92

 

 (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

 

ЛеЗ 0004601     Јован Курбалија – Ко контролисе интернет 

ЛеЗ 0004602     По сећању се хода као по месечини  Књижевници Весни Капор у среду свечано уручена угледна награда „Милош Црњански“. Наслов награђеног дела преузет из друге књиге „Сеоба“ великог писца

У „Хипербореји“ се може живети. Даље, кроз „Ембахаде“ изучавати историја и философија. Са кнезом Рјепином и Нађом, разумети очај, поштовање, жртва и љубав. Са Исаковичима делити најдубља страдања, заблуде и наде национа. „Лирика Итаке“ и „Чарнојевић“ чисто су срце човеково. Црњански је дубоко и интимистички обележио и спојио наш карактер и страдања – рекла је Весна Капор, примајући награду „Милош Црњански“, за књигу прича „По сећању се хода као по месечини“, у издању „Агоре“. Признање које задужбина великог писца додељује сваке друге године, чине повеља, месингана плакета и новчани износ, а свечаности у испуњеној Малој сали Коларчеве задужбине, присуствовали су и најбољи ученици основне школе „Милош Црњански“ у Иланџи

ЛеЗ 0004603     Чилагери из Нобелове фондације / Мирослав Тодоровић  

ЛеЗ 0004604     Архитекте Кониковићи  

ЛеЗ 0004605     ПУТИН…- Све су прилике да ће Владимира Путина историја упамтити као руског лидера који је повратио Крим, али руски председник сад се бори да га историја не обележи и као човека који је дозволио Украјини да изађе из сфере утицаја Москве, оцењује Ројтерс.

ЛеЗ 0004606     Јанукович прогласио примирје и почетак преговора с опозицијом, било планирано увођење ванредног стања

ЛеЗ 0004607     Лукић није писац из „друге руке“ / Миодраг Мркић (1932)

ЛеЗ 0004608     РТС са Јутјуба скинуо пародију Вучићевог спасавања код Фекетића

ЛеЗ 0004609   Трибунал суди и српској историји.  –  У ЖЕЉИ да докаже одговорност бившег председника Републике Српске Радована Караџића за злочине током деведесетих, хашка тужитељка Катрина Густавсон навела је стихове из „Горског вијенца“ који говоре о истрази потурица, иако је реч о делу које је објављено пре готово 170 година….  https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/02/13/tribunal-sudi-i-srpskoj-istoriji/

ЛеЗ 0004610     Канадски дипломата у градском превозу 

ЛеЗ 0004611    Илић: Конверзија ће морати да се плати 100 одсто | Економија    https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/02/01/ilic-konverzija-ce-morati-da-se-plati-100-odsto-ekonomija/

ЛеЗ 0004612 Коштуница: Изборима преокренути политику. –  ЗЛАЗ из катастрофално лошег стања у које су запали Србија и наше друштво, може се пронаћи у ванредним парламентарним изборима и у темељној промени садашње политике…  ( 15. Јан. 20о14)   https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/01/15/kostunica-izborima-preokrenuti-politiku/

ЛеЗ 0004613     Сваки национални језик мора да се бори за опстанак. –  НА штокавском говорном подручју има читав низ писаца светског ранга и то је огроман потенцијал у овим књижевностима, који још није искоришћен. У те писце свакако спадају Момчило Настасијевић, Бора Станковић и Драгослав Михаиловић – каже за „Новости“ др Роберт Ходел, професор Института за славистику Универзитета у Хамбургу   https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/01/07/svaki-nacionalni-jezik-mora-da-se-bori-za-opstanak/

ЛеЗ 0004614     У Хрватској живи усташтво   https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/01/07/u-hrvatskoj-zivi-ustastvo/

ЛеЗ 0004615     Мира Марковић ће тужити Србију Суду у Стразбуру!  https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/01/06/mira-markovic-ce-tuziti-srbiju-sudu-u-strazburu/

ЛеЗ 0004616     Зашто је боље имати „тетку“ у Аустралији него у САД    https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/01/03/zasto-je-bolje-imati-tetku-u-australiji-nego-u-sad/

ЛеЗ 0004617     Изабрано више од 1.000 кандидата за насељавање Марса   https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/01/03/izabrano-vise-od-1-000-kandidata-za-naseljavanje-marsa/

ЛеЗ 0004618   Британија: Девојчица проходала, јер су џекпот добитници платили операцију    https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/01/03/britanija-devojcica-prohodala-jer-su-dzekpot-dobitnici-platili-operaciju/

ЛеЗ 0004619     ПРЕВОДИОЦИ / Владимир Корман. –   Две песме руског песника Владимира Кормана* – препев Владимира Јагличића   адруз  

ЛеЗ 0004621     Одломак из 2. изд. „Краљевских инсигнија“. –  9
Тај лавеж, или шум ветра сличан говору
морских таласа у мраку ноћном,
акценат су на дугој, предугој реченици ноћи, коју су
издиктирали тама, стихија и бесмисао који скрива своје право лице.

Од огромне реченице остаје само тај акценат,
можда и понека реч у сновима нејасним и тешким.
(Уздаси откривају оно што душа скрива.)

ЛеЗ 0004622     ПОЕЗИЈА ОД ОВОГ СВЕТА / Мирољуб Милановић. –  Александар Лукић : „ Јаспис“ , Нар. књига/Алфа, Бгд., 2007.

Већ самим насловом једне од песама збирке „Јаспис“ Александра Лукића, одређен је њен мотивски слој као и оштра супротстављеност поезији истрошених тема, површног родољубља, вечних питања,општих места и помодне духовности, а наглашено опредељење за савремени живот и истину о њему. Стварност савременог живота биће тематска осовина ове збирке , често пресна и огољена, каткад полемичка, али увек у тежњи за праведношћу и истином. Етичност је њена мисао водиља. Непоштедан према другима али и себи, са увек истакнутим ставом. И доследношћу, ретком особином код савремених песника. Јаспис је драги камен али и Ја-спис, субјективност. Потпуна одговорност песничког субјекта за изговорену реч

ЛеЗ 0004623     САВЕТИ СРПСКОМ ПЕСНИКУ / Небојша Васовић  https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/11/20/%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D0%BD%D0%B5%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%88%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2/

ЛеЗ 0004624     Следи велики књижевни сусрет писаца „Арке“, у уторак 18. новембра 2014, тачно у подне, у сали Удружења књижевника Србије     https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/11/02/%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%86%D0%B0-%D0%B0/

ЛеЗ 0004625    OD INDIJE DO AMERIKE / BILJANA OBRADOVIĆ

https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/09/28/od-indije-do-amerike-biljana-obradovic/

ЛеЗ 0004626     Светлой памяти русских и сербских героев Великой войны / Ирина Есинская 

ЛеЗ 0004627     Из „Јеванђења уметника“ / Бела Тукадруз  

ЛеЗ 0004628     Холивуд у српском селу. –  ЧЕТВРТА Ревија независног оф-филма Србије биће одржана од 1. до 3. августа у селу Мутањ, на планини Рудник, у такозваном Српском Холивуду.   https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/07/31/holivud-u-srpskom-selu/

ЛеЗ 0004629     Подизање Поклоничког крста у знак сећања на 1. август 1914. Године   

ЛеЗ 0004630     У УКРАЈИНИ СЕ РЕШАВА СУДБИНА СВЕТА, РУСИЈА ТРЕБА ДА ПРИМЕНИ СИРИЈСКИ И КРИМСКИ МОДЕЛ    https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/06/08/u-ukrajini-se-resava-sudbina-sveta-rusija-treba-da-primeni-sirijski-i-krimski-model/

ЛеЗ 0004631    Афганистан – НАТО ДЕМОКРАТИЈА у акцији   https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/06/04/afganistan/

ЛеЗ 0004632     Милисав Савић објавио монографију „Долина српских краљева“    https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/05/12/milisav-savic-objavio-monografiju-dolina-srpskih-kraljeva-kultura-novosti-rs/

ЛеЗ 0004633     Зашто баш прво на немачком? или шведском? –  Сведочанство. Директан одговор на питање: Зашто би српски романописац Бела Тукадруз, аутор  романа „Анђујка“, волео да његов роман буде прво преведен на немачки, или шведски језик?

Овде доносимо индиректни одговор на ово питање, тј.  текст, који је у своје време (2001. године) објављен као једно од последњих поглавља романа, објављеног као пилот-издање,  Мирослава Лукића МЛАДОСТ БЕЗ СТАРОСТИ И ЖИВОТ БЕЗ СМРТИ. То поглавље је потписано необично: „ Тумач изгубљене древне науке и анђеоског заумног језика. *“    https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/04/16/%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE-%D0%B1%D0%B0%D1%88-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%88%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE/

ЛеЗ 0004634     „Вашингтон води свет у рат“. Напад на Русију је у току     https://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/04/15/vasington-vodi-svet-u-rat-napad-na-rusiju-je-u-toku/

ЛеЗ 0004635     АНОНИМУС „ПЕПИТО“ (1)./Листа бр. 1/ Коментари уз чланак  Путин: Нико не треба да има илузије да је војно јачи од нас  …. –  Последњи коментари  Јоле Манојле | 12/12/2013 14:11 У право време на правом месту. Добро за Србију.

Веса Д. | 12/12/2013 14:26  ..назалост и код нас у земљи људи се виде кад неко умре..осамио се народ и затворио се у себе а и нема висе тих сусрета и црвених тепиха као сто је некада било..   

ЛеЗ 0004636     Вучић: Морамо да продамо Телеком  

ЛеЗ 0004637     Општа мобилизација песника-критичара. – Двадесети век се завршио, а када је реч о култури и поезији ствараној током тих сто година, недовољно знамо. Немамо ни довољно квалитетних антологија, монографија о појединим песничким опусима, о појединим књижевним или песничким групацијама. На прсте би се обе руке могли избројати ваљанији есеји – тумачења појединих песама појединих песника.Сами живи песници, који то заиста јесу, чине неопростив грех што ништа не чине: што не тумаче претходнике. Јер они треба да дају добар пример. Они који су умели, доиста умели, да саставе једну песму, један ваљан роман, поему, драму, знају да их ваљано и раставе. Живи песници, доиста, који су уз то добили и широко књижевно образовање, не треба да чекају више ни један једини дан некакву милост од официјелне књижевне критике.

Српска књижевност се развијала у неприродним условима током 20. века. Винавер је у једном од својих предратних есеја то лепо и аргументовано изнео на видело. Истинито.Припремајући ово издање, ја нисам ни у једном часу имао илузија, шта ће присуство ове и овакве књиге представљати у српској књижевности: једну шкрипећу дисонанцу. Ову књигу није створио онај који је потписује, већ искре снега. Дуго ћутање писца.       https://zavetinekruna1.wordpress.com/2010/12/28/hello-world/

ЛеЗ 0004638     КРСТ, КОЛО, КРУНА МИСТЕРИЈА. – Добар део српских песника 20. века (нарочито друге половине Наметнога века) – не знају за стид и за срам! Сви су дресирани и сви
су прозаични, како би рекао цинични Јерофејев, као тако посна работа,
тј. официјелни секс! Феноменолошки гледано, то су аутори формирани
на комунистичком укусу, по изопаченом укусу. И док Срби, тј. српски
читаоци не науче да се стиде таквих демона – ВЕЛИКУ ПОЕЗИЈУ
НЕЋЕ ДОБИТИ!
Добиће многе антологије поезије, многа ср. у боји! Евентуални
читаоци и тзв. водећи песници -понављам – кљуцкају из живота бајку
о модерној поезији и настављају да живе у њој. Објављују антологије
које су, напросто, бацање прашине у очи – БЕЗВРЕДНЕ, ЛАЖНЕ!
Доста, заиста је доста било фарбања у боји : већина песника пошто није
умела да разлучи велико и божанствено, исконско, неизбежно је прешла у
кордоне сладострасника, славољубивих врло, у кордоне кокетних хвалисаваца
и ћифта: и све време су препричавали своју личну осећајну еротику и при том
у облицима све јаче и јаче бестидности, водили своје чувене балетске
представе на попришту егзорцизма, борили су се са ђаволом, понеком се дало
да га на тренутак и победи, да би га затим тријумфално пољубио у д..е!
ШЉАКА ИСТОРИЈЕ је заклонила видике. То смеће треба
уклонити; за то су потребни комуналци, не песници, нити песници –
критичари.
Српска поезија Наметног века настајала је у оквиру савремене
кризе хришћанства и човечанства уопште

ЛеЗ 0004639     Српски народ је коначно пред одлуком. –  Да, Српски народ је коначно пред одлуком. Пошто је много тога заборавио, потребно га је васпитавати за слободу, за самоуправу, за високу уметност самосвојности постојања и истине. Дужност Краља
је не да побија слободну веру и слободно стваралаштво у своме народу,
већ да га поспешује и учвршћује. Пуновлашће се даје монарху и Краљу
да би ослободио свој народ за слободну религиозност и самостално и
независно стваралаштво. Владари српски друге половине Наметног
века радили су нешто друго, подстицали нешто друго, нешто што
спутава и поробљује…
Српски народ, као и Руски, закачила је пошаст Наметног века:
тоталитарна држава, свесно и планско, доследно и погубно одвајање
њено од духовних корена на којима се кроз своју историју хранила: од
религије, од морала и од национално – патриотских осећања. Познати
су и страшни периоди у историји замирања, чилења и гашења
религијског осећања народа. Срби, обични људи, а поготову
књижевници (интелигенција у најширем смислу речи), треба коначно
да пођу другим путем: путем оне историје постепеног ослобађања од
ропства, путем припреме личности за слободу, достојанство,
самосталност, независност, част    https://zavetinekruna1.wordpress.com/2010/12/29/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4-%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4-%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC/

ЛеЗ 0004640     Шта је убачено у српску литературу? – Срби су примили хришћанство пре скоро хиљаду година, и први познатији српски писци дошли су из кругова владарских српских породица. Тако је било на почетку. Како је на крају?  Потоњи српски писци, хваљени као велики српски писци Наметног или 20. века, наметнути су од стране богобораца, христобораца… Убачени су – нарочито у другој половини ХХ века – цинични авантуристи, каријеристи, које никада није мучила помисао : Када ће се обновити истинска (нећу написати : велика) српска поезија? Па је некако природно и разумљиво, да се у српској књижевности друге половине Наметног века нису појавили велики јасновидци и песници…Такозвани модерни савремени српски песници – нећу им спомињати имена – ћутали су о великом и скривеном, певали су на старе испеване мотиве. Историја се понавља; и у пређашњим вековима било је људи који су жудели за славом и богатством – због чега су чинили злочине

ЛеЗ 0004641     Фуснота бр. 3.- Међутим, њима је и то било мало : „они су себи ставили у задатак – дауниште све оне који не мисле на комунистички начин, који су религиозни, који воле Отаxбину; и да оставе у животу једино своје робове. У том циљу су они издресирали ( и настављају са обуком) цео један кадар, читаво поколење xелата, садиста и садисткиња, који се наслађују мучећи невине људе. И све се то ради – у име првостворене химере, у име једне рђаве утопије, у име величанствене гадости, која ништа не доноси људима, осим лажи, разочарења и атомског рата (….)“

(Иван А. Иљин, исто, стр. 1999, есеј Када ће се обновити велика руска поезија?)

…..

Сви ти најистакнутији актери, тзв. највећи и најистанутији српски песници, да не говорим о свим њиховим пришипетљама! Сви су уситњавали теме и садржаје савремене поезије; и њиховом празном расуђивању, разузданој уобразиљи и хладној вољи велики предмети никад се нису давали. Највише похвале добили су они који су се поклонили ђаволу, и не само поклонили већ га пољубили (нека ми опрости читалац) у – д..е!

https://zavetinekruna1.wordpress.com/2010/12/31/%D1%84%D1%83%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D0%B1%D1%80-3/

ЛеЗ 0004642     Заблуда, погибељна лаж. –  Дакле, да не дужимо више ову причу, закључимо је разумним речима: Нико није спреман да збаци срамоту својих грехова, полувековних понижења и страшне трагове изнуђеног прилагођавања; за то је потребно религијско покајање, за које нико од њих није био способан! Оно што је требало да учине макар на крају 20. века улазећи у старост и зрелост: да оперу у души црну несрећу прошлих деценија и да поверују у своју сопственунепоколебљиву част и потпуну часност, да би пробудили поверење према самима себи и да би научили да препознају људе који заслужују поверење – НИСУ УЧИНИЛИ! Они су у младости одбацили Бога. Да би учинили оно што треба, макар на крају животнога пута и с душом у носу, требало је да стану пред лице и суд Божији. Јер после свега проживљеног и пропаћеног, после свих пораза, посртања и заблуда, требало је тражити и наћи путевепрема Богу.

Истражујући српску културу и поезију Наметног века, нисам могао не видети да је она ницала као мртве коприве на путевима безбожништва, несавесности, несреће и ђавоље лажи : на старим путевима, на територији ђубришта. Оно што се хвалило као велика поезија Наметног века, на жалост, пагибељна је лаж. Заблуда. Нема у тој поезији оног што је неопходно – дубоке обнове душе,

ЛеЗ 0004643     НЕПРАВДА (неописана!). – О опсежној РАЈСКОЈ СВЕЋИ (из које су израсле све три књиге мојих сабраних песама), ево, ни четири године након објављивања, није написано ни неколико текстова. У чему је ствар?

Да ли није ништа написано, зато што није имао ко? Или је та опсежна поетска књига – сваштара једног скрибомана? Није тачно ни једно ни друго. Реч је о нечем сасвим трећем.  У РАЈСКОЈ СВЕЋИ дотакнут је смисао онога што се догађало у Србији на крају другог миленијума и Наметног века: дотакнуто је КОНАЧНО СВОЂЕЊЕ РАЧУНА, јер је у тој књизи било недвосмислено изражено то: тајни повратак вери и  молитви. Захвалан сам Богу што се то мени догодило, као песнику, као антологичару, као романописцу: то је било више од религијског препорода, и те књиге су отварале пут ка васкрсењу српске поезије… Сад је време за нешто друго: да се дотакне истина, потпуна. https://zavetinekruna1.wordpress.com/2010/12/31/%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B4%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B0/

ЛеЗ 0004644     Великани јединствене бирократске књижевности. – Социјализам са људским лицем, титоизам, самоуправни социјализам је укинувши приватну својину и приватну иницијативу зацарио монополну својину државе, тј. монополску иницијативу јединственог чиновничког центра. И кад и данас пишу по њиховим новинама да су велики песници Давичо, Попа, Павловић, Раичковић, Лалић, Бећковић, Љубомир Симовић, то је истина : феноменолошки гледано, заиста је реч о великанима јединствене чиновничке књижевности. Сви су одњихани, израсли и наметнути монополом државног издавачког послодавства, које је стварало потпуну и неповратну зависност свих чланова касте партијских чиновника. Зато овде нема нити ће бити правог покајања. Овде ће се бавити триковима, хокус – покусима, бацањем прашине у очи: као у каквом надреалном циркусу. Они који су до јуче били социјалисти или комунисти, данас су чланови Крунског савета, или истакнути чланови тзв. опозиционих партија. Сви су, при том, задржали своје виле и огромне станове, и места у значајним институцијама. Нико их неће померити, осим Смрти.

Не завидим ником од њих. Направили су сјајне каријере, обогатили се; не бих да говорим о њиховим талентима. Само нека нам не причају они о слободи.

Јер социјализам који их је као уметнике омогућио био је антисоцијалан и убијао је стваралачку иницијативу

ЛеЗ 0004645       Земља Недођија, ваистину . –    Некако у то време сам објавио књигу поезије „Земља Недођија“ (БИГЗ, 1993), која није доживела ни три приказа. Пишући ту књигу, ја сам се одредио према Политици која је овде вођена скоро пола века. Дао сам уверљиву слику дивљег галопа авантуриста и злочинчеве машине власти. Књижевна јавност и критичари нису нашли за сходно да напишу ни неколико редова о оном што сам написао, јер нису били спремни. Већина се прилагодила, привикла на прљаву политику. На комплот обмањивача, провокатора, књижевних и других диверзаната, на арому нечасних и неодговорних. Кад у Политици има доста конспирације, онда у друштву врве лажи и преваре. Кроз другу половину Наметног века владао је надмоћни тајанствени дух двосмислених закулисних ложа, па је и природно што је било толико дволичности, издаја и користољубља.

Упоређивали су ме, као романописца, мислећи да ми учине комплимент, са једним од најистакнутијих романописаца Наметног века (српског Максима Горког, тј. са оним што је успешно завршио средњу пољопривредну школу и неколико послератних курсева Црвене догматике; за мене је то било својеврсно понижење, јер никада нисам био ничији потрчко за контакте са интелигенцијом). Судбина ме је, и као романописца и као песника још више, спасла од политичког разврата!

 

ЛеЗ 0004646     Жигосање великих литерарних кријумчара, твораца Потемкинових села. –  Творци мртвих схема и хијерархија, велики литерарни кријумчари… Такви подгрејани мртваци рађају беле робове и жалосно потомство…Објављујем да су поражени!

Мале националне књижевности су сличне мочварама; врве од гмизаваца, неиживљених комплкеса и глорификација. Оне су анонимне и Њихова афирмација не достиже залет; остају мрак у мраку. Свет је посед песника, ма где они били рођени, у Португалу, Шпанији, Србији, Паризу или у Сибиру, или на Суматри, или можда на Рту Добре Наде. Свет треба освајати…

Српска књижевност, тј. њени аутори, скоро без изузетка, не беху дорасли том освајању кроз читав ХХ век!

Сада, када предајем коначни облик ПОВРАТНОГ КОЛА култури и књижевности народа коме припадам, а преко српске културе и књижевности, и европској и светској уметничкој баштини, молим да ми се опрости (ако сам у потрази за праведношћу) изрекао неке ствари оштријим тоном и речником ужег наследства епохе Хокус – покуса и Наметног века

https://zavetinekruna1.wordpress.com/2010/12/31/%D0%B6%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D1%87/

ЛеЗ 0004647     СУДСКА РЕХАБИЛИТАЦИЈА ПЕСНИКА И ФИЛОСОФА МИЛАНА МЛАДЕНОВИЋА ОД ЛУЖИЦЕ. – „Случај Младеновић“ у више наврата потресао је
Удружење књижевника Србије и Српско филозофско
друштво, а јавност се досад искључиво бавила спољашњим
околностима песниковог тамновања (одбрана са слободе и
коректно суђење, хумано поступање власти док је дуготрајно
штрајковао глађу, бројни захтеви за повраћај његових судско-
полицијски трајно одузетих дневника, јавно изражавање
згранутости и неверице када су они најзад ипак били судски
уништени).
Захваљујући часопису Херетикус (бр. 2, 2011), јавност је
први пут обавештена о правим разлозима због којих је песник
и философ др Милан Младеновић од Лужице пре четврт века
ухапшен и осуђен на 14 месеци затвора. Сазнајемо да је
Младеновић у својим чланцима објављеним у париском
емигрантском часопису „Савременик“ разоткрио намеру
српских комуниста да под маском екстремног национализма
очувају узурпирану власт и спрече обнову монархистичког
легитимитета. О томе понајвише сведоче чланци „Следећи рат
Драже Михаиловића или Солунци поново међу Србима“ и
„Мефистофеловски загрљај Запада“.   https://zavetinekruna1.wordpress.com/2012/02/03/%D1%81%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B8-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE/

 

ЛеЗ 0004648     Kомунистичка цензура . – Пуних пет и по деценија у депоу Матице српске у Новом Саду лежи необјављен обимни рукопис препун мапа српских земаља – „Критика праисторије Јужних Словена“ академика Владислава Пандуровића. Одлуку о забрани објављивања овог историјског дела донео је Жарко Боаров, секретар издавачког оделења Матице српске давне 1959. године.

– „Није за штампу“, написао је и потписао Боаров. Нажалост, та забрана научне књиге мог деде Владислава Пандуровића важи и данас. Постоји опасност да његова најбоља књига „Критика праисторије Јужних Словена“ никада не буде штампана – уверава нас Валентина Пандуровић Станковић, унука некадашњег бечког официра, печујског великог жупана, адвоката, академика и носиоца Карађорђеве звезде.

Владислав Пандуровић је познат српској јавности по књизи „Српска писма из светског рата 1914-1918“, коју је објавио 1924. године у Осијеку.

– Многи сматрају да је деда Владислав био издајник српског народа, јер је радио за аустријског цара као војни цензор. Био је велики Србин, радио је за свој народ, јер је из Министарства рата Аустроугарске украо војну архиву и објавио књигу о српским писмима и српским душама у Великом рату. То је данас историјско сведочанство о српском народу – говори Валентина.

Као доказ нуди чињеницу да је Добрица Ћосић користио књигу њеног деде за „Време смрти“

https://zavetinekruna1.wordpress.com/2014/08/17/k%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D1%83%D1%80%D0%B0/

ЛеЗ 0004649     ПРЕПИСКА ПРИНЦА И ПРОФЕСОРА (27. мај 1915). –  Принца Ђорђа Карађорђевића и Учитеља (проф. Михаила Петровића Аласа)   https://zavetinekruna1.wordpress.com/2013/05/28/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B0-%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B5%D1%81%D0%BE%D1%80%D0%B0-27-%D0%BC%D0%B0%D1%98-1915/

ЛеЗ 0004650     КОЛЕНИКЕ – ВРЕТЕНО? / Александар Лукић. –   Да у држави Србији недостаје добро осмишљена и уређена политика у култури, издаваштву, статусу писаца, позицији књиге као културног добра, па према томе и у организацији Сајма књига, сулудо је доказивати. Савет сајма не сме бити  заштићен од јавне критике, као какав ретки медвед у зимовнику. Јер, ако господа из Савета сајма ни на једној свадби не беху кумови, ваљда су гледали кроз плот како кум треба да се понаша.

Толико је Сајмова књига широм света, са којих се подстицајна искуства могу у београдски сајам књига уградити. За почетак, пут под ноге. Улога српске књижевности прецењена је у свету, а и код нас, од стране домаћих културтрегера, но, то не значи да српска књижевност треба да буде без штанда на сајму књига у Франкфурту? Запитајмо се, ко размишља о култури код нас, о српској књижевности, о, о, о…? Поновимо шта је створио тај друштвено користан грозд бирократа? Која и каква дела репрезентују њих? Јесу ли где сазидали пољски WЦ? Нека известе о томе. Док то не учине, онда бар нека уче код одговорнијих култура и књижевности, шта се ваља чинити, за почетак ево им блиске културе Грчке. Не боли, другови, не плашите се.

Не плашите се! Књиге српских писаца по професионалној дужности, уз минималне дневнице, читају лектори и коректори. Славни да су лектори и коректори. Нек, већина искрено лиже и даље ушећерену јабуку и маршира сајамским улицама, у Европу – корак напред, назад два. За који месец, биће обелодањен извештај Народне библиотеке Србије о најчитанијој књизи код нас. А потом, следи награда! Сретењско мече. Коленике – вретено.

(Одабрани чланак, из књиге Александра Лукића: ИЗМЕЂУ МИТАРЕЊА ЧУДОВИШТА И УЕТНОСТИ БУДУЋНОСТИ, 2011)

 

ЛеЗ 0009484