90

 (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

 

ЛеЗ 0004501    ОПУСТОШЕЊЕ. –   …. Пре десетак година, један од мојих познаника испричао ми је помало невероватну причу о селима на југоистоку Србије. Човек је понављао као омађијан: „Ви сте вашу јунакињу Анђујку морали да проведете кроз ова села! А нисте, јер их нисте видели својим очима.“  Тај човек, рођен на селу али осуђен да живи у граду, користио је прилику да обилази планинске делове Србије, коју је заборавио и Бог изгледа. Конкретно, неки његов пријатељ родом из Босилеграда, повео га је на неколико дана у свој родни крај, причајући како се тамо могу купити имања и домаћинства са речицама пуним пастрмки багателно. Јер су села опустела. „У двадесет села срели смо  само једну бабу и јуедну мачку!!“
То ми је остало у сећању.
Тај човек је, међу мојим знанцима, први доживео страхоту пропадања села – тамо на југоистоку Србије. Но, он је имао преча посла, и није направио фотосе, да барем на тај начин сачува понешто од пропадања  ………….. Свака од ових кућа има своју душу, причу, историју. Овде је живео неки вредан, марљив и радин свет, који се разумео, поред свега, осталог, и у градитељство. Где су ти власници, наследници, они који су ту живели и опстајали деценијама, столећима? Читао сам недавно да су се мрки медведи вратили на Стару планину. А власници ових кућа, или наследници – где су они? И где је ту држава? Како то да се у Србији последњих четврт века упорно игнорише – та чињеница  опустошења, читавих појединих планинских крајева, где краве не пасу траве већ чајеве? Како то да је мрким медведима дража ова планина од људи?

..

Позивамо Ва да нам  пишете из Ваших села, да нам јављате, сликом и речју, приче о дубини пропадања  српских села, која су кроз векове била најбујнији извор нашег народа и опстанка. Најупечатљивије записе, осврте, фотографије, публиковаћемо и овде, али и на другим локацијама „Сазвежђа З“

     ЛеЗ 0004502    ГРАД НА ЈУХОРУ СТАРИЈИ ОД ТРОЈЕ И ВАВИЛОНА  /  Мирослав Димитријевић. –  УВОД

      Праисторијски Срби са Јухора, Великог Ветрена, из Средњег Поморавља, Левча, Темнића, Белице и Кулајне оставили су својеврсну археолошку баштину, цивилизацијску и културолошку тековину од изузетног значаја и вредности. Да споменемо само оне важније налазе: шакасте гривне „типа Јухор“ – јединствене у свету, затим јувелирске и уметничке предмете, изузетне финоће, који су ручно израђивани или ливени у радионицама и ливницама широм ове планине, потом истичемо керамику из палеолита, неолита, бронзаног и гвозденог доба, често посебних одлика и са  оригиналним локалним елементима, затим указујемо на културне групе Остриковац, Мајур, као и на Параћинску културну групу, чији се утицај осећао и на левој обали Велике Мораве…

Мистериозне камене грађевине на Јухору, подно Великог Ветрена, могле су бити култна места, али и праисторијске (ал)хемијске лабораторије за испитивање руде бакра, злата, платине, као и за стварање других легура (бронза, месинг), а можда су служиле и као прве опсерваторије. Оставе или скривнице са драгоценостима од бакра, злата  и сребра, затим оружје и оруђе из каменог, бакарног, бронзаног и гвозденог доба, бројне „пећине“ – као и прва рударска окна још из енеолита, имају посебан значај. Стратешки је врло занимљив и прстен мањих градских утврђења око Јухора, јер са сваког од њих се види највиши врх Велики Ветрен, са којим су очито били у комуникацији и имали одбрамбени значај за праисторијски јухорски град, један од најстаријих балканских и светских  градова.

Топоними, хидроними и ороними, са санскритском коренском морфемом: Јухор, Велики Ветрен, Обреж, Главица, Преслош, Медвође и други, живе и данас у народу овог краја као својеврсни доказ старости нашег старосрбског, рашко-белашког језика.

И на крају – град на Великом Ветрену из Прасрбског доба, старији од Троје и Вавилона, са бурном десетмиленијумском историјом, представља посебну археолошку баштину, коју тек треба обелоданити, тако да с пуним правом можемо већ сада говорити о јединственој–Јухорској праисторијској култури, као својеврсном археолошком, цивилизацијском и културолошком феномену, који стрпљиво чека свој тренутак истине.

Јухор и сам по себи јесте највећи археолошки локалитет у Србији. Готово на сваком квадратном километру ове планине могу се наћи, и налазе се, нови историјски и материјални докази живота у праисторији, описани у овој књизи, као и они које нисмо стигли да споменемо, просторно су удаљени једни од других не више од два-три километра

ЛеЗ 0004503    MAGNA MORAVIA – ВЕЛИКА МОРАВИЈА

MAGNA MORAVIA – ВЕЛИКА МОРАВИЈА  Пише: Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ Меандри Велике Мораве   

      Magna Moravia или Велика Моравија је србска средњевековна земља и држава о којој „званични историчари“ до сада нису написали ни једну истиниту реченицу, упркос чињеници да њу спомиње управо цар Константин Порфирогенит, њихов најреферентнији „историчар“, у „темељним“ списима „О церемонијама“ и ДАИ – „О управљању империјом“, у којима сe Magna Moravia спомиње чак – пет пута. Два пута у „Церемонијама“ и три пута у ДАИ. Па ипак, ово је прво дело до сада у србској историографији у коме се говори о аутономној Великој Моравији јужно од Дунава, на територији бивше србске земље Медије (Мезије–латински, коју је  верификовао и Тацит у својој Историји).

МЕЗИЈА – СРБИЈА ПО ТАЦИТОВОМ ОПИСУ

„A према Тацитовој Историји, у којој описује њему савремене војничке и цивилне догађаје у периоду од 54. до 70. године нове ере, у римским провинцијама оформљеним на окупираној територији Срба, идентификовао сам и показао десетак старопоседничких земљорадничких српских племена највећег народа Србаља(Трибала), по имену: Морава, Морављани, Серби, Венди, Серви, Сербани, Сарбати (Сармати), Меди (Мези), Севери ( стари Бореји), Раци (Раси), Свеборуми (Свеби), Унди (Внди), Боји (Воји), Урби (Врби), Тоти (Тети) и онасрпска племена која носе географске називе по својим провинцијама у којима живе.која се означавају no провинцијама. А Српске су провинције, у којима стално живе једино поменута племена Срба, ове: Панонија са Панонским Алпима, Мезија, Илирик, Далмација, Вендика на Уни, Либурнија, Вендика уз крајње северно Јадранско приморје, Рација и Норик као приалпске провинције. Истовремено Срби живе у западној или панонској Сарматији, као слободној држави између Дунава иТисе.

ЛеЗ 0004504    Литургија и живот.-  Сенковић је волео своје детињство и сачувао га је. Можда баш захваљујући постојању храма ВознесењаГосподњег и нераскидиве повезаности Божанствене Литургије са животом?У босиљковачком храму Вознесења Господњег, у броду – на левом зиду – стоји увеличана слика југословенског краља Александра Карађорђевића Ујединитеља.Стојала је читавог детињства и младости

ЛеЗ 0004505    КУРГАН (појам)  

ЛеЗ 0004506    УМЕТНОСТ РАДИ ДУШЕ / Белатукадруз   

ЛеЗ 0004507    НЕЋЕ ГРОМ У КОПРИВУ / Есон ЈАОС   

ЛеЗ 0004508    Метафизика у белом оделу 

ЛеЗ 0004509    Фантастична кинеска игра са ковчежићима   – Професор Филип Сенковић подсећао је, по нечему, на професора и књижевника Момчила Настасијевића. Или, барем, на књижевног јунака једне Настасијевићеве прозе. Био је налик, дакле, на човека   заробљеног тајнама.

ЛеЗ 0004510    РУПА У СРЦУ / Есон ЈАОС   https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/01/rupa-u-srcu-eson-jaos/

ЛеЗ 0004511    Симболи су боли у симбиози / Есон Јаос     https://misljenovac.wordpress.com/2012/08/30/simboli-su-boli-u-simbiozi-eson-jaos/

ЛеЗ 0004512    У штампи је јесењи број књижевног часописа „Браничево“ 5-6/2012

ЛеЗ 0004513    Тајне. Откровење: МАЛА МАГАЗА. – Упознавање са Рукописном књигом, Књигом примања ииздавања, Белешкама Николаја Јакушева и његовом Архивом, читањаи читања, наводила су ме на помисао да би те драгоцености, што сеналазе у дубини земљиних понора и пећинског мрака, требало једногдана изнети на видело, одштампати, објавити (мада нисам био наиванда верујем како ће то моћи да се уради у неко скорије време), али направи начин – са обиљем коментара….   https://misljenovac.wordpress.com/2012/08/31/%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5-%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%B7%D0%B0/

ЛеЗ 0004514    СРПСКИ РАТНИ ПОМЕНИК: Браничево 1912-1918, II      https://misljenovac.wordpress.com/2012/08/31/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%BE-1912-1918-ii/

ЛеЗ 0004515    АЛФА И ОМЕГА ХХ ВЕК / Александар Лукић   https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/20/%D0%B0%D0%BB%D1%84%D0%B0-%D0%B8-%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%B3%D0%B0-%D1%85%D1%85-%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0004516    Погледајте шта и кога Србија онемогућује!  –  ЖИВИМО, ми факултетски дипломци и с најбољим оценама, у родном Горњем Милановцу као у „Страдији“ писца Радоја Домановића. Уосталом, све сатирично у српској књижевности и те како је, нажалост, истоветно у стварности, нашој садашњости. Баш као да је пресликано у овдашњи живот нас младих, нарочито у наше шансе за запослење, икакву егзистенцију која би нам пружила о(п)станак у завичају, а не мучни бег из њега ко зна куда – суморно прича несуђени професор српског језика и књижевности Стефан Аврамовић (28).

Наш саговорник, у пустој нади да ће му нека средња или основна школа поверити катедру, вредно се, на предлог својих бивших професора, упустио у стицање доктората на Филолошком факултету Београдског универзитета. Претходно, на том училишту завршио је мастер студије са чистом десетком, а основне са просеком 8,91. Након тих успеха, од новембра 2011. тражи запослење. Узалуд…

– Уредно, документовано, благовремено сам се јављао на сваки расписани конкурс за професора српског језика у свим школама овог краја, градским и сеоским, онда и у атару Чачка. Међутим, примани су кандидати са далеко нижим просеком оцена од мог, мањим степеном образовања и дугим временом студирања. У неким школама, кандидати су већ унапред били предодређени за тај посао, „побеђивали“ и пре конкурса који је често био само формално замазивање очију пред законом и другим конкурентима     http://izsenke.blogspot.rs/2015/12/blog-post.html

ЛеЗ 0004517     „Бог је овде, славите га!“   

ЛеЗ 0004518    Српски генерали у Бородинској бици   https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/08/the-largest-social-sharing-and-targeting-platform-addthis/

ЛеЗ 0004519    ДЕСТРУКТИВНА ЦРТА НЕЗАВИСНЕ СЛОВЕНСКЕ ПРОЗЕ / Белатукадруз  . – *  Овај текст је у целини објављен у првом броју новпокренутог часописа ”САВРЕМЕНИК плус”. Радо  бих последњу реченицу овога есеја – одстранио, данас, пет година доцније, дакле, током јесени 1997. године. Она не стоји, чини ми се. Што г. Глушац није објављивао своје рукописе, после књиге ВЛАЖНА ПАНОНИЈА, то није зато – како ми се чинило крајем 1991. године – што није имао среће, што је био “препознат”, у немилости. Не, сећам га се као функционера УКС – уствари врло нерадо и са извесном индигнацијом. Једноставно, писца је одвукло нешто друго од књижевности, не желим да овде именујем шта је то.

ЛеЗ 0004520    ХЕЛЕНСКИ ЧАРОБНИ БРЕГ / Белатукадруз. –  Био сам, дакле, први читалац Лукићевог рукописа Европе, и вероватнонајзахвалнији читалац на читавој кугли земаљској у том тренутку, због свега оног што му је претходило.Читаоцима се знаним и незнаним ређе посвећују књиге ; можда је аутор то учинио према свом првом читаоцу не из пијетета према мом делу , углавном необјављеном – које је он имао прилике да прочита (мислим на Опус Рајска свећа, чије је објављивање у току, тек сада) ,већ зато што сам одмах схватио да је реч о књизи песимизма , који није “нужно знак опадања, пропадања, изопачености, заморених и ослабљених нагона” – напротив !*

ЛеЗ 0004521    БУМЕРАНГ / Белатукадруз. –  Зашто овај текст?“Какву ћемо ми слику оставити за собом, питамо се на томуглу који је и сам упечатљива слика недокончаних противуречја” , пишеСрба Игњатовић у поглављу Да ли ми је жаба улетела у уста усвојој већ спомињаној књизи.На основу онога што сам обелоданио, а то није ни приближнаслика, све делује толико суморно.Ако ниси са ЊИМА, ако ниси у њиховој групи и крду, илистаду, онда су ти, као писцу, скоро свуда затворена врата редакција.24Ова прича о Бумерангу није завршена. Она ће имати својенеизбежни наставак. И пошто смо сви ми , под стакленим звоном,убрзо ће се видети, да парафразирамо Шекспира, ко у себи имамузике, кога слатки склад, и Истина, дира, а ко је створен запреваре, за крађе, за подвале, чија су чувства духа мрачна као ноћ https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/09/%D0%B1%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B3-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0004522    Д – Архив. –   Овде ће бити објављивана све оно што је у неку руку учинило да роман-литургија у Србији годинама буде књига без будућности, грађа вредна спомена као за млађе, тако и за иностране слависте, издаваче, и друге радознале духове, који нису ( баш тако – као коњи) –  ограничени, сапети својим предрасудама и јањичарским васпитањем. Захваљујући “пресвученим комунистима” многа су издавачка предузечћа и српске културне институције већ деценијама “окупиране”. Чини ми се да и ова грађа, која ће бити поступно објављивана, упућује на то  https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/09/%D0%B4-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2/

ЛеЗ 0004523    ЧУДЕСНА МОЋ УМЕТНОСТИ КАО ПОТВРДЕ ЧУДА ЖИВОТА / Милица Јефтимијевић Лилић    https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/11/%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D1%9B-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B2%D1%80%D0%B4%D0%B5-%D1%87%D1%83%D0%B4/

ЛеЗ 0004524    Колона мрава је текла као црна речица према ВЕЛИКОЈ МАГАЗИ   https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/12/%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BF/

ЛеЗ 0004525    ОДГОВОР  НА  ПИСМО / Бранка Војиновић Јегдић   https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/13/%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%98%D0%B5/ 

ЛеЗ 0004526    Поетичка екцплицитност … о књизи „Кукавичлук“ А. Лукића / Шајтинац. –  https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/13/poeticka-ekcplicitnost-o-knjizi-kukavicluk-a-lukica-sajtinac/

ЛеЗ 0004527    Успешнија је на земљи организована глупост него дезорганизована памет…  https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/13/%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%B5%D1%88%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B8-%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%BB/

ЛеЗ 0004528      Закључни осврт .  – Своју књигу есеја Метафизика у белом оделу , овим освртом на Јеротићеву књигу Разговори са православним духовницима , сматрам коначном, заокруженом. Ти есеји нису писани као што су они стари и нови зидари Вавилонске куле подизали своје здање. Јер, колико има смисла сазидати кулу до небеса, пркос богу небесноме? Чему сазидати град у коме ће сав живот лични и друштвени бити уређен без Бога и без Божјег благослова? Чему лична и национална слава упркос Богу? Нису ли сва четири зида Нове Вавилонске Куле (наука, индустрија, политика и саможивост) неосвећена и неблагословљена?

 https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/14/%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D1%99%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D0%B2%D1%80%D1%82/

ЛеЗ 0004529    Увод у књигу са седам печата. –   МИШЉЕНОВИЋИ су добегли са Косова у Звижд и Босиљковац после Велике сеобе Срба, и Рукописна књига је дошла у њихов посед после тога, дакле у 17. веку. Та књига је постала саставни део – не само фамилије Мишљеновић – она би могла да припадне и читавом српском народу кроз време. КОСОВО – први завичај Мишљеновића, онај изгубљени, незаобилазан је у овим записима због много чега.
Велики је то временски лук, који је захватила ова књига, и у том раздобљу су се догодиле најсудбоноснији догађаји по српски народ.
За политичаре Косово је понекад било захвалан терен за манипулацију.
За песнике није било само поље на коме се одиграла Косовска битка, ни позорница пораза и издаје, ни гробница два цара – већ Сион, место указања, стајна тачка с које се кренуло увис и показала способност да се поверује у нешто велико и важније од нас… Рукописна књига је доспела у посед звишке фамилије Мишљеновића из ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА …   https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/16/%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D1%83-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D1%83-%D1%81%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BC-%D0%BF%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%82%D0%B0/

ЛеЗ 0004530    Из „Моје Бележнице“. –  Овде Снови и Бојазни могу да говоре својим матерњим језиком. Исто тако, допуштено је и стварима које су надживеле своје мајсторе и сопственике, да цвркућу цвркутом птичица које најављују промену времена. Дрвена ограда, ливада  шумска, пет пластова испред зеленог  шумарка горуна, налик на борове, и бледоплаво небо са флотом небеских галија – облака : делимичо преведена фотографија у речи. Јер, када би била преведена  у целини, требало би додати још јагње (куповину јагњета). Снежну белину процветалих врзина успут, опор и горак мирис глога, цвркут шева, и на стотине других слика.  https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/18/%D0%B8%D0%B7-%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5/

ЛеЗ 0004531    МАЈСTОР НАД МАЈСTОРИМА / Белатукадруз. –   (Из књиге Мирослав Лукић : КРАЉЕВСКЕ ИНСИГНИЈЕ: одабране песме. – Editions Sectio Caesarea, Paris : Frajburg : Беч, 2001. – Библиофилско издање песникових пријатеља у расејању. Друго издање, штампано у 111 примерака. Распродато. – 106 стр  https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/22/%D0%BC%D0%B0%D1%98%D1%81t%D0%BE%D1%80-%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D0%BC%D0%B0%D1%98%D1%81t%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0004532    Парадокс. Ослобођење – окупација. –  “Јесте ли упоредили границе такозване авнојевске Србије и тзв.Недићеве Србије под окупацијом?” Коме у слободи и миру треба таква осакаћена Србија?   https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/20/%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%81-%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/

ЛеЗ 0004533    СТИГ КАО РАПСОДИЈА ИЛИ ЛЕГЕНДА О ДЕВОЈЦИ С ВЕЛОМ / Др Драшко Ређеп.  – Читао сам најновије песме Милисава Миленковића у присуству управо тог Тинторета, проналазећи, на његовом путу, и у његовом маниру, тајанствену везу и између читавог његовог мноштва пејзажа доживљаја, и само тек неколико људи, и овог тако неправедно непознатог Тинторета.Сасвим је, под жестоким сунцем Венеције, у јулу, које пали као да сам на стишкој њиви, све (под)једнако: у кругу родне куће, предака, славних нам савременика   https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/22/%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0-%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98/

ЛеЗ 0004534    „Шумадијске метафоре“ у УКС, у понедељак 24. септембра 2012.  –  Жири у саставу: Душан Чоловић, Радослав Војводић, Никола Цинцар Попоски, Мирослав Лукић и Душан Стојковић, већином гласова донео је одлуку да се повеља ”Карађорђе” за 2011. годину додели књижевникуЗОРАНУ М. МАНДИЋ  https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/22/%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%B5-%D1%83-%D1%83%D0%BA%D1%81-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B0/

ЛеЗ 0004535    ROYAL INSIGNIA.Resume. –  ROYAL INSIGNIA was written bu one of the most eminent Serbian poets, one of those who can do with the time and the world, past and future, religion and hope. A brave man wrote it, whose courage is permeated with fatigue and great longing. Against the poet and his book nothing will rise up : any kind of uesterday, anu kind of tomorrow; because XX centure has disappeared in ruins. However Lukich and his book flourished under these ruins. This poet met ROYAL INSIGNIA so theu could be a new generation to each other . Everuthing in this book is about Serbia, known and unknown , anciend and contemporaru, about its sole and its pain , about its faith and about light is touched. This book was not written bu a poet – mutant, such in Serbia are very many but bu someone who is at the and of a millenium, the last autumn of that millenium, saw many drops stringed on the rope for the laundry in front of a Belgrade shanty. And in these autumn raindrops he recognized a lot of tears of his people… I believe LukichÄs litearu gloru will begin with this book, which is being published now at the time when there have been alreadu published, his seven books from his voluminous opus THE ART OF MAHOGANY; these are extraordinary shamanistic, prophetic poems, and theu represent the whole Lukich’s poetry and the stronges marks of this poet : brilliance and the power of his intellect, sensibility, consisatnce, nobility, and thruthfulness. A mother of perfection gave birth to these poems , a great loneliness, and they are turned to millions of soles desirious the real freedom and return of all things to their natural places.  https://misljenovac.wordpress.com/2012/10/03/royal-insignia-resume/

ЛеЗ 0004536    До печата најмање 220 евра. –  ОСИМ таксе од 5.000 динара, коју ће грађани морати да плате да би озаконили објекат до 100 квадратних метара, биће им потребно још најмање 22.000 динара за извештај о затеченом стању са елаборатом геодетских радова. Цена овог документа „расте“ са квадратуром објекта, али зависи и од локације на којој се налази, као и од пројектног бироа који се прихвати посла.   http://zavetineoglasi.blogspot.rs/2015/12/220.html

ЛеЗ 0004537    Коментари на чланак „Тоалет-папир са знаком ‘Образа’ у Скупштини“.  – Ово је одвратно богохуљење јер знак Образа садржи грчка слова „хи“ и“ро“, монограм који означава име Господа Исуса Христа!   http://zivotjesenisan.blogspot.rs/2015/12/blog-post.html

ЛеЗ 0004538    РУСКИ ФОНД ДИЈАМАНАТА. –  Достојевски је много шта предвидео и био је у праву: “обчина” у Русији и општина у Србији су најчвршће, најоригиналније, суштинске одлике бића народа. (Достојевски: “Уништиће сеоску “обчину” – покидаће се и последње нити које држе поредак. Поредак је био нарушен у вишим друштвеним слојевима и није било понуђено ништа ново, но, било је барем утехе у сазнању да је у народу поредак и ред како ваља. Био какав био ипак је ред јер постоји ред и поредак као нешто чврсто: сеоске заједнице су поседовале земљу и радиле је. И ето, покидаће и ту везу и – шта онда?”)Шта онда? Социјализам, атеизам, одумирање општине и села   https://misljenovac.wordpress.com/2012/10/02/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B4-%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0/

ЛеЗ 0004539    Молитвена реч Светога Саве / Јован Пејчић. –  Мо­ли­тва је, пре­ма то­ме, за Све­то­га Са­ву, срж све­ко­ли­ке бла­го­дат­но­сти, „сте­че­но­сти у јед­ну са­гла­сност и во­љу“, из­вор­не цр­кве­но­сти људ­ско­га би­ћа у ње­го­во­ме ма­ло­вре­ме­ном ово­свет­ском жи­во­ту, Хри­сто­вим при­ме­ром ме­ђу­тим пред­о­дре­ђе­ном за онај дру­ги и не­ис­ка­за­ни, не­ис­ка­зи­ви жи­вот веч­ни.Упи­тај­мо се за­то, на кра­ју, о ка­рак­те­ру срп­ских мо­ли­та­ва уоп­ште, о уну­тра­шњем њи­хо­вом устрој­ству и зна­че­њу, о оним свој­стви­ма мо­ли­тве­но­га ис­ка­за код нас ко­ји, јед­ном и на по­чет­ку по­ло­жен од Све­то­га Са­ве, ни­шта у вре­ме­ну ни­је из­гу­био од сво­је пр­во­бит­но­сти.Тај је ка­рак­тер трој­ствен.Не­ма, пр­во, срп­ске мо­ли­тве ко­ја не сла­ви хри­шћан­ску, оп­ште­пра­во­слав­ну ве­ру у Бо­га и у Њи­ме са­здан свет. Дру­го, све оне са­зда­ју свој ко­смос и из­раз ваз­но­се­ћи све­ти­њу на­ци­о­нал­ног жи­во­та – на­век жи­ву, бор­бе­ну ко­ли­ко жр­тве­ну и по­кај­ну по­ве­сни­цу на­род­ну  https://misljenovac.wordpress.com/2012/10/02/%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D1%87-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%BF%D0%B5%D1%98%D1%87/

ЛеЗ 0004540   КРАТКА РАСПРАВА О МЕРИ ЗА МИШЉЕЊЕ УДЕСА ПЕВАЊА / Бошко Томашевић. –  https://misljenovac.wordpress.com/2012/10/02/kratka-rasprava-o-meri-za-misljenje-udesa-pevanja-bosko-tomasevic/

ЛеЗ 0004541    НЕОБИЧАН ЖИВОТ / Радивој Шајтинац   https://misljenovac.wordpress.com/2012/10/02/neobican-zivot-radivoj-sajtinac/

ЛеЗ 0004542    Пратећа белешка или јебо нас Парменид! / Радивој Шајтинац    https://misljenovac.wordpress.com/2012/10/02/prateca-beleska-ili-jebo-nas-parmenid-radivoj-sajtinac/

ЛеЗ 0004543    Све чешће у сновима и сећањима… –  Гледао је немо у дубину баре – рибњака и његовасе мисао повремено избезумила од бола, од муке, од јаука, као да јесилазио у бескрајни лавиринт пакла…Видео је многе пукотине у умуљудском, много раселина у свести људској, понајвише у срцу људском.Видео је урвине, настале злим нашим, људским, бургијама грехова;грехови су призвали земљотресе, постали земљотреси, испретуравшисву душу, ум и срце, створивши у њима неописиве урвине. Много јебезбожника било међу Србима; и сваки од њих је био получовек,нечовек…Али писар Мишљеновић је имао моћ да види иза сваке урвинеи силуету Богочовека: јер је Спаситељ иза сваке кривине, иза свакогпакла, иза сваке смрти, иза сваког греха, иза сваке муке    https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/30/%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D1%87%D0%B5%D1%88%D1%9B%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D0%BC%D0%B0/

ЛеЗ 0004544    Из „Божје визуре“, рукописа песама Мирослава Тодоровића. –  Сада, док пребирам по речима живих, видим да све је мање песничког у животу, и видим како све ове речи, ова слова, попут врана са снежне пољане  гракћући  одлећу и нестају у магли зимског пејзажа. Стишао се сјај некдашњих стихова што бејаху на  путу песме. / Као бродоломник сам, на домак копна, у чијем погледу оста сенка хриди у пени таласа који га  криком сјаја прекри    https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/30/%D0%B8%D0%B7-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D1%83%D1%80%D0%B5-%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE/

ЛеЗ 0004545    Из рукописа: Сенке будућности/ Миодраг Мркић. –  Страдија, недођија: “данас треба презирати сваког оног писца који постојано чезне за неком наградом и исто тако треба раскринкати сваког оног који му у томе помаже да је добије. Јер будућем свету, будућности су потребни они који ништа не требају”.Авај! –Какво охрабрење. Каква вера у будућност. Сенке будућности.Ја и Лукић нешто тврдимо, потврђујемо за будућност.А “будућности су потребни оним који ништа не потребују”. И упркос тој и таквој будућности, од које смо унапред од ње одбачени ми говоримо, говоримо рећи истине, Истине, ИСТИНЕ!!! Ми причамо есеистичку – полемичку причу из своје илузије и свог декора величанствених размера своје животне трагедије    https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/30/%D0%B8%D0%B7-%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B5-%D0%B1%D1%83%D0%B4%D1%83%D1%9B%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3/

ЛеЗ 0004546    УСУДИЛА СЕ РАДОСТ / Радивој Шајтинац. –  Из пропратног писма Шајтинца:Мене не занима експериментисање у структури песме вец заумна сила у којој се идентификује оно сто ја могу да узвратим песми.Зато моју поезију нико не приказује,није у милости ни оспоравању ниције херменеутике  https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/30/usudila-se-radost-radivoj-sajtinac/

ЛеЗ 0004547    БЕЛО, ЦРВЕНО, ЦРНО (одломак). – -Дођите, слепци и пропалице, да говорим савама! Тако је почињао. Дохвативши сиров прут, или држаље виле, или, Оно што му се нађе при руци. Шта су синови могли мислити Док је о њихове главе ломио прутове,штапове, држаља, до “Бог зна шта ће са мном урадити!” Тако је тај деспот Батинама мислио да преваспитава, апонекад и врло Успешним шпијунирањима.Њему је било важно оно Што је он замислио,он није видео – шта се може од синова,Јер они су њему били превасходно средство, а не циљ!  https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/28/%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE-%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BA/

ЛеЗ 0004548    МИРОСЛАВЉЕВО, Мера / Слободан Бранковић   https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/27/%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8/

ЛеЗ 0004549    Успомене су имале риболик изглед и пловиле су према њему као јато…. –  Вратио се коначно из далека у свој
дом, у ВЕЛИКУ МАГАЗУ. Сишао је у подрум степеништем које је
закрчено малтером и полупаним црепом. Угледао је напрсло огледало и
у њему своју слику. Седу косу. Видео је како му брада расте необично
брзо. Када се некако увукао у подрум, угледао је зелено језеро. Жабе
и глисте. Седа брада му је већ допирала до колена. Очне капке морао
је подизати прстима да би видео. Зеленим језером пловио је натрули
ковчег према њему. Кад му се приближио, подигао је његов поклопац
и не нађе ништа друго до РУКОПИСНУ КЊИГУ, КЊИГУ
ПРИМАЊА И ИЗДАВАЊА, и једну коју је тек била започета. И
препознао је рукопис инока, и својих далеких предака, прадедова,
властити рукопис. Читао је полако и пажљиво осећајући страх од
Последње реченице, веровао је да она мора бити судбоносна и да је
боље да је не прочита, да не иде до краја. Усудио се и прочитао
последњу реченицу – Да крај живота нашег буде хришћански, без
бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном
Христовом суду, молимо – и зачуо неки глас са дна ковчега: “Добро
дошао! Да си још који час изостао, била бих и ја умрла! “
И Смрт, која је лежала на дну ковчега, усправи се и загрли га
као девојка,    https://misljenovac.wordpress.com/2012/09/26/%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D1%83-%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B5-%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA-%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4-%D0%B8-%D0%BF%D0%BB%D0%BE/

ЛеЗ 0004550    Трагедија, неописана, на помолу… –  …Пек је овог пролећа нанео доста песка и муља, па  воденица у Шљивици није млела неколико дана (уочи наше главне
сеоске заветине, Спасовдана). Подељени у групе, по деоницама, људи
су лопатама избацивали песак и муљ на бедеме јаруге. А испред њих су
ишли дечаци заврнутих ногавица изнад колена и рукама хватали у
мутним барама кркуше и кленове, мрене и жабе и низали их на ниске
од прућа обељеног. Ишли смо мајстор Лука Доброта, мој пријатељ
Маринко Сенковић и ја. Придружио нам се и Драга Првановић, кога
су људи без атара упропастили. Заборавили смо стара предратна
гложења. Сад смо ми само стари људи, којима су одбројани дани, и не
чудимо се чуду које је дошло. Идемо полако према водојажи, и кад се
приближимо железничком мосту, застанемо на пропланку са кога се
види на спруду крај јаза десетак запрежних кола натоварених дирецима,
сноповима грања. Чекају уредника, Маринка Сенковића. Седнемо на
неке оборене тополе на ливади и гледамо према Јазу. Јаз је велики.
Више ћутимо него што причамо…

 

ЛеЗ 0009482  

Advertisements