88

 (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

 

ЛеЗ 0004401  Из НЕДЕЉНОГ  ПРОГРАМА   ТРИБИНЕ  ФРАНЦУСКА 7. –  ЧЕТВРТАК,  17. НОВЕМБАР, 12 ЧАСОВА. – СЕЋАЊЕ: ДРАГОМИР БРАЈКОВИЋ (1947–2009)  Учесници: Радомир Андрић,Тања Милић, Душан Стојковић  и Миљурко Вукадиновић.

 ЛеЗ 0004402   ПОСЛЕ ДВАДЕСЕТ И ДВЕ ГОДИНЕ / Зоран М. Мандић. –  …. Злобници ће, ако прочитају овај текст, рећи да се тако не пише о духовитој паничној потрази Игора Мандић. И поред опасности за настајање такве могућности хтео сам да забележим тренутак који све забелешке, фото и сећалачке Белешке кризе, чини равноправним и корисним за будућност успоменама у којима је све мање слободних места.  Игора, вероватно више нећу сретати, а и како бих, када ће он после наредне двадесет и две године имати 94, а моја маленкост 83 године. Можда ће тада у «задњи час» она млада песникиња донети неку другу фото-вест. Попуњенију мало искривљену фотографију и другим ликовима.  /    Beograd, 23. oktobra 2011. god.        

ЛеЗ 0004403   НАГРАДА  МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА   –   КЊИЖЕВНА НАГРАДА „МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА“ ЗА 2011. ГОДИНУ, ДОДЕЉУЈЕ СЕ ГОРДАНИ ЂИЛАС ЗА ЗБИРКУ ПЕСАМА „СЕЋАЊЕ КОЈЕ СЕ НИЈЕ ДОГОДИЛО“ ОБЈАВЉЕНУ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ, ИЗМЕЂУ ДВА ПОСЛЕДЊА СУСРЕТА“.

ЛеЗ 0004404   Позивница  КОВ  

ЛеЗ 0004405   Notebook SAHARA AMAZON / Belatukadruz. –  Почетком октобра објављене су песме Белатукадруза под насловом „Свеска САХАРА АМАЗОН“, обогаћене сликама Снежане Стефановић, на 94 стране. Први пут су Лукићеве пробране песме, или одломци песама, преведени на енглески језик. Песме је превела Јелена Ђурђевић. Ово  раскошно двојезично издање штампано је у једној од угледнијих едиција Заветина – у Едицији Царски рез.

ЛеЗ 0004406   Београд – НАЈЛЕПШЕ МЕСТО – Анастасис Вистонитис. – НАЈЛЕПШЕ МЕСТО„Најружнији град саздан на најлепшем месту“, рекао је некада Ле Корбизије за Београд.  – С висине, са тврђаве Калемегдан, која опасује истоимени парк, гледам у низини кулу у којој је убијен Рига. Још ниже, Дунав се среће са Савом; некада је Гадафи тражио да купи део ове импресионистичке слике   https://misljenovac.wordpress.com/2011/09/26/beograd-najlepse-mesto-anastasis-vistonitis/

ЛеЗ 0004407   Новинарство – књижевност? – Гинтер Грас

ГИНТЕР ГРАС ЈЕ БАШ ОНАКАВ КАКВОГ ГА ПОЗНАЈЕМО СА ТВ-А. ПОПУТ ПРЕДСЕДНИКА СТОЈИ ЗА ГОВОРНИЧКИМ ПУЛТОМ ДОК ГОВОРИ У ХАМБУРГУ О СТАЊУ НОВИНАРСТВА У НЕМАЧКОЈ. УКАЗУЈЕ НА СЕНЗАЦИОНАЛИЗАМ И ТРАЖИ ВИШЕ КРИТИЧНОСТИ.Сала је дупке пуна. Многи новинари седе на поду. Пуно је ТВ-камера. Млађи новинари су наступ светски познатог књижевника снимали камерама својих мобилних телефона. Немачки нобеловац Гинтер Грас нема длаке на језику: „Код вас интересантно има предност над релевантним“, гласи једна од централних тачака његове критике. Новинари, дакле ми, не концентришемо се довољно на оно што је битно, дакле на суштину, већ трошимо наше речи, реченице, целе пасусе да би писали о, рецимо, ципелама које неко носи и бавимо се питањем да ли оне одговарају уз његове панталоне. „То је свакодневна пракса у немачком новинарству“, убеђен је Грас.

 ЛеЗ 0004408   KNJIŽEVNI FESTIVAL. –  

ЛеЗ 0004409   Вaсилевски на белоруском, немачком, енглеском  

ЛеЗ 0004410    ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ. –  ПОВОДОМ ПОЛИТИКИНОГ ЧЛАНКА  ПОМИРЕЊЕ У ВИМИНАЦИЈУМУ    

ЛеЗ 0004411    Одриче се књижевне награде „Милан Ракић“ Милош Јанковић  

ЛеЗ 0004412    UNUS MUNDUS  br. 40/2011. Излазак из карантина. –  Мирослав Лукић:  ЗНАЦИ ПРЕПОЗНАВАЊА  БИРОКРАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Добар део српских песника 20. века (нарочито друге половине друге половине Наметнога века) – не знају за стид и за срам! Сви су дресирани и сви су прозаични. Феноменолошки гледано, то су аутори формирани на комунистичком укусу, по изопаченом укусу. И док Срби, тј. српски читаоци не науче да се стиде таквих демона – ВЕЛИКУ ПОЕЗИЈУ
НЕЋЕ ДОБИТИ! Добиће многе антологије поезије, многа ср. у боји! Евентуални
читаоци и тзв. водећи песници -понављам – кљуцкају из живота бајку о модерној поезији и настављају да живе у њој. Објављују антологије које су, напросто, бацање прашине у очи – БЕЗВРЕДНЕ, ЛАЖНЕ!
Доста, заиста је доста било фарбања у боји : већина песника пошто није умела да разлучи велико и божанствено, исконско, неизбежно је прешла у кордоне сладострасника, славољубивих врло, у кордоне кокетних хвалисаваца и ћифта: и све време су препричавали своју личну осећајну еротику и при том у облицима све јаче и јаче бестидности, водили своје чувене балетске представе на попришту егзорцизма, борили су се са ђаволом, понеком се дало да га на тренутак и победи, да би га затим тријумфално пољубио у  већ знате шта! ШЉАКА ИСТОРИЈЕ је заклонила видике. То смеће треба уклонити; за то су потребни комуналци, не песници, нити песници -критичари.    

ЛеЗ 0004413    БОРИС ЛАЗИЋ О ЕМИГРАЦИЈИ . –  Поштоване колеге угледног листа „Политика“,  /   Не бих вам се обратио овим формалним видом да нисам у више наврата цензурисан у оквиру реаговања на текст о емиграцији Радмиле Лазић. Будући да сам у емиграцији рођен, будући да сам живео и радио у више земаља, укључујући ту и десетогодишњи рад у Србији, будући да предајем нашу културу и језик на Универзитету у Паризу, будући дакле да сам по култури и духовној свести колико Србин толико и Европљанин, либералних и индивидуалистичких стремљења, сматрам се позваним да реагујем на олака уопштавања и преке судове који се у Београду пречесто изричу у виду некаквих друштвених „вјерују“ поводом емиграције, а чији је последњи, додуше конфузни експонент, Лазићева. /  Емиграција је комплексни феномен и њена слика није јединствена. Америчка је најстарија и уграђена је у само ткиво америчке самосвести. Ђорђе Рибар је био Милошев устаник пре него што је постао Џорџ Фишер, борац за независни Тексас. Водиле су га идеје о Универзалним људским правима америчке и француске револуције. Он је прво име у тој нисци научника, политичара, академских радника, редитеља и глумаца који су суделовали у образовању америчке културне особности. Европска је емиграција слична: још од седамнаестог века Срби граде своје каријере у Венецији, Бечу, Будиму, Русији   

ЛеЗ 0004414    Вртови књижевности загађени „киселим кишама“ – и они изван вртова. –  Опредељујући се за ове предлоге имао сам на уму метафору која нас учи да је савремена српска књижевност, као и остале у свету, “пролазна кућа”, у којој је тешко наћи своје књижевно место када се вртови књижевности загађују “киселим кишама” смешних протежирања и награђивања од стране ружних књижевних политичара. Мирослав и Александар Лукић у својим романима бране границе једног посрнулог жанра. У тој акцији они сажимају грађу за реновирани поглед стварности на прошлост и све резонанце њених прича које се уливају из једне Србије у другу. Браћа Лукић су верујући побуњеници којима је у књижевним операцијама макар на мах близак М. Р. Симић са својим есејима.   https://misljenovac.wordpress.com/2012/02/06/vrtovi-knjizevnosti-zagadeni-kiselim-kisama-i-oni-izvan-vrtova/

ЛеЗ 0004415   Скок посећености „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ последњих месеци.  – (Објављено 28. децембар 2011. у 10:28)  

ЛеЗ 0004416    Одломак из Димитријевићевог писма младом и пропалом песнику… дом нове књиге професора Мила Ломпара: „Дух самопорицања“ / Владимир Димитријевић. –  ……Тобож, какав титоизам кад је Тито умро?  Али, „Дух самопорицања“ нам доказује да је Тито својим делом живљи него икад. Главни ударац развоју наше интелигенције у правцу „српског становишта“ нанео је титоизам, као специфична врста комунизма иза кога је стајала НАТО Империја (сви знају да је, после раскида са Стаљином, Тито склопио чак и војни споразум са Турском и Грчком, као чланицама НАТО пакта, и да се знало да би у склучају рата између блокова Титова Југославија била на страни Вашингтона, а не Москве. )  Титоизам је био комунистички тоталитаризам маскиран у причу о самоуправљању и културним слободама, чија је основа, још од Четвртог конгреса Коминтерне, била сробофобија (борба против „великосрпског хегемонизма“ ).  Зато су у титоизму били могући полуинтелектуалци попут Ђиласа (који ће постати дисидент, али остати идеолошки једностран и непокајан за штету коју је нанео српском народу): такви су били спремни на све, па и да стварају нове нације, попут Црногораца, упркос свим доказима историје и културе.
…….
Титоистички интелектуалац је био мајстор кетмана, претварања и мајмунисања, спреман да за паре обави сваки партијски задатак и покрије све лажи једне неслободе причом о „социјализму са људским лицем“, „Младом Марксу“ и „Тезама о Фојербаху“.

ЛеЗ 0004418   ПАРАДОКСИ. –  Писмо из ПаризаМикан Аничић. –  Неко је у једном чикашком листу објавио: Србија је земља која се граничи сама са собом. Где живе најлепше жене, а наталитет опада. Где незапослени највише раде, где на најплоднијој земљи живе људи који гладују. Где возови касне по реду вожње. Где сви играју фудбал, а побеђују у одбојци. Сви журе на посао, а нико не стиже на време. Где осмочасовно радно време траје дванаест сати. Где је здравст во бесплатно, а лечење скупо. Где су новинари слободни да напишу шта год им се нареди. … (Објављено 23. јануар 2012. у 21:44)   https://misljenovac.wordpress.com/2012/01/23/paradoksi/

ЛеЗ 0004419    О ТРАМПИ И ЈОШ КОЈЕЧЕМУ. -/  МИЛЕНКО Д. ЈОВАНОВИЋ Из књиге БРЕВИЈАР ЗА БУДНЕ ОЧИ   https://misljenovac.wordpress.com/2012/02/22/%D0%BE-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B8-%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D1%88-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%BC%D1%83/

ЛеЗ 0004420    Трагом вести: Кори Удоивички…. – Дипломате и политичари у седиштима Европске комисије и ОЕБС у Бриселу и Бечу заинтересовани за дешавања у Србији спекулишу, позивајући се на саговорнике из државних кругова у Београду, да се Кори Удовички налази у најужем избору потенцијалних кандидата ДС за долазак на функцију председника Владе Србије, уколико демократе после парламентарних избора буду у позицији да дају мандатара. Како кажу, „госпођи Удовички дају се добре шансе да ће бити нови српски премијер“.  Саговорници Данаса из најужег врха ДС нису могли да потврде реалистичност ових спекулација. Ипак, док су нам неки од њих рекли да је избор Кори Удовички „тешко могућ“, други истичу да је „све отворено“. Оно у чему су сви сагласни јесте да се у ДС до сада званично није разговарало о евентуалном кандидату за премијера, оцењујући да би та тема могла доћи на дневни ред страначког Председништва тек по расписивању избора, које се очекује 13. марта.  https://misljenovac.wordpress.com/2012/02/28/tragom-vesti-kori-udoivicki/

ЛеЗ 0004421    Исповести злостављаних жена  https://misljenovac.wordpress.com/2012/03/08/%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0/

ЛеЗ 0004422    СЕТВА ПЛАКАТА И ОБЕЋАЊА / Мирослав ТОДОРОВИЋ  

ЛеЗ 0004423    Одбрана поезије (одломак) – Винавер. –  Ја, пак, твр­дим не­што про­тив­но. Ми ни­смо ра­ци­о­на­ли­сти, не, не­го смо про­сто у књи­жев­но­сти из­бе­гли ум­ни и ду­хов­ни на­пор. Из­бе­гли смо ми­стич­но ис­ку­ство. Из­бе­гли смо пе­снич­ки ла­ви­ринт. На­ши нај­бо­љи љу­ди из­бе­гли су на­пор ду­хов­ни и не да­до­ше ак­цен­те ду­бо­ке ни то­ко­ве под­све­сне. На­ше бек­ство ни­је би­ло од ре­ал­но­сти – и ко­је ре­ал­но­сти! – ка­ко не­ки ми­сле, не­го нам је бек­ство би­ло од ства­ра­лач­ког књи­жев­ног иде­а­ла, од ин­ту­и­ци­је ко­ја на­и­ла­зи на ства­ра­о­ца по­сле очај­них по­ра­за. Ду­бље сре­ђи­ва­ње по­треб­но би нам би­ло чак и да смо ра­ци­о­на­ли­сти нај­су­во­пар­ни­ји, да би­смо кре­ну­ли да­ље. А ко­ли­ко нам је те­к оно по­треб­ни­је ка­да је тај „ра­ци­о­на­ли­зам“ ма­ска и слу­чај. Мо­ра­мо да ожи­ви­мо на­ше ду­би­не – пре­ма за­дат­ку вре­ме­на – а ми чак ни­смо ни до­шли до на­ших ду­би­на онај пр­ви пут, пре­ма за­дат­ку ра­ни­је ге­не­ра­ци­је у Евро­пи. Ми ни­смо ни про­сти ни ра­ци­о­нал­ни. Да­нас мо­ра­мо да на­кна­ди­мо све што је про­пу­ште­но. Мо­ра­мо да си­ђе­мо у ми­стич­не ду­би­не. По це­ну на­по­ра це­лог би­ћа мо­ра­мо да­ти де­ла ко­ја би има­ла и сву драж но­ви­не и оно муч­но па и до­не­кле сме­шно тр­за­ње зби­ља жи­вих не­ра­ва, зби­ља са­пе­тих спре­го­ва.

Уве­рен сам да је ду­хов­на исти­на по­треб­на це­лом на­шем дру­штву да би се омо­гу­ћио – ако ни­шта а оно бар то – наш уну­тра­шњи жи­вот и на­ша из­ра­жај­на по­моћ­на сред­ства

ЛеЗ 0004424    Прва крсна слава књ. часописа ЉУДИ ГОВОРЕ  и друге новости   

ЛеЗ 0004425    Илијак – одломак из „Дневника бившег заводника“ /МДЈ   

ЛеЗ 0004426    1000 философема, тачака, окрзнућа, (н)афоризама / Ристо ВАСИЛЕВСКИ  

ЛеЗ 0004427    У СОБИ И ПО ЈОСИФА БРОДСКОГ / Мирољуб Милановић. –  У кратком роману Псеће срце Булгаков исмејава доктора-мага који је операцијом пса, уградивши му људске жлезде, претворио у човека. Лошег човека. Од лошег материјала не може се начинити ништа добро. Нови човек, задржавши „псеће“ особине, у спору са доктором који га је створио, стално истиче своје право на део докторовог стана. Наиме, у великим градовима у Русији, после октобарске револуције, услед недостатка стамбеног простора, била је донета уредба о минимуму о девет квадратних метара по особи. Једнакост! Хегелов идеализам преко марксизма у пракси доведен до апсурда! Доктор иноватор принуђен је да трпи тиранију свога дела. Квадратни метри тако постају мера којом се остварује наопако схваћена правда и отварају питање људске егзистенције у стаљинистичкој свакодневици.  Булгаков је умро 1940, те исте године рођен је Јосиф Бродски. Да ли је то случајност или има неко тајно значење, остаје у сфери нагађања. У сваком случају, Булгаков је исмејао догматско величање материјализма, његов тријумф над духом, и веру у надмоћ науке. Нов друштвени систем био му је стран. Јосиф Бродски је детињство и младост и почетак зрелог доба провео у стаљинистичкој свакодневици, све до изгнанства из земље 1972. Ту стварност он је добро проосећао, и за разлику од Булгакова, на њу реаговао песмом. У једној од таквих соба срео је и Ану Ахматову и Надежду Мандељштам: две старице у тишини, занемеле од ужасног сазнања. Прва, друг у сапатњи, а друга, у узалудној потрази за гробом мужа, песника Осипа Мандељштама, несталог у Стаљиновим чисткама. Кроз ту собу Ане Ахматове прошла је и песникиња Марина Цветајева на свом путу у Јелабуг у Татарској и – самоубиство!

ЛеЗ 0004428    Бранко ЛАЗАРЕВИЋ  НЕКОЛИКО ДАНА ИЗ „ДНЕВНИКА ЈЕДНОГ НИКОГА“   

ЛеЗ 0004429    Једна исповест г. Дучића    

ЛеЗ 0004430    На почетку „Јубиларног књижевноуметничког конкурса 2013“  

ЛеЗ 0004431    ПРОБЛЕМ ЗАВРШЕТКА РОМАНА–АНЕГДОТЕ / Мирољуб Милановић  

ЛеЗ 0004432    ТЕСЛА, АНДРИЋ, БЕЛАТУКАДРУЗ  

ЛеЗ 0004433    Између симбола и стварности / Мирољуб Милановић    ЛеЗ 0004435    Ј. В. ГЕТЕ  СРПСКЕ ПЕСМЕ   

ЛеЗ 0004436    Милан КАШАНИН  СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ  

ЛеЗ 0004437    Василиј РОЗАНОВ  БАВЕЋИ СЕ НУМИЗМАТИКОМ  

ЛеЗ 0004438    Николај БЕРЂАЈЕВ  РУСКА РЕВОЛУЦИЈА  

ЛеЗ 0004439    Дух српске књижевности – часопис БРАНИЧЕВО, јесењи број  

ЛеЗ 0004440    ОПТУЖНИЦА: ПОСТХУМНО ИЗРАВНАЊЕ /  Живомир Младеновић. –   Као и Вук Караџић, Младеновић је веровао у вредност свога рада и усвојио његово држање у сукобу са опасним надмоћним противницима. Знао је када се борба може прихватити и рећи истина, а када се треба савладати и прећутати убитачну истину. Веровао је, као и он, да истина једнога дана мора изићи на видело и да ће непристрасно потомство донети објективан суд о томе ко је у тешким сукобима био крив а ко невин.Захваљујући својој дуговечности, Младеновић је дочекао да буде откривена тајна о крађи његовог рукописа о српским реалистима

ЛеЗ 0004441    ПИСАЊЕ КАО НАГРАДА / Александар Лукић 

ЛеЗ 0004442    МИ ПЕВАМО У ПУСТИЊИ / Данило КИШ    

ЛеЗ 0004443    УВОД / Данило КИШ  

ЛеЗ 0004444    Кључеви  

ЛеЗ 0004445    BASIC ТОМАШЕВИЋ  

ЛеЗ 0004446    КАКО СЕ РЕШИТИ ПОКОЈНИКА / Александар Лукић  

ЛеЗ 0004447    Одабрано из књиге „Поседи“, Владимира Јагличића 

ЛеЗ 0004448    Леонид ШЕЈКА   

ЛеЗ 0004449    СРПСКА ГРАЂАНСКА ПОЕЗИЈА У ДРУГОЈ КЊИЗИ СЕОБА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ / Мирјана Д. Стефановић    

ЛеЗ 0004450    Како да памет постане организованија од глупости или случај Наташе Пејин?–   До сада сам сакупила 350 наслова, од којих су шест моји и ове године надам се објављивању још два. Мислим да је то што имам трећина свега што постоји у вези са Србијом на француском језику

 

ЛеЗ 0009480  

 

Advertisements