73

(Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

 

ЛеЗ 0003651  Ратни дневник Васе Ешкићевића (1867-1933). – НАРОД га, изненада, опази и као бујица полете вагону, дижући капе увис и кличући“ „Живео краљ!“. Виђао сам га безброј пута и раније, али сам, инстинктивно, као и ова непрегледна маса, осетио потребу да му се приближим, да га сви у овим најстрашнијим тренуцима у нашој историји уверимо да смо уз њега, да ћемо за њим поћи ма куда било. И да га нећемо оставити него, ако суђено буде, заједно с њим попити чашу до дна.

Ово је, 24. октобра 1915, у царском Крушевцу препуном избеглица, у свом ратном дневнику записао Васа Ешкићевић (1867-1933), једини Србин који је, код њеног професора, чувеног Иље Рјепина, завршио Императорску ликовну академију у Петрограду, одакле је 1914. похитао у Србију, да се отаџбини стави на располагање. Разбацано у неколико искрзаних свесака, ово болно, никада објављено сведочанство српске голготе и славе „Новости“ су пронашле у Рукописном одељењу Матице српске.

„‘Не бојте се, браћо и децо моја. Бог и правда су на нашој страни и ми ћемо се, ма где били, осветити нашим душманима’ – одлучно им је“, бележи Ешкићевић, „одговорио стари краљ“.

 

ЛеЗ 0003652     РИМ – Готово милијарду људи у свету и даље живи с мање од 1,25 долара дневно, а паметна комбинација социјалне помоћи и мера за подстицање пољопривредне производње је кључ за смањење тог броја, саопштила је данас Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО).  http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/10/125.html

ЛеЗ 0003653     ….Тврђава Градац код Тутина, старословенско светилиште на Пештери, затим Дестиника, прва престоница преднемањићке Србије, код Сјенице  …  –  У књизи „Археолошка карта Новог Пазара, Тутина и Сјенице”, на преко 600 страна, директор Музеја „Рас” археолог Драгица Премовић-Алексић даје приказ свих археолошких локалитета у ове три општине, од најпознатијих попут Петрове цркве или тврђаве Рас, до старих сеоских гробаља, која неретко народ назива грчким или латинским, дуварина или остатака некадашњих насеобина

ЛеЗ 0003654     НОВИБУСУР – Новине будућности  „Сурбита“ : (00374)   

ЛеЗ 0003655     Међупростор, права адресаЏулијан Асанж, оснивач Викиликса, каже да је Србија у свету представљена на погрешан начин и да се налази у „међупростору“ што може бити њена позиција снаге.   

ЛеЗ 0003656     ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ. Новосађанин НС | 13/02/2015 15:20

Баш ме чуди да у Чаушескуовој Румунији није
било забрањено путовање жељезницом и аутобусима,
јер и у њима путници ћаскају о свему.

= komentari na članak:  ИНТЕРВЈУ: ФЛОРАНС НОАВИЛ, писац и критичар „Монда” Још има џинова литературе.  Они који мисле да је интелектуални и књижевни живот у Француској замро после Сартра и Дирасове – греше

ЛеЗ 0003657     Ренесанса.  Трећа српска ренесанса. /  Покрећемо ову страницу са жељом да на њој публикујемо , с времена на време, одабране актуелне и аргументовано писане тескстове на тему обнове српскох друштва, културе, књижевности, уметности  и политике…  https://novosazvezde.wordpress.com/%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B0/

ЛеЗ 0003658     Буђење отписаних / Слободан Ј. Чворовић.  Поводом књиге УМЕТНИКОВ РАЗГОВОР СА ДУШОМ Слободана Ј.Чворовића (рецензент Вук Стамболовић)

ЛеЗ 0003659     Карафиндл.  Покрећемо ову страницу, да бисмо на њој публиковали критичке текстове – песника, есејиста, књижевника разних табора, али и једног заједничког,  – табора који није одушевљен „конзумацијама неограниченим“, објављујући текст аутора који је у том погледу и недвосмислен и упечатљив…  /    КОНЗУМАЦИЈА НЕОГРАНИЧЕНА / Милан Косовић  

ЛеЗ 0003660     Луде воде, мај 2014/Милан С. Косовић  

ЛеЗ 0003661     АМУЛЕТ ОД СИБИРСКОГ КЕДРА / Милан Косовић  

ЛеЗ 0003662     ИЋИ ПРЕВИШЕ ЛЕВОМ СТРАНОМ НИЈЕ ДОБРО / Милан Косовић   

ЛеЗ 0003663     Несвакидашњи флерт са малтером / Милан С. Косовић  

ЛеЗ 0003664     Најлепши стихови 

ЛеЗ 0003665     Преписка 

ЛеЗ 0003666     Превођење, преписка 

ЛеЗ 0003667     У сусрет неславним годишњицама. –  На овој страни ће убудуће бити публикована грађа, наравно доступна грађа, која на неки начин потврђује чега бисмо могли да се стидимо и шта не бисмо смели да заборављамо и прећуткујемо.  Следеће године, 2015. године, априла месеца, биће пуних 70 година како су „Српску књижевну задругу“ запосели интернационалци, тј. југословенски комунисти и њихови приушници. Овде објављујемо позамашнији одломак, без икаквих коментара, из „ЗАПИСНИКА ванредне скупштине Српске књижевне задруге, одржане на дан 22. априла 1945. године“ ==========================================

(Грађа на тему: Нова „ослободилачка“ Инквизиција, Апокрифне књиге, Резолуције)

ЛеЗ 0003668     „ЈОНИЋЕВ САВЕТОДАВАЦ…“ / Предраг Пузић. –  Ни јагњади доста да вуци буду сити.
(Из песме Немоћ добра Светислава Стефановића.)
И овај наслов позајмљен је из Стефановићеве оптужнице, објављене у  Политици и у  Борби крајем новембра 1944. године. Зашто војни тужилац, ако га је у овом случају уопште и било, за своју тврдњу није поднео бар један валидан доказ? Или је сâмо жигосање, тај добро познати комунистички обичај и метод у обрачунима са идеолошким противницима, та увертира у хајку а после и у лов на људе, било довољно за конструкцију једне смртоносне лажи.У чему се онда огледа Стефановићева наводна кривица? Познато је да онтоком II светског рата није носио војну униформу, нити је на било који други начин био одговоран за злочине почињене у Београду, па, наравно, ни за оне у којима су страдали поједини српски књижевници. Шта више, зна се да је помагао једног комунисту! Реч је о новинару Душану Радосављевићу,послератном партијском новинарском уреднику, иначе предратном пријатељу Стефановићевог сина Павла. „Видиш да је шкрофулозан, и жена му је болесна,живе у влажном стану“, рекао је „Јонићев саветодавац“ зачуђеном Павлу.(75)
За нешто више од две године рада у управи Српске књижевне задруге,Стефановић је углавном живео повучено у кругу своје породице. Повремено је давао интервјуе локалној штампи, а имао је и неколико предавања на радио Београду. (76) Међутим, читава та активност се односила само и искључиво на његов рад у СКЗ. Исто се може рећи и за Стефановићеву сарадњу са Велибором Јонићем. То је била нужна сарадња између предводника једне угледне,националне, културно-просветне установе и његовог ресорног министра.

ЛеЗ 0003669 „ЧЛАН НЕМАЧКЕ КОМИСИЈЕ ЗА КЛЕВАТАЊЕ СОВЈЕТСКЕ ВЛАСТИ У ВЕЗИ СА НЕМАЧКИМ ЗЛОЧИНИМА У ВИНИЦИ“ (Из књиге Предрага Пузића „Ломача за Sensa „-стр. 68-72)

ЛеЗ 0003670     ЛЕТОПИС  НАЈАВЉЕНЕ ОСВЕТЕ  / Предраг ПузићСЛОВО ЂОРЂА ЈОВАНОВИЋА
„У име слободе и правде нашег народа, заклињемо се да ћемодисциплиновано, упорно и неустрашиво, не штедећи своју крв и животе,водити борбу до потпуног уништења фашистичких освајача и свих народних издајника
„. (89)

Овако гласи део заклетве коју је, приликом ступања у Космајскипартизански одред, положио књижевник Ђорђе Јовановић (1909-1943).Занимљив је други део ове заклетве у којој се термин „народни издајници“, повећ устаљеној и провереној методи из доба Октобарске револуције, користи каосингтагма иза које се, камуфлирана, крије права одредница: идеолошки противници. Овом методом Јовановић ће се често и ревносно служити уозначавању појединих еснафских колега. Наравно, не било којих. Одабир за фарисејско жигосање вршен је само у оним случајевима у којима је „мета „угледна, књижевно остварена, утицајна: Црњански, Велмар Јанковић, Драгиша Васић, Пандуровић, па и владика Николај Велимировић, само су нека од именаса Јовановићевог црвеноцрног списка. Овај својеврсни ритуал он је, у својим књижевнокритичким текстовима, у бројним листовима и под различитим псеудонимима, понављао од средине 1935. године, када ступа у редове социјалне литературе, па све до почетка II светског рата и на нашим просторима. После 7. јула 1941. у његовим новим чланцима отпочиње својеврсна хајка, док су за лов на прокажене људе, кад су се за то указали и време и прилике, били одређени други.
Зашто Јовановић оставља своје надреалистичко друштво и, слично Арагону, прелази у други табор на ортодоксну књижевну левицу и у службу Коминтерне?

ЛеЗ 0003671     Запрега хитала у помоћ. –  САНИТЕТСКЕ кочије типа „мунди“ први пут су у Србији коришћене још у време Другог српско-турског рата, 1876 – 1878. године. Нажалост, деценијама после тога ратови нису јењавали, па је овакав начин збрињавања настрадалих још дуго био неопходан.   http://arhivuosnivanju.blogspot.rs/2015/10/blog-post.html

 

 

ЛеЗ 0003672     Слобода је само илузија. – ТЕК што сам завршила огромни роман, писала сам га четири године. Зове се „Јаковљеве лестве“. Још није објављен. Изаћи ће крајем октобра на руском. Сада се одмарам – каже, у ексклузивном разговору за „Новости“, Људмила Улицка (1943), једна од водећих савремених руских књижевница.  Упркос тешкој болести са којом се бори, раку дојке, Улицка је непоправљиви оптимиста, и, како каже, ужива у животу. Пише и објављује, активна је у јавном животу, неуморно говори о друштвеним и културним догађајима. Светску славу и пажњу стекла је причама и романима, које су пратиле најважније руске и међународне награде, али и учешћем у протестима против Путина, критиком сукоба у Украјини, преписком са руским олигархом Михаилом Ходоровским…  http://zavetinesvetionik.blogspot.rs/2015/10/blog-post_18.html

ЛеЗ 0003673     Аб ово. – ЗАВЕТИНЕ / Посебна породична заветина  *   Тзв. Пишчева издања  _____________________  Господине Душанићу!

Наш проблем је што смо у заблудама и што се међусбно не познајемо, ми људи са Балкана – Срби, Хрвати, Муслимани, Словенци, Шиптари, Бугари, Цигани итд. Када ми је Су једном споменула Вас, ја сам био сигуран да сте Ви Земунац, да живите у Земуну, да сте и сада тамо!! Ваше писмо не само да ме је разуверило, већ ме је – признајем – дубоко растужило. /  Али о томе нешто касније   https://recnikneoguceg.wordpress.com/%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%82-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7/

ЛеЗ 0003674     Сазвежђе Мирослава Лукића. –  Из перспективе Главних јунака писана крвљу.
Из коме. Из бјеснила нездравог сна. Израсла
је Илузија о постојању Литературе у Црвеној
Империји. То су зли језици у Акцији истицали

и утицали. У свом хистеричном иживљавању
бола, испијали врелину земље у Хорском
пјевању, и уз диригентску палицу Човјека од
Власти. Олујна времена изњедрише олујне

пјеснике. Који се – тражећи себе као једини
могућ ватрени траг, креташе са водичима кроз
Лавиринте. И као ракови – Унатраг до неких
сумњивих и само њима познатих Прапочетака. (…..)

 

Поштовани господине!

Шаљем Вам ову „гломазну пјесму“, насталу приликом ишчитавања Ваших „Текстова“. Све објављено нисам још успио да прочитам, јер сам окупиран и другим пословима. Пјесма има 12 строфа, по једна строфа за сваки мјесец у години, као и 52 реда (урачунавајући њен наслов, придодати  цитат и датирање) колико је и седмица у једној години. Моја првобитна жеља је била, да ова пјесма симболично садржи 365 ријечи. По једна ријеч за сваки дан у години… Нећу да кажем да сам одустао од тога, али сам се уплашио да ће том „интервенцијом“, да изгуби спонтанитет са којом је написана. Симболично би требала да прикаже Ваш свакодневни и упорни рад на „Превредновању“ српске књижевности…

https://recnikneoguceg.wordpress.com/%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%82-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7/%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B%D0%B0/

(САЗВЕЖЂЕ  МИРОСЛАВА ЛУКИЋА)   ЛеЗ 0003675     ПОРУКА / Бела Тукадруз.  – Одломак из романа „Пасија по Амарилису“  .  КРАЈ

ПОРУКА АНЂЕЛА

Два анђела намерника зауставе се код једне богате породице да преноће. Породица – негостољубива: уместо у гостинску собу, смести их у собицу у хладном подруму. Када су распремали кревете, старији анђео виде рупу у зиду и запуши је. Тада га млађи анђео упита, зашто је то учинио. Старији одговори: „Ствари нису увек онакве каквим се чине“.   https://s1957.wordpress.com/2013/03/11/%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BA-%D0%B8%D0%B7-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D0%BE-%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%83/

 

ЛеЗ 0003676     Европа. –  Ова страница је посвећена везама Европе и Србије, европских и српских издаавача, и успостављању трајнијих мостова културно-књижевнога повезивања. Започињемо је текстом и мотоом „Ако уђеш у погрешан воз, све станице су погрешне“ 
________________

До 20. фебруара трајаће манифестација „Дани Паидеие“ поводом награде Београдског сајма књига за издавача године 2013, коју је ова кућа добила
У БИБЛИОТЕЦИ града Београда од данас до 20. фебруара биће уприличена манифестација „Дани Паидеие“ поводом награде Београдског сајма књига за издавача године 2013, коју је ова кућа добила. Биће одржана изложба „Паидеиних“ књига у излозима Библиотеке и циклус књижевних сусрета у Римској дворани.
На конференцији за штампу Марјан Маринковић, уредник културних програма Библиотеке, најавио је     https://recnikneoguceg.wordpress.com/%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0/

 

ЛеЗ 0003677    Преводиоци. –   Овде ћемо представљати, с времена на време, преводиоце са српског на светске језике – немачки, француски, енглески, руски и др. Стартујемо са песником и преводиоцем стихова Владимира Јагличића Владимиром Корманом (1932 – ), родом из Русије-

Владимир Ягличич Платонические стихи и др.

Владимир Ягличич Платонические стихи
(С сербского).     https://recnikneoguceg.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D1%86%D0%B8/

ЛеЗ 0003678     Рђа на језику. – … … и давно прије тога – још при бијегу
у непознато
као знак да прави осјећаји
нису у списима – нису на језику
него да почивају и страхују у срцу

Мирослав Б. Душанић

https://recnikneoguceg.wordpress.com/%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%88-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%87%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0/%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0/%D1%80%D1%92%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83/

ЛеЗ 0003679     Gomorrha / Гомора. – …. Из пропратног писма Душанића:
….
Господине Лукићу,
 
Шаљем Вам 11 текстова на њемачком и у мом препјеву (смисаоном – како мени више одговара, а не у дословном)
Нисам ништа посебно бирао… Сигуран сам да имам и бољих текстова. Посједујем једну гомилу, неке треба још да
препјевам, а неке су писане на српском.
То је тек прва пошиљка. Погледајте, размислите, не журите… Питајте, критикујте… Одбаците. Нећу се ја љутити. Ово
Вам кажем сасвим озбиљно….   https://recnikneoguceg.wordpress.com/%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%88-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%87%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0/%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0/gomorrha-%D0%B3%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/

ЛеЗ 0003680     Одбацивање терета…. Мирослав Душанић. –  https://recnikneoguceg.wordpress.com/%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%88-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%87%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0/%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0/gomorrha-%D0%B3%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0/

ЛеЗ 0003681     Снови, визије, опсесије и помрачења(Ноћу је соба моја, ковница стиха. Учим
да клешем ријечи. Од Заборављених
Мајстора – Владара Тајни, што су знали
да се Господом све бескрајности
претварају у чудесне благовести*.)

Мирослав Б. Душанић

ЛеЗ 0003683     Жалопојка /  Мирослав Б. Душанић       Grave con dolore

 

                             Никога нисам срео

        идући стазама Велике магазе већ

        обрасле травом, осим црних косова

        и фазана који су ниско прелетали

        и нестали у непрегледном

        зеленилу грмља.

                                  Мирослав Лукић

 

Стихови Мирослава Лукића

миришу на испашу и сијено са Хомоља

те ноћи кад сам их читао

сањао сам људе у групама

униформе непознатих војника

рушевине неког града и крике

 

Кад у мом сну избије рат

никад нисам на првим положајима

увијек сам у неком збијегу

тумарам тако и додирујем стабла у шуми

 

ЛеЗ 0003684     Ни трага од пјесме / Мирослав Б. Душанић

ЛеЗ 0003685     Пјесма која то није, Прича која хоће да буде пјесма / Мирослав Б. Душанић   

ЛеЗ 0003686     Помрачење  / Мирослав Б. Душанић   

ЛеЗ 0003687     Преводилац Мирослав Б. Душанић 

ЛеЗ 0003688     Martin Auer: Zufall / Мартин Ауер: Случајност   

ЛеЗ 0003689     О  ДУШАНИЋУ. – Био-библиографска биљешка  (Мирослав Б. Душанић)  

ЛеЗ 0003690  Судбина и Душанић .  – …. Јучерашњи 13. новембар је почео ни мало охрабрујуће… Велики дио мојих скица и радова, посебно историјских записа – оних које још нисам био депоновао – је неповратно изгубљен. Наиме, неидентификована хакерска група из Мајамија (САД) је у потпуности преузела контролу, не само над мојом електронском поштом, већ над цијелим компјутером. Успјели су да преузму и дешифрују све „кључеве“ за разне банке података. Мој компјутер је буквално постао једна обична, неупотребљива конзерва. Не бих о томе, како сам се осјећао и како се још увијек осјећам… Већ извјесно вријеме, због болести, компјутер ми је једини „прозор у свијет“. Сатима сам спашавао што се спасити може, контактирао Microsoft Corporation, разне фирме и платформе…

ЛеЗ 0003691     ИЗ ПИСМА ЛИЦА У РАСЕЈАЊУ (Мирослав Душанић)  

ЛеЗ 0003692     Настасијевић на немачком (вест)  

ЛеЗ 0003693     рана која стално крвари / Мирослав Б. Душанић  

ЛеЗ 0003694     Oтишао поезији у сусрет  / Мирослав Б. Душанић 

ЛеЗ 0003695     Избјеглички сузарник / Мирослав Б. Душанић 

ЛеЗ 0003696     Минијатуре  / Мирослав Б. Душанић    

ЛеЗ 0003697     Став  (Мирослав Б. Душанић)   

ЛеЗ 0003698     Распад система (Мирослав Б. Душанић) 

ЛеЗ 0003699     ФРАГМЕНТИ  (Мирослав Б. Душанић)  

ЛеЗ 0003700     Уточиште  (Мирослав Б. Душанић)         

ЛеЗ 0009465  

Advertisements