70

(Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

 

ЛеЗ 0003501    Б.               МОЈА ИДЕЈА ПОЕЗИЈЕ И ЊЕН УТИЦАЈ НА МОЈЕ ПЕСНИЧКО ДЕЛО / Бошко Томашевић   . – Ако бих морао да говорим о идеји моје поезије тај говор би био нужно смештен на једној средокраћи измедју говора о мојој визији поезије уопште и тумачења моје сопствене поетике. Из тих разлога одлучио сам се на корак који, с једне стране, у себи садржи могућност да претставим оно што замишљам да поезија треба да буде и, с друге, да уобличим (артикулишем) могућност једне цорригенда моје поетике.

Своје песмовање започео сам из муке. Из провалије.

 

ЛеЗ 0003502    ЗАБОРАВ ИЗВОРНОГ ОДРЕЂЕЊА ПОЕЗИЈЕ / Бошко Томашевић. – Започињући писање овога рада налазимо се у прилици да на је­дан абревијатуран начин поновимо оно за шта смо се током последњих двадесетак година залагали, наиме да потврдимо своје песничко и поетичко увере­ње да је поезија на песнички начин уређена онтологи­ја која, као и „прва философија“, пропитује изворни однос бивствовања према бивствујућем. Појам онтологије, њено име, овде, дакле, означава једно „испитивање и одређивање усмерено на бивствовање као такво“, односно на оно испитивање које је унутар песничке проблематике одлучујуће, наиме проблематике тубив­ствовања из кога и за кога не само да философија јесте1, већ и поезија. Указивање на овакву баштину поезије јесте заправо указивање на свеприсутни заборав њеног изворног одређења који

ЛеЗ 0003503    ПЕВАЊЕ БИТНОГ МИШЉЕЊА / Бошко Томашевић  

ЛеЗ 0003504    О БИТНОМ ПЕСНИШТВУ, ПОНОВО / Бошко Томашевић  

ЛеЗ 0003505    З Л О  Ц В Е Ћ А : Поезија једног кловна апсолута / Радивој Шајтинац   

ЛеЗ 0003506    ЖЕНА У ЦРНИНИ … – Среда Петкина мајка

Трагајући по Забрези за старим женама које су имале блиски сусрет са светом Петком, пут узбрдо довео ме је до куће Борике Радуновић (90).
– Чујем добро, а слабо видим – рекла ми је на почетку нашег разговора.- Тебе добро разазнајем. Светлиш ми ка светлост, помози ми Боже. Одавно осећам да ће неко непознат однекуд да наиђе, да му испричам оно што ником нисам. А ти тачно пиши све што ти будем рекла

ЛеЗ 0003507    Бојана Николић: a cappella   

ЛеЗ 0003508    МИТСКИ ЕЛЕМЕНТИ У ЛИКУ КАРАЂОРЂА / Драган Јацановић  

ЛеЗ 0003509    Молитвена реч  Светога Саве / Јован Пејчић  

ЛеЗ 0003510  Поруџбине књига, часописа, плаћање и друго 

ЛеЗ 0003511    Српски ренесансни духови. – Први пут у српској јавности: ЗЛОЧИНИ КОМУНИСТА

Двадесет година после пада Берлинског зида партизани су још једино у Србији табу тема. Све кривичне пријаве до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док приступ добро чуваним документима зависи искључиво од сналажљивости појединих ентузијаста. Али, истина полако избија…

О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело је да се говори када је пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су тајне досијее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достојно их сахрањивале. Од бивших југословенских република најпре се огласила Словенија, откопавајући масовне гробнице жртава комуниста. Онда је тајне архиве отворила и Хрватска, објављујући документа о поратним ликвидацијама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписујући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубајићем, некадашњим Титовим мајором, којег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године.

Тако је иронијом судбине Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је расписала потерницу за једним партизаном

ЛеЗ 0003512    Зашто нема промаје? –  Промаја: Срби сеплаше промаје висе него душмана, колере илиполитичара. И на најмање струјање ваздухау просторији скачу као опарени и склањају сеса промаје или затварају врата или прозор. Они добровољно пристају да климе и вентилатори дувају директно у њих, али када је промаја у питању то је друга прича. Од детињства нас плаше нечим сто називају фацијалис. Чак нам и демонстрирају како ће нам се лице укочити и како ћемо изгледати страсно. Прете нам и упалом ушију, мозга, укочењем мишића, одузимањем делова тела. Куд промаја оком, туд ми скоком. Мрдне ли се мало завеса на 40 степени и дуне ли кроз кућу, настаје општа пометња, већа него да је ту завесу померио масовни убица

ЛеЗ 0003513    Веровали или не или „Објекат 505“  Многи су чули, а многи и нису – Аеродром Жељава (Објекат 505″) вам је у време бивше Југославије био нешто попут Ареа 51 за американце, само мало другачије. Смештен у срцу бивше Југе, у Босни покрај Бихаћа тачно испод планине Пљешевица, иако највећи војни објекат био је то најтајнија и начувнија локација у бившој СФРЈ. Чак су се испредали, и преносили “са колена на колено” митови и легенде о “мртвој стражи” која чува објекат, о “авионим који излећу из планине”, као и друге приче достојне барона Минхаузена креиране у народима блиским претеривању и митоманији.

ЛеЗ 0003514    О Весни Рогановић, опет  . – Да ли је овај текст о Весни Рогановић, објављен пре неколико година, бајат? Или је и данас, и после свега, и те како актуелан?Просудите својом главом.
_____________________________
Бетонирање Политике, према коментару Николе Малбашког (уторак, 24. новембар 2009,Нова српска политичка мисао)

ЛеЗ 0003515    Српски КРИВАК   . – Кукуруз Српски Кривак. Српски Кривак је старинска врста белог кукуруза из сорте Тврдунаца (Zea mays indurata). Користи се претежно за људску исхрану. Биљка се добро прилагођава оштрим брдско-планинским условима. Стабљика је слабо развијена али је отпорна на сушу и остале временске (не)прилике. На једном струку обично роди по један клип, а на плоднијој и боље обрађеној земљи по два. Клип је дугачак до 30 cm и често је благо закривљен. На клипу се обично налази осам неправилних редова, па је у народу познат и као „Осмак“.

ЛеЗ 0003516    Фидеисти и атеисти. – „Фидеисти верују у васкрсење, атеисти у come back“ (Stanislav Ježi Lec). – Примери коментара објављених у српској, југословенској и страној штампи, електронским медијима. Као и примери коментара специјално писаних за Групу ЗАВЕТИНЕ.

Овде би се као поднаслов ове странице могло додати и : ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ!

ЛеЗ 0003517    СРПСКИ РАТНИ ПОМЕНИК: Браничево 1912-1918, II. – …. РЕЧ ИЗДАВАЧА

Поштовани читаоци, браћо и сестре Срби и Србкиње, потомциславних јунака и мученика!
У вашим рукама је књига Србски ратни поменик 1912-1918. године изгинулих и пострадалих наших војсковођа, официра, војника, цивилног становништва: стараца. жена и деце из браничевског краја. Они своју крв пролише за одбрану отачаства нашег, за одорану православља, као што чинише наши славни преци на челу са Светим велтосомучеником србским Цар Лазаром и свим србским витезовима и јунацима од пре Косова, на Косову, па до наших дана.
Издавањем овог поменика пружа нам се могућност да их се чешће сећамо, да им принесемо воштанице свеће за покој душа, да их поменемо у молитвама својим. да их никада не заборавимо, да им будемо понос и дика.
Србска православна црква је кроз векове била чуварка војничке душе и, као брижна мати, уливала је својој деци веру и наду у победу правде над неправдом

https://m950.wordpress.com/%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0/%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%BE-1912-1918-ii/

ЛеЗ 0003518    ХРВАТСКИ НУШИЋ – ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ! https://m950.wordpress.com/%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0/%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8/%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BD%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%9B-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BD%D0%B5/

ЛеЗ 0003519    Т. – Мали огласи   https://m950.wordpress.com/%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8-2/

ЛеЗ 0003520 ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ / Мирослав Лукић  https://krmikovac.wordpress.com/lautre-serbie-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%BB%D1%83%D0%BA/

ЛеЗ 0003521    Пик-зибнер. – немачки израз. пикова седмица, најслабија карта у преферансу …  https://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/%D0%BF%D0%B8%D0%BA-%D0%B7%D0%B8%D0%B1%D0%BD%D0%B5%D1%80/

ЛеЗ 0003522   РЕЧЦА  ЗАВИЧАЈНА / Радивој Шајтинац   https://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/%D0%BF%D0%B8%D0%BA-%D0%B7%D0%B8%D0%B1%D0%BD%D0%B5%D1%80/recca-zavicajna-radivoj-sajtinac/

ЛеЗ 0003523    Дигитална продукција „Заветина“    https://krmikovac.wordpress.com/lautre-serbie-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B4%D0%B8%D0%B7/

ЛеЗ 0003524   „Књижара писаца“  https://krmikovac.wordpress.com/%D1%82%D1%80%D0%B3-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/

ЛеЗ 0003525    Ново у  мобилној књижари писаца  https://krmikovac.wordpress.com/%D1%82%D1%80%D0%B3-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%98-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7/

ЛеЗ 0003526    Поруџбина књижевних часописа  https://krmikovac.wordpress.com/%D1%82%D1%80%D0%B3-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%9F%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0/

ЛеЗ 0003527    УЛАК. – … „Заветине“ су последњих двадесетак година, додељивале две књижевне награде: „Дрво живота“, „Амблем тајног писма света“.

Те награде нису додељиване сваке године, већ онда када је било књига вредних награда. И дела вредних да се на њих скрене пажња читалаца. Организујући књижевне конкурсе, за нове књиге,  „Заветине“ су, минулих година, у  више наврата, откриле читаво јато нових писаца. Међутим, „Заветине“ нису имале новчаних средстава да штампају те рукописе, као књиге на папиру. Иста се ствар догодила и са часописима „Заветина“, који су се у међувремену, угасили, престали да излазе… У оваквој, данашњој и полуписменој Србији, треба ли да убеђујем ма кога у ту околност, није довољно само покретати електронске часописе, или публиковати електронске књиге, већ је нужно штампати књиге и часописе и на папиру, пре свега и због оних, који живе на периферији и друштвеног и културног живота… Међутим – коме у ствари држава, тј. партије на власти додељују новчану помоћ за издавање књига и часописа? „Измећарима власти“… И то ће, кроз само пет година, ако се тако настави, направити најчудовишнију културно-издавачку пустош, праву колонију на Балкану…   https://krmikovac.wordpress.com/lautre-serbie-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/

ЛеЗ 0003528    Контакт. – Београдске „Заветине“ отварају ову виртуелну антикварницу ретких старих и библиофилских издања, и уопште ређих издања, како би прикупиле новац за штампање књижевног часописа „ЗАВЕТИНЕ+“ , и понеких рукописа чланова Групе ЗАВЕТИНЕ Запис. Не треба да објашњавамо да ми не штампамо часописе и нове рукописе уз помоћ државе као инвеститора, јер смо започели другачије, саморганизујући се, као мобари. Све чешће нам се обраћају посетиоци разгранатог „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ са разних тачака ове планете, у трагању за неким ретким или исцрпљеним издањима. Дуго смо одбијали да посредујемо, и да испомажемо и на том плану, што је било донекле кратковидо…  https://krmikovac.wordpress.com/%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5/

 

ЛеЗ 0003529    Идеја за поставку потекла је из РТС-а, од Николе Миркова, председника Савета за ликовно стваралаштво те медијске куће, који је пре свега желео да на изложби прикаже познато Љубино дело под називом „Триптих о материји смрти” али се прича у међувремену закомпликовала…  – ИНТЕРВЈУ: Љуба Поповић, сликар

Бацам писма која ми стижу из САНУ

Лично не верујем у рушења у Палмири, плашим се да је то ствар пропаганде али наравно да мислим да је и сама помисао да се такви споменици културе сравне са земљом страшна

http://osnivaczavetina.blogspot.rs/2015/10/blog-post_86.html

ЛеЗ 0003530    Између историје и легенде, Мехмед паша Соколовић . – Како нам је причао последњи потомак Мехмед паше Соколовића, Љубо Кириџић, Мехмед паша се пред сваку важнију одлуку или сусрет са султаном, повлачио у једну одају, потпуно празну, где су се једино налазиле његове хаљинице у којима је доведен у Стамбол, као и његов чобански штап и тиквица. “То је обављао са намером да се, у богатству, сети свог порекла и опомене правде о коју се не сме огрешити”.

По причању старине Љубе Кириџића, једном је неки становник Соколовића покушао да одсече стабло глога, израсло на рушевинама куће Димитрија Соколовића. Када је ударио секиром по стаблу, моментално су му се укочиле и руке и ноге и човек је убрзо умро. Од тада се прича у Соколовићима о проклетству свакога ко би покушао да сруши или узме нешто што је припадало Соколовићима     http://carskirez.blogspot.rs/2015/10/blog-post.html

 

ЛеЗ 0003531    Јужни Словени су у Подунављу још од неолита

Теорија Марија Алинеија, повезујући цивилизацијски континуитет од палеолита до данас, отворила је пут за нова истраживања на пољу србистике

https://kn950.wordpress.com/2015/10/14/%D1%98%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D1%99%D1%83/

ЛеЗ 0003532    8 ПОУКА КОЈЕ ЈОЈ ЈЕ МРТАВ БРАТ ПОСЛАО. – „Када ме мој брат Били пробудио три недеље након што је умро, описујући шта му се догодило након смрти, мислила сам да сам се поздравила са здравим разумом“, написала је Кејган ауторка књиге“Загробни живот Билија Фингерса“, у којој је изнела податке које јој је рекао о смрти   https://kn950.wordpress.com/2014/07/01/8-pouka-koje-joj-je-mrtav-brat-poslao/

ЛеЗ 0003533    Светионици. – Ренесансни дух код Срба Бодлер је имао своје светионике (Рубенс, Леонардо да Винчи, Рембрант, Микеланђело, Вато, Гоја, Делакроа…)
…Делакроа, од крви језеро где се крију 
зли анђели, у сенци зелених четинара, 
где се, ко пригушени Веберов уздах лију, 
под болним небом, звуци необичних фанфара; 

те клетве, хуле, жалбе, те занесене речи, 
тадеуми и крици, грцанје – све то блуди 
ко одјек што кроз тисућ лавирината јечи, 
опијум небеснички за срца смртних људи! 

     https://kn950.wordpress.com/2012/03/08/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D0%BC%D0%B8%D1%80/

ЛеЗ 0003534    Крај „Великог дворишта“.Напомена. –   Напомена. – Оваква књига намењена је деци, најмлађима, ђацима основне школе. Штампана је, као 41, у Библиотеци Просвета, вероватно у тиражима данас незамисливим. Ово издање сам купио тада када је и одштампано, и оно је пуно пресоване беле лозе, баш из тих година када је књига купљена; бела лоза јке са оне исте обале Пека на којој су рођени песникова мајка, песник и – ја. На врло повлаштеном месту, у приповести по којој је иначе књига и добила наслов, на самом крају, штампане су цитиране реченице.

За Раичковића су говорили да је  „светац“; да је песник најмање злоупотребљен као уредник и песник од титоизма.

Да ли? Цитат упућује на  друкчијији закључак. Песник је служио партији и једној препопзнатљивој идеологији. И то у књизи намењеној деци, основношколског узраста…

https://kn950.wordpress.com/2012/03/08/%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0/

ЛеЗ 0003535    ПРЕТЕК (001). – *
Обала висока, стрма. Облик срушен
а сачуван у најдубљим сећањима.
Срезао га је кројач са планине.
И они што дижу ниво реке.
Са врха обале је обухватнији
поглед. Вода је у августу
бистрија од суза. Шљунак
испран светлуца (пирит, злато).
Прибодени су кочићима снопови
конопље што се кисели.

Дечак и јата риба гледају се
нетремице. Вилини коњици слећу
на кочиће или прутове раките.
Читав свет, у магновењу,
ускрсава са обалом и обликом
сачуваним у дубини заборава.

https://kn950.wordpress.com/2012/04/22/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BA-001/

ЛеЗ 0003536    ОСТРВО ИСПОД ЈАЗА. – ……… Враћа се п љ у с а к с в е т л о с т и, заправо читава бујица. Речно дно је ишпартано траговима шкољки и обасјано као предео у сну. У ту рајску бујност Острва испод Јаза вршњаци су се увлачили као ситне рибице црвених перајаца у чудесни сплет жила п р и о б а л н о г д р в е ћ а.

Пошли су да траже одлутало стадо, и кад су довољно одмакли у прашуму Острва – далеко од погледа радозналих људи – вршњакиња је легла на песак и настављена је игра из салаша. Сенке прутова ракита шарале су обнажени трбух и пол златаст као кукурузна свила.

Врбе су пљуцкале на девичанске птичије бутинице, као дечаков набрекли уд, из кога је први пут поцурео млеч, као икра из риба у време мрешћења…

https://kn950.wordpress.com/2012/06/20/%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D1%98%D0%B0%D0%B7%D0%B0/

ЛеЗ 0003537    Из историје Велике мајке / Миодраг Мркић  https://kn950.wordpress.com/2012/08/29/iz-istorije-velike-majke-miodrag-mrkic/

ЛеЗ 0003538    Симболи су боли у симбиози / Есон Јаос   https://kn950.wordpress.com/2012/08/30/simboli-su-boli-u-simbiozi-eson-jaos/

ЛеЗ 0003539    УСУДИЛА СЕ РАДОСТ / Радивој Шајтинац   https://kn950.wordpress.com/2012/09/30/usudila-se-radost-radivoj-sajtinac/

ЛеЗ 0003540    Наруквица са медаљоном из Бара код Пожаревца / Драган Јацановић   https://kn950.wordpress.com/2012/11/09/narukvica-sa-medaljonom-iz-bara-kod-pozarevca-dragan-jacanovic/

ЛеЗ 0003541    Остаци рукописа, који украдоше кошмари…/ Белатукадруз. –  ТРУБЕ. ХАРМОНИКЕ

…Само Цигани умеју да нађу место у срцу,
па да све одједном пукне ко кристална чаша!
Волим Цигане трубаче, али и Влахе гајдаше и
бандаше, јер су они мајстори, и могу да нас саставе,
да саставе све те крхотине у нама!
Шта Кустурица тражи по планинама
Западне Србије? Шта ја тражим по планинама и
манастирима српским?
Живот, незабораван, вечан, усијан као
гвожђе, као музика трубача?
– Живот ти се само једном деси, кажу
цигани трубачи. – Ви Срби почели некуд да
журите. Никад не стигнеш кад некуд појуриш.
Стани, бре, стани, Ибар водо! Куда журиш?
Трубе неће да побегну…
А неће, вала, ни хармоника.

https://kn950.wordpress.com/2012/12/07/%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8-%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%BC%D0%B0%D1%80/

ЛеЗ 0003542    На путу да залутамо. – … НЕДОВРШЕН ПОСАО СЕРИЈА „Вук“ приказана је само у Грчкој шест пута. Једном приликом, тадашњи министар иностраних послова Антониј Самарас, садашњи председник грчке владе, који је био одушевљен серијом, рекао је у шали Миловану Витезовићу: „Када сте се онолико тукли са Турцима, што посао не довршисте!“. /  Да је 50 година заиста време када су се морала појавити сабрана дела Вука, истиче и професор Јован Делић. /  – Када смо славили два века Вука било је очито да Вуково дело Хрвати више нису сматрали својим и да су паралелно радили на креирању сопствене језичке политике, антивуковске. Све што се догађало од деведесетих није ишло Вуку у прилог.   https://kn950.wordpress.com/2014/01/16/na-putu-da-zalutamo/

 

ЛеЗ 0003543    Поткоњак: Пирова победа Тасовца  https://kn950.wordpress.com/2014/05/28/potkonjak-pirova-pobeda-tasovca/

ЛеЗ 0003544    Марина огољена до краја. –  НИКАДА нисам урадила нешто овако радикално – каже Марина Абрамовић (67) уочи свог најновијег перформанса „512 сати“, који ће данас почети у лондонској галерији „Серпентин“. Она ће до 25. августа, осам сати дневно, шест дана недељно, боравити у огољеном галеријском простору и радити – „ништа“! Биће то њен први наступ после чувеног перформанса „Уметник је присутан“ у музеју МОМА у Њујорку 2010. године.   https://kn950.wordpress.com/2014/06/12/marina-ogoljena-do-kraja/

ЛеЗ 0003545    Писмо правнику. – Београд, 30. августа 2000.

У ситуацији сам да Вам пошаљем примерак тек објављене књиге Усамљени брест, у  25 библ. примерака. Књигу коју Вам шаљем сматрам битном: због тога је управо и отпочело објављивање мојих рукописа баш њом. Она је важна колико мени, толико и људима сродног сензибилитета, и онима који покушавају да схвате, у целини, шта ја то радим, шта хоћу. Међу нашим писцима у ХХ веку нико такву књигу нема; могао ју је имати Данило Киш, да је било среће и срећнијег стваралачког развоја. Ја сам ту књигу написао ко од шале; други писци, па и они највећи (ако таквих има, осим на страницама строго контролисаних новина) би се презнојили. Такву књигу је могао написати – књижевни легионар.
Наравно, реч је о метафори. Правник сте по образовању, и верујем да знате да римски легионари за време активне службе нису имали право да се жене. Али кад истекне рок од 20 – 25 година, добијали су од државе земљу, стоку, робове и семе за усеве. Њихова насеља су се налазила поред већих римских логора и поред путних станица. Они су, поред ратне службе, радили још на оправци путева, мостова и војних утврђења, стално будни и опрезни. Осматрали су сваки могућ покрет непријатеља преко Дунава.    https://kn950.wordpress.com/indeks-luks/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83/

 

ЛеЗ 0003546    Писмо Су, или о српској лепоти. –  Мирославе, //  Много ти хвала за последњи број Браничева. Твој есеј О СРПСКОЈ ЛЕПОТИ је сјајан. Још увек се чудим: да ли је могуће да те још увек заобилазе, да ли је могуће да у овој Србији нема умних људи који могу препознати таквог писца. Или је све отишло дођавола? Или је време једини критичар? Прерасподела сила, како велиш, је тренутно таква. И против тога се не може. Човек данас мора бити агресиван да би успео да нешто објави, уради или направи. Све је данас маркетиг. Уместо стручњака запослени су некакви менаџери који благе везе немају са стуком, па није ни чудо што нам је производња у земљи уништена. /  Ових дана имам веома чудне ситуације са једним клијентом. Они који имају новац изигравају богове.   https://kn950.wordpress.com/indeks-luks/pismo-su-ili-o-srpskoj-lepoti/

 

ЛеЗ 0003547    Indeks LUKS.  – Илузије су опојне, 95% писаца 20. века, па и наших, па и они
највећи, проживели су век у илузијама. Одгајени су на фармама нојева. Ми и немамо књижевних величана, бардова, ми смо смислили величине и химере, јер смо мали народ и мала култура, наше величине су локалне; вишњи Јерусалим наше модерне уметности никад није ни постојао, тј. његове кулисе су се претвориле и претварају се неизбежно у царство мртвих и усметлиште светско… Али, то је тема за један други разговор…”  – Ове речи могле су се  прочитати на Вебу ЗАВЕТИНА, фајл
“Индекс лукс”... Не чини ли вам се да су претеране? У 20. веку живи
и Ракић, и Дучић, Растко Петровић, Винавер, Црњански (да наведемо
нека од имена песника који су имали унутрашњи живот и створили
опусе); могу ли се се они доводити у питање?…
* Исидора Секулић, која бејаше пример полиграфа, записала
је поводом “силуете Ракића песника” и ово: “ Човек је слојевит, не
постоји кроз један дар и један позив” (предговор ПЕСМАМА Ракића из
1952, стр. 13).
Секулићева из овог става изводи следећу тврдњу, позивајући се на “Гетеово учење” , да је Ракић баш “дословце испунио: да и велики човек треба да живи као обичан човек”.
Секулићева скаче себи у уста, већ у следећој реченици. Ништа зато,
Секулићевој је стало 1952. године да евентуалне читаоце Ракићевих
песама убеди како је довољно то што је Ракић “написао само једну
књигу песама. Није био ни искључиво заљубљен у своју поезију, ни роб
њен. Јер ни песма не може све да обухвати, и да изрази целога човека.

https://kn950.wordpress.com/indeks-luks/

ЛеЗ 0003548    ИЗ ЈЕДНОГ НЕДОВРШЕНОГ РАЗГОВОРА СА ПЕСНИКОМ Белатукадрузом. –   – Шта вас ужасава (ако вас ужасава?) кад гледате на
садашњост и када размишљате о будућности?
– Ужасавају ме кад гледам на садашњост и кад размишљам о
будућности – преображаји вампира, крволочност вампира
– Каква ће бити уметност будућности?
– То је – тајна.Тајанствени су путеви уметности будућности. Можда
ће уметност будућности бити богочовечанска. Јер, како рече Паскал:”Ми не познајемо живот, смрт, доли преко Исуса Христа. Ван Исуса Христа не знамо ни шта нам је живот ни смрт, нити бог, нити ми сами…”
Последња тајна Исусовог Страдања и Искупљења је један нови
живот, не на крсту, него у гробници.
Паскал каже да Христос није учинио никакво чудо у гробници.
На земљи није имао где да се одмори доли у гробници.
Ко сме да уђе у гробницу Исуса Христа? (“Само светитељи улазе у њу”.
(“Исус Христос учи жив, мртав, сахрањен, васкрсао.”) Зар то није чудо?
Данашња уметност је под утицајем, не демона, него крвопија.
Врло су ретки ствараоци достојни Бога, способни да постану достојни њега. Врви од бедних људи, којима се Бог не придружује, јер је то недостојно њега; али није недостојно Бога да понеке из њихове беде извуче…  https://kn950.wordpress.com/indeks-luks/%D0%B8%D0%B7-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D0%B5/

ЛеЗ 0003549    Архив Алманаха    https://kn950.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%85%D0%B0/

ЛеЗ 0003550    КРИКОВИ ЕВРОПЕ / Радомир Батуран. – (Александар   Лукић,  Европа,   Време   књиге, Београд, 1995)  „Европа шражи слободу,  а  слобода Европу„. //  (А. Лукић, Европа, стр. 103)

Никада толико дуго нисам ишчитавао једну песничку књигу као Европу Александра Лукића. И ниједну књигу поезије нисам ишарао толико као ову. И још једна пикантерија у вези са овом књигом : доврших читање јутрос, после бесане ноћи, на Сретење Господње, 15. фебруара 1996. , а на крају књиге прочитах одштампан тај исти датум и празник, само претходне године.Европа? Многи песници су певали о њој : Црњански, Бродски, Вајгнер… Али нико није певао овако (…) провокативно као Александар Лукић.   (…..)

Батуранов текст је  штампан у оквиру темата „Стара и нова Европа и Александар Лукић“, у  првом и на жалост и едином броју споменутог Алманаха, који је, узгред буди речено, штампан у симболичном броју примерака. Прештампавамо Батуранов текст, као што ћемо публиковати и неке друге текстове зато што су нам се последњих неколико година јављали како из Србије тако и из света неки наши читаоци и пријатељи, тражећи Алманах… Пошто је тираж Аламанаха исцрпљен још 1998. године, ово је једини начин да удовољимо заинтересованима. А постоји и прека културна потреба да се присећамо обимнога Алманаха, који је иако штампан у малом броју примерака, оставио известан траг у савременој српској књижевности… Тада нисмо могли ни сањати о овом данас, и тиражима које достиже   данашње „Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ“. Били смо осуђени, као издавачи, не само Алманаха, на гето – пре петнаестак – двадесетак година, и то је погодовало погубној књижевно- издавачкој клими… Која је на свој начин поспешивала бетонирање  неодрживе парохијалне и комунистичке слике света, кастрирајући друкчији развој, друкчију Србију, непокорну и инаџијску…

ЛеЗ 0009462   

Advertisements