71

(Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0003551   ХЕЛЕНСКИ ЧАРОБНИ БРЕГ / Белатукадруз. – ЈОСИФ БРОДСКИ, седмадесетих година, поставио је неколико битних питања, у песми Станица у пустињи : „Ноћас Гледам кроз прозор / и мислим о томе где смо дошли. / И од чега смо даље / од православља шш од хеленизма? / Шта нам је блиско? И шта је пред нама? / Не очкује ли нас сад друга ера? / И ако је тако, шта нам је заједничка дужност? / И шта треба да јој принесемо на жртву?

Седамнаест година млађи од Бродског, српски песник Александар Лукић, негде на крају своје књиге Европа пише : „Нова Европа треба / да изабере : Бога или Ђавола, Христа / или Барабу. Од тога избора зависила / је сва њена прошлост. Од тога зависиће / и сва њена будућност…. // Европа болује. Данашња болест је / као и она пре две хиљаде Година : / иста, исти опис, исте речи, исти рецепт, / исти лек Европу су преплавили / безбројни учитељи.   Они су  потиснули    / и одгурнули правог учитеља. / Тако се и Исшина повукла у избе /рибарске, у колибе сељачке, у пештере / испосничке “ (стр. 102) .

Кад овако пише Александар Лукић, не чини ли се да у овим   редовима  одјекују питања    који су поставили његови претходници и не наслућује ли се понеки одговор на нека од њих?

 

ЛеЗ 0003552    Детаљи  

ЛеЗ 0003553    Конфитеор уметника (1) . – Овај  Центар има безброј  џепова, напуњених дрангулијама. Узео сам метлу и започео чишћење, п о т п у н о   ч и ш ћ е њ е! Нисам износио Смеће од 1996. године; мислим да је тада све то почело, и у вези је са оргијама немилосрдних и бездушних духова…

Чудо да ми није порастао камен у левом бубрегу?!

Сад сам почео, важно је почети са чишћењем. Почео сам од мрачних углова и пренатрпаних фиока; од облака паучине…

И то ће … потрајати. Пуним вреће и пластичне џакове, као да су без дна. Неред и мит су се насукали Овде. Као каква стара галија…

 

ЛеЗ 0003554    Линија прскања / Белатукадруз . –  ЛЕТО У БАДОВИНЦИМА

Је ли муљ Дрине плодоноснији од редакција
књижевних: кинеских зидова, садржаја
писама закаснелих? Није ли и Богу тешко
од нових јањичара? Топлина руменкастосивог сјаја
на оградама уз пут, на ободима бара,
растаје се у сутон од песника и сликара
погледом сетним. Ведрина са Дрине,
дрхтави спрудови, ракитар, колиба стара,
повлаче се дубље у чежњу сањара.

Је ли тај пурпур (између Дрине и Бијељине)
успео зограф шестопрсти да дочара?
Из муља испод локвања, крупни мехурови тишине
испливавају, тихо као огњено клубе свитаца,
као двобој сумрака и славуја, као предања стара.

 

ЛеЗ 0003555   Из „Моје Бележнице“. –  Овде Снови и Бојазни могу да говоре својим матерњим језиком. Исто тако, допуштено је и стварима које су надживеле своје мајсторе и сопственике, да цвркућу цвркутом птичица које најављују промену времена. Дрвена ограда, ливада  шумска, пет пластова испред зеленог  шумарка горуна, налик на борове, и бледоплаво небо са флотом небеских галија – облака : делимичо преведена фотографија у речи. Јер, када би била преведена  у целини, требало би додати још јагње (куповину јагњета). Снежну белину процветалих врзина успут, опор и горак мирис глога, цвркут шева, и на стотине других слика. Прво се јави слика  блиског брежуљка на северу, са чијег се врха, ведрих дана, види Четврта рајска река. Виде се и друге ствари, предели, пејсажи.. Овде се полази од једне ствари и стрпљиво напредује према хиљадама других…Јер је свет исто што и крошња великог дрвета, олистала крошња, са безброј листова; свет је хиљадоструко већи…И све је у њему сложено лепо и прекрасно, као перје дивљег голуба, фазана, пауна…

ЛеЗ 0003556    У  ТРАГАЊУ  ЗА ЈЕДНОМ ДУБОКОМ  И ЈЕДНОСТАВНОМ ПЕСМОМ. – Кукуруз куван или печен. Сладак кукуруз.

Пар белих пловака на дрвету које плута. Њихов одраз у води. Није то слика високог водостаја. То је увек нешто друго…

Нисам био слободан, али чезнух за слободом. А када је дошла; када је дошла? Да ли је дошла? Ако је дошла, зашто опет исти? Висок водостај политичке порнографије. Стално је надолазио и још увек надолази. Као катастрофа…Гомиле смећа…Алергичан сам на кратко памћење…

 

ЛеЗ 0003557    БЕЛЕШКЕ СА ПУТОВАЊА / Белатукадруз. – Студеница је подигнута на добром месту,
на најбољем могућем. М. Медић је написао текст
Завештање Стефана Немање.

Кад човек зида кућу не зида је за себе,
него за своју децу и унучад. Тако настаје
породица и домаћинство. Кад владар зида
цркву, не зида је за себе, ни за своје синове, ни
унучад, него за народ који ће је кроз векове
походити. Тако се ствара држава.
Кућа је оно што остаје после човека.
Црква је оно што остаје после владара.
Кућа остаје деци, црква народу.
А црква је, чедо моје, велика лађа која плови
према дубоким и далеким нама незнаним
временима и људима.

https://kn950.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7-%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5/%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5-%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

 

ЛеЗ 0003558    ФРАГМЕНТ  ИЗ  ГИМНАЗИЈСКОГ ПЕРИОДА. – Сећао сам се воденичара из Љешнице, прошлости ; поново сам мислио на бес кошаве једне далеке зимске ноћи, можда почетком 1968. године? Тај воденичар ми је спасио живот, јер да сам наставио даље по вејавици, ако ме не би одувала кошава са железничког моста, дочекали би ме  курјаци на бреговима с ону страну Пека.

Никада га, после тога, не видех. Јер, годину – две, касније  саибије дигоше руке од воденице у  Љешници. Воденичар је тада могао имати око шесдесетак година ; коса му беше боје пепела…   https://kn950.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7-%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5/%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D0%B8%D0%B7-%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%B0/

 

ЛеЗ 0003559   ТРИ СВАДБЕ / Белатукадруз . –   У Нишу се Шолетове сестре ћерка
(млада професорка) удавала за Грка (тамо су
отишли, Стојанка, Мира и Виктор – Шолетова
мајка, сестра и син); у Лебану је Миле Николић,
удавао ћерку Ану – тамо смо отишли Јелена и ја.
( Шолету позлило испред лебанске цркве, пред
венчање… ) Сватове су кроз варошицу пратили
трубачи. Стан Шолетове мајке је у центру, тј,
преко пута месног храма. Чим смо стигли, изашао
сам на терасу и запалио цигарету; видео сам како
јечи улица од труба; младожења је са својима
долазио по Ану. Тренутак неописив, као и који
минут касније када смо ушли у кућу невесте.. Да
су јужњаци – мераклије, у свему, не треба да
детаљно доказујем. Гледао сам како играју испред
порте… То је било у суботу око један поподне. Али
тако је било и данас, у недељу око два.
Традиционална јужњачка свадба; трубачи С.
Фејдића. Месни каменорезац је женио сина
ћерком месног фармера. Опет сам их видео како
иду градом. Видео сам их кад су одлазили по
девојку и кад су се враћали. Кажу – богата свадба,
600 званица…..  https://kn950.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7-%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5/%D1%82%D1%80%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0003560 Капија. –  ПОЧЕТАК ЛЕПОГ И НОВОГ

Сви они људи које сам познавао леже на гробљу – Поточић. Мишљеновац и завичај уопште  на гробљу је, завејан снегом.

Шофери краду нафту из аутобуса – сипају воду. Аутобуси кашљуцају и зауставе се усред завејаног ивика. Србија је њено наличје не оно о чему сам сањао и сањам. Не познајем довољно ни оца ни мајку ни брата рођеног, ни најближу родбину. Суседе.

Крвна сродства су страшна. Вештачка су смисленија, оправданија и пожељнија. Изабрана!

Студен је све оковала.

Бог све гледа, све види.

Боловао сам, био свезан нечим невидљивим безмало две недеље.

Бог постоји и делује преко добрих људи

https://kn950.wordpress.com/%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0/

ЛеЗ 0003561        ЖИГОСАЊЕ. –  ИЗРИЉАО САМ ОВО НЕДАВНО

М. П. ; С. Р. ;  Б. М. ; Р. П. З.

Не само памет, душу а ни пут  нашао није

онај  што с ђаволом тикве сади. Залутао

је у  свој  живот, шипражје сујете, амбиције.

Био је јарац, као млад, лепојкама гугутао.

 

Чиме је, у ствари, песник тај бивши, себе спутао?

Потписник многих књига; песник који то није више?

Ко утопљеник је, на површину мора поезије, исплутао.

 

Био је, кад се размисли боље, горд (ташти избирач).

Завејаће га снег заборава, дуга, неописива зима.

Нашао је , у позним годинама, сасвим прикладан отирач.

https://kn950.wordpress.com/%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B6%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/

 

ЛеЗ 0003562        МЕТЛА ДЈЕВЕ МАРИЈЕ. – ….. МОСТ

Зауставио са ауто

на обали

Изашла плавуша

Никао бео мост

испод топола и врба

Ко је послао непознату плавушу

Анђели

Стара Европа

Нова Европа

Прешао преко реке

Зауставио се крај

дуда белог

пуног  сочних белих гроздова

Чуо твој глас, Светла Дјево

Чуо гласове на другој обали

Није на продају !

Продаје се!

Пелен. Краљево дрво.

Колачи од цветова

Путеви  шкољки

у муљу речног плићака

Жуто цвеће, јеменлика, млеч

Павит, бела рада, троскот

Срцолике рибице између црвених

и жутих испреплетаних  подводних

жила. Црн под друмске крчме

Низбрдица снежна. Кидисање

мајстора на калфу. Ударац

у потиљак; крв. Вишње

у огледалу белих рада.

Вишње…

Бубрези су резервоари

кристалних слика и филтри

Пролазим преко Белог  моста

са товарима  баснословних слика

Бубрези су планине

https://kn950.wordpress.com/%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0-%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5/

ЛеЗ 0003563        Симбол,сигнал. – Један од кључних симбола у поруци Христоса својим ученицима јесте змија. ….Змија је важан, сложен и амбивалентан симбол и један од најснажнијих архетипова у човековом колективном несвесном. Змија је симбол снаге, плодности, здравља, мудрости, с једне стране, али и зла, лукавости, симбол демонског, женског и земаљског, с друге. Противречни карактер овог древног симбола проистиче из везивања змије за душу предака, за хтонски, подземни свет. Змија је, као што запаза Волфганг Кречмер, лиминално биће (припада земљи и подземљу) и отад њена веза са нечистим силама и хтонским светом    https://kn950.wordpress.com/%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D0%BB/

ЛеЗ 0003564        Судбина. – …. Инвентар полувековне администрације почела је нападати влага. Писма. Стара. Црвеним воском запечаћена.  Могу да почнем да палим све своје белешке. Пролеће је на помолу. Само ће ме пламен кроз све то водити за уво; не Шекспир, ни Тургењев, ни Меша Селимовић. Ни Бодлер. Ни стихови које сам сам написао као двадесетједногодишњак (нити сам имао довољно онда искуства, ни знања!)  Не помажем влаги, пропадању, већ преображавању. Пламену. Бога у мојој младости нису свакодневно разапињали само у Гареву, Мишљеновцу, Хомољу, Звижду; разапињали су га свуда : амбициозни, дилетанти, скоројевићи, непозвани, неверујући. Разапињали су га сви које знам ( од својте до …)  Највише су га разапињали силни овог света. Јуда је издао Христа; затим су кроз векове дошли милиони подражавалаца Јуде. (Најбољи пријатељи из младости издају; зар су онда најбољи?)  Штета што ме никада није обузео порив да пишем мемоаре или исповест.

Да ли ћу икада видети древни Јемен? Питао сам се то често у  21 години. Исто се питам и  са педесет и неколико. Да ли ћу икад пловити Амазоном?  Средоземним морем? Индијским океаном? Тихим?…   https://kn950.wordpress.com/%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0/

 

ЛеЗ 0003565        ПОЛИГОН (Армагедон…) / Бела Тукадруз. – … Боже, помози! Боже, помози!Боже, помози!

Ослободи ме амбиција и страхова. Страха од смрти.

Ови страхови, неописиви и гнусни, направили су од мене и од Тебе, и толиких других, сотонска страшила, живе вампире, што ходају овом напаћеном земљом под маскама и туђим именима. Удаљују ме од истине, ти ђаволики, тобож побуњени анђели, што не разумеји ни себе ни свет, жртве и жељни жртава, колико пута су били сахрањени живи уверени да је ћутање злато, и ко их је опет и опет оживљавао, те угурсузе и узурпаторе, од којих свет не може бити сигуран ни у ноћима када су у добро осигураним затворима, или лудницама?

Поново читам књигу Ђована Папинија о Сину Божјем, што је улазио у овај свет јашући на магарцу. Народ је волео да слуша речи оног што је долазио у име Господње, али колико је разумео? Онда, касније, сада? А колико су разумели они што су се отпадили од народа?   https://kn950.wordpress.com/%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%BD-%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

 

ЛеЗ 0003566        МИ ПЕВАМО У ПУСТИЊИ / Данило КИШ. –  … 1. ПОСЛЕРАТНИ РАЗВИТАК српске прозе видим као споро мицање и болну конвулзију, као случајан и спорадичан блесак неког талента, неке књиге; као лагано мицање и отварање ка Европи, ка свету, у тим случајним и спорадичним блесцима талената; као скривен или несвестан напор појединаца да се одвоје од теорије натурализма, реализма и соцреализма; као наметање једне одређене функције књижевности као јединоважеће теорије, где критичари, задојени прагматичким духом Скерлића, Светозара Марковића, Херцена, Доброљубова или Иполита Тена, још увек проповедају писцима тезу о књижевности као „одразу народног живота“, једнако верујући (заједно с писцима) у исцелитељну, просветитељску и историјску функцију књижевности, а да се дела, срећом, рађају с времена на време, упркос тим теоријама и тој тенденцији. Због те и такве климе, у послератној српској прози још се није развила широка лепеза књижевних проседеа у оквирима прозног жанра, јер појаву књига писаних у модерном проседеу критика сахрањује још у заметку или прихвата као нужно зло  …   https://kn950.wordpress.com/%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%BC%D0%B8-%D0%BF%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D1%83-%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D0%BA%D0%B8%D1%88/

ЛеЗ 0003567        Гетсиманија. – … Ава, Оче, све је могуће теби ; пронеси чашу ову мимо мене ; али опет не како ја хоћу него како ти.
Тако је говорио Онај чија је жалосна душа до смрти.
И нико није остао крај њега и бдио.
Зар не могоше ни један час пробдети сведоци, ико?
Спавају изгледа – сви, иако је дошао одсудан час , ево, Син Човечији предаје се у руке грешника.
Овај крај је Гетсиманија, овај дом је њен симбол… https://kn950.wordpress.com/%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%B3%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0/

ЛеЗ 0003568        Галерија СП. – Архив Указивања… ГАЛEРИЈА СП : Врт Свете Петке. први дан лета 2014. (нада,вера и љубав)  https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%BF/

ЛеЗ 0003569        Змија бела као снег.  АМАЗОН. НЕИЗРЕЦИВО, НЕМОГУЋЕ. БЕЗДАН…

То је било нешто најлепше што сам икада чуо,
рачунајући и најфилигранскије медаљоне Моцарта,
звук окарина или пастирских тугованки на фрули у даљини.
Оклевао сам , јер пробудио сам се у туђем дому, туђој постељи.
Био је још увек мрак у пространој соби, и нисам знао да ли је седам
или осам сати, јер су завесе биле навучене до краја, непровидне. У
чврстом сну, склупчана као јеж,
лепотица је спавала топла после незаборавне ноћи…
Учинило ми се да сам чуо и црквена звона…
Да, звонило је на оближњој Вознесенској цркви,

https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D1%81%D0%BD%D0%B5%D0%B3/

ЛеЗ 0003570        ЗОНА ПРЕЛИВАЊА / Бела Тукадруз.  ГАЛЕРИЈА СП : Врт Свете Петке. први дан лета 2014. (ко да заустави шуму)

1
Убио сам две бубашвабе,
а на стотину их је умакло истовремено.
Оне су измилеле из пукотина,
као моје помисли пред спавање.
Јавила се нова Зона преливања.
И Неред.
Неред је већи од човека.
И Отпад.
Они све надрастају.
Убио сам две бубашвабе,
утисак с путовања укрштао се
са кришкама пресне свакодневнице    https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D1%81%D0%BD%D0%B5%D0%B3/%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

 

ЛеЗ 0003571        РЕЛИГИЈА НЕМИЛОГ АНЂЕЛА / Бела Тукадруз . – ГРОЗНИЦА ЛЕТЊА

Је ли ово баш грозница? Или круг тмине? Круг грожђа које бубри? Круг који описује шестар Немилог анђела?

Нисам могао да заспим све до четири предзору; до првог цилика ласта, њиховог ниског прелетања пустих улица. Враћају се Вечери пред капијом на клупи. Враћају се мадоне. Опадају успомене, као јабуке петровке. Муве у љубавном дуелу, обасјане зрацима, стижу брже од поштара и новости издалека…

https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D1%81%D0%BD%D0%B5%D0%B3/%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B3-%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83/

ЛеЗ 0003572        САЊАЈУЋИ / Бела Тукадруз. – … ГАЛЕРИЈА СП : Врт Свете Петке. први дан лета 2014. (ко да заустави шуму). Према врху Нерезина- Пањ, маховина

…. Разговарао сам са анђелом.
Чуо сам невероватне ствари.
Ни у најлуђим сновима није било таквог расплета.
Ушао сам кроз иглене уши севера
у свет. И тек ћу улазити…
Јаче од Славе, Дело је као вода –
она увек нађе себи пут.
Разговарао сам са анђелом.
И он ме је позвао гласом преводиоца
у више небеске сфере.
Кренуо сам оним уским брвном
балансирајући као арлекин на жици.
Анђео ме води.
Анђео у чијој се сенци крије враг...   https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D1%81%D0%BD%D0%B5%D0%B3/%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B8-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0003573        Свеска САХАРА АМАЗОН / Бела Тукадруз. –  ГАЛЕРИЈА СП : Врт Свете Петке. први дан лета 2014. (ко да заустави шуму). класје и кантарион, небо и висина

ЗАПОЧЕТО – ВЕРОВАТНО – 1989.
ЗАВРШЕНО НОВЕМБРА 1995.

Закуп земљишта,за некога кога ће
кроз време прозвати не Балтазар, Белатукадруз
већ Оснивач АКАДЕМИЈЕ АЛХЕМИЈЕ,
био је предуго Гордијев чвор.
Шта остаје иза човека?Иза оних најбољих?
Мермер и кости?Гвоздена и зарђала копља?
Не, ништа.
– Ништа?
У прашини остаје, ипак, отисак стопала,
а на бетонској стази скорела крв.

Зар никада ништа неће бити од онога што ми је долазило
на врху тога шубарастог брежуљка? Зар је све оно што сам осећао
у извесним тренуцима пролазније и кратковечније чак и од сочних
румених црвљивих трешања и вилин-коњица?

У прашини се оцртава облик мог стопала, прстију, а плоча
времена је од камена, тврђег од мермера. Ту не може бити отиска
душе, отиска најнеухватљивијих ствари: замисли, чежња, вере, заноса.
(Ту не би могло заорати, зар, ни рало Немогућег ратара Растка Петровића?)

https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D1%81%D0%BD%D0%B5%D0%B3/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BD-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0003574       Тајна првог симбола. – … СРБИ, ДРЕВНИ РАТНИЦИ СУНЦА

Занимљива историја

Древна племена Срба живела су, са племенима Словена, на јединственом простору још у трећем миленијуму пре наше ере; већ у том добу, пре расејања, говорили су заједничким језиком који називамо општим, прасловенским језиком. У време овога заједништва, створен је првобитни систем богова чије почетке затичемо на прелазу из трећег у други миленијум пре Христа. Прва божанства су хелиоцентрична, ратничка а, са развитком земљорадње и успоставом сталних станишта (тзв. „седелачко становништво“), долази до изградње првобитног земљорадничког монотеизма и култа Велике Мајке

https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B0-2/

ЛеЗ 0003575   Бесконачно пуно концентричних кругова…     Ово поређење из геометрије продуктивно је у схватању синхроности времена. Дакле, круг (управо, исправније, кружница) са дупло мањим обујмом има исто толико тачака као и она  два пута од ње већа. Очигледно долази овде до „сабијања простора“. Пренешено на време, долази до „сабијања времена“. У самом центру концентричних кружница све се сабило у једну тачку. Све тачке времена егзистирају „истовремено“, то јест на истом месту, или тачније у истој тачки времена. То је Апсолут. То је Дом бића.   https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B0-2/%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE/

ЛеЗ 0003576       ТЕСНА ВРАТА  . – ГАЛЕРИЈА СП : Врт Свете Петке. први дан лета 2014. Низ пут каљав, низ планину

Ушао сам на уска врата,

јер су широка врата и широк пут

што воде у пропаст,

много их је који њим иду

https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D1%82%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0/

ЛеЗ 0003577        УСПОН У ЕМПИРЕЈ / Бела Тукадруз. –  ГАЛЕРИЈА СП : Врт Свете Петке. први дан лета 2014. Надире бујање, али има и дивних цветова

Могу ли се помоћу кнеза демонског
изгонити демони?
Питају фарисеји.
Запиткују књижевници.
Народ је наш напуштен
као овце без пастира.
Жетве је много,
а посленика мало.
Господару жетве,
изведи посленике на жетву своју.
Видео сам како пеку рибу
они ошишани нуларицом.
Испред вишеспратнице.
Алал вам дзк!
Видео сам слуге ћесареве разне
ал сличне, исте!
Отац ме је послао мој
као овце међу вукове,
да будем мудар као змија
и безазлен као голубови.
Да се чувам од људи,
који ће ме предати судовима,
и по својим кућама
који ће ме пљувати, вређати, шамарати.

https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D1%82%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0/%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BD%E2%80%88%D1%83%E2%80%88%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B5%D1%98-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

ЛеЗ 0003578        21. Књига. – (21 књига „Цјеломудрија“, пронађена не на тавану, ни на буњишту, већ на другом месту)

================================================

ПОРЕЗ НА БУДАЛЕ ЈЕ УНОСАН (избор из коментара читалаца чланка о мистерији влашке магије)

***

DRUGA STRANA SRBIJE: Mit koji vekovima ne umir: Krvlju petla zavijaju kuću u crno!. -Istočna Srbija je poznata po magiji, ali i pećinama koje odišu mistikom, natprirodnim i nesvakidašnjim. Kurir je posetio i iskusio samo delić folklora tog kraja – nije svejedno

ZOKI

Jel ima jos uvek vlaskih vracara koje gledaju u pasulj i zaista pomazu?placam za informaciju. zlubgo@yahoo.com

https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D1%82%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0/%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BD%E2%80%88%D1%83%E2%80%88%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B5%D1%98-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/21-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0/

ЛеЗ 0003579        УКАЗИВАЊА. –  У оквиру КРУГА ВЕМ ( и уопште у оквиру „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“), покушавамо, према својим скромним могућностима, да учинимо доступним неке прилоге из српске периодике, које би иначе попала незаслужена прашина заборава. Сасвим је сигурно да многи српски месечници и недељници из прошлога века неће бити дигитализовани, да ће тзв. штампане верзије у неколико библиотечких примерака таворити у тами библиотечких магацина… Каква тек судбина чека оне издаваче часописа, појединце, који су се попут Дон Кихота борили са моћним ветрењачама комунизма на балкански начин?

Или – шта ће бити са оним књижевним часописима који су угашени, престали да излазе из  разлога веома прозаичних?

Понекада ми се чини, да би требало основати макар неки мањи ВИРТУЕЛНИ АРХИВ српских књижевних часописа, где би се доносили прилози, макар изабрани, макар десети део оног штампаног на папиру… Али, али…   https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/

 

ЛеЗ 0003580       Указивања (0001). –  Савременост потискује прошлост, чак и ону најближу. Политика, та чорба закувана од ко зна чега, учествовала је у том потискивању, скретању пажње. Појавила се, ту скоро и политичка партија „Трећа Србија“ – партије су ницале као печурке. Јављали су се и нови часописи, али не оним интезитетом као када је краљ Петар Први постао владар Краљевине Србије. Излазио је и часопис „Трећа Србија“, коме је кумовао – индиректно – један Нишлија, шаховски велемајстор и човек који је завршио светску књижевност… и тако даље, и томе слично…   https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-0001/

ЛеЗ 0003581  Указивања (0002). –  ПРОШЛОСТ ЈЕ КОРЕН СТАБЛА ДАНАШЊИЦЕ / Ранко Соколовић

=================================================

КУДА ПЛОВИ БРОД БЕЗ КРМЕ

Србија данас – почетком јуна 2008-ме године подсећа на брод без крманоша. Заправо, кад сагледате суштину ствари, Србија више личи на брод који уопште – нема крму!

Брод без крме и крманоша плови све несигурније; опасност од бродолома прети, сасвим извесно. Сматрам да ми никако не можемо да се снађемо у овом свету, зато што смо прескочили читав један друштвени поредак – феудализам! У Србији зато никада није створена хијерархија и зато овде нико никога не поштује, чак ни законе. Да није тако, зар би Никола Пашић могао без пардона да каже – Закони су за противници!

== извор: Ранко Соколовић, одломак из рукописа књиге  „Златна капија“

https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-0002/

ЛеЗ 0003582        Указивања (0003). –  Деведесете прошлог, 20. века. МЕЂУ НАМА ….  https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-0003/

ЛеЗ 0003583    Указивања (0004).  ПОНОР / Александар Стратијев  https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-0004/

ЛеЗ 0003584        Указивања (0005). –  Сећања на Леонида Шејку, представника Друге српске ренесансе… Бора Ћосиућ: ЗАВЕРА ПРОТИВ СТВАРНОСТИ  https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-0005/

ЛеЗ 0003585        Указивања (0006)  Титоизам као судбина…  Шта се променило у Србији у том периоду – 1990 – 2000. година?Може ли  овај део, чланака и исечака из фасцикли, помоћи у давању правог одговора?Или питање треба поставити сасвим другачије: Какав је однос народа према истини, пардон лажиhttps://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-0006/

ЛеЗ 0003586        Указивања (0007) САЛВАДОР ДАЛИ  СЛИКАР СТОЛЕЋА

Сепарат Књижевне речиЛиста Књижевне омладине Србије, 10. јануар 1984. Приредио Бранко Кукић. Превео с француског Милојко Кнежевић.     https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-0007/

 

ЛеЗ 0003587    Указивања (0008).  – РАДМИЛО РАФАИЛОВИЋ – РАФ? Ко је, у ствари, био тај човек, омиљен међу неким српским сликарима и песницима? Кло-кло-клотраиста? Шта се у ствари скривало иза вечног смешка његовог? Да ли је био само контролор лета, потајни песник, или још нешто? Због великог формата загребачког листа ОКА, где је публикован Рафов дневник, није могуће било донети адекватне касимиле. Али, у библиотекама, ако се тај лист коричио, радознали могу прегледати у миру и тишни тај дневник у целини…  https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-0008/

ЛеЗ 0003588        Указивања (0009). – Мистерија „НАЧЕРТАНИЈА“ 1. НАЧЕРТАНИЈЕ Илије Гарашанина, Посебан штампани на папиру додатак београдске „Политике“, 15-16. фебруар 2012. на 24 стр. *  https://vrtsvetepetke.wordpress.com/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-0009/

ЛеЗ 0003589        Ab ovo. Бела Тукадруз, лето 2013 (фотографија са брковима) .  – https://sifrajegulja.wordpress.com/o/

ЛеЗ 0003590        Занимљива грађа о Бели Тукадрузу. – УСПЕХ, НЕУСПЕХ И ПОРАЗ

или занимљива грађа о Бели Тукадрузу

 __________________________________________

ДРУГА.ДРУКЧИЈА СРБИЈА

Одабрана места

Књига Прва

 

Покренуо сам  Библиотеку ЗАВЕТИНЕ My Opera: Канал Филтра.

Крајем 2012. Као прва књига  Првог кола : тзв. Канала ФИЛТРА изашла је осма књигаМиодрага Мркића ПОСЛЕДЊА СФЕРА МИСТИКЕ.

Неизвесно је, схватам, када ће изаћи оних преосталих седам књига које сам ја написао. Друштво у коме живим и стварам, како изгледа, неће ми помоћи да се објаве тих седам критичких књига, јер – смем ли да прећутим? – није наклоњено критичком духу. Помислио сам да би, можда, вредело да се сам помучим и да окупим на једном месту неке одкритичких текстова које сам последњих неколико година штампао у пожаревачком књижевном часопису “Браничево“.. Ти текстови би чинили Прву књигу  „ДРУГЕ.ДРУКЧИЈЕ СРБИЈЕ: Одабрана места“. Другу књигу би била нешто скраћена верзија моје књиге „Из Карантина“, чију је прелиминарну верзију штампао нишки UNUSMUNDUS. Трећу књигу  би чинио „Извештај из Манастира за спаваче“. Како сада видим (средином априла 2013. године), Књигу Прву би чинили штампани текстови, са исправљеним уоченим шт. грешкама, из „Браничева“ поређани овим редом:

https://sifrajegulja.wordpress.com/o/%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0-%D0%BE-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7%D1%83/

ЛеЗ 0003591       Речник „КОЛА“. – По легендарном Сахарину. /   А у ствари, украдено из апокрифних рукописа Боре Мишљеновића, и понуђено својевремено часопису Тамни вилајет и пок. Господину Орфелину, као постмодерни крик фамозног и неухватљивог Сахарина.

А

АБРАКСАС – симболична реч код Василидеса из Александрије који ју је користио као божанску титулу. У грчкој нумерологији, седам слова који чине 365, дане соларне године што представља циклус божанског чина. Број 365 представља укупни збир душа које настају еманацијом из Бога. Међу окултистима реч Абраксас урезана у камен или драгуљ сматра се мистичном. (Не повреди ме, Абракадабра)   https://sifrajegulja.wordpress.com/%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B0/

 

ЛеЗ 0003592       СУРБИТА,Перваз .  Покрећемо посебну страницу, не за „елитне читаоце“, како то рече недавно један српски песник (кад су га упитали „Иако поезија није много видљива нити је исплатив посао, сведоци смо да се сваке године објаве многобројне песничке збирке. Има ли код нас толико посвећених читалаца?“ – одговорио је – Да, поезија је данас најнеисплативији посао. Упркос томе, сваке године објављује се огроман број песничких књига. То је, можда, занимљив и социолошки феномен – откуд толики број књига које се иначе не продају, а аутори их при томе врло често и сами финансирају? Шта значи данас у Србији уопште бити песник? Ко чита те књиге? Ја мислим да су читаоци поезије елитни читаоци.), већ за читаоце поезије уопште, која у свом наслову има и једну усвојену старинску реч: перваз (тур. – окрајак, ивица, руб, обод, оквир….), где ћемо почев од Божића 2015. године, па надаље, с времена на време, публиковати панораме песништва, које ће обимом бити ограничене на 34 аутора. То је тај оквир, кога ћемо се држати када будемо објављивали нове рукописе.  https://sifrajegulja.wordpress.com/%D1%81%D1%83%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0/

ЛеЗ 0003593       СУРБИТА, БОЖИЋНА ПАНОРАМА САЗВЕЖЂА (ТРИДЕСТ И ЧЕТИРИ ).  /  Пролог  … Критика и критичар је – пише Бранко Лазаревић (у „Забавнику“, додатку „Српских новина“, на Крфу, 15. маја 1918. године, „кроз историју, служио другоме. Он је био филозоф, или реторичар, или граматичар, или историчар, или психолог, или биограф, или библиограф.Тек данас он постаје оно што мора да буде: уметник“. (стр.22: ПУТОКАЗИ: Парерге и паралипомене за једну теорију“).

Тек данас – 15. маја 1918? Дословно би то значило то, али стварно и суштински: да ли је то „данас“ у српској књижревности почело седамдесетих година минулог двадесетог века, или почетком двадесет и првог? Или ће то   д а н а с , можда почети тек, кроз четири године, на стогодишњицу (2018) првог штампања споменутог текста?

Да је Бранко Лазаревић доживео дубљу старост  – хипотетичко питање – да ли би саставио једну панораму или антологију поезије – каква би она била?Видели смо, шта је, Лазаревић, као номинални уредник седаманестак бројева крфског Забавника, објављивао, – можда би, то, могао бити путоказ?Можда и два поглавља „ПАРЕРГИ И ПАРАЛИПОМЕНА“ (3. и 4. „Сазвежђа“ и „Људско и полуистинито“)?   https://sifrajegulja.wordpress.com/%D1%81%D1%83%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0/%D1%81%D1%83%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B1%D0%B5/

 

ЛеЗ 0003594        Календар. –  Крај октобра у Мишљеновцу, 2013 (Звижд, Пек, с-и Србија)   https://sifrajegulja.wordpress.com/%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80/

ЛеЗ 0003595        ТРИДЕСЕТ И ЧЕТИРИ. ТРИДЕСЕТ И ЧЕТИРИ ПЕСНИКА:СУРБИТЕ, САЗВЕЖЂА (ЗАВЕТИНЕ)  –  Августин УЈЕВИЋ  (1891 – 1955.), Растко ПЕТРОВИЋ ( 1898 – 1949),Светислав СТЕФАНОВИЋ (1877 – 1944),Ристо РАТКОВИЋ (1903 – 1954), СВЕТОЗАР БРКИЋ (1916 – 1993), Светислав МАНДИЋ (1921 – 2001)Стеван РАИЧКОВИЋ (1928 – 2007), Миодраг ПАВЛОВИЋ (1928 – 2014), Милорад ПАВИЋ (1929 – 2009), Владимир КОРМАН (1932), Јован ХРИСТИЋ (1933 – 2002)Паун М. ПЕТРОНИЈЕВИЋ (1936 – 1962), Драгољуб С. ИГЊАТОВИЋ (1936 – 2006), Бранислав ПЕТРОВИЋ (1937 – 2002)Живодраг ЖИВКОВИЋ (1937 – 2003), Иван РАСТЕГОРАЦ (1940 – 2010), Слободан РАКИТИЋ (1940 – 2013), Миодраг СТАНИСАВЉЕВИЋ (1941 – 2005), Ристо ВАСИЛЕВСКИ (1943), Ранко РИСОЈЕВИЋ (1943), Сергеј Шелковиј (1947), Мирослав ТОДОРОВИЋ (1947), Душан Стојковић (1948), Тодор ДУТИНА (1948 – 2007), Радомир БАТУРАН (1948), Новица ТАДИЋ (1949 – 2011), Мирослав Димитријевић (1950), Бела ТУКАДРУЗ (алиас М. Лукић. 1950 – ), Зоран М. МАНДИЋ (1950), Петру КРДУ (1952 – 2011), Ненад ГРУЈИЧИЋ (1954), Александар ЛУКИЋ (1957), Владимир ЈАГЛИЧИЋ (1961), Милош ЈАНКОВИЋ (1963)

ЛеЗ 0003596        Рецепт руског научника, професора Христа Мермерског, многи представљају као револуционаран лек, којим су наводно на хиљаде људи излечени од рака  http://bermetiardelija.blogspot.rs/2015/10/blog-post.html

ЛеЗ 0003597       Букерова награда Марлону Џејмсу. –  Трећи Џејмсов роман говори о политичком насиљу на Јамајци, диловању дроге, а такође говори и о животу Боба Марлија, који је у књизи назван „Певач“.

Причу прича много наратора, од гангстера преко духова и дилера дроге до агената ЦИА-е. Такође књига обилује и дијалектима од америчког енглеског до јамајчанског сленга.

Џејмс (44) је награђен са 50.000 фунти (77.000 долара).

У ужем избору, поред Џејмса, били су и добитница Пулицерове награде Ен Тајлер са породичном сагом „A Spool of Blue Thread“, хавајска књижевница Хања Јанагиара са романом „A Little Life“.

У трци за Букера је био и роман о имигрантима „The Year of Runaways“ британског писца Сунџива Сахоте, „The Fisherman“ нигеријског писца Чигоза Обиоме као и дигитална драма „Satin Island“британца Тома Макартија.  http://cjutanje.blogspot.rs/2015/10/blog-post_15.html

 

ЛеЗ 0003598       Издржите! Покушајте, упркос свему… –  Савремена формула ‘Вечерњих новости’. – … Иначе, дневна штампа у Србији најјефтинија је у целој Европи. Реална цена једног примерка „Вечерњих новости“ је 70 динара. А, како опстајемо са 40, само од продаје и маркетинга, уз милионске дугове које смо наследили пре две и по године? Прича за господина Риплија, верујте. У животу нас држите ви, читаоци, односно квалитет који сваког дана, без изузетка, морамо да понудимо за ваших 40 динара. Због чега бисте нас иначе куповали. Па, ми не објављујемо ниједно слово „ријалити садржаја“, ко је кога заскочио, о боји доњег веша извођачица „уметничких радова“, смер певање   http://avatarplusultra.blogspot.rs/2015/10/blog-post_15.html

ЛеЗ 0003599        „Бесни олуј и стари храст“:   фрагменти политичке биографије Светислава Стефановића. –  Старим  или  новим  путевима ,
одабрани  политички  списи  (1899–1943),
избор и  предговор  Предраг Пузић ( Артпринт , Нови  Сад , 2006)

ПРЕДГОВОР / „Бесни олуј и стари храст“ // фрагменти политичке биографије Светислава Стефановића

 „Препоручујем Вам да се никако не плетете у политику“. Да је, својевремено, крајем 1903. године, Светислав Стефановић послушао ове речи свог пријатеља Лазе Костића, забележене у једном писму, верујемо да би његов живот имао сасвим другачији ток. Искусни Костић некадашњи посланик у угарском парламенту, саборац Светозара Милетића и Јована Ристића, знао је више него добро какви све бесни олуји вребајУ над увек немирним српским политичким водама. Млади Стефановић, тек изашао из студентске клупе, жељан да се опроба и у овој области, није послушао Костићев савет. Стари путеви, којима је до тада ходио његов пријатељ, чинили су му се далеким и преживелим, док је наступајући двадесети век новим генерацијама указивао на нове политичке хоризонте. У неку руку, можда је за препоруке већ било касно. Међу војвођанским радикалима, као и оним Пашићевим, с оне стране Саве и Дунава, Стефановић је већ био запажен по својој активности. Старим или новим путевима, међутим, биће дилема која ће га, као неки усуд, пратити током целог његовог вишедеценијског политичког ангажмана.

Светислав Стефановић рођен је 01. 11. 1877. године у Новом Саду. Оставши рано без родитеља започето школовање наставља уз помоћ блиских рођака, тачније деде по мајци који је живео у Старом Футогу. По свршетку новосадске гимназије, 1896. године, одлази у Цирих где се уписује на студије технике. Следеће године прелази у Беч на студије филозофије. После првих испита, које успешно полаже код чувених професора Јиречека, Решетара и Јагића, одлучује се на нову селидбу. Потпомогнут стипендијом Марије Трандафил дефинитивно се опредељује за медицину, којУ похађа у Прагу и у Бечу

 

ЛеЗ 0003600     Илузионисти, фолирање, и коментари , // ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ / Илузионисти

Много тога се може замерити бриселској политици према Србији последњих година и деценија. Али се не може рећи да су били превише нејасни када је реч о Косову, његовој независности и очекивањима од Србије у том погледу

Морам рећи да се искрено чудим чему се то наши политички „чимбеници” толико чуде у вези са нацртом преговарачке платформе ЕУ за поглавље 35 у преговорима са Србијом. Наводно – јер платформу за сада нико неће у целини да објави, већ се у јавност пушта дозирано и на кашичицу – од Србије се тражи да практично прихвати косовску независност, да преговоре у Бриселу више не воде „Београд” и „Приштина”, већ Србија и Косово, да се постојећи „административни прелази” претворе у граничне, да универзитет у Северној Митровици уђе у школски систем Косова и да здравство, енергетика и јавна предузећа функционишу по законима Косова.

Премијер Вучић је овај нацрт назвао „грозним папиром” и можемо му веровати да је тако. Али ни оно о чему је он – заједно са Дачићем – преговарао и што је потписивао у Бриселу 2013. и 2015. са становишта националних интереса и достојанства није било ништа боље. Па је ипак власт нападала и на црне листе стављала свакога ко би се тим споразумима супротставио.

Много тога се може и мора замерити бриселској и уопште западној политици према Србима и Србији последњих година и деценија. Али се не може рећи да су били превише нејасни и мистериозни

ЛеЗ 0009463  

Advertisements