74

Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

 

ЛеЗ 0003701     ХРИСТ ПОБЕЂУЈЕ. – Христос

Христос је Бог онолико колико је то земља била у стању да посведочи.

Христос – морални образац и идеал

Да већ сама жеђ за духовном културом је духовна просвећеност. Савест без Бога је ужас, она може да заблуди до најнеморалнијих граница.
Није довољно дефинисати морал према мери оданости својим убеђењима. Треба себи непрестано наметати питање: да ли, су моја убеђења исправна? Могућа је само једна провера – Христос. Али то није философија, то је вера, а вера је црвена боја..
Онај који спаљује јеретике за мене није моралан човек јер ја не прианајем вашу тезу према којој је морал сагласност са интимиим убеђењима То је само честитост (руски језик је богат) али није морал. За мене постоји један образац и морални идеал – то је Христос. Неки питају: да ли би Он спаљивао јеретике? Не – кажем ја. Значи. спаљивање јеретика је неморалан поступак.

 

ЛеЗ 0003702     Русија. Ова страница је посвећена преводима – српске поезије – на руски, као и препевима руске поезије на српски.
Стартујемо са неуморним преводиоцем и ствараоцем који успоставља праве мостове између књижевне Русије и књижевне Србије, Господином Владимиром
Kорманом (1932 -) препевом на руски једне песме песника Ранка Јововића  

ЛеЗ 0003703     Успутни записи . –  Затворен у свој круг у свој језик /  Мирослав Б. Душанић

(Успутни запис)

Изван свијета у ропству вјетрова

Уз звуке громова

И кише

И изван себе загледан у даљину

Замагљене предјеле

У свемиру

Чека нека нова времена

Нова велика дјела

Да из вира истисну лик на површину

 

ЛеЗ 0003704     Свет.  – ФАРХАДИ НА МЕЋАВНИКУ  

ЛеЗ 0003705     Камене куће рађене сувозидицом… – Куће, али и економске зграде у Гостуши, селу на тридесетак километара од града, прављене су искључиво од камена ископаног у такозваним мајданима. Рађене су минулих векова такозваном сувозидицом, односно каменом без икаквог везивног материјала, што се сматра врхунским мајсторством. Везивни материјал у облику блата помешаног са сламом и плевом коришћен је за обраду унутрашњости просторија, или за мазање зидова споља (малтерисање), али тек што се озидају. Многе куће су старе по неколико векова, а дуготрајност су гарантовали и јаки кровови, од камених плоча, које су стављане на чврсту грађу од горуновине, по коју се у шуму ишло у одређено доба године, односно зими док мирује вегетација. Посебно умеће је покривање, које захтева специфично ређање плоча, како касније кров не би прокишњавао

 

ЛеЗ 0003706     73  (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0003707     Руси и Срби између Кладова и Сибира /  Ранко Јаковљевић . –   Име као предзнак

Да је цивилизација распрострањена на подручју Кладова у временима удаљенијим но што досеже наше памћење имала додирних тачака са сродницима настањеним на тлу данашње Русије, сведочи у њему пронађена остава кремених ножева, која се по М. Гарашанину везује за продор културе из јужноруских степа током трећег миленијума пре нове ере (1). До таквог закључка доспећемо и посматрањем налаза огрлице саздане од спондилуса и палигорскита, приспеле на Лепенски Вир 4.700 година пре нове ере, обзиром да су једина налазишта ретког минерала палигорскита, хиљадама километара удаљена од постојбине Лепенског човека – у Анадолији и на Уралу (2). Део заједничке митске прошлости јесте, и на руским пространствима и у реону Кључа кладовског, распрострањено веровање у Велеса, господара стада и људских душа, по коме носи назив село смештено десетак километара од Кладова. О везама пак становништва Русије са ђердапским поднебљем, први траг води ка словенском племену Северјанима-Северинима, још у раном средњем веку насељеним око Тамиша и оближње Черне, за које се сматра да им Турну Северин дугује своје име (3). Један од миграционих праваца Северјана током седмог века нове ере води са подручја данашње Румуније у унутрашњост Балкана (4). У доба када истоимена група њихових сународника, стационирана источно од Кијева, бива укључена у словенски савез тзв. Унутрашње Русије, преко пута Турну Северина ситуирано Кладово, у свом имену такође носи основу старословенских речи, најочуванијих у руском језику, „кладоваја“ – смочница, остава, спремиште, „клад“ – пртљаг, терет (5). Могуће је, за шта не располажемо непосредним доказима, да су своја станишта ту имали и припадници српског племена Тимочана. Како је овај крај хиљадама година опстајао кроз цивилно насеље услед интензивних привредних активности манифестованих сакупљањем и трансфером товара Дунавом, бивајући стратешки пункт по изласку из ђердапског теснаца, где је пловидба изузетно тешка, изискујући превоз робе тек на малим пловилима, Кладово као и село Кладушница пет километара узводно, за своје име могли би благодарити управо околности да се ради о идеалним локацијама за истовар терета,  —- http://www.rastko.org.rs/rastko-ru/delo/12802

ЛеЗ 0003708     ТАЈНА ОРУЖЈА ТРЕЋЕГ РАЈХА И ОПЕРАЦИЈА „СВЕМИРСКИ БРОД“. – ХИТЛЕР ЈЕ У МЛАДОСТИ БИО ЧЛАН ЈЕДНЕ СТАРЕ ОКУЛТИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, ЧИЈИ КОРЕНИ ВУКУ ЈОШ ИЗ СРЕДЊЕГ ВЕКА. ОНА ЈЕ СВОЈЕ ЧЛАНОВЕ ПАЖЉИВО БИРАЛА ШИРОМ СВЕТА, А САМА ОРГАНИЗАЦИЈА БИЛА ЈЕ СТРОГО ЗАТВОРЕНОГ ТИПА.И НАЈМАЊЕ КРШЕЊЕ ЊЕНИХ ПРАВИЛА СКУПО СЕ ПЛАЋАЛО  https://zavetineaneks.wordpress.com/2014/06/24/tajna-oruzja-treceg-rajha-i-operacija-svemirski-brod-video/

ЛеЗ 0003709     „Стратешка празнина“? –  СТРАТЕШКА ПРАЗНИНА: У лоцирању проблема домаћег издаваштва реч која се неретко помиње јесте – закон. Закон о издаваштву је одавно спреман и већина издавача га је прихватила и пре осам година, али он још није прошао процедуру усвајања. Живадиновић каже како су измишљени разлози који никад нису били јавно обелодањени, „а мислим да је једини разлог што је одсуство закона одговарало већини издавача на нашој сцени“. Имајући у виду да у Србији постоји 9000 издавача, каже он, сви су на тржишту добили равноправну прилику да раде посао и већини њих очито није одговарало да ова област законом буде уређена. „Тим законом се много тога може регулисати: статус издавача, норме које се морају задовољити да би се бавили тим послом, производња, односи државних органа с издавачима, односи удружења са државним органима и издавачима и коначно мораће да се среди прометна сфера.“ Тако би се, по његовом мишљењу, избегао можда и највећи парадокс да, с једне стране, имамо издаваштво на светском нивоу, јер неретко се дешава да објављујемо преводе великих писаца међу првима, па и први у свету, насупрот чему стоји висок степен нелегалне трговине књигом и најбруталније пиратерије, можда и највеће у региону и свету  https://zavetineaneks.wordpress.com/2014/06/24/strateska-praznina/

ЛеЗ 0003710     И то је Србија. – Александровац – Милутин Здравић, новинар, главни уредник, власник и дистрибутер листа „Жупска реч”, као и обично, стајао је на главној александровачкој улици и продавао своје новине. Пришао му је др Југослав Стајковац, председник општине, узео цео пакет 93. броја „Жупске речи” (Здравић каже стотину примерака, Стајковац тврди упола мање) и, не плативши, запутио се ка згради општине.

Здравић је случај пријавио полицији и писмено известио Удружење новинара Србије, наводећи да се ради о присилном одузимању новина. УНС је саопштењем осудио поступак председника Стајковца.

Описани догађај одиграо се 23. маја, око 14 часова.

Здравић је 16. јуна упутио писмо министру полиције због неблаговременог поступања полицијских службеника, а тиме и надлежног тужилаштва. Каже, припрема и тужбу против председника општине Александровац.

– У 93. броју „Жупске речи” објавио сам жестоке критике садашњег министра одбране а бившег градоначелника Крушевца Братислава Гашића, званог Бата Сантос, у тексту под насловом „Лажни сјај”. Критиковао сам и некадашњег председника општине Александровац, демократу Чедомира Петковића, због чега сам два пута по месец дана био у затвору, 2006. и 2011. Критикујем и Југослава Стајковца, садашњег председника општине, вечитог функционера, који је сада шести пут на том положају, јер се удружио са часним и нечасним људима. Он је мени неовлашћено одузео стотину примерака новина и ја ћу га због тога тужити    https://zavetineaneks.wordpress.com/2014/06/24/%D0%B8-%D1%82%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/

 

ЛеЗ 0003711     Драстично промењено магнетно поље иницирано сигналима из Земљиног језгра. – Лансирани у новембру 2013. Сwарм сателити нуде сасвим нови увид у сложено функционисање Земљиног магнетног поља које нас чува од „бомбардовања“ космичке радијације. Мерења током последњих шест месеци потврђују општи тренд слабљења поља, а највеће опадање његове снаге приметно је над западном хемисфером.  Међутим, у другим деловима, попут јужног Индијског океана, магнетно поље је ојачало од јануара.   https://zavetineaneks.wordpress.com/2014/06/24/drasticno-promenjeno-magnetno-polje-inicirano-signalima-iz-zemljinog-jezgra/

ЛеЗ 0003712     Порука из Шаркамена, са салаша    https://zavetineaneks.wordpress.com/2014/06/10/%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B0/

ЛеЗ 0003713     Омча послата из Угарске монархије. – О мистериозној смрти патријарха уочи Првог светског рата и пропасти Угарске монархије у филму говоре: академик Василије Крестић, Горан Вуковић, управник Музеја Епархије будимске у Сентандреји, протојереј-ставрофор Душан М. Петровић, као и историчари Јован Милиновић и Горан Васин. Лукијана, у играним деловима филма, тумачи млади глумац Игор Живкић    https://zavetineaneks.wordpress.com/2014/03/27/omca-poslata-iz-ugarske-monarhije/

ЛеЗ 0003714     Лубарда под кључем, Црњански у кутијама. – Београдским легатима управља Музеј града, а најзначајнији су Паје Јовановића, Петра Коњовића, Томе Росандића, Риста Стијовића, Јована Цвијића, Бранимира Ћосића, Бранислава Нушића… У недопустиво лошем стању већ годинама чами кућа књижевника Вељка Петровића у Улици Теодора Драјзера 32, док је дом сликара Петра Лубарде у Иличићевој 1 коначно обновљен, али не и отворен за посетиоце  https://zavetineaneks.wordpress.com/2014/02/03/lubarda-pod-kljucem-crnjanski-u-kutijama/

ЛеЗ 0003715     Данас више немам илузија : када је реч о оснивању и подизању „Комплекса СПАСОВО“. –  …. Избор, сваки избор, открива наше мане и врлине. Избор пријатеља, рецимо. Говорећи по савести, иако је избор неког нашег пријатеља био више него искрен и заснован на духовном сродству (пре свега), у њега је уграђена извесна неравноправност односа од почетка, и она се касније преносила као камата која се сваког дана увећава…
У  Мишљеновцу се зна ко је ко – тако сам мислио.
У Београду, или Вавилону, тек треба да се сазна.
Оно што ми се, после свега, највише допада у Београду, то је – она дуга и тужна улица Војводе Степе Степановића. Од почетка до краја.
Кумодраж је дивно место, и са положаја  где стоји биста Војводе, Београд се види као на длану…Град је скоро „појео“ село  (како рече једна жена из овог села).
Постоје два места на свету*, где бих  волео да оснујем Комплекс СПАСОВО : Мишљеновац или Кумодраж… …. //   *  17- 20 година доцније, данас:  не два, него двеста двадесет и два места постоје где бих основао Комплекс Спасово: од  Мироч планине до Књажевца и Радана, правац север-југ!… https://zavetineaneks.wordpress.com/2014/01/04/%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BC-%D0%B8%D0%BB%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D1%87-%D0%BE/

ЛеЗ 0003716     ПРУГА ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево – прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

 

Ова «железничка  линија 45. упоредника» , пролази и кроз атар села Мишљеновца (у деветнаестом веку  седишту три среза – великоградиштанског, голубачког и кучевског или Звишког), у коме сам се родио средином педесетих минулог, 20 века, која се тада, шесдесетих, завршавала у Кучеву, односно Мајданпеку, и  која је за нас, сеоску децу из тога краја, била  «директна веза»  са светом, Европом и Русијом. Та пруга је ушла и у рукопис романа ШИФРА «ЈЕГУЉА» , који је десетак година «млађи» од мога детињства, можда ни толико?  Тај рукопис  » путује» ка српским или балканским, или европским и светским издавачима, као  и возови том замишљеном пругом, замишљеном да заобиђе  Аустрију и Мађарску, како кажу  неки истраживачи. Скоро четрдесет година  тај рукопис тражи издавача, али изгледа да куца на погрешна врата?  Да, том пругом су из правца Кучева и Мајданпека  теретни возови одвлачили шљунак, дрвену грађу и друге кабасте ствари, камен и креч,  и драгоцене сировине,  а вечерњи и јутари «локал (композицију путничког воза  Београд-Кучево) вукла је огромна зифт црна локомотива. У многим кућама тога краја време  се мерило проласком и хуктањем парне локомотиве!

http://zavetine.simplesite.com/

ЛеЗ 0003717     Александар Карађорђевић: Очекујемо да нам држава врати двор / – Мој отац и ја смо рехабилитовани у складу са важећим законом. Пошто смо обојица лишени држављанства само из политичких разлога, процес рехабилитације трајао је само пет месеци. Рођен сам 17. јула 1945. Мој једини грех је био што сам био син свог оца. Он је провео цео рат у Великој Британији, јединој држави која се борила против фашизма током шест година рата. Комунистичке власти нису га оптужиле ни за једно кривично дело. Одузимање држављанства и одузимања имовине, 1947. године, било је политичка одлука Председништва Президијума Народне скупштине, уз кршење основних људских права мог оца. Очигледно, ни он ни ја нисмо заслужили одузимање имовине или одузимање држављанства   http://avatarplusultra.blogspot.rs/2015/10/blog-post_19.html

ЛеЗ 0003718     Костић за Новости: Не могу да ми одреде шта да мислим    http://zavetinesvetionik.blogspot.rs/2015/10/blog-post_19.html

ЛеЗ 0003719     Више пара за трећину . …. На новинарско питање када ће бити измењен Закон о јавним набавкама књига за библиотеке, Дејан Ристић је одговорио да је Министарство поводом тога упутило предлог Министарству финансија и да се може очекивати да ће овај проблем ускоро бити решен.  – То је велика бирократска брљотина, која се мора уклонити – додао је Влајчић.   https://zavetineaneks.wordpress.com/2014/01/29/vise-para-za-trecinu/

 

ЛеЗ 0003720     Косово путем Бангладеша?. –  УПРКОС опредељењу српских власти да је пријем Косова у УН неприхватљив, директор немачке Фондације Конрад Аденауер у Београду Хенри Боне предлаже решење по коме би се КиМ омогућило чланство у светској породици нација, али без признавања државности од стране Србије. / Према мишљењу Владислава Јовановића, некадашњег шефа дипломатије и амбасадора при УН, пристанак на овакву „концесију“ означио би крај сваке борбе за Косово.   https://zavetineaneks.wordpress.com/2013/12/11/kosovo-putem-bangladesa/

 

ЛеЗ 0003721  Божанско светло и ђавоља тама. – ИЗЛОЖБА „Од Каравађа до Каналета“ у будимпештанском Музеју лепих уметности представља више од 140 дела стотину италијанских мајстора барока и рококоа из 17. и 18. века. За ову прилику слике су позајмљене из музеја и галерија попут Лувра, Прада, лондонске Националне галерије, Ермитажа и Гемалде галерије из Берлина, као и из неколико приватних колекција. Ова изванредна панорама два века италијанског сликарства почиње крајем 16. века и бави се утицајима Каравађа на италијанско барокно сликарство, потом прати његов развој до рококоа, класицизма и реализма, закључно са 1760. годином. На почетку ове „приче“ највише је дела са библијским темама, које смењују мотиви мртве природе и жанр сцене   https://zavetineaneks.wordpress.com/2013/12/08/bozansko-svetlo-i-davolja-tama/

 

ЛеЗ 0003722     Будзашто. –  Од Доњег Милановца до Књажевца, Врања има доста опустелих или полуопустелих села, где се нико више не досељава и где се куће продају будзашто.  На стотинак километара од Београда, у селима кроз која пролази ауто-пут, железничка пруга, многе куће су на продају, а и кад се продају,  цена је двадесетострука мања од стварне. Цена је тржишна   https://zavetineaneks.wordpress.com/2013/12/06/%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE/ 

 

ЛеЗ 0003723    Пре него што умрем желим да…-  ЊУЈОРК – Уметнички пројекат Кенди Чанг, где велике црне табле постављене на зграде позивају пролазнике да заврше реченицу: „Пре него што умрем желим да…“ постао је феномен који се брзо шири светом.

Одговори, неки дубоки, неки профани, написани су на тачкастој линији кредом која лежи у подножју зида.

„Пре него што умрем желим да – мој отац буде поносан на мене, желим да нађем јин за мој јанг, желим да будем срећан, да видим Италију…“, неке су од написаних порука.

Кенди Чанг је први зид „створила“ у напуштеној кући у Њу Орлеансу 2011. и од тада је више од 400 зидова искрсло широм САД, а 60 у другим земљама укључујући Казахстан, Мексико, Ирак, Хаити, Јужну Кореју и Јужну Африку.   https://zavetineaneks.wordpress.com/2013/12/04/pre-nego-sto-umrem-zelim-da/

 

ЛеЗ 0003724     Став, Исток Павловић.  Граматички нацисти

Они су увек ту, патролирају улицама интернета, често прикривени, и напашће вас чим примете грешку

Друштвене мреже и слободно дискутовање на интернету довелису до појаве једног новог феномена. Овај феномен је толико препознатљив и распрострањен да је добио и своје име – „граматички нациста” (енг. Grammar Nazi).

Ко су „граматички нацисти”? Укратко речено, то су људи који у интернет дискусијама користе сваку прилику да јавно укажу саговорнику на правописне и синтаксичке грешке које је начинио. Они делују као скретничари, који ће сваку занимљиву тему скренути са колосека у јарак правописних расправа. Они су увек ту, патролирају улицама интернета, често прикривени, и напашће вас чим примете грешку. Стога је назив „граматички нациста” више него адекватан.   https://zavetineaneks.wordpress.com/2013/09/07/%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA-%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

 

ЛеЗ 0003725     Нулти број књижевног часописа „Самиздат“ .  – Петровац на Млави, 1997. године. Примерак сам нашао на једном буњишту у месту издања.

Што се тиче одговорности, идејни покретач је – Микић Драган, како пише на једној од последњих страница. Одговорни уредник Николић Н. Ненад. Никад чуо. Уводни чланак је написао, Бранко Манас (професор гимназије, преминуо)…

Питам се је ли то и једини број тога часописа? Вероватно јесте? Међутим, можда је часопис могао да понесе и неки други наслов? Чуди ме да први пут чујем за тај нулти број; да ми моји тамошњи пријатељи нису причали о том покушају у своје време.   https://zavetineaneks.wordpress.com/2013/07/22/%D0%BD%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%B7%D0%B4/

ЛеЗ 0003726     ИЗВОДНИМ  ПУТОКАЗОМ / Радивој Шајтинац  . – Пратити,погледом следити
Одбачене чињенице
Пластичне,дрвене органске
Неуништиве, изумируће
Руске,мађарске,српске отпатке
Тисом која  посматрана с клупе
под столетном тополом
шапутањем у себи
дроби глад за поезијом

ствара неизвесно велико ништа
непотребан попис подцењених открића
дан у мрежи неодлучности
чула у другом плану
и поруку
која не гласи и не значи

https://zavetineaneks.wordpress.com/2013/05/22/%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BC-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D1%88%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/

ЛеЗ 0003727     Прилог нац. култури / Радивој Шајтинац. –

Може се десити да ће нови министар културе бити писац славан и вечан  по
овом цитату из свога ТВ опуса „Драгораде, једи говна“

МАСНО И ЖАЛОСНО

Приђоше свиње бисерима
Плачу
Јак се одсјај трпи у очима

Чак ни глад не помаже
У мрсном свету болно је одгонетање
Тешке су и несавладиве тегобе наглог разочарања
Толико је папака,чекиње и  мозга,
крила од снежног сала
Снага у њушци и бурагу
А ето непријатеља
Ето сјаја

https://zavetineaneks.wordpress.com/2013/03/16/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B3-%D0%BD%D0%B0%D1%86-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D1%88%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86/

ЛеЗ 0003728    СТАЊЕ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ДАНАС /  Радивој Шајтинац

ЛеЗ 0003729     Енергија свеже језичке крви / Зоран М. Мандић. – (Благоје Свркота: Концерт из Вијене, „Бирограф“, Апатин, 2013.) На сцени савремене српске поезије, последњих деценија евидентно оболеле од многих вирусних оболења и култова њених лажних и превазиђених домината, песник Благоје Свркота изборио се за повлашћено место у кругу песника из чијих стихова зрачи енергија свеже језичке крви    https://zavetineaneks.wordpress.com/2013/02/26/%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D0%B5-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%BC-%D0%BC/

ЛеЗ 0003730     ТЕНДЕРИ. – По схватању Ј. Ленголд:

…. Срећа у несрећи је да су некадашњи велики државни издавачи пропали, а ови који су преживели, попут, рецимо, ,,Службеног гласника”, мораће за сваку набавку да расписују тендер. Ако треба да купе папир, прво тендер. Ако треба да одлуче са којом штампаријом ће да раде, прво тендер. Изгинућемо од транспарентности.

ЛеЗ 0003731     КАКО СЕ РЕШИТИ ПОКОЈНИКА / Александар Лукић. – У српским селима, те тако и у овим, који се тичу браничевског региона, сахрана покојника, представља догађај од посебног значаја. Сахрана драгих особа по неписаном правилу протиче у несвакидашњој напрегнутости, да се последње почасти морају обавити у журби, „на врат, на нос“, што би се казало „помоћу штапа и канапа“. Сахрањивање покојника, (претрајава на исти, рудиментаран начин двестотине година уназад) претварајући последње почасти у ноћну мору (чињеницом да тело покојника, бива изложено у просторијама сеоских домаћинстава) због непостојања адекватних услова – пристојних капела, трпезарија за подушје.

Навике српског народа су чудновате, јер, како другачије окарактерисати да се у случају покојника, народна ћуд не мења, вековима

 

ЛеЗ 0003732     У  ЗНАКУ ОВОВРЕМЕНОГ ЗАНАТА  КОЛУМНИСТИЧКА ЗАКЛЕТВА / Радивој Шајтинац. – …. Ни дана без ретка
Можданог прдежа
заклињем се дневном својом вољом
сваким чланком,насловом и фајлом
Ноћном својом мором
Упорном самозаљубљеношћу
Има да ме буде,читког,бритког и редовног до
Судњег дана и даље…

_____    Из пропратног писма : Радивој  Шајтинац :
Нема новина,недељника,ревија ,магазина,флајера и  штампане флоре ифауне
да се из дана у дан,недеље у недељу,из мрса у пост и обратно не потписују
логорејском упорношћу разноразни преосетљиви и егоцентричнигуруи,писци, новинари,свирци,рецитатори,хистриони,молери,
академици,неуротицари,славохлепни,алергични и прелични
Нађе се ту и искрена аутентична мудрост,откровење и жртвовање алиретко.
Чланкописци  стављају до знања  да су књигепревазиђене,неангажоване,посебно поезија, и ко зна шта још
Пре него што се убијеш купи новине,одговори себи на то излишнопитање,одакле та неодмерена потреба да се у СВАКОЈ теми,СВАКИМтренутком,СВАКАКО,СВАКОМ, разбацујеш вољом да се огласиш поводом
СВЕГА и СВАЧЕГА.

 

ЛеЗ 0003733     Србија је земља пркоса и ината / Став Чворовића. –  Бунт Културе Србије

Он само неразговетно истиха, жамори. Све је наравно, „као и прије“. Понека представа као и паметни, праведно исекирани писац, глумац или режисер(сликари, композитори, балет-мајстори, зависно од укуса уредника-новинара, само нас подсете да постоје) и, доста!  /  Кренуо је обрачун са новчаним предаторима највишег ранга и народ је, као и уочи сваког жестоког окршаја, ослободио простор, повукао се у страну. И док се беле и црне фигуре полит-животног галиматијаса Србије  туку, народ  скупља ситнину, преврће џепове, труди се да издржи до краја окршаја, надајући се ипак, већ једном,  победи Белог. Понеко опрезно приђе, дотури му воду, већина навија са стране, неко калкулише  да се ипак нађе компромис („дај паре и бежи, медији су још увек на нашој страни..итд.) Међутим, рат и даље траје, епилог се још увек не зна.

ЛеЗ 0003734     Писмa из Канаде / Батуран. –  Ми имамо рубрикуи ПРЕЋУТАНА КЊИЖЕВНОСТ па и на ту тему можете нам послати више ваших есеја за идуће бројеве. У суштини, и г. Живомир Младеновић је прећутан у српској књижевности и култури, иако је написао толико значајних дела и живи 100 година. Његов случај је крунски сведок злочињења у српској књижевности и култури друге половине 20. века.

Свакако ћу Вам послати и своје необјављене текстове ових дана, само да их сада не тражим по компјутеру јер сам преуморан.

Свако добро Вам желим, Радомир

( 5.12. 2011)

*

Драги претплатници и пријатељи часописа ”Људи говоре”,Нови двоброј часописа 17-18/2012  стигао је из штампарије. Његовим богатим садржајем честитамо вам Нову годину.
Желимо да будете у свакодневној заштити Господа и у Новој Христовој години.
Шаљемо вам електонско издање док вам лично не уручимо или пошаљемо спровозном поштом класично издање.
Не замерите ако га убрзо не добијете јер смо остали без и једног цента после исплате трошкова штампања.
Важно је да ”Људи говоре” ево већ пет година. Помозите колико можете да наш часопис трајно говори.На многаја лета,
Радомир Батуран

_____________________ Коментар уредника:

Није лако уредницима часописа, ни у Србији ни у свету! Доказ: оба писма Р. Б.  у размаку  од годину дана. – У „Виртуелном музеју ЗАВЕТИНА“ чувају се ова и слична сведочанства.

ЛеЗ 0003735     Не може, у догледно време, у Србији бити боље него што јесте / Винко Шелога. –  (Истргнуто из писма пасионираног читаоца, подстакнутог текстом Мирослава Тодоровића „Време забаве“, које су „Заветине“ недавно публиковале ) /  …………….Неписменост и незнање су „патриотима“ ослонац у борби против „расрбљавања“, глобализма, педера, економске беде, а за препород Србије и повратак Косова. Шта ту има да тражи песник и поштен, мислећи човек? Политичарима не смета пропали (односно непостојећи) васпитни и образовни, правни, економски, морални систем у држави, они пуштају попове да кукају због „расрбљавања“ Срба и светских неправди, уместо да кукају за изгубљеним временом и животима, што су Срби нехришћански народ, непросвећен и слуђен, нерадан, огрезао у пороцима, онеспособљен да се такмичи са другим народима јер је, пре свега, непросвећен, културно инфериоран, заробљеног ума. Прво митском величином, великом Србијом, па Југославијом, комунизмом, национализмом .

Све живе генерације су васпитане на пропаганди, не треба се ишчуђавати што смо ту где смо. Водећи српски политичари и „интелектуалци“ су васпитавали становнике Србије да читају (и слушају) што је актуелно, а не да мисле својом главом и читају што вреди. И ко је хтео да чита, омрзли су „лектиру“. Зато сада у Србији немамо грађанство, већ малограђане. 

ЛеЗ 0003736     БЛАТО И МОЧВАРА / Лордан Зафрановић. – … Ко данас може да промени тај амбијент „живог блата“ који живимо?

– Сада је и врло опасно да се појави неко ко ће ту лествицу опет да дигне високо, јер ће ови осредњи жестоко да бране своје позиције, свесни да у другачијим околностима више неће моћи било шта да кажу и да направе. Али, мораће да се успостави тај виши, европски ниво, бар када је реч о филму, јер без извоза у Европу ти филмови не значе много. Ако производиш уметничко дело, производиш га за цео свет. Посебно филм који је доста скуп, и наравно да мора да буде пласиран у иностранству, на највећем могућем нивоу, у најјачој конкуренцији. То није конкуренција неког Карловца или Краљева. Али, биће потребно доста времена да се скину блато и мочвара, и да почне да тече нешто што је здраво.  https://zavetineaneks.wordpress.com/2012/12/03/blato-i-mocvara-lordan-zafranovic/

 

ЛеЗ 0003737     Националне пензије, Божићева оставка итд. –  У даљем тексту оставке, проф. Божић пише и ово министру:

„Високо национално признање треба одвојити од социјалне помоћи, од масовног пријављивања и масовног награђивања, од популистичких, а понекад и дрских уверења појединаца да се њихов рад по сваку цену високо вреднује само због тога што су уредно  и одговорно радили свој посао. Такви епитети ни изблиза не задовољавају критеријуме за доделу Националног признања. Ретко маркантно дело и самим тим његов аутор које краси високо естетизирана национална редакција могу бити награђени оваквим  признањем. Ово што сада имамо није добро и то стимулише естетски, уметнички, етички па и социјални неред који треба да промовише на сличан начин одабрана и конципирана комисија.

ЛеЗ 0003738     После вашара књига у Нишу / Мирослав Тодоровић. – Ниш, 28. 11, 2012.

Драги Бела Тука Друзе,

заврши се Вашар књига у Ниш. Вашар је 22. новембра отворио хип – поп музичар Марко Шелић Марчело.
На  отварању Марчело је казао, а медији Ниша из беседе пренели, причицу  о томе како су се двојица обрела на вашару књига. Колико кошта књига, пита први? Није скупа, 400 динара, колико две пљескавице.
Добро, каза овај, идемо на пљескавицу…
Шекспир или кобасице? – пита Киш 1960. и закључује (Каква дилема по мери Хамлетовог „Бити или не бити“) „још увек је пар кобасица кориснији од Шекспира“.
А ми, у коју изреку да склонимо муку и бруку овог дугогодишњег трена?
Распети између кобасице, бурека и пљескавице.

 

ЛеЗ 0003739     КАД ЈЕДНОМ БУДЕМ СТАРИЈИ / Радивој Шајтинац . –

ЛеЗ 0003740     Мамурлук „Политике“.Коментар / проф. др Зоран Стокић. – ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

проф др Зоран Стокић | 23/11/2012 20:28

„Мамурлук“?Касно се „Политка“ сетила грађанског друштва! 22 г сам покушавао да укажем на важност грађанског друштва које у Србији никада није постојало јер смо око 700 г бивствовали у социолошком деспотском поретку. „Политика“ (медији уопште!) није нашла за сходно ни један такав текст да објави на својим страницама. Те генерације грађанског протеста ’96/7 су: 1/3 емигрирала, 1/3 помла, а ми преостала 1/3 смо платили дебелу цену (што смо се супротставили деспотском моделу владања) гурнути смо на МАРГИНУ ДРУШТВА (духовну, стуковну, материјану). А тамо смо гурнути да не би могли да вршимо културну мисију у земљи!

 

ЛеЗ 0003741     Новинар, по Б. Томашевићу, и „Политика“. – (………………….) Новинар је, углавном, неко ко поседује „инстинктивну мржњу према реалности“ и, дакако, човек, који је чиме год било, поткупљив, способан да производи огромне унакажености стварности на темељима посве болесним. Ваљда усред опијеностима својим моћима. Написати и објавити један текст о, рецимо, Бајцу, интервјуисати једну Виду Огњеновић, њему је то ствар сировости која мора да се прикаже истинитом и неопходном,  јер је волунтаристичка, јер таква ми је воља, такво ми је негадјење спрам лажи, јер остали писци не смеју да постоје, ја сам врхунски арбитар у листу који има тираж такав какав има и углед такав какав има. Ја сам, на пример, Зоран Радисављевић и – баста! Интервјуисаћу кога хоћу, написаћу да је НН највећи српски писац, јер ми се тако хоће, тако није, али тако ми се хоће.   https://zavetineaneks.wordpress.com/2012/11/23/novinar-po-b-tomasevicu-i-politika/

 

ЛеЗ 0003742     Књижевна герила / сведочанство из прве руке. – Интернет покушава да замени класично издаваштво, а неки млади песници прибегавају штампању књига у самиздат издањима, и у малим тиражима. Како тумачите данашњу кризу издаваштва и нове облике присуства поезије који су изазвани том кризом? Да ли Вам се чини да ова врста герилскогделовања има и позитивне стране, односно крије ли се у њима неки субверзивни потенцијал поезије?

С. Ј. Јесам, признајем, објавио сам књиге код поменутих издавача, али немојте само мислити да је „некада“ било лакше. Уопште не. Него су се само начини на које издавачи муштрају песнике усавршавали. Сад вас, једноставно, откаче. Некада су вас замајавали до у бескрај. На пример, ево, тај „Пегаз“. То је едиција у којој су сви аутори, те 1992. године, штампали књиге о трошку издавача, само је мени Никола Вујчић рекао: „јеби га, нема пара за твоју књигу, је л’ можеш да нађеш неког спонзора?“ Нашао спонзора и добио ону Матићеву награду, шал његов, и толико лове за ту награду, да нисам знао на шта пре да је потрошим. Прво ми Министарство културе цалнуло заиста велику кинту, а онда се на додели у Ћуприји појави извесни локални бизнисмен, и рече „ево ја дајем још толико“ и ’ладно потпише чек на исту суму. Рецимо да је лова била као данашње две Дисове награде, цирка данашњих четири сома евра.   https://zavetineaneks.wordpress.com/2012/11/18/knjizevna-gerila-svedocanstvo-iz-prve-ruke/

 

ЛеЗ 0003743     ПРЕПИСКА – Синиша Ковачевић – Плавуше и др. – …. нема Лиге шампиона, нема репрезентативних утакмица, нема Новакових тријумфа, док друге телевизије преносе Реал и Барселону, дерби на РТС је Лоћика против Печењевца. Нема ни документарног програма, ни научног, ни школског, серијски је продукционо измештен изван РТС-а,серије које се емитују снимљене су екстерно и као готов производ предате на емитовање, при том су их за хонорар, најчешће, снимали људи запослени у РТС-у најчешће техником исте куће. Нема дописничке мреже из иностранства. РТС има два дописника, једног у Америци, другог у Бриселу…

ЛеЗ 0003744     Планина Ртањ – Ванземаљци. – Према мишљењу љубитеља натприродних појава из САД-а, Ртањ већ деценијама обилује појавама које се не могу објаснити а не искљућује се ни могућност да је Србија многим водећим државама и војним силама Европе и света протеклих година била интересантне управо због Ртња.

Подсетимо, Ртањ је планина која се налази у источној Србији, око 200 километара од Београда, надомак Бољевца. Припада Карпатским планинама, а највиши врх Шиљак (1565 м.) представља природни феномен крашког рељефа. Северна страна планине прекривена је шумама и пашњацима, обрасла аутохтоним биљним врстама и обилује изворима питке воде. На врху Шиљак налази се од 1932. године капелица која је данас у рушевинама.

Прича о злату и драгуљима у утроби планине, а која је вероватно везана и за легенду о дворцу чаробњака који је по предању постојао на овом месту и био висок колико и данашња планина, у коме је чувано огромно благо, донела је много невоље овој природној лепотици

https://zavetineaneks.wordpress.com/2012/11/17/planina-rtanj-vanzemaljci/

ЛеЗ 0003745     Ослобађајућа пресуда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу

ЛеЗ 0003746    Тијанић тужи „Курир“. – Тијанић тужи „Курир“ због недела

Александар Тијанић овластио адвокатску компанију „Томановић“ да допуни и одмах преда суду тужбу против „Курира“, тражећи од суда да одговори на питање да ли је српски медијски систем џунгла у којој су „курири“ на врху ланца исхране, лиценцирани за канибализам

 

ЛеЗ 0003747     РАСТАНАК. – ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА СА ЈОВАНКОМ
ЈОСИП и Јованка Броз су последњи пут у Новом Саду боравили у зиму 1976. године. Дошли су на дочек нове 1977. године.
– Те вечери Тито и Јованка су се последњи пут пољубили и последњи пут заједно плесали валцер. Како су се касније догађаји одвијали, Јосип и Јованка Броз више нису живели заједно, тако да сам ја фактички присуствовао њиховом званичном растанку – каже Јанко Бодваи  https://zavetineaneks.wordpress.com/2012/11/17/rastanak/

 

ЛеЗ 0003748     Лети авион кроз Србију / Силвија Сламниг. – … Лети авион кроз Србију, мислимо путују људи, разгледају свет, кад оно свет разгледа нас. Прелети Србију уздуж и попреко, запраши нас и збрише! Ти „авони убице“ на небу остављају кемтрејлс – густе беле трагове који сатима остају на небу, а садрже хемијске отрове – баријум, алуминијум, манган, радиоактивне материје, пестициде.

О томе је први Курир известио јавност и апеловао на државу да спречи тровање! Да смо били у праву и да кемтрејлс заиста постоји, потврдили су и шведски политичари, који су одлучили да се боре против ове нехумане појаве, а недавно су и амерички научници признали да специјализованим авионима регулишу климу, алуминијум-диоксидом, баријумовим солима и другим једињењима, а све то зарад спречавања глобалног загревања. Они су свој пројекат назвали „хуманим“. Баш су хумани, али нека своју хуманост вежбају на другима, а не над Србима   https://zavetineaneks.wordpress.com/2012/11/17/leti-avion-kroz-srbiju-silvija-slamnig/

 

ЛеЗ 0003749     КАТАНАЦ НА ПРЕС. – После открића Курира ко су власници Преса, прво се повукао власник „Делте“, а од јуче и градоначелник Београда, чиме је стављен катанац на овај лист

БЕОГРАД – Скрива трагове.
Дневни лист Прес, који су пре седам година основали власник „Делта холдинга“ Мирослав Мишковић и будући лидер ДС и градоначелник Београда Драган Ђилас како би уништили Курир, јуче је угашен. Само два дана пошто је Курир (10. новембра) открио да су Мишковић и Ђилас власници Преса, најбогатији Србин је саопштио да се као највећи појединачни власник повлачи из тог дневног листа    https://zavetineaneks.wordpress.com/2012/11/17/%D0%BA%D0%B0%D1%82anac-na-pres/

 

ЛеЗ 0003750     ПРЕДГОВОР „Краљевским инсигнијама“. –  … Ако се можда чинило, на Балкану и у Европи, свету, да је прошло време поезије, неверним Томама предлажемо да уроне у опсежни поетски опус Мирослава Лукића, који је већ крајем последње деценије ХХ века премашио обим од 20 000 стихова! Време оригиналне, убедљиве, колико древне толико и модерне поезије никада није прошло, нити ће проћи! Лукић није дошао из понора социјалистичке метафизике, већ из златних и заборављених амбиса старобалканскога наслеђа, Старе Европе, нереда и мита, и окриља највиталнијих токова европске и светске песничке традиције. Врхови Лукићевог песништва припадају самим врховима српске поезије, али и врховима европског и светског песништва на размеђи миленијума.

Извукли смо из непрегледне поетске шуме његовог пребогатог песничког опуса – Краљевске инсигније, да га представимо Свету и тзв. великим књижевностима, јер је једини, чини нам се који је заиста боравио у свим пакленим круговима ХХ века : његова је књига непоткупљиви извештај, о оној непознатој, другој Србији, придављеној, несталој у пожарима историје, оној што се рађа из пепела

ЛеЗ 0009466