана радим као мушко, а мислим као женско, прибојавајући се да сву женску енегрију не прелијем на мушко поље. Одувек сам се ужасавала оних алфа жена које су као предводнице својег чопора, заборављале успут да понегују мало својег суштинског унутрашњег женског Ја. То се ја, ваљда, грозим себе саме?!  https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2011/08/08/16/

 

ЛеЗ 0004688    Писмо М. Тодоровића, критика Душка Стојковића. –  https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2011/08/10/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%BC-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98/

ЛеЗ 0004689     Kišna Tri Kralja / Jadran ZALOKAR   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2011/08/10/kisna-tri-kralja-%E2%80%93-odbaceni-borici-tuguju-jadran-zalokar/

ЛеЗ 0004690  Писмо и песма Слободана Бранковића. – Subject: Поклон Едиције БРАНИЧЕВО. 8. издање антологије српске поезије 2о. века Несебичан музеј  (видетиhttps://sites.google.com/site/balkanskisindrom/ )

Поштовани,

Какав прекрасан дар. Велико хвала.

Ко све и ко зна шта не узима, а ви дајете!

Вама пристаје Светосавска мисао, коју давно чух од ХИЛАНДАРЦА ДИМИТРИЈА:  https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2011/08/17/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%B8-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0/

 

ЛеЗ 0004691     Писмо Зорана Мандића познатијег под надимком Зокс    https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2011/08/24/38/

ЛеЗ 0004692    СЕПТЕМБАР 9, 2011. – Коментар Су. Танасковић. – Да живимо у трагично доба, то потрвђује не само трагизам материјалне, већ и духовне беде. Мислим да духовна беда и проузрокује материјалну, више него обратно. Последица духовних беда је јачање самољубља и моћи материјализма које то самољубље и егоизам још више уздижу. И онда није случајна оваква прерасподела материјалних добара на укупном нивоу. раније су у Србији постојале мобе. Све што су људи требали да ураде, прискакале су комшије и пријатељи у помоћ, сви једни другима. И певало се и шалило, и послови завршавали. И куће су се тако правиле, и окопавали кукурузи, и пластила сена са ливада.  https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2011/09/09/komentar-su-tanaskovic/

ЛеЗ 0004693     Кратка писма из Србије…Русије, и Чикага   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2011/10/21/kratka-pisma-iz-srbije-rusije-i-cikaga/

ЛеЗ 0004694     Писмо из Сенегала   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2011/10/19/pismo-iz-senegala/

ЛеЗ 0004695     Нови број „Браничева“ 5-6/2011   https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2011/10/03/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B0-5-62011/

ЛеЗ 0004696     ОКТОБАР 17, 2011. одабране странице. –  Сузана Танасковић коме: Лукићу   

ЛеЗ 0004697     Скерлић нам недостаје као велики културни радник. – СВЕ се више показује да наш политички живот запада у безначелност, у груписање интереса, прохтева, амбиција, и да се на штету општега и начелнога истиче лично и безначелно… У данашње време видимо да су карактери пали, да су људи ослабили… Настало је доба политичког лицитирања.  https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2014/10/31/skerlic-nam-nedostaje-kao-veliki-kulturni-radnik/

ЛеЗ 0004698     Момчило Срећковић о последњим сатима које је провео са легендарним писцем. Нећу да ми полиција више загорчава живот, рекао је и нестао  –   … Захваљујући Срећковићу, коме је Ћопић у то време помогао да заврши новинарску школу и почне да ради као новинар (уз Ингрид Лотаријус био је један од оснивача Студија Б), „Новости“ су дошле до проширене верзије његовог сведочења.

– Бранка сам упознао 14. јула 1964. када сам примао награду „Полетарца“ за најбољу песму, а он је био члан жирија. Ни данас не знам због чега сам му се допао, тек, Бранко и његова жена Богданка дошли су у село и предложили мојим родитељима да пређем код њих да ме школују – каже Срећковић. – Провео сам у њиховој кући скоро пет година, прихватили су ме као рођеног сина и научили су ме свему вредном у животу. Био сам плашљив, смушен, носио сам креду у џепу и обележавао сваки ћошак кад излазим из стана, јер нисам познавао Београд, и нисам знао да се вратим кући. Бранко ми је доста причао о себи, па и то како је 1935. први пут дошао у Београд, како га на станици није сачекао Милош Бајић, будући сликар, и пошто никог другог није познавао, преноћио је испод савског моста… У тим причама сећао се свега – говорио ми је о свом детињству, породици, првим љубавима, како је почео да пише, свему важном што му се дешавало у животу. Није ме ословљавао именом, него са „јаране мој“…

Тог понедељка, 26. марта 1984, када је дефинитивно одлучио да оконча живот, Ћопић се јавио управо Момчилу. – Бранко ме је око два по подне позвао телефоном да хитно дођем, јер има нешто важно да ми прича. Одмах сам кренуо за Београд, а кад сам стигао, он већ није био код куће. Цица ми је рекла да је у депресији и да седи у парку. Нашао сам га на клупи, није окретао главу, само ми је рекао: „Тужан сам ти, јаране мој. Добио сам нови позив за полицијско саслушање, хоће да ми огуле кожу. Али неће они више да ми загорчавају живот. Јаране мој, затварам свој ‘дућан’, а теби остављам кључеве да их бациш у Саву.“ Онда је предложио да прошетамо. Корачали смо од Теразија ка хотелу „Москва“, па је хтео да седимо у башти и попијемо по „кокту“. Бранко је много и брзо причао, од тога да су му најдражи „Доживљаји мачка Тоше“ и да је проза његов домен, рудник, до тога да никада ни на који начин не треба да се бавим политиком. На његово инсистирање кренули смо ка Зеленом венцу, иако је већ било седам увече … http://zivotjesenisan.blogspot.rs/2015/12/blog-post_58.html

ЛеЗ 0004699     Издаја писаца – тзв „подгузних мува“.  –  БРАНКА Ћопића је највише болела издаја писаца, присећа се Момчико Срећковић кога су велики писац и његова супруга школовали и гајили као рођеног сина.  – То ми је Бранко, цитираћу га, овако описивао: „Јаране мој, нашао сам се на удару жподгузних муваж које су се трудиле да оправдају поверење партије, па ме почеше као Христа разапињати“ – наставља Срећковић своју исповест „Новостима“, започету у документарцу „Мала моја из Босанске Крупе“ Пурише Ђорђевића. Први пут у овом филму он је осветлио истину о самоубиству Бранка Ћопића, као једини очевидац тог догађаја. Као сведок огромне неправде и великог зла које је велики писац доживео, нарочито после „Јеретичке приче“ и хумореске „Ко с ђаволом пише“, Срећковић открива и у кога се Ћопић посебно разочарао: – То су били Душан Поповић, Скендер Куленовић, Михаило Лалић, Велибор Глигорић, Ото Бихаљи Мерин, Милорад Панић Суреп, Густав Крклец, Мирослав Крлежа, и још таквих улизица. Од њега су бежали као да је туберкулозан, заразан. Нико није желео да буде у његовом друштву, био је изолован. Када га виде на улици, прелазили су на другу страну. У „Клубу књижевника“ нико није смео да седне за његов сто, нико га телефоном није звао. Тада је први пут видео каквих све људи има у овом Београду. Говорио је: „Али, ја и даље нисам хтео да затварам очи пред социјалним и политичким појавама у новој Југославији“. http://zivotjesenisan.blogspot.rs/2015/12/blog-post_5.html

ЛеЗ 0004700    ЗАКЛЕЛА СЕ ЗЕМЉА РАЈУ….ДА СЕ ТАЈНЕ, СВЕ, САЗНАЈУ! –Пронађена оригинална пресуда Дражи Михаиловићу 

Београдски лист Блиц објавио је да је дошао у посјед једине оригиналне и комплетне пресуде са суђења генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу из јула 1946. године, што је тајна која је скривана 70 година.

Овај документ, који је прије неколико деценија нестао из свих архива југословенских обавјештајних и цивилних служби, има, према мишљењу историчара, немјерљиву историјску важност.

Документ, којим је Врховни суд Федеративне Народне Републике Југославије /ФНРЈ/ 15. јула 1946. осудио Михаиловића на смрт, налазио се, по личном Титовом наређењу, у приватној архиви једног од учесника самог процеса, преноси Срна.

Пресуду је београдском листу на увид дао потомак једног од учесника у процесу против Михаиловића, који ју је чувао по наређењу тадашње тајне службе ОЗНЕ и Тита.

ЛеЗ 0009485  

Advertisements